Izvinjavam se, vrlo rado bih vam dao, ali po sistemu ste imali samo još dodatno dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Branka Janković.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, gospodine ministre, osvrnuću se na ovaj amandman, na član 4. Predloga zakona o privremenom uređivanju načina penzija.
U predloženom amandmanu navode se praktično dve stvari. Prvo, da se isplate penzije, izvršene u skladu sa ovim zakonom, smatraju privremenim i da se iznos umanjenja tih penzija smatra dugom Republike Srbije prema korisnicima penzija.
Po meni je član 4. predloga ovog zakona potpuno jasan. Već iz samog naziva zakona, odnosno Predloga zakona proizilazi jasno da je reč o meri koja je privremenog karaktera, a njeno trajanje je jasno definisano u odredbi člana 1. ovog zakona, odnosno Predloga zakona.
S tim u vezi, smatram da nema potrebe opterećivati ovaj zakon i u članu 4. ponovo navoditi vreme trajanja ove mere, jer ono što kao pravnici već na prvoj godini fakulteta u okviru predmeta pravno normiranje učimo, to je da zakoni koji se donose moraju biti jasni, precizni, jasni za tumačenje i da ne budu opterećeni prevelikim, konciznim odredbama.
Drugi deo ovog amandmana u stvari govori o tome da se iznos umanjenih penzija ima smatrati dugom Republike Srbije prema korisnicima penzija. Po meni, on potpuno nije na mestu iz razloga što smatram da bi Vlada, kao predlagač ovog zakona, sasvim sigurno u zakon, odnosno Predlog zakona upotrebila reči „pozajmica“, „zajam“, „privremeno izdvajanje sa određenim rokom vraćanja“ i tome slično, a da je za tako nečim bilo uopšte mesta, odnosno prostora za ovakvim normiranjem.
Prethodni režim je doveo državu Srbiju do ovakvog stanja da smo praktično pred ivicom bankrota i jedini način da se Srbija spase tog bankrota jeste ova i ovakva mera. Ona se i preduzima upravo u cilju zaštite tih stečenih prava penzionera na penziju, jer bi praktično bila onemogućena njihova isplata u celosti, u vrlo skorom periodu.
Po meni, čitajući obrazloženje ovakvog amandmana, ima vrlo neukusnih momenata gde se, recimo, kaže – visina penzija ne može biti samovoljno smanjivanje zbog toga što Vlada nije u stanju da naplati poreze i reši se deficita. Naravno da Vlada nije samovoljno donela ovakvu odluku. Ona je učinila ono što joj zakon dozvoljava, što spada u njenu nadležnost, a to je da donese predlog zakona i da ga da ovoj Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Na nama, narodnim poslanicima, je da utvrdimo da li takav predlog zakona ima osnovu za svoje bitisanje ili ne. Dakle, da ga izglasamo ili ne.
Inače, u poslednjih pet meseci želim reći i ponoviti da je ova Vlada pokazala da je sposobna da naplati poreze, a naročito od nedodirljivih, koje je kao takve stvorio bivši režim, o čemu je i premijer Vučić pre neki dan govorio u ovom domu.
Još se u ovom obrazloženju navodi da se na ovaj način želi popuniti krater u budžetu nesposobne vlasti. Gospodo, krater ne nastaje od juče. Krater je nastajao kontinuirano u periodu od 2000. pa do 2012. godine.
Govori se o nesagledivoj šteti kroz gubitak sudskih procesa koje bi eventualno penzioneri pokrenuli u slučaju izglasavanja ovakvog zakona, a ja pitam – da li to predstavnici bivšeg režima žele da nam kažu da je pravosuđe, onakvo kakvo je od 2009. godine, još uvek pod njihovom kontrolom, ili žele da nam kažu da treba da se učimo na njihovim greškama i da su i sami imali ovakve svoje pehove kada su nezakonito i bez obrazloženja ostavili hiljade sudija i sudija za prekršaje bez posla, a ovi tužili državu Srbiju i sada država Srbija gubi te sporove?
Znači, upravo ti i takvi penzioneri, prema izbornim rezultatima sa poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora, pokazali su i rekli ne politici prethodnog režima i pored toga što im oni nisu umanjivali penzije. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Janković.
Za reč se javila narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Pokušaću biranim rečima da kažem obrazloženje povodom odbijanja ovog amandmana, da ne bih izazvala povredu Poslovnika.
Htela bih da kažem da kreativnost pojedinih opozicionih poslanika, pa tako i predlagača ovog i ovih amandmana prilikom pisanja obrazloženja su izuzetno velika i nadahnuta idejom da se uvek i za sve bude protiv, iako za to nema valjane argumentacije niti valjanog obrazloženja.
Mi danas ovaj zakon usvajamo zato što moramo i zato što moramo da sačuvamo supstancu koja je nagrižena i gotovo uništena, a ne zato što nam je došlo iz čistog hira da umanjujemo nečije plate i penzije. Niko od nas nije srećan zbog ovakvih mera, ali smo kao odgovorni ljudi svesni da moramo da amputiramo prst ako želimo da sačuvamo ruku.
Takođe smo svesni da ovim zakonom ispravljamo greške i marifetluke prethodnih vlada, u kojima su bili i predlagači ovog i ovih amandmana i koji su nas, na kraju krajeva, i doveli do ovakve situacije gde se danas nalazimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Milan Petrić i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Član 5. je još jedan dokaz nesigurnosti predlagača, kome nije dovoljno da napiše ovakav besmislen član 4. gde se isplate penzija smatraju konačnim, nego to pojačava u članu 5. tako što kaže opet – isplate penzija na način utvrđen u čl. 2. i 3, odnosno kao što se kaže i u članu 4. – primenjuju se i na zatečene i na buduće korisnike penzija. Genijalno. To je stvarno jedan jasan dokaz koliko je nesigurnosti kod onoga ko je morao da napiše ovo obrazloženje i ovaj zakon, a zna da će pasti pred Ustavnim sudom, pa je onda pokušavao iz ovih par članova da obodri sebe. Eto, možda će se neko uplašiti ovakvog rešenja. Ustavni sud ima svoju jasnu nadležnost i mislim da tamo još uvek ima ljudi koji mogu da odgovore onome što je uloga koju taj visoki pravosudni organ ima. 
Na kraju ove rasprave još jednom da ponovim, naravno da je velika poteškoća za budžet Srbije da se preko 250 milijardi dinara upućuje iz budžeta za penzioni fond i za isplatu penzija, ali taj problem se ne rešava na način koji je ovde predložen. Niko, pa ni ovoj odlazećoj Vladi u ostavci nije dao pravo da izvrši državni lapot nad penzionerima. Čudi me da nismo čuli reakcije iz tog dela poslanika.
Konačno, naravno da gospodin Pavićević i ja nećemo ostati na glasanju kod ovih amandmana, jer naprosto to je racionalnom čoveku potpuno jasno šta će se desiti, a i zbog nekih koji svojim prisustvom u ovom časnom domu vređaju član 107. Poslovnika Narodne skupštine.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, ovo će biti zabeleženo kao jedan tužan dan u srpskom parlamentarizmu kada se većina trudila da uz osmehe ubedi građane Srbije kako je bivša Vlada kriva zato što će snositi odgovornost za rad ove nesposobne Vlade, koja već dve godine vrši eksperiment nad životima građana Srbije.
U članu 5. kaže se – ovaj zakon će se primenjivati i na zatečene i na buduće korisnike penzija. Ovaj zakon će tretirati generacije, sve one koji su dugi niz godina radili da bi imali penziju, ali i one koji danas rade. Siguran sam da će upamćen kao jedan od žalosnih dana srpskog parlamentarizma, a garantujem vam, da će ako ne na našem Ustavnom sudu za koji verujem da je potpuno nezavistan, a onda zasigurno u Strazburu pasti, a onda će to koštati građane Srbije još više novca i tek onda ćemo ući u jednu spiralu nesreće koja možda nas zadesi.
Zato vas pozivam uvažene kolege poslanici da iskoristite svoju ličnu savest i da se vratite u svoja mesta uzdignutog čela, tako što nećete podržati smanjenje ni penzija ni plata, jer to je zaista velika, ali velika tuga za sve građane Srbije. Hvala.

Hvala gospodine Šutanovac.
Izvinjavam se gospodin Mirko Krlić, Vladimir Đukanović, nema više vremena vaša poslanička grupa.
Jedino narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, vi imate vreme šefa poslaničke grupe. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Aleksandra Vučića je jedina Vlada u novijoj srpskoj političkoj istoriji koja ima jasan plan kako da Srbiju izvede iz krize. Jedina smo stranka koja nije obmanjivala narod u predizbornoj kampanji i u predizbornoj kampanji pričala jedno, a onda kada smo obrazovali Vladu, radili nešto drugo.
Mi smo narodu i u predizbornoj kampanji 2014. godine rekli da Srbiju očekuju teške mere, jer se teška ekonomska situacija može izlečiti jedino teškim merama. Ovde su nam držane lekcije od strane ljudi koji neprestano mašu rukom, prete prstom, na jednoj od tih ruka se nalazi i sat koji vredi 15 ili 20.000 evra.
Sumnjam da taj sat može da se kupi od ministarske plate. Držali su nam lekcije ljudi o tome šta je Aleksandar Vučić rekao u hali „Pinki“, šta je rekao u ovoj, šta je rekao u onoj televizijskoj emisiji.
Evo ja ću sada iskoristiti neki minut vremena da vam kažem šta je sve bivši režim pričao 2000. godine. Možda su kolege iz bivšeg režima zaboravile da je nekada postojala politička organizacija zvana DOS, koja je 2000. godine, između ostalog obećala sledeće, kaže – ovim dokumentom koji potpisujemo sa punom odgovornošću, obavezujemo se da obnovimo poverenje građana u državu, iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama i zajedno krenemo u sveobuhvatne reforme s ciljem ponovnog zauzimanja ravnopravnog mesta Srbije u zajednici evropskih država. Država ne sme više da bude, pazite je li bila takva država od 2000. do 2012. godine?
Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika, kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera. Jel Srbija bila takva država od 2000. do 2012. godine? Jel se to zove ispunjavanje predizbornih obećanja.
Umesto toga kaže – izgradićemo državu koja će štiti siromašne i davati snažan podstrek onima koji stvaraju i kadri su da iniciraju preduzetničke poduhvate i investiraju, štede i uče i uspešno razvijaju našu domovinu.
Dalje, šta će uraditi kada dođu na vlast, između ostalog, radikalne ekonomske reforme, pa između ostalog, rast prihoda po osnovu naplate poreza na promet i akciza na proizvode koje je država danas namerno gurnula u zonu crne ekonomije. Cigarete, kafa, benzin - u periodu od 2000. do 2012. godine apsolutno ništa nije urađeno da se suzbije siva ekonomija.
Vlada Aleksandra Vučića je za pet meseci uradila više nego sve vlade DOS-ovske vlade za 12 godina. To je statistika koju niko ne može da obori. Onda kaže dalje, pazite ovo – obećavali su 2000. godine, racionalizacija javne administracije kroz ukidanje nepotrebnih ministarstava, državnih privrednih komora i drugih vidova neefikasnog javnog trošenja, uvođenje novih prioriteta i stroge discipline u trošenju budžetskih sredstava, itd, itd.
Danas nam pričaju o tome kako treba ukinuti silne agencije, mnogo koštaju, direktori imaju plate po 300.000 dinara, mi ih pitamo – pa ko je formirao te agencije. Jel ste obećali 2000. godine ukidanje svega onoga što je nepotrebno, umesto što ukidate vi ste sve to napravili i kažete krivi Aleksandar Vučić, kriva je Srpska napredna stranka.
Godine 2007, šta ste obećavali? Imali ste parolu „Demokratska stranka za bolji život“. Kaže ovako – ovi što su na pošten način stekli stanove od 200.000 evra, nose satove od 15.000 evra, šta su obećavali. Želimo da uklonimo prepreke koje onemogućavaju ljude da razvijaju svoje talente i koriste svoje potencijale. Prepreke, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, niska obrazovanost, neodgovornost, nasilje, kriminal, korupcija, monopol i privilegije, itd. Sve smo to imali za 12 godina njihove vladavine i korupciju i kriminal i monopol, bezakonje i siromaštvo, sve što su obećali, sve su pogazili.
Da li se sećate 2004. godine šta su rekli kada Srbija ulazi u Evropsku uniju? Samo glasajte za nas, ulazimo 2007. godine. Pa u izborima 2008. godine – glasajte za nas ulazimo sigurno 2012. godine. Pa su 2011. godine doneli Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji danas kritikuju, jer su mislili da će da pobede na izborima 2012. godine, pa je ispalo da su zakon doneli u korist onih koji su mislili da će da pobede Srpske napredne stranke i sada kada su izgubili izbore, e sada nam ne valja Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
Šta hoću da kažem? Ako je iko građanima Srbije obećavao u predizbornoj kampanji jedno, a posle toga radio drugo, to su radile stranke bivšeg režima. Srpska napredna stranka nikada nije obećavala da će u 2014, da će u 2015. godini biti ovako, ne, biće nam teško.
Ali ono što hoću da kažem, oni koji se danas predstavljaju kao zaštitnici interesa radnika, penzionera, siromašnih, studenata, itd. Sve su uradili za 12 godina njihove vladavine, odnosno 14 godina njihove vladavine u Vojvodini, da osiromaše i radnike i penzionere i seljake i studente itd.
Danas podržavaju studentske štrajkove. Pa ko je doneo Zakon o visokom obrazovanju? Ko je rekao da je to reformski zakon? Ko je nametnuo studentima velike školarine? Ko danas radi sve suprotno od onoga što je radio dok je bio na vlasti? Jedina Vlada koja ima jasan plan kako da se iz krize izađe jeste Vlada koju vodi Srpska napredna stranka.
Naš narod kaže – na ljutu ranu se stavlja ljuta trava. Ovo je ljuta trava koju Vlada Republike stavlja na teške rane koje nije ona prouzrokovala, a koje mora da leči, a lečimo ih zato što drugog rešenja nema.
Nemojte da mi kažete da samo poslanici bivšeg režima imaju roditelje koji su penzioneri, da samo poslanici bivšeg režima imaju decu, da samo poslanici bivšeg režima brinu o narodu. Ja imam majku koja je penzionerka, i ja imam decu i borim se za njihovu budućnost, ali znam da budućnosti ta deca nemaju ako se bude vodila politika koja se vodila 12 godina u ovoj državi. Zaduži se, daj ono što nisi zaradio samo zato da bi pobedio na izborima, a izbori mi trebaju da bi pobedio, da bi mogao da se obogatim i da nelegalan način steknem sve ono što sada imam.
Danas pričaju o Zakonu o ispitivanju porekla imovine. Nema problema, neka se donese taj zakon, ali onda hajde da vidimo kako je moguće da pojedini pokrajinski funkcioneri imaju 35 stanova u Novom Sadu? Jedan od njih se napio, seo u taksi, taksi ga je celu noć vozio po Novom Sadu, jer nije znao čovek da pogodi stan u kome živi. Pored tog jednog još ima 34.
Dakle, drugih rešenja sem ovih nema. Čuli ste neke od njih.
Dok nije zakon ušao u proceduru, ne valja Zakon o smanjivanju penzija. Jel ste čuli šta danas pričaju – da, treba smanjiti penzije, ali osnovica ne treba da bude 25.000 nego 35.000 dinara. Šta to znači? Nemamo nikakav plan, nemamo nikakvu koncepciju, samo neka nešto stigne iz Vlade Aleksandra Vučića, mi smo automatski protiv. Ta politika je od građana Srbije u martu 2014. godine ocenjena tako što su jedva prešli cenzus i sva priča o tome ko ima legitimitet da sprovodi ovakvu politiku je završena.
Legitimitet za ovakvu politiku je preuzela SNS i mi smo ubeđeni da ćemo ovu politiku da izguramo do kraja i namerno smo predložili amandman kojim skidamo datum 2017. godine jer verujemo ne samo u ovu Vladu, verujemo u našu privredu, verujemo u naš narod, da ćemo moći i pre decembra 2017. godine da prekinemo sa primenom ovih bolnih mera tako što ćemo suzbiti kriminal, korupciju, podići nivo industrijske proizvodnje i konačno i pre tog famoznog decembra 2017. godine od Srbije napraviti jednu normalnu i pristojnu državu.