Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o uzbunjivačima koji danas imamo na dnevnom redu je još jedan dokaz da ova Vlada i ministarstvo na čijem je čelu gospodin Nikola Selaković, se obračunavaju sa korupcijom u Srbiji i da su odlučni u ovoj borbi.
Čuli smo danas od nekih kolega koji pripadaju bivšem režimu oštru kritiku predloga ovog zakona, pa je moje pitanje upućeno njima – zašto oni nisu doneli ovakav zakon, ili čak i bolji? Nije teško da donesu bolji, ako su mogli da donesu, ali oni nisu dali nikakav predlog ovakvog ili sličnog zakona. Možda ih je sprečavalo donošenje ovakvog zakona zbog raznih mahinacija koje su radili i zbog kojih su kažnjeni od strane građana na izborima koji su bili pre par meseci.
Ovo je prvi konkretan i sveobuhvatan zakon koji se donosi za zaštitu uzbunjivača koji je dobio pozitivno mišljenje i od strane Evropske komisije i od strane Saveta Evrope.
Sjedinjene američke države su prva zemlja koja je usvojila poseban zakon o uzbunjivačima i kod njih je ovaj zakon stub demokratije. Oni su najbolje zaštitili uzbunjivače, odnosno žviždače u pištaljke, kako ih tamo zovu. Nažalost, korupcija u Srbiji prethodnih godina za neke je postala način života.
Smatram da će se usvajanjem ovakvog predloga zakona bitno promeniti ovakav način ponašanja i bar jednim delom iskoreniti korupcija koja prožima skoro sve pore društva u Srbiji, a sa kojom se uspešno bori ova Vlada. Tužno je da danas od onih koji su bili na vlasti prethodnih 12 godina, a koji predstavljaju opoziciju, čujemo samo rečenicu da se ova Vlada ne bavi dovoljno borbom protiv korupcije, a to govore samo u goloj borbi za vlasti. Ništa nisu uradili dok su bili na vlasti, a ništa konstruktivno ni ne rade ni ne doprinose kao pristalice opozicije.
Ovim Predlogom zakona ohrabriće se ljudi kako u javnom, tako i u privatnom sektoru da prijave korupciju, jer su oni koji prijave korupciju do sada bili bez zaštitite i vrlo često izloženi šikaniranju.
Sada se uzbunjivaču pruža najbolja moguća zaštita u vidu sudske zaštite, pa se Predlogom zakona jasno propisuju subjektivni i objektivni rokovi za podnošenje tužbe, kao i nadležnost višeg, ne osnovnog suda, kao i mogućnost izjavljivanja pravnog leka revizije Vrhovnom kasacionom sudu.
Građani koji prijave korupciju to ne rade zbog nagrade, već zato što im to savest nalaže i te građane treba država da zaštiti, jer one ko je digao glas protiv korupcije, protiv zla, ne sme nikakve posledice da snosi, a snosili su prethodnih godina.
Usvajanjem ovog zakona država će zaštiti građane koji prijave korupciju jer se na taj način gradi sistem, ali isto tako moraju biti kažnjeni oni koji ometaju razotkrivanja.
GREKO kao instrument Saveta Evrope Srbiji je dao preporuku 21, 2005. godine, ali tadašnja vlast nije imala razumevanja za problem korupcije, u kom sistemu je očigledno vrlo dobro funkcionisala, pa su nam onda produžili rok da donesemo neke instrumente da zaštitimo uzbunjivače.
Istraživanja su pokazala takođe da je najveća korupcija u zdravstvu i školstvu, a potom u sudstvu i policiji. Ministar je već spomenuo neke primere koje ću ja isto da spomenem. Primer sudije koja je 2009. godine u Šapcu nije reizabrana. Tada je vršen čuveni reizbor sudija, koji bi trebao da uđe, dajem predlog, ali ovim putem, ministru pravde, da uđe u knjige za pravni fakultet kako ne treba da se vrši reforma pravosuđa. Sudija koja je 24 godine radila bez ikakve mrlje u svojoj karijeri nije reizabrana. Uputila je predsedniku Srbije tadašnjem podnesak, kome je objasnila i ukazala na korupciju u Šabačkom sudu. Neko je pozvao iz predsedničkog kabineta i pretio joj je. Odmah su dobili informaciju iz tog podneska i pretili sudiji. Podneli su protiv nje tužbu za klevetu koja je naravno odbijena. Tako je bivši režim tada štitio ljude koji su pošteno radili, koji su imali savesti da prijave korupciju.
Da smo tada imali jedan ovakav zakon možda se ne bi desilo to što se desilo sa Razvojnom bankom Vojvodine. Možda bi neko od zaposlenih prijavio kakve se mahinacije tamo dešavaju.
Ovde su selektivno spomenuti neki primeri takođe od strane poslanika bivšeg režima. Ja ću navesti još jedan primer, mislim da ga je ministar spomenuo, a to je doktorica koja je obelodanila šta se radi u Institutu u Sremskoj Kamenici. Bile su liste čekanja, liste smrti su tada nazivane. Ljudi su iz Srbije stavljani na liste čekanja za zračenje, dok su strani državljani plaćali određenim doktorima od tri do pet hiljada evra da dobiju tretman zračenja. Toliko je koštao život. Doktorica koja je prijavila ovo trpela je pravu golgotu, prećeno joj je da će biti tužena za narušavanje ugleda Institutu, a Agencija za borbu korupcije koju ste spominjali je 2013. godine donela meru za razrešenje direktora Instituta, ali se sa time nije složila pokrajinska vlast, na čijem čelu je gospodin Bojan Pajtić, pa je gospodin koji je bio direktor Instituta mirno je sačekao kraj svog mandata. Toliko o tome da ste nešto uradili protiv korupcije.
Ovakvih slučajeva ima previše. Ne bih sada sve da ih nabrajam. Čula sam od nekih mojih kolega. Svedoci smo takođe poslednjih godina da smo imali razne korupcionaške afere koje tek sada izlaze na videlo i najbolji primer je možda Razvojna banka Vojvodine ili kupovina poslanika u AP Vojvodini, u Skupštini AP Vojvodine, kada je u jednim novinama izašao naslov - koliko košta žive vage poslanik?
Nadam se da usvajanjem ovakvog zakona više nećemo biti svedoci da gledamo kako se poslanici kupuju. Pozivam sve da u danu za glasanje daju svoj glas za borbu protiv korupcije i da podrže ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Izvinjavam se kolegi koga sam prozvala.
Reč ima Balša Božović.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, poštovani ministre, dragi gosti, ono što je jutros bila tema takođe na Odboru za pravosuđe jeste nešto što je nas duboko pokolebalo da je iskrena namera predlagača da zaštitimo one kojima je ta zaštita i potrebna iz prostog razloga što izvesni gospodin Radomir Ilić, ne znam da li je pomoćnik ili državni sekretar, u jednom od neuspelih pokušaja da odgovori na mnoga pitanja koja sam imao, za koje sam imao i ličnu nedoumicu i lične nejasnoće, ali i ono što je bila moja obaveza kao poslanika da pitam, a tiče se komentara „Transparentnosti Srbije“, koji nisu imali odgovor na postavljena pitanja, dobili smo na kraju jednu frazu, jedan odgovor koji nas je veoma zabrinuo, da se polazi od pretpostavke da će uzbunjivač zloupotrebiti ovaj zakon da bi ucenjivao, da bi napredovao na poslu ili da bi sačuvao eventualno radno mesto i da se iz tog razloga neke stvari iz ovog predloga izbacuju. Mislimo da je samim tim promašena i tema i svrha i cilj ovog zakona, odnosno ovog predloga i to je za poslanike DS zaista jedan veliki problem.
Mi ćemo pokušati da vratimo suštinu ovom zakonu kroz podnošenje raznih amandmana i zavisno od toga u danu za glasanje ćemo se opredeliti da li ćemo podržati ovaj zakon ili ne. Ovakav kakav je ovaj predlog on nije potpun i nije sveobuhvatan. Ovim Predlogom zakona na kraju se štiti više onaj koji vrši nezakonitu radnju nego sam uzbunjivač.
Agencija za borbu protiv korupcije je veoma loše ocenila ovaj predlog. Ovim predlogom je upravo Agencija za borbu protiv korupcije isključena iz postupka zaštite uzbunjivača čime nisu zadovoljni ni sami uzbinjivači u Srbiji. Da naglasim, uzbunjivača u Srbiji danas ima 91. Oni sami su imali zamerke na ovaj Predlog zakona. Uzbunjivači misle da ovaj predlog ne štiti dovoljno njih u njihovom poslu. Na kraju, ovaj predlog nije u skladu sa Akcionim planom u vezi borbe protiv korupcije i očigledno je inicijalni predlog koji je došao do Vlade, odnosno resornog ministra zaduženog ministarstva, nije dobio pozitivnu ocenu. Izmenjena je suština koja je postala – nije da se neko ohrabri već da se na neki način onemogući ili da se neko ućutka.
Ovaj Predlog zakona je tipičan primer kako izgleda kada predlagač ima priliku da na jedan sveobuhvatan način reši ovaj problem i jednu veoma važnu stvar, ali iz potpuno nejasnih razloga se od toga na kraju odustane. Imam utisak da iako predlog nije potpun i tu moram na neki način odati priznanje, iako ima veliki broj mana, ipak predstavlja prvi korak ka rešavanju ovako važnih problema.
Ovo je bila prilika da se pokaže iskrena želja i da se zaštite oni koji se bore svakodnevno na svojim radnim mestima protiv nezakonitih, nepravednih radnji korupcije, da zaštitimo one koji su odvažni da prijave mnogobrojne koruptivne radnje, kao što je govorio moj prethodnik gospodin Pavićević ili gospođa Aida Ćorović. Danas nije slučaj u Srbiji da neko se zaista odvaži na ovakvu stvar i da rizikuje dalje svoju profesionalnu karijeru kako bi ukazao na neke ili ukazala na neke nezakonite radnje. Često te radnje i nemoralne prolaze ispred očiju onih koji nemaju hrabrosti da postupe kao uzbunjivači.
Rezultat jeste polovičan i ono što sam već pomenuo da ćemo kroz razne amandmane pokušati da vratimo cilj i svrhu ovog zakona.
Da se podsetimo, kroz istoriju, šta zapravo znači sam uzbunjivač, a to jeste izraz za hrabrog pojedinca ili pojedinku koji iz visoko moralnih razloga javno govori o nezakonitim ili nemoralnim delima nadređenih u nekom organu ili organizaciji ili uopšte o organu i organizaciji i to je na samom početku Predlogom zakona na neki način i izigrano jer predloženi član zakona, ako mi dozvolite, član 2, citiraću – uzbunjivač je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva nad privrednim društvom. Kraj citata.
Iz samog obrazloženja koje ste dali uz ovaj predlog se ne vidi zbog čega je izvršeno ograničenje po osnovu navedenih oblika povezanosti između uzbunjivača i organa ili organizacije kod kojih je došlo pre svega do ugrožavanja javnih interesa.
Nije jasno zbog čega bi se status uzbunjivača uslovljavao bilo kojim oblikom povezanosti uzbunjivača i organa kod kojeg je došlo do povrede javnog interesa. To je ono što je prva stvar koja upada u oči i na neki način baca senku na ceo ovaj proces.
Ovakvo ograničenje, da podvučem i naglasim, nije predviđeno akcionim planom za sprovođenje antikorupcijske strategije i međunarodni standardi ukazuju, a njih smo se nekoliko puta danas dotakli, na potrebu da se zaštite prava lica koja pružaju informaciju o ugrožavanju javnog interesa i to je ono što se ovim predlogom onemogućava.
Dakle, sužavati krug lica koja mogu biti uzbunjivači baca senku na iskrenu nameru da se zaštiti svako ko se na odvažan način bori protiv nezakonitih radnji i nemoralnih dela, kako onih organa, tako nadređenih u datim organizacijama.
Ovde bih pomenuo, kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo, primer Mađarske, u kojoj je u Zakonu o pritužbama i prijavama od javnog značaja iz 2013. godine napisano da svako može da se obrati sa pritužbom ili sa prijavom od javnog značaja nadležnom organu, što je jedna potpuno drugačija stvar u odnosu na ono što je današnji predlog zakona.
Zatim, želim da postavim jedno pitanje, na koje se nadam da ću dobiti odgovor, a u vezi sa komentarima koje je dala Transparentnost Srbija. Da li je moguće da se iz nedovoljno preciznog definisanja predloga zakona dogodi da pojedinac ili organ koji potencijalno sprovodi odmazdu, odnosno štetnu radnju prema uzbunjivaču, može bez ikakvih problema da zaobiđe nameru zakonodavca i da tvrdi da radnja odmazde, odnosno štetne radnje nije posledica uzbunjivanja, već nekih drugih činilaca? Tu imate, naravno, kao što znate, hiljadu i jedan primer u praksi. Uzbunjivaču je smanjena plata zato što ne dolazi na vreme na posao i da se na taj način neko kazni za one stvari koje iznosi u javnost.
Takođe, kada kažete, a u pitanju su informacije u samom Predlogu zakona, da se informacije mogu odnositi kako na veoma opasne pojave po život i zdravlje ljudi i teška krivična dela, tako i na povrede propisa, podvlačim, za koju uopšte nije zaprećena kazna ili se kažnjavaju kao prekršaj, u nekim slučajevima te povrede, svesni ste toga, mogu biti potpuno bezazlene.
Kada je u pitanju zloupotreba, o kojoj se takođe govorilo jutros na odboru, a čujem i danas u skupštinskoj raspravi, da li bi bilo opravdano pokretati složen mehanizam zaštite uzbunjivača koji ukazuju na sporadične i neznatne povrede propisa? I sami znate koliko često može da se dogodi da se nekada ne produži važenje ličnih dokumenata i da to bude osnov uzbunjivanja i da se na kraju sam predlog zakona, odnosno kada se bude izglasao zakon, da ode u neku svoju suprotnost i pretvori se u sredstvo šikaniranja i maltretiranja.
Kada je u pitanju sadržina tužbe, u članu 26, posebno bih voleo da obratite pažnju, Predlogom zakona predviđa se da se tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem može tražiti utvrđivanje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja, zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje, uklanjanje posledica štete radnje, naknada materijalne i nematerijalne štete i objavljivanje presuda o trošku tuženog. Dakle, šta nam to danas govori ovaj predlog?
Kada govorimo o zaštiti uzbunjivača, bilo bi od izuzetnog značaja kada bi bila predviđena i mogućnost ozbiljnijeg kažnjavanja počinilaca tzv. štetne radnje, budući da je strah od posledica odmazde jedan od najčešćih razloga neprijavljivanja korupcije danas u Srbiji. Mislimo da ako počinilac štetne radnje nije ili ne bude kažnjen, veća je mogućnost da će je ponoviti.
U članu 26. stav 2. izričito se isključuje mogućnost da se tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem pobija zakonitost pojedinačnog akta poslodavca, kojom se rešava o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog iz radnog odnosa, što je takođe veoma poznato. Najveći broj odmazda i negativnih radnji realizuje se upravo merama te vrste. Smanjenjem plata, davanjem otkaza, suspenzijom, premeštanjem na drugo radno mesto itd.
Postoje i ostali nedostaci. Ja ću sada, iako nemam vremena da pričam i da razgovaramo o svemu, reći samo za one koji su najvažniji. Podvući ću i ono što sam već pomenuo na samom početku. Zašto zakonsku zaštitu uživaju samo lica koja se nalaze u određenom odnosu sa organom ili firmom kod koje je došlo do ugrožavanja javnog interesa, umesto bilo koji građanin koji ukaže na štetnu pojavu? To je osnovno pitanje.
Drugo, u kojoj meri se predviđa zaštita od odmazde, koju prema uzbunjivačima vrše treća lica? To je veoma škakljivo. Vi ćete reći – to jeste regulisano u članu 6, ali nije dovoljno precizno. Dakle, odmazde koje prema uzbunjivačima vrše treća lica, a ne neposredno njihov poslodavac ili kolega, ili se zaštita ne predviđa uopšte, ili je ona potpuno nejasna.
Pod tri, ne predviđaju se posebna krivična dela, nisu bila ni u nacrtu, ni kroz izmene Krivičnog zakonika koje bi bile predložene zajedno sa donošenjem ovog zakona, za lica koja ugrožavaju uzbunjivače, za one koji neovlašćeno otkriju njihov identitet, kao ni za lica koja lažno prijavljuju ugrožavanje javnog interesa, iako znaju da su podaci koje daju neistiniti.
I kad je u pitanju tajnost podataka imamo hiljadu zamerki koje ćemo opet pokušati kroz amandmane i nekom kvalitetnijom raspravom da predočimo građanima da su krupni nedostaci ovog predloga zakona. Mnogi komentari, mnoge zamerke i predlozi na kraju nisu prihvaćeni, ni kada su u pitanju relevantne institucije, bez ikakvog obrazloženja. To je veoma za nas čudno. Nadamo se da ćemo sada makar dobiti odgovor na ova konkretno postavljena pitanja.
Ukoliko se ne prihvate amandmani i sugestije, i dalje ćemo trpeti razne zloupotrebe i u mnogim slučajevima nećemo uspeti da zaštitimo one malobrojne uzbunjivače u Srbiji, ponavljam, ima ih 91, koji mogu da ukažu na nezakonitost i nemoralne radnje kada je u pitanju pre svega javni interes. Iskreno se nadam da ćemo kroz ova pitanja, koja bi suštinski promenila sam predlog, zajedno doći do jednog konkretnog i sveobuhvatnog rešenja.
Mislim da je veoma važno da kroz same amandmane, a mislim da ste kao ministar i vi sami svesni nedostataka, učinimo ovaj predlog zakona zakonom koji će na jedan sveobuhvatniji način rešavati ovaj problem. Zahvaljujem.

Poslaničkoj grupi je ostalo još samo 20 sekundi, kompjuterski. Više ne vodimo pešice.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, odgovoriću na više izlaganja koja su se ticala jedne od današnjih tema dnevnog reda, a to je Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača.
Nekolicina govornika je rekla kako je Agencija za borbu protiv korupcije izrazila bojazan da se neće ostvariti svrha zakona. Svaka bojazan je opravdana, pogotovo onda kada niste bili u prilici da na nešto utičete. Agencija za borbu protiv korupcije, nažalost, kategorično je odbila da učestvuje u radnoj grupi koja je pisala nacrt zakona.
Dakle, Agencija za borbu protiv korupcije, institucija Republike Srbije, na poziv za učešće u radnoj grupi široko sačinjenoj, koja treba da napiše nacrt zakona koji treba da razmatra i o njemu da odlučuje Narodna skupština Republike Srbije, takva agencija koju plaćaju poreski obveznici Republike Srbije, takva agencija čije određene organe bira Narodna skupština Republike Srbije, nije želela da učestvuje u izradi Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača.
To je otprilike kao onaj birač koji dobije priliku jednom u četiri godine da izađe na izbore, da se opredeli da glasa, a on ne izađe da glasa, a onda naredne četiri godine kritikuje. Nije to sporno, to je legitimno. Samo ne znam da li je onda legitimno izražavati bojazan. Da li je legitimno kritikovati, a da si do juče mogao da učestvuješ u kreiranju nečega? Da li je legitimno da te građani države za nešto plaćaju pa si pozvan da učestvuješ i u kreiranju normativnog okvira sa definisanjem nečega čime ćeš se možda i ti baviti, a ti ne želiš da učestvuješ? Dakle, Agencija za borbu protiv korupcije Republike Srbije odbila je da učestvuje u radu radne grupe za izradu nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača.
Postavljen je i niz nekih drugih pitanja i iskoristio bih ovu priliku da na takva pitanja i odgovaram. Rečeno je i par nekih neistina, potpunih neistina. Odgovorno tvrdim, iako nisam bio na sednici Odbora za pravosuđe da niko od mojih saradnika nije rekao da se polazilo od pretpostavke da će uzbunjivač da zloupotrebi svoj status da bi napredovao u poslu. Koliko znam sednice Odbora za pravosuđe se snimaju, pa bih voleo, i zamoliću, službe za transkript te sednice i da vidim da li je zaista to neko rekao. Koliko znam, nije rekao apsolutno.
Nije mi jasno u jednoj stvari, čuli su se različiti glasovi i došao sam u sumnju da saziv Narodne skupštine koji slovi za saziv koji jednodušno podržava politiku evropskih integracija Republike Srbije ne čini to više jednodušno. Pred vama je danas, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača koji je dobio odlične ocene i komentare Saveta Evrope i Evropske komisije. Dakle, konačni nacrt zakona koji je pretočen i utvrđen kao predlog dobio je najbolje ocene Saveta Evrope i Evropske komisije. Da stvar bude još bolja isti strani stručnjaci iz SAD i Velike Britanije koji su učestvovali u pisanju modela zakona o zaštiti uzbunjivača učestvovali su i u pisanju nacrta, odnosno ovog današnjeg Predloga zakona o zaštiti uzbunjivača koji je pred vama. Ti isti ljudi, gospoda Tom Divajn i Pol Stivenson su rekli da je ovo izuzetan zakonski tekst. Isti oni koji su učestvovali i u radnoj grupi koju je formirao poverenik i u radnoj grupi koju je formirao ministar pravde, rekli su da je bolji tekst koji je uradila radna grupa Ministarstva pravde.
Vrlo rado sarađujem sa nevladinim organizacijama. Uvek sam bio spreman da prihvatim i njihovo učešće u radu radnih grupa. Neretko ih uključivao u rad radnih grupa. Uvek imao sluha za ono što su argumentovano tvrdili.
Zašto sam sada došao u nedoumicu da li ovaj parlament zaista jednodušno podržava evropske integracije Republike Srbije? Zbog toga što se ovde više ceni mišljenje jedne nevladine organizacije nego mišljenje panevropske organizacije koja okuplja 47 različitih država. Ovde se više ceni mišljenje jedne nevladine organizacije nego mišljenje Evropske komisije. Ovde se govori i napada predlagač zakona što je jasno definisao uzbunjivača. Pretpostavljam da onaj ko to priča ne zna da je to bio izričit zahtev Saveta Evrope.
Dakle, Savet Evrope, dame i gospodo narodni poslanici, je izričito zahtevao da se uloga uzbunjivača veže za radno angažovanje. Za razliku od nekog prethodnog teksta gde stoji da uzbunjivač može biti svako fizičko lice Savet Evrope je rekao – ne može. Ne kaže to Savet Evrope zato što mu se tako hoće već zato što iza toga stoje određena akta, određene preporuke tog istog Saveta Evrope. Zato što Savet Evrope nije nevladina organizacija koju ne obavezuje ono što kaže, već zato što je Savet Evrope jedna izuzetno bitna evropska institucija najstarija tog tipa čiji je zadatak zaštita ljudskih prava.
Upravo taj isti Savet Evrope u svom ekspertskom mišljenju kaže – morate, gospodo iz Republike Srbije vezati status uzbunjivača za status radnog angažovanja. Onda nam obrazlaže i kaže zašto. Kaže, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, dakle, Evropski sud za ljudska prava koji je pravosudna institucija u okviru Saveta Evrope, uzbunjivač je zaposleno lice shvaćeno u najširem smislu. To je jedina osoba ili deo male grupe ljudi koji su svesni nezakonite prakse na poslu pa su zato oni najpozvaniji da postupaju u javnom interesu i da alarmiraju poslodavca da otkloni nepravilnosti, odnosno da se obrate društvu u celini.
Dakle, uzbunjivač pripada malom krugu ljudi koji mogu biti svesni nezakonitosti upravo zbog toga što otkrivaju interne informacije tzv. insajderske informacije i mogu imati direktne posledice po svoj radni status ili druga lična dobra. Jednostavnije rečeno, uzbunjivač otkriva interne informacije koje mogu biti od javnog interesa, a koje ne bismo tako lako mogli saznati na drugi način. Informacije koje ostala lica mogu otkriti ili prijaviti nemaju u toj meri karakter internih informacija ili se radi o informacijama koje nisu toliko interne i dobro skrivene.
Kaže dalje Evropski sud za ljudska prava, dakle, ne neka nevladina organizacija već Evropski sud za ljudska prava trebalo bi na ovom mestu ukazati i na razliku između uzbunjivača i podnošenja pritužbi. Dakle, baš ono što je neko pomenuo da u Mađarskoj postoji apsolutna sloboda podnošenja pritužbi. Postoji i kod nas, apsolutno. Uzbunjivanje prema mišljenju Saveta Evrope i Evro skog suda za ljudska prava, uzbunjivanje postoji kada zaposleni iskaže navode o opasnosti ili nezakonitosti koja ima efekat prema drugima. To nije pritužba. To je tačno i jasno određeno na šta može informacija uzbunjivača da ukazuje.
Dat je recimo jedan primer i meni je žao što taj primer nije onda stavljen u funkciju ovoga predloga zakona, pa da onaj ko je dobro pročitao Predlog zakona, onaj koji ima dobro pravničko znanje može da primenjuje taj zakon, može i da odgovori na primer koji sam postavlja. Kaže šta ćemo ako recimo neko lice koje je uzbunjivač kasni na posao, pa mu se onda zbog toga što kasni na posao smanjuje plata, odnosno rečeno je šta ćemo ako imamo uzbunjivača kome se smanjuje plata, pa se onda to pravda time što on kasni na posao. Ko je dobro pročitao zakon može da vidi da postoji u njemu nešto o čemu sam dobro govorio u uvodnom slovu, a to je obrnuti teret dokazivanja. Onda je poslodavac taj koji mora da dokaže zašto se nekome smanjuje plata. Onda rešenje kojim je nekome smanjena plata, kojim je neko premešten na drugo radno mesto, kojim je neko suspendovan stavlja se van snage.
To lepo kaže ovaj Predlog zakona. Kada jedan deo istrgnete iz konteksta, onda sa njime možete da radite šta hoćete. Kada ga posmatrate u kontekstu ovog Predloga zakona, onda vidite da takav argument pada.
Meni je krivo što u Srbiji postoje institucije koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a koje nekada nisu dorasle stepenu odgovornosti prema građanima Srbije.
Kada ih pozovete da vam pruže podršku u nečemu što je u opšte interesu, a one kažu, mi u tome nećemo da učestvujemo. Krivo mi je što u Srbiji postoje državni organi koji su spremniji da se ponašaju mnogo više kao da su nevladin sektor, nego kao da su državni organi.
Dakle, još jednom da pomenem jednu stvar, zašto je ograničena definicija uzbunjivača na radno angažovanje lica koje se identifikuje kao uzbunjivač? Zato što je to tražio Savet Evrope. Savet Evrope je to tražio na osnovu mišljenja Evropskog suda za ljudska prava.
Ako me neko ubedi da je mišljenje Evropskog suda za ljudska prava slabije od mišljenja bilo koje nevladine organizacije, čime god da se ona bavi, ja ću reći da je taj neko u pravu.
Ali, Savet Evrope, po mom skromnom mišljenju je neuporedivo jači, ne od jedne, nego čitavog niza nevladinih organizacija ili kako bismo srpski rekli, udruženja građana. Ako neko udruženje građana, koje god ono bilo, a ja uvažavam i udruženja koja su ovde pominjana i rečena je jedna neistina, kada je u pitanju pištaljka. Pištaljka je učestvovala u izradi ovog nacrta, a nije učestvovala u izradi modela.
Ljude iz pištaljki sam imao prilike nekoliko puta kako koga da viđam, da sa njima razgovaram, oni nisu rekli da je ovo loš zakonski predlog. Oni su dali, ako se ne varam, podneli su jedan amandman i naravno da ćemo ga razmotriti.
Upravo ono što isti taj Savet Evrope kaže i što kaže Evropska komisija u svom mišljenju zašto je nacrt bolji? Zato što je širi krug subjekata bio uključen u njegovu izradu.
Uz to da kažem, da oni koji su pisali nacrt zakona, za to nisu bili plaćeni, kao što se ne plaća izrada bilo kog drugog zakonskog propisa, odnosno predloga zakonskog propisa koju sprovodi Ministarstvo pravde.
Ja hoću da verujem da postoji dobra vera da se neka zakonska rešenja koja se čine nepotpunim ili lošim ili neodgovarajućim, poprave.
Ako neko misli da je jači od Saveta Evrope, od Evropskog suda za ljudska prava, od Evropske komisije i pokušava da nametne svoje mišljenje narodnim poslanicima, onda je najbolji put da to učini tako što će se kandidovati na izborima, pre toga osnovati ili svoju grupu građana ili političku stranku, kandidovati se na izborima, izaći na izbore, osvojiti dobar broj glasova, a nakon toga i formirati vlast.
Sve drugo, uz najbolju volju i želju, ne prođe li kroz radnu grupu, pa ću dati pojedinim poslanicima da oni to guraju umesto mene, jeste legitimno, ali jednostavno, nije toliko u redu.
Verujem da u ovoj Narodnoj skupštini sede narodni poslanici svi od reda, dovoljno obrazovani, dovoljno vispreni, dovoljno mudri, da sednu i da sami napišu amandmane, ukoliko smatraju da nešto nije dobro. Zahvaljujem se.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Ne, nemate pravo na repliku. Ne vredi, nekolicina govornika je govorila i to je bilo jedino nešto što sam mogla da primetim da je predlagač ovde izneo, odnosno ministar Selaković.
Znači, nije personalizovao odgovor, odnosno izlaganje, obraćao se svima.
Kako vi tumačite, ali kako predsedavajući tumači, u skladu sa Poslovnikom.
Sledeći govornik je Aleksandar Marković, a Vesna Martinović može odgovoriti ako želi 20 sekundi posle poslanika Aleksandra Markovića.
Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, predstavnici ministarstva, smatram da današnji dnevni red obiluje izuzetno važnim tačkama, prvenstveno mislim na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, ali i na ostale predloge zakona i odluka koje se nalaze na dnevnom redu.
Kada je reč o Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača, smatram da je u pitanju jedan od najpotrebnijih antikorupcijskih zakona. Izražavam uverenje i zadovoljstvo što ćemo, nadam se, usvojiti ovaj Predlog zakona, jer je važno da Srbija dobije ovaj antikorupcijski zakon.
Važno je da Srbija dobije ovaj zakon, zakon koji će uspostaviti efikasnu i delotvornu zaštitu uzbunjivača, zakon koji će ohrabriti i motivisati potencijalne uzbunjivače, zakon koji će ostvariti funkcionalan mehanizam razotkrivanja svih nezakonitosti i nepravilnosti.
Mislim da je veoma važno istaći da je ovaj Predlog zakona, kako ste i sami gospodine ministre malo pre istakli, dobio pozitivno mišljenje najvažnijih evropskih institucija, a tu prvenstveno mislim na Evropsku komisiju, ali i na Savet Evrope.
Podsećam na preporuku grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, ali je takođe važno istaći da ovaj Predlog zakona proističe prvenstveno iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. godine do 2018. godine, kao i pratećeg akcionog plana, kojim su definisani ciljevi za borbu protiv korupcije.
Usvajanjem ovog zakona omogućićemo da uzbunjivači, odnosno da lica koja prijavljuju korupciju ili kršenje propisa, kršenje prava, ovlašćenja ili druga koruptivna dela, svoju zaštitu potraže i ostvare na sudu, da dobiju sudsku zaštitu i to u vanrednom postupku i u najhitnijem mogućem roku.
Smatram važnim i činjenicu da će od sada biti pružena zaštita i licima koja prijave korupciju u privatnom sektoru, što do sada nije bio slučaj i bez obzira na to da li su u stalnom radnom odnosu, odnosno kakva im je vrsta ugovora.
Ovako definisanom zaštitom uzbunjivača, daje se jedna šira društvena podrška ovoj kategoriji lica i u najvećoj meri, upravo na taj način se štiti ono što nazivamo javnim interesom. Borba protiv korupcije je nešto što smo mi postavili dosta visoko na lestvici prioriteta u radu ove Vlade i tim pre želim da pozdravim ovo dugo očekivano sistemsko rešenje, koje će obezbediti da ova kategorija lica, uzbunjivači, dobiju potpunu zaštitu države i društva, da bi izneli svoja saznanja o nezakonitostima ili korupciji.
I sama činjenica da je javna rasprava bila iscrpna i opsežna, govori u prilog značaju ove teme i ovog zakona.
Kako sam u prilogu ovog Predloga zakona mogao da vidim, veliki broj stručnjaka iz značajnih institucija i organizacija je dalo svoje mišljenje i komentar na Nacrt zakona. Dakle, Agencija za borbu protiv korupcije, Savet Evrope, različite nevladine organizacije kao npr. „Transparentnost“, „Pištaljka“, „Centar za evroatlantske studije“ i sam postupak usvajanja ovog zakona to čini transparentnijim i kvalitetnijim.
Želeo bih da istaknem značaj širenja svesti u javnosti o korupciji kao društveno neprihvatljivoj pojavi i nastojanju države da iskoreni tu pošast, a ovaj Predlog zakona doživljavam upravo kao jedan od instrumenata i mehanizama za takav poduhvat.
Iz svih ovih razloga, osećam slobodu, ali i obavezu da pozovem poslanike da podrže ovaj Predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gosti, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama izuzetno bitan zakon i više zakona koji su danas u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu i kao poslanik SNS hoću odmah da kažem da ću podržati sve ove zakone.
Posebno želim da se osvrnem na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača.
Uglavnom smo svi ovde govorili o ovom zakonu i želim zaista afirmativno o ovom zakonu da govorim, posebno što slušajući svoje prethodne govornike, naročito one koji su želeli da govore protiv ovog zakona, nismo mogli da čujemo jake argumente protiv. Čak se svaki njihov govor završavao afirmativno ka ovom zakonu, zato znam da je ministarstvo i ova Vlada na dobrom putu da ovaj zakon zaživi.
Dakle, ovaj zakon koji je pred nama izuzetnog je značaja zato što gotovo između njega i borbe protiv korupcije, odnosno njegove primene stoji znak jednakosti. Da ne bih ponavljala definiciju, koja, već smo čuli, proširena je u našoj zemlji, pre svega, znači, radi se o otkrivanju informacija o kršenju propisa i ljudskih prava, a uzbunjivač je zaposlena osoba koja neku od ovih vrsta nepravilnosti prijavljuje, naravno u slučaju da je povređen opšti interes.
Dakle, zaštitom uzbunjivača štiti se javni interes, smanjuje se korupcija i kriminal. Iskorenjivanje korupcije je jako bitno i prioritet je izuzetan naše Vlade, a moguće je samo ukoliko je transparentno sve ono što se dešava sa državnim novcem i sa državnim resursima.
Samo država u kojoj je korupcija na najnižem nivou jeste dobra investiciono privlačna država i to je upravo ono što je cilj ove Vlade na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Ovaj zakon bi trebalo da doprinese svest o tome da uzbunjivači nisu tzv. cinkaroši, već su to ljudi koji su vredni poštovanja i ne vidi uopšte nijedan jedini razlog da se sumnja da će sada biti ljudi, naravno to neće biti veliki broj, kao što nikada nije ni bilo, ali da neće biti ljudi koji su željni da iznesu nepravilnosti i da budu uzbunjivači kada su to bili spremni da budu i kada država nije htela da ih štiti. Malopre smo čuli i primere kako su završavali takvi ljudi. Sada postoji zakon i treba stati iza njega.
Ono što je jako bitno jeste da pored ovog zakona koji poziva građane da prijavljuju nepravilnosti, zaštitu, treba napomenuti da će zaštitu imati svi. Zaštita može da bude trajna i privremena, i privremena je upravo ona najčešća koja će omogućiti da se zaštite od šikaniranja, mobinga i od otkaza.
Zatim je još potrebno reći da postoje, da, isto da će zakon zaštiti i poslodavce od lažnih prijava što je isto jako bitno napomenuti. Postoje tri vrste uzbunjivanja, da se možemo kao uzbunjivač obratiti poslodavcu, zatim spoljašnje da se prijavljuje nadležnom organu i javnim, odnosno uzbunjivanje javnosti objavljivanjem u sredstvima informisanja ali pod uslovom da smo se prethodno obratili nadležnim institucijama.
Potrebno je napomenuti da se do sada uglavnom verbalno vodila kampanja, ne borba, kampanja protiv korupcije i kriminala, i da prava borba postaje tek kada postoji ozbiljna politička volja i kada postoji snažna država što se upravo sada i dešava. Slažem se da se taj problem, kao što je koleginica napomenula, rešava od lokala. To je upravo što ova Vlada radi i SNS, jer nikada do sada nije bio slučaj kao što je to ova Vlada radila i pominjem SNS, da smo prvi pogledali i pregledali svoje redove, pre svega, od lokalnog nivoa, da bi sve uspelo i da bi se sprovelo, svako bi morao da ima tu vrstu odgovornosti i da proveri svoje redove, stranačke, ljude koje su zapošljavali ranije kako bismo mogli da postignemo najviši nivo u borbi protiv korupcije.
Znači, bez pritiska javnosti, ni naša država, pa ni svet, neće moći da se promeni na bolje i neće se dovesti u red. Država, dakle, ne može bez svojih sugrađana, oni moraju sa lokala da prijave šta se dešava da bi ministarstvo moglo da reaguje, jer korupcija je, kao što čuli, način života, to je nivo svesti i stava o ispravnosti, odnosno neispravnosti sopstvenih postupaka.
Takođe je jako dobro da, što smo čuli, da su već spremni priručnici i obuka, jer ovaj se zakon mora što više afirmisati u javnosti da bi se izmenila svest i da bi oni koji su svedoci prevare mogli da prijave to, a da ne brinu o svom životu i o životima svojih najmilijih, a isto tako da se obeshrabre oni koji te prevare bez ikakve savesti čine.
Zato, kao što je još jedna koleginica rekla, mislim da prvi uzbunjivači koji će biti zaštićeni biće jako dobar primer da ovaj zakon zaživi i u tom smislu SNS će podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Stojiljković.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodna poslanica Tanja Tomašević Damjanović. Izvolite gospodine Đukanović.