Reč ima ministar Selaković.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam jednom reagovao kada je neko od prethodnika vrlo tendenciozno, vrlo vešto, pošto to nekima izgleda ide i te kako od ruke, pokušao da izvrgne moje reči. Ja sam rekao i to da ponovim još jednom, kome nije to doprlo do uha i do mozga može da uzme stenografske beleške pa da pročita. Rekao sam – nije problem organizovati ni protest ispred zgrade pokrajinske vlade, ali mi to ne radimo jer smo vlast koja ima demokratski kapacitet da o problemima razgovara.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Kog dana ste to rekli?)
Danas sam to rekao. Ko ne zna, može da uzme da pogleda bez ikakvih problema.
Dakle, ja sam to danas rekao, iza toga stojim. Znate, uzmem nešto što mi se sviđa, odbacim nešto što mi se ne sviđa, pa onda predstavim, vidite ko je i kakav je. Znam da postoje oni kojima je i te kako mnogo krivo, što su se Ministarstvo i advokatura oko nečega sporazumeli. Meni je drago što postoje oni kojima je krivo zbog toga. Drago mi je, jer to samo pokazuje koliko je sporazum do kojeg smo došli, koliko god da je bio težak način doći do njega, koliko vredi. To je nešto zbog čega sam i te kako zadovoljan.
Dokle god budu postojali oni kojima je krivo što će advokati početi da rade, što će sudovi početi da rade, što će tužilaštva početi da rade, ili bolje rečeno, da nastave da rade od onog momenta gde su stali, e, dotle će moja poruka uvek biti, ja se svoje političke i svake druge odgovornosti niti klonim, niti bojim, a kao velik i pobornik parlamentarnog sistema, pozivam svakoga ko ima nešto protiv mene lično, ko smatra da ja posao ne radim kako valja, da pokrene i postupak za moju smenu.
Nemam apsolutno nikakav problem. Ja bih kao što sam malopre za jednu drugu stvar rekao, i sada da vam kažem, ja bih premro od srama da sedim ovde, a da moja stranka ima podršku od 6% u biračkom telu, a kamo li da sam predsednik Vlade, recimo pokrajinske, i da sam srastao sa foteljom u kojoj sedim, i da deceniju i po, niko ne može odatle da me skloni, pa makar to bili i građani koji demokratski svoju volju izražavaju na izborima.
Dokle god takvi budu protiv mene ja ću znati da i dalje, koliko toliko, u granicama mogućeg svoj posao obavljam časno i savesno. Hvala vam.

Po Poslovniku Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, povredili ste Poslovnik, vezano za član  108. jer je ministar Selaković grubo narušio ugled Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste to sigurno primetili. Kako je gospodin Selaković ranije govorio - nije bitno o čemu se govori, nego i ko govori.
Ovog puta je bilo u pitanju kako govori. Gospodin Selaković je izvrgavao ruglu govor Vojvođana, svih ljudi koji žive u Vojvodini bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, na najgori mogući način. Na najgori mogući način replicirajući gospođici Jerkov. Izvrgavao je ruglu vojvođanski govor, govor ljudi koji govore u Vojvodini.
Vi ste predsedavajući bili dužni da ga opomenete. To nije u redu, ni kada su u pitanju poslanici, ni kada su u pitanju ljudi sa galerije koji nas gledaju, i smatram da ste morali da izreknete opomenu ministru.

Gospodine Veselinoviću, ja jeste, mogu da prihvatim da sam malo nagluv, ali da sam toliko gluv, pogotovo što ministar ovde sedi, nisam. I ja moram da vam kažem da stvarno ste vi mene povredili sada. Ja uopšte nisam ni u jednom momentu zaključio da se ministar izvrgavao …
(Janko Veselinović, s mesta: Zato što niste slušali.)
Nije tačno. Pažljivo sam slušao, i nemojte, ja uvek slušam ovde. To što vi mislite da ne slušam, to je vaš problem. Mislim da nije bilo povrede Poslovnika uopšte, i niste imali osnova, ministar je samo odgovarao, možda vama nije odgovaralo
(Janko Veselinović, s mesta: Gledaoci su čuli, gledaoci su čuli, to mi je drago.)
Molim vas, ja sam vas slušao do kraja, budite i vi strpljivi. On je odgovarao na zahteve, da on da ostavku i logično je bilo da on da i obrazloženje zašto smatra da ne treba da da ostavku. Zbog toga smatram da nije bilo povrede Poslovnika. I pored svega toga možete da se izjasnite da li hoćete da glasamo o tome?
Da ili ne? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku.

Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedavajući, povređen je član 107. odnosno povređeno je i to grubo dostojanstvo Narodne skupštine.
Koliko znam, niti postoje Vojvođani u smislu nacije, niti postoji vojvođanski jezik. U Vojvodini žive Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci. Vlada Republike Srbije i SNS će učiniti sve da ti ljudi nastave i dalje da žive u slozi i miru.
Ali, molim vas gospodine Veselinoviću, nemojte da izmišljate novu naciju. Dovoljno smo kao narod podeljeni, izdeljeni. Dovoljno je veštačkih nacija stvoreno kada je u pitanju Srpski narod.
Kada već govorite o vojvođanskom jeziku, čini mi se da ga baš ni vi ne govorite najbolje. Kao učen čovek trebali biste da znate da je Vojvodina administrativno teritorijalna jedinica, ali da ljudi koji žive u Vojvodini po nacionalnosti nisu Vojvođani, takva nacionalnost ne postoji, niti postoji vojvođanski jezi, kao što ne postoji ni šumadijski jezik, ni moravski jezik, ni kosovski jezik, ni sremski, ni bački, ni bačvanski, niti bilo kakav drugi. Postoji srpski jezik, ćirilično pismo, latinično pismo se koristi u skladu sa zakonom, a svi oni koji žive u Vojvodini, pripadaju određenoj etničkoj, odnosno verskoj grupi.
To što ste pokušali da inputirate ministru da je navodno izvrgavao ruglu Vojvodinu, to nije tačno. Ministar je pokušao da afirmiše pravo građana Vojvodine da promene vlast, što su građani Vojvodine pokazali na izborima…

Poslaniče, isteklo je dva minuta.
Jeste da je bilo upućeno prethodnom predsedavajućem, odnosilo se na povredu člana 107. da je govornik koji je spominjao vojvođanske jezike time povredio dostojanstvo Narodne skupštine, te je predsedavajući morao reagovati.
Neću to komentarisati, samo želim da smo čuli dobro poslanicu Gordanu Čomić, kada je zamolila da kada neko objašnjava povredu Poslovnika te dve minuta iskoristi na način na koji želi. Jel tako? I mi smo sada tako i postupili, trudićemo se, odnosno ja da postupam uvek, da sačekam, pa onda da odgovorim.
Prihvatam sugestije gospođe Gordane Čomić i važi za sve.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam za isto to dobio opomenu.)
Da li želite da se izjasnimo o povredi? (Ne.)
Na viku ne obraćam pažnju.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam za isto to dobio opomenu.)
Ja ne znam da ste dobili opomenu, nisam bila tu.
Poslaniče, vi samo dobacujete, ne znam šta je sa vama u poslednje vreme. Ne mogu da komuniciram tako.
(Marko Đurišić, s mesta: Ni ja ne znam šta je sa vama.)
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović.

Gospođo predsednice, niste bili tu, ali ja sam se javio odmah posle reči ministra. Želim da ukažem na povredu Poslovnika, tačka 106. i 107. Jedna govori o tome da se treba držati strogo dnevnog reda i teme koja je na dnevnom redu.
Ministar je tokom čitavog zasedanja pričao o svemu okolo i imao je direktne obračune sa pojedinim ljudima političke naravi koji nisu u skladu sa našom današnjom temom.
Druga stvar, naravno, tiče se onoga što se zove dostojanstvo Skupštine. Ne može ministar reći – ja bih se stideo, to bi bila sramota da imam 6% glasova. Ne stidi se niko ko ima i 1% glasova, ima prava na to, ali i onaj ko ima 100% glasova…
(Zoran Babić, s mesta: Ali vlada sa 6%.)

Pustite poslanika, molim vas, samo dve minute.

Hoćete ih umiriti, molim vas.
… i onaj ko ima 100% glasova ne treba da se ponosi njima. Politički pluralizam i postojanje opozicije i pozicije je ključno za demokratiju. Ako svakog trenutka nema drugog argumenta, nego kvantitativno koliko ko ima poslanika, mi uvodimo neravnopravnost u Skupštinu u debati i, što je najvažnije, neravnopravnost oko argumenata. Ne mora biti neko u pravu ako ima 60%, a onaj drugi ako ima 10%, nego je reč o argumentima.
Ja vas molim da opomenete poslanike koji takođe izlaze iz tačke dnevnog reda i da opomenete gospodina ministra da bira reči koje danas, nažalost, ja mogu da razumem njegovo stanje, ali nije birao reči. Hvala.