Molim po amandmanu.

Po amandmanu govorim.
Amandman predviđa informisanje i čovek koji hoće da bude potpuno informisan u vreme svoje vladavine, u vreme privatizacije najvećih srpskih firmi je zabranio čak i opozicione novine. Hvala.

Pošto smo završili pretres po amandmanima, zaključujem…
(Zoran Živković, s mesta: Nismo, imam pravo na pet minuta.)
Samo da proverim, možda ste u pravu.
Imate tri minuta, potrošili ste dve minute.
(Zoran Živković, s mesta: Kako sam potrošio dve minuta?)
Tako što ste govorili, elektronski ovde imamo vreme, možete doći ovde da proverite pošto više ne računamo sami, možete samo sa mašinama da se raspravljate.
Imate tri minute, želite li da iskoristite sada?
(Zoran Živković, s mesta: Sada.)
Zoran Živković, tri minute, izvolite.

Niste u pravu, ali to ću da vam objasnim drugom prilikom.

Ne, mašina nije u pravu.

Istorija privatizacije, a tiče se i ovog člana 17. je počela početkom devedesetih godina i krajem sa dva loša zakona koji su samo započeli proces privatizacije.
Ozbiljna privatizacija je započela zakonom o privatizaciji 2002. godine. Prve godine je donet, počeo je da stupa na snagu 2002. godine do 2004. godine. Do početka 2004. godine se radilo po tom zakonu bez bilo kakvih primedbi, bilo koga, to je zlatno vreme, „Periklovo doba“ srpske privatizacije.
Svedok tome, kao ekspert svetske banke i kao prijatelj Srbije je i ministar Vujović koji je vrlo dobro bio upoznat sa većinom toga što se desilo. Nakon toga, od 2004. godine do danas počinje revizija zakona, demonizacija procesa privatizacije, kriminalizacija i sve ono što je opisano u 24, 224, ne znam koliko već, loših privatizacija.
Osnovna poenta svih, želja svih potonjih vlasti od 2004. godine do danas je bila demonizacija Zakona o privatizaciji i privatizacije, a istovremeno korist lična, koruptivna korist od istog tog zakona koji nije bitno menjan.
Opšte neznanje je šireno, tako da sada vidimo i danas u ovom sastavu parlamenta poslanike koji ne znaju da je nemoguće vršiti privatizaciju zgrade „Ušće“. „Ušće“ je prodato kao nekretnina, a ne kroz proces privatizacije, pre Zakona o privatizaciji, da „Sartid“ nije prodat po Zakonu o privatizaciji, nego odlukom suda, što nema nikakve veze sa privatizacijom, da recimo „Beopetrol“ nema nikakvih primedbi na ono što se desilo 2003. godine sa tom privatizacijom, nego su problemi nastali 2005, 2006. godine, kada je promenjen zakon.
Imamo sada kroz član 15a, 15b i 17b pokušaj da se ta kriminalizacija procesa privatizacije legalizuje i ova četiri člana zakona su doneta samo i isključivo zbog toga.
Imamo dalje nerazumevanje onoga što se dešava. Gospoda Vučeta Tošković i Dragan Jovanović, koji me sada ne čuju, su bili protiv toga da direktor Agencije za privatizaciju …

Morate da se obraćate meni.

… bira komisiju, ali su bili protiv toga, misleći da je to amandman kolege iz opozicije. To je Predlog zakona, to je predlog koji je dao predlagač. Vi ste rekli da ste protiv toga. Posle ste se složili sa nemuštim obrazloženjem.
Privatizacija je neminovnost kao posledica onoga što se desilo posle 1945. godine. To nije prirodan proces.

Zahvaljujem. Utrošili ste vreme.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Borislav Stefanović, Goran Ćirić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Goran Ćirić.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije glasi – osnivač javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije Beograd dužan je da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama određene nominalne vrednosti na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti kapitala do 31. decembra 2016. godine.

Naš predlog amandmana je – član 17. se briše. Mislimo da je važno obrisati ovaj član iz Predloga zakona, jer je besmisleno da Republika Srbija preko zakonodavnog organa vlasti sama sebi nameće obavezu koja se podrazumeva po aktuelnim zakonima Republike Srbije. Dakle, i model procene vrednosti kapitala na bazi korigovane knjigovodstvene vrednosti ne postoji već deset godina, jer je tada izvršeno usaglašavanje sa međunarodnim knjigovodstvenim standardima.

Vezano za ovaj član, postoji više pitanja. Republika Srbija ima svoje predstavnike u organima upravljanja javnih preduzeća, u institucijama Republike Srbije i u Vladi. Zakonodavna vlast je donela Zakon o javnoj svojini, Zakon o javnim preduzećima i Zakon o privrednim društvima, što predstavlja pravnu osnovu za sprovođenje prethodnih radnji uređivanja odnosa javnih preduzeća i svojinskih i obligacionih, organizacione strukture itd.

Posebno sam siguran i voleo bih da čujem odgovor na to pitanje, da je model korigovane knjigovodstvene vrednosti najsrećniji, imajući u vidu da je njegova suština imovina umanjena za obaveze. Kao i u slučaju drugih javnih preduzeća, potrebno je prethodno ustanoviti da li je imovina preneta sa Republike Srbije na javna preduzeća i shodno kom metodu je procenjivana.

Znamo da smo ovde donosili Zakon o produženju roka za implementaciju i realizaciju Zakona o javnoj svojini. Mislim da je vrlo važno da se istakne upravo ta potreba i obaveza svih javnih preduzeća, tako i Javnog preduzeća EPS da sprovede ovaj zakon u određenom roku, pa ga nije potrebno posebno naglašavati u ovom članu. Hvala.