Hvala.
Reč ima gospođa ministar.

Mislim da ovde nije pitanje ni kako se zovu imenom i prezimenom direktori, ovde je pitanje potpuno drugačije. Dobili ste skraćeno obrazloženje, a ja ću da vam pojasnim obrazloženje.
Ova agencija nije regulatorno telo i potpuno mi je svejedno da li se zove agencija, zavod ili uprava, nemamo problem sa nazivom. Ali, Ministarstvo već ima sektor koji se bavi istim ovim poslom. Agencija kao telo koje nije regulatorno telo, nema potrebe da dupliramo poslove i nema potrebe da trošimo 400.000 više nego što bismo potrošili. Prema tome, nema potrebe da imamo na dva mesta istu stvar.
Dalje, to se odnosi i na ostale agencije, kancelarije i uprave koje nisu regulatorna tela. Ona svakako treba da budu predmet preispitivanja. Mi smo napravili analizu. Analiza je pokazala da je mnogo bolje da ti svi stručnjaci pređu u Ministarstvo i da rade, dakle, takođe, svi međunarodni dokumenti koji su napravljeni između agencije ili bilo koje institucije preuzeće Vlada Srbije, a tehnički će raditi Ministarstvo. Neće biti nikakvih diskontinuiteta u radu ili svim onim poslovima ili projektima koje Agencija radi. Ali, potpuno sam sigurna da će biti mnogo kvalitetnije i da neće biti problema i grešaka koje smo mi ustanovili u prethodnih nekoliko meseci na vrlo ozbiljnim projektima koje je ova agencija radila. Hvala.

Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković, po amandmanu.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, u načelnoj raspravi takođe sam smatrao da ovu temu treba vrlo ozbiljno i detaljno razmotriti. Imajući u vidu i argumente koje je ministarka Mihajlović ovde iznela, smatram da je bilo potrebno, ako je bilo nekih propusta u radu te agencije, ako je bilo propusta u radu činovnika ili ako su postojali neki troškovi koji su bili nedopustivi, bilo je nužno, da se ti delovi rada ove agencije koriguju, ali da se koncept zadrži.
Ako gospođa Mihajlović kaže da je ušteda od 400.000 evra ukidanjem ove agencije jedini argument, onda bi bilo dobro da čujemo u čemu se ta ušteda sastoji. Ako se sastoji i u platama zaposlenih, upravo je rekla kako se zaposleni prebacuju u Ministarstvo, u poseban sektor, znači taj deo uštede praktično ostaje na daljim troškovima i ne postoji ušteda.
Ako je, takođe, koncept da se planska dokumentacija formira u Centralnom registru katastra, onda se postavlja pitanje – koliko će ljudi biti zaposleno u radu tog centralnog registra, a onda se otvara drugo pitanje, a to je – koliko će ljudi biti zaposleno u Agenciji za privredne registre i koliko ćemo imati troškova u tim poslovima?
Ovde se posebno nameće pitanje – ko će u narednom periodu raditi poslove koji su bili nadležnost ove agencije? Bio sam prisutan, u prethodnih nekoliko godina, kada je Agencija za prostorno planiranje vršila prezentaciju i javne rasprave u primeni prethodnih zakona i mislim da su ljudi, koji su vodili agenciju u tom periodu, od 2008. do 2012. godine, bili vrlo stručni, da su ispoštovali sve zahteve i regiona i lokalnih uprava za njihovim razvojem.
Postavlja se pitanje, ako ulazimo u 2015. godinu, ako je potrebno da se 2020. godine pravi novi prostorni plan Republike Srbije, ko će raditi te poslove ako ukinemo ovu agenciju?
Ono što se otvara kao posebna tema jeste formiranje ovih centralnih registara i ja znam da će ministarka Mihajlović da da odgovore kako će tu biti nekoliko ljudi. Moj utisak je, imajući u vidu koliko se izdaje građevinskih dozvola u lokalnim upravama, da nama ne treba više od jedno dva čoveka, imajući u vidu, opet kažem, da se ne samo u opštinama, nego i gradovima, koji imaju oko 100.000 stanovnika, godišnje izda po sedam, osam, do deset dozvola. Prema tome, mislim da će posao tih ljudi biti olakšan, ali nije to tema.
Tema je valjda da se razvijamo, da pokušamo lokalne uprave da unapređujemo i zbog toga mislim da ova agencija ima smisla i da treba da ostane da radi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.
Predlažem da se amandmani u istovetnom tekstu o kojima trenutno raspravljamo odbiju iz razloga koje smo videli u obrazloženju samog člana zakona, u tekstu koji je stigao u Narodnu skupština, iz razloga koje smo bili u prilici da čujemo i sada od ministarke.
Dakle, reč je, pre svega, o procesu koji se tiče racionalizacije. Pošto nismo čuli ništa što ide kao kontra argument pristupu racionalizacije, već isključivo stavove da je posao, koji je obavljala ova agencija bio dobar, da je reč o stručnim ljudima, itd, ali ništa ne temu da li ima potrebe da isti posao radimo na dva mesta. Mislim da je obrazloženje koje se tiče racionalizacije neposredno, više nego jasno.
Ne postoji ni jedan jedini dobar razlog da uvodimo besplatnu redundansu u sistemu. Naprotiv, ono što jeste jedna od glavnih intencija, ne samo ovog zakona, već ove Vlade generalno, jeste da se dovede do određenog stepena efikasnost koja je ovoj državi neophodna. Na sve to, bili smo u prilici da čujemo, imamo i uštede, korist više nego jasna. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da što pre donesemo zakon i druge akte iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, u članu 55, u izmenjenom članu 83. stava 2, posle reči: „zakona“, predlažemo da stoje reč: „bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava“. Znači, da se taj deo briše.
Što se tiče člana 55, u izmenjenom članu 90. stav 3, posle reči: „na kome su izgrađeni objekti“, dodaju se reči: „sa građevinskom dozvolom“.
Poštovana ministarka, zaista mi nije jasno zbog čega i ovaj amandman nije prihvaćen. Namera je bila, imajući u vidu da ste je ovde bar pokušali da ovaj član usaglasite sa nekim prethodnim zakonima, da se definiše i status objekata, koji imaju građevinsku dozvolu, a koji nisu završeni. Polazim od toga da je veliki deo zgrada u Srbiji, koje su rađene pre 20, 30 godina, urađen sa građevinskom dozvolom, nisu završene do kraja iz nekih razloga, ali to ne znači da su ljudi odstupili od građevinske dozvole ili da nemaju dokumentaciju.
Znači, tu se radi i o objektima koji su u vlasništvu fizičkih lica, ima objekata koji su u vlasništvu države. Ima primera gde se radi velika brana, koja je urađena pre 20 i nešto godina ili 30 godina. Nije ispunjen do kraja svaki uslov iz građevinske dozvole. Znači, nije završen objekat do kraja. Imali smo prvo veliku dilemu da li da te objekte svrstamo u izgrađeno ili neizgrađeno zemljište. Predlog je, upravo zbog toga što objekti nisu završeni do kraja, da to bude u ovom delu stav 2. neizgrađeno zemljište i znači, predlog je da to bude stav koji će glasiti – „Neizgrađeno građevinsko zemljište je zemljište na kome nisu izgrađeni objekti, na kome su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole i privremeni objekti“. Znači, iza reči: „objekti bez“ da stoji sa „građevinskom dozvolom“, odnosno iza reči „objekti“ da stoji „sa građevinskom dozvolom“. Hvala.

Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Slobodan Homen, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Snežana Malović, dr Blagoje Bradić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem vam se, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, član 55. Predloga izmene zakona o planiranju i izgradnji se odnosi na članove originalnog zakona, između člana 82. i 106.
Naš predlog izmene se odnosi na član 88. i član 97. Znači, radi građana član 88. govori o planskom dokumentu, tj. promeni namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Organ nadležan po ovom članu za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana, od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.
Stav 2. kaže – da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem sprovodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazi podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Gledajući ova dva stava, mi smo predložili izmenu zbog toga što izmenom planske namene zemljišta vlasnici poljoprivrednog zemljišta na obodu naseljenih mesta se obavezuju poreskim rešenjem na plaćanje poreza na građevinsko zemljište, a čiji su iznosi višestruko veći od poreskih davanja na prihode od poljoprivrede.
Prevedeno, znači sve ono što planskim dokumentima bude u zahvatu budućih građevinskih parcela, tj. placeva za izgradnju, a poljoprivredno je zemljište, momentom prelaska iz jedne namene u drugu, papirološki, biće opterećeno povećanim porezom zbog pretpostavljene veće vrednosti zemljišta, iako se te parcele i dalje obrađuju.
Ono što smo mi predložili je da ova izmena što se tiče poreskih davanja, nastupi tek onda kada dođe do suštinske promene namene parcele i mi smo predložili sledeće: „da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište u javnoj svojini rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu u obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazi podatka katastra, nepokretnosti iz koje se izdaje liste nepokretnosti“.
Sledeći stav glasi: „Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište koje nije u javnoj svojini.“
Znači, u javnoj svojini ide automatski prelazi i drugačiji vrednovanjem valorizovanjem tog zemljišta, ali kada je privatno zemljište u pitanju, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište koje nije u javnoj svojini bez odlaganja upisuje zabeležbu u obavezi promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsku u bazi podataka katastra, nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti, s tim da rešenje kojim provodi nastalu promenu donosi tek po zahtevu stranke, a pre izdavanja građevinske dozvole i nakon plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Organ iz stava 3. ovog člana je dužan da u roku od 30 dana od upisa u zabeležbu obavesti vlasnika zemljišta o završenom upisu, što mislim da je jedan od osnovnih razloga da čovek kom je izvršena promena namena bude obavešten. Toga kod vas u zakonu nema.
Evo, poštovane kolege i dragi građani šta su meni odgovorili iz Vlade i iz ministarstva - amandman se ne prihvata, jer bez obzira na oblik svojine na građevinskom zemljištu nije moguće izdavanje građevinske dozvole dok se ne dostavi dokaz da je plaćena naknada za promenu namene u građevinsko zemljište što je propisano stavom 5. ovog člana čija se izmena ne predlaže. Gospodo, ja to nisam ni predložio. Ja ne znam da li ste vi pročitali ovo što smo mi vama dali, mi smo samo tražili da kod promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u ostale namene ne bude direktno tog trenutka oporezovano kao građevinsko zemljište ako poljoprivrednik i dalje seje kukuruz, nego da to bude onog trenutka kad se izvrši suštinska promena namena kad potražuje građevinsku dozvolu. Tada, pre nego što dobije građevinsku dozvolu on plati prenamenu, a dotle čovek plaćao porez na poljoprivredno zemljište. Ja ne vidim šta tu nije logično i šta tu nije prihvatljivo. Zašto ljude oporezovati za nešto što može da bude, ali to u njegovom slučaju nije on i dalje seje kukuruz, ne zida zgrade. Zašto da plati prenamenu, kada još nije faktički priveo nameni zemljište? To je bilo.
Sledeći član 97. govori o doprinosu za uređenje građevinskog zemljišta i u stavu 7. kaže – investitor koji dostavi odgovarajuća sredstva obezbeđenja plaćanja ima pravo da iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta isplati u najmanje 36 mesečnih rata, a onaj koji plaća naknadu jednokratno pre podnošenja prijave rodova ima pravo na umanjenje u iznosu od najmanje 30% u skladu sa odlukom jedinica lokalne samouprave. Mi smo tražili izmenom da to bude kog gotovinskog plaćanja u celosti odjedanput da to bude 45% iz prostog razloga što recimo, u gradu Nišu je to do sada, do ovog zakona bilo 45% za plaćanje u gotovom, u gradu Beogradu je bilo 50% i pored tih benefita mi nismo imali pojačanu građevinsku aktivnost, a tek sada ovim ćemo još na neki način dezavuisati one koji žele da zidaju da to plate u celosti, nego će svi ići na otplatu na rate, ako uopšte i budu se rešili. Mislim da je naš predlog bio, da tako kažem, nasledno pravo nekog koje je bilo do sada, i sasvim je logično bilo da oni gradovi, lokalne samouprave koje su doneli takve odluke da im se da mogućnost da i dalje imaju takvu odluku i takav benefit za one koji dođu da zidaju na njihovoj teritoriji.
Sledeći stav je vrlo interesantan kada gledate u vezi sa ovim stavom, kaže – doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini infrastrukture proizvodne i skladišne prostore, podzemne garaže, objekte visokogradnje, prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, transformatorske stanice, ostave, vešernice i slično, osim za delove podzemne etaže koji se koriste za komercijalnu delatnost itd. I samo još nešto da vam pitam iz ministarstva, a što ste zaboravili ekonomske objekte? Šta je problem?
S jedne strane, ovde smanjujete mogućnost da onaj ko zida kuću dobije benefit ako plati odjedanput komunalije. S druge strane, onaj koji zida proizvodnu halu u magacinski prostor, naročito kada je u pitanju proizvodna hala gde je komunalno opremanje višestruko skuplje kada se rade privatni objekti. Njih oslobađamo, a kada trebamo da naplatimo poljoprivredniku što zida štalu, obor ili neku farmu i on će da plati komunalije. Hajde da budemo načisto, ako već kršite Ustav, dovodite građane u neravnopravni položaj, jer sa jedne strane običan građanin koji pravi kuću ima da plati komunalije u punom iznosu, onaj koji zida proizvodnu halu da bude profitabilan neće platiti, dakle mi koji zidamo kuće i plaćamo stanove ćemo da platimo i za onog koji pravi fabriku da pravi profit, u redu, to je vaša politička odluka, ali što onda uključiste onda i poljoprivrednike koji hoće da uzgajaju svinje, tove bikove, šta god da rade, prave farme pilića. Njih ćemo da oporezujemo da im naplatimo komunalije, a oni koji prave magacine i fabrike će imati komunalno opremanje na račun nas koji plaćamo to opremanje. Zašto donosite takvu odluku? Šta je razlog? Koga ste nacrtali u ovom zakonu da to morate da donesete? Šta imate protiv razvoja sela?
Svima su nam puna usta da hoćemo da nam se razvija privreda, dobro, ajde i poljoprivredu da razvijamo, dajmo šansu ljudima da ako reše da prave farmu, da bar manje plate i da imaju veću mogućnost da ulože u to što im treba da započnu neku proizvodnju.
Ovim imamo ustavni problem u ovom članu zakona. Dovodimo u neravnopravan položaj građane Srbije, ali to će drugi da sude, neću ja. Nisam pravnik da bih sudio da li je nešto 100% ustavno, ali mislim da je ovo protivustavno. Mislim da bi trebali da razmislite i da prihvatite ova dva naša amandmana na član 88. 97. mislim da su smisleni, naročito član 88. isto tako i 97. Jedan daje podsticaj i ono što pričate politički uobličavate u vašim izjavama, da realno pokažete u praksi kako to izgleda.
Da ponovim, ako je neka lokalna samouprava imala 45% umanjene kod gotovinskog plaćanja za komunalno opremanje kod dobijanja građevinske dozvole, Beograd je imao 50%, zbog čega to ukidate? U istom trenutku, u istom Beogradu i Nišu neko ko pravi proizvodnu halu, gde mora da bude jači trafo, jači presek vode, presek kanalizacionih cevi, infrastrukturno opremanje je mnogo skuplje, on će biti bez plaćanja dažbina. Na čiji teret? I da to prihvatimo, trebaju nam radna mesta i hoćemo, ali što to ne date i poljoprivredi? Šta je razlog?
Kod odbijanja, ovaj prvi deo neko ko je pisao verovatno nije bio dovoljno maštovit pa nije znao šta da napiše, ali drugi deo uopšte niste odgovorili zbog čega odbijate amandman? Hvala.