Tako je. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, hteo bih da pokušam još jednom da ubedim, ako ne ministra Vujovića, a onda narodne poslanike, pre svega iz Napredne stranke, npr. jer bilo je ovde nekih glasova na osnovu kojih je, čini mi se, moglo da se zaključi, da je moguće da danas mi ovde kao deo zakonodavnog tela, nastupimo zajednički prema Vladi, da se u nekom trenutku suprotstavimo nečemu što je nečiji predlog ili stav Vlade.
Ja mislim da je prilika za to upravo naš amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.
Dakle, nudim tri argumenta, poštovana gospodo, da ovde prihvatimo ovaj amandman.
Argument broj jedan – ministarstvo je u obrazlaganju neophodnosti da se usvoji ovaj predlog zakona navelo da sadržinu Zakona o Agenciji za privatizaciju treba da uskladimo sa novousvojenim Zakonom o privatizaciji, a on je usvojen početkom avgusta tekuće, dakle, 2014. godine.
Naše mišljenje je bilo, ja mislim da se vremenom to i potvrdilo, da je taj Zakon o privatizaciji potpuno nov bio nepotreban, već da je bilo dovoljno da se naprave izvesne izmene postojećeg Zakona o privatizaciji i da se dogovorimo oko toga, da se u ovoj Skupštini usvoji Predlog zakona u izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, a ne potpuno novi, plus mi smo u diskusiji ovde i sigurno se gospodin Vujović i seća, saopštili da samom Zakonu o privatizaciji, sada postoje neka rešenja za koja smatramo da su veoma loša.
Budući da je to bilo tako, onda ja smatram da ovo vezivanje Zakona o Agenciji za privatizaciju sa Zakonom o privatizaciji daje za pravo nama da strašno sumnjamo u valjanost ovih rešenja o kojima danas ovde raspravljamo.
Drugi argument, gospodine Vujoviću i poštovani narodni poslanici, pre svega povodom amandmana na član 17, ako se sećate kada smo čitali razloge za usvajanje Zakona o privatizaciji, a danas ovaj zakon vezujemo i u članu 17. za taj zakon, onda je tamo stajalo da Vlada primenjuje jednu odgovornu ekonomsku politiku, da je obezbeđena makroekonomska stabilnost i da su to sve neki uslovi da se usvoji novi Zakon o privatizaciji sa kojim sada treba da bude usklađen i Zakon o Agenciji za privatizaciju.
Mislim da ovde nema ni jedne osobe koja nije sigurna u to da se vodi neodgovorna ekonomska politika i zahvalan sam gospodinu Vujoviću što i sam kaže da je sutra, sutrašnja sednica prilika, ja mislim, da se potvrdi to u našoj raspravi o rebalansu budžeta.
Druga stvar, makroekonomska nestabilnost je ovde prisutna i ja verujem, pamtim ovu raspravu danas ovde, a sutra kada se budemo sreli da govorimo o rebalansu budžeta samo da se podsetimo toga, to je drugi argument zbog kojeg ja smatram da ovaj predlog zakona ne treba prihvatiti ili makar da se usvoji naš amandman na član 17. Predloga zakona o Agenciji za privatizaciju.
Poštovana gospodo imam treći argument na osnovu kojeg smatram da zaslužujemo podršku da se usvoji ovaj amandman. Treći argument tiče se jednog uslova delovanja Agencije za privatizaciju i nastavka privatizacije u Srbiji, a ta stvar, taj neophodni element je pravna sigurnost, poštovana gospodo.
Ne samo da imamo neodgovornu ekonomsku politiku, da imamo makroekonomsku nestabilnost, nego mi sada živimo u uslovima pravne nesigurnosti. Kako drugačije gospodine Vujoviću da tumačim izjavu ministra pravde koji treba valjda najviše da vodi računa o pravnoj sigurnosti, kada je rekao da je nekim ljudima iz Agencije za borbu protiv korupcije, da su im ruke duboko u medu i da čeka to da nam kaže do onoga momenta kada se pomene njegovo ime.
Ako su nekome ruke duboko u medu, to znači da je u pitanju neki strašni kriminal, a ministar pravde ne reaguje na taj kriminal, odnosno reaguje tek kad se negde pojavi njegovo ime.
Poštovani gospodine Vujoviću, ja ovaj premer vezujem za jednu strašnu pravnu nesigurnost u kojoj živimo i zahtevam da još jednom razmislite i da se prihvati naš amandman na član 17.
