Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Dragutinović, poštovani gosti iz NBS, narodno predstavništvo bilo je svedeno za ovu godinu dana na ulogu jedne mašine za izglasavanje i za primanje k znanju već svršenih činova, poštovana gospodo.
Sigurno možemo povodom amandmana na član 36. da se zamislimo ko bi ovo mogao da kaže. Ovo je 18. oktobra 1913. godine rekao Jovan Skerlić, političar, čuveni književni kritičar, poštovana gospodo, a mi možemo jednako tu rečenicu da primenimo danas, sto godina kasnije … (Isključen mikrofon.)

Neću vam to dozvoliti.
Molim vas, ili ćete govoriti o amandmanu, ostavite i Skerlića i Dučića i više ne znam koga ovde. Kada bude politička tribina, o njima govorite, a sada vas molim da se usredsredite na amandman.
Izvolite, ako ćete po amandmanu. Ako nećete po amandmanu, ja vam neću dati da govorite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću predsedavajući, poštovana gospođo Dragutinović, poštovani gosti iz NBS i poštovani đaci Treće beogradske gimnazije, podneli smo amandman na član 36. Predloga zakona o osiguranju koji se tiče otuđenja, umanjenja, kvalifikovanog učešća.
Poštovana gospodo, mi smo u obrazloženju veoma jasno naveli zašto je važno da se član 36. briše iz ovog Predloga zakona, ali ovde, gospodine Arsenoviću, želim da argumentaciji koju smo već ponudili dodam još jedan argument na osnovu koga smatram da narodni poslanici treba da prihvate amandman narodnih poslanika Nove stranke.
Sada se obraćam gospođi Dragutinović, naravno i narodnim poslanicima u našoj Narodnoj skupštini, pozivam se sada ovde na član 4. Ustava Republike Srbije koji je iznad Poslovnika i iznad svih drugih akata, gospodine Arsenoviću, a sve vezano za amandman na član 36. Predloga zakona o osiguranju.
U članu 4. Ustava Srbije pazite šta piše, poštovana gospodo, da nam bude jasnije za šta se mi ovde borimo: „Pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“.

Gospodine Pavićeviću, nemojte, molim vas.

Gospodine Arsenoviću, tiče se procedure jednog važnog načela … (Isključen mikrofon.)

Ja neću da dozvolim da me tako zamajavate, ne znam koju blažu reč da kažem.
Kada se bude o Ustavu raspravljalo, onda ćemo raspravljati o Ustavu.
Neću takvu diskusiju da dozvolim. Ako treba, ja ću da ustanem i da odem odavde.
(Zoran Živković, s mesta: Tako je.)
Neću da odem, gospodine Živkoviću, zbog vas.
Narodni poslanik Janko Veselinović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, član 27. a u vezi sa članom 106.
Poštovani predsedavajući, vi ste se malo pre, za vreme izlaganja poslanika SNS koji sedi u prvom redu, veselo smeškali i nisam bio siguran da li ispred sebe imate neki strip ili se smejete činjenici da poslanik govori o temi mimo dnevnog reda, o elektroenergetskom sistemu, o priključcima na elektroenergetski sistem i drugim temama.
Da li se sećate govora od pre dva govornika?

Gospodine Veselinoviću, vi ste morali da reklamirate povredu Poslovnika u tom momentu.

Ali vi imate nejednak odnos prema poslanicima.

Onda tako govorite, a nemojte mi lepiti nešto zašto sam se ja smeškao. Ako je to vama bilo sumnjivo, vi ste tada trebali da reagujete.
Ja nemam zluradost nikakvu, odmah da vam kažem.