… usvojeno. Naravno da to sve ima veze sa članom 35. i sa naslovom koji je iznad toga, a koji glasi – saradnja sa stranim nadzornim organima, član 35: „Kad je podnosilac zahteva za dobijanje saglasnosti iz člana 31. ovog zakona lice iz finansijskog sektora koje ima sedište, odnosno prebivalište u inostranstvu – Narodna banka Srbije sarađuje sa stranim nadzornim organima radi utvrđivanja da li je to lice pod redovnim nadzorom u matičnoj državi i da li poštuje propise te države, odnosno ispunjava uslove propisane članom 32. ovog zakona“.
Ovo je egzemplar član 35. kakva je neraskidiva veza između procedure i suštine. Naravno, i ovi drugi članovi su važni, ali član 35. je posebno zbog toga važan, zato što na jedan najjednostavniji način govori o tome da ne možete bez procedure koja treba da bude usaglašena sa drugom državom, da obavite posao koji je suština ovog zakona.
Naravno, da nema nikakve veze ovaj član 35. sa tim što je NBS pre izvesnog vremena dozvolila poskupljenje osiguranja motornih vozila za 40% protivno bilo kakvom ekonomskom parametru koji postoji u ovoj državi i to je na veliku sramotu i štetu građana Srbije.
Ako u Srbiji imamo preko dva miliona registrovanih motornih vozila, povećanje od 40% je dramatičan atak na standard građana.
Naravno da član 35. ima veze sa tim ne dozvoljenim povećanjem, utoliko što je i tada, kao što se i sada pokušava, došlo do toga da se suština, a to je povećavanje zarade jedne lobi grupe, pokaže time da je to urađeno po proceduri, jer postoji nadležnost NBS da odobrava takvo enormno, neopravdano, da nisam blag čovek u suštini, rekao bih, kriminalno povećavanje, ali neću to da kažem.
Dakle, cela ova procedura, kao i podnošenje amandmana, da li ih je pet, 10, 12, mi smo predložili 513 amandmana u nadi da će oni imati sudbinu kao što je to bila sudbina onih osam amandmana koji su usvojeni pre neki dan.
Međutim, ovde očigledno ima manje sluha da se poštuje procedura, a samim tim i manje sluha da se poštuje suština. Ako je po proceduri da se na ovakav način, praktično bez javne rasprave, stručna rasprava sa osiguravajućim društvima je sasvim u redu i to ima veze sa članom 35. o kome govorim sve vreme, ali to nije javna rasprava.
Ne donose se zakoni zbog direktora i vlasnika osiguravajućih društava, nego zbog građana koji su korisnici tog osiguranja.
Znači, građani treba to da znaju. Narodni poslanici su po svim definicijama, pa čak i po definiciji koja je sada važeća u Srbiji, predstavnici građana i mi imamo obavezu, ne pravo, da tu svoju funkciju vršimo tako da objasnimo građanima šta ih očekuje, ako se promeni nekakav zakon.
Naravno da ne postoji nikakva šansa da se neusvajanjem člana 35. ovog zakona ugrozi pravna stabilnost građana Srbije, jer naravno da postoji zakon koji reguliše ovu oblast, ne postoji pravna praznina. Taj zakon verovatno nije toliko loš, pošto je opstao ovih 10 godina, uz ispravku da negde jula ili maja 2004. godine ili aprila, kada je donet taj zakon…
