Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a neka se pripremi Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva pravde i poštovani predstavnici advokature ovde, povodom naše rasprave u Skupštini danas o šest predloga zakona, želim da saopštim jedanaest teza, poštovana gospodo narodni poslanici o neodgovornom ministru pravde Nikoli Selakoviću.
Teza broj 1. poštovana gospodo – ministar Nikola Selaković po treći put u četiri i po meseca menja pravila o radu javnih beležnika. Na šta bi ličilo kada bi svaki ministar sledio primer ministra Selakovića, da se zamislimo malo oko toga.
Druga teza – dosadašnje izmene, pravila o radu javnih beležnika koje je zagovarao ministar Nikola Selaković, praćene su opravdanim sumnjama u nepristrasnosti izbora notara, u koruptivne aktivnosti u procesu izbora notara i u nepoštovanje zakona u procesu izbora notara.
Treća teza poštovana gospodo – besprimerno bogaćenje notara naišlo je na odijum kod građana koji su ili plaćali previsoke takse, ili nekada nisu mogli da nađu notara, a tim građanima koji su se našli u takvoj neprilici niko, koliko ja razumem neće nadoknaditi ovu štetu.
Četvrta teza – zahvaljujući ministru Nikoli Selakoviću, inače časnoj profesiji notara, kako smo to mogli ovde više puta danas da čujemo biće potrebne godine koliko ja razumem, da se konsoliduje u našoj državi.
Peta teza poštovana gospodo – veoma cenim protest advokata zato što je vođen u ime pravne sigurnosti i u ime vladavine prava.
Šesta teza – osuđujem pre svega, vas ministre Selakoviću što ste naše, a i prigovore i predloge advokata odbijali i to po mom sudu na jedan arogantni način gospodine Selakoviću.
Sedma teza – ministre Selakoviću, gospodo advokati koji pratite ovu raspravu sa galerije Velike sale Narodne skupštine, važno je da znamo da jedan zakon ne može da čini dogovor ministra i predstavnika jedne profesije.
Osma teza poštovana gospodo – sada se usmeravam pre svega gospodo narodnim poslanicima, zakon se uvek tiče udovoljavanja interesa adresata, a adresati su poštovana gospodo narodni poslanici, građani Srbije.
Deveta teza poštovana gospodo i gospodine Babiću – poslanici Nove stranke Zoran Živković i ja, podneli smo šest amandmana, kojima se po mom sudu poboljšavaju predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti. Naš sud finalni i glasanje o ovim predlozima zakona zavisiće od stava Vlade i ministra Selakovića u odnosu na amandmane koje smo podneli.
Deseta teza poštovana gospodo – ministre Selakoviću, ja smatram da vi imate jedan veoma dobar povod za jednu vrstu autorefleksije sada za preispitivanje i svoje uloge u stvaranju jedne vrste pravosudnog haosa koju smo imali i koji imamo i ja smatram gospodine Selakoviću, da ta vrsta preispitivanja treba da vodi ka podnošenju računa za takvu vrstu delanja upravo ovde u našoj Narodnoj skupštini za koju smo se saglasili ja mislim pre mesec ili dva kada smo prošli put razgovarali o ovoj istoj temi da predstavlja centralnu političku instituciju u našem ustavnom sistemu. Mi kažemo – svetilište političkog života.
Jedanaesta teza poštovana gospodo – uostalom i ministar Selaković ja mislim i predsednik Vlade Vučić i ja mislim zbog svega ovoga, a na osnovu preispitivanja treba da podnesu ostavku poštovana gospodo.
Hvala vam.

Marijan Rističević. Izvolite.
Neka se pripremi Aleksandar Jovičić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja samo još jednom da podsetim da je ovaj osnovni zakon donet 2011. godine.
Dakle, te godine kada su, ovi koji sada zameraju delili bol za umrlim predsednicima, što danas nama zameraju na nekim koalicionim odnosima.
Taj zakon se istine radi više puta popravljao. Ja sam imao i ranije zamerke po pitanju ovog zakona i pratećih zakona.
Moja zamerka se odnosila, pre svega na visinu takse i javno - beležničke nagrade, posebno na prenos prava kada je u pitanju poljoprivredno zemljište i kada je u pitanju davanje hipoteke na poljoprivredno zemljište, radi obnove proizvodnje.
Ja ne zameram advokatima, dakle, oni su se izborili za svoja prava. Njih u parlamentu ima više od deset. Oni od ukupnog stanovništva čine 20.000 advokata, znači, ima ih negde 0,3 do 0,4% u stanovništvu, a zastupljeni su ovde sa preko 10 advokata koji predstavljaju ujedno i advokate i građane. Bez obzira mislim da je to njihovo pravo legitimno, recimo po pitanju nas zemljoradnika ostajemo samo ja i gospodin Živković, koji je bio doduše poljoprivrednik u pokušaju.
Dakle, nas ima dva miliona, imamo jednog, eventualno drugog predstavnika koji je seljak iz grada, koji po užoj profesiji vinogradar. Sada zamislite šta bi mi trebali da radimo po pitanju naših prava. Zamislite sada kada bi mi osnovali seljačku komoru.
Zamislite kada bi na isti način, a tvrdim da nam advokati nisu krivi, mi kao rukovodstvo te seljačke komore doneli odluku da nema više mesa, nema više mleka, nema više hleba, nema više voća, nema više povrća, ukoliko se ne ispoštuju odluke te seljačke poljoprivredne komore. Onaj ko iznese voće i povrće ili neku prehrambenu namirnicu, taj mora da bude kažnjen.
Šta hoću da kažem ovim? Bez obzira što dajem pravo advokatima da na ovakav način dođu do svog rezultata, ja se pitam šta bi bilo kada bi mi to uradili, s tim u vezi hoću da kažem da nečije pravo ne može da bude pravo da se ograniči pravo drugima na to isto pravo.
Dakle, moja zamerka se odnosi na to što je određenim advokatima njihovo rukovodstvo zabranilo da se bavi svojim poslom čime su kršena prava drugih, da bi se ostvarila prava onih prvih.
Takođe, moja zamerka i sada na to što se štrajk nije odnosio na nova punomoćja, nego recimo, mene kojeg su predstavljali advokati, zbog štrajka koji je proglasila Advokatska komora nisu više mogli da zastupaju advokati koji su mi punomoćjem garantovali zastupanje pred državnim organima, to nisu samo sudovi.
Dakle, moje pravo je bilo suspendovano time što je neko proglasio štrajk i čak i na retroaktivna punomoćja, dakle, proglasili su štrajk na zastupanje koje je garantovano punomoćjem koji su klijenti potpisali advokatima i advokati klijentima.
Dakle, pravo klijenata nije poštovano, pravo na odbranu, pravo na zastupanje i to je moja zamerka i dalje. Moja zamerka i dalje je na visinu takse.
Ja bih voleo da su one niže ukoliko je to moguće, ali takođe moram da kažem – ovi koji su 2011. godine doneli jedan zakon koji smo morali da popravljamo ne znam koliko puta, pa i sada u korist advokata koji su po meni legitimno isterali neke svoje interese.
Dakle, oni koji nam zameraju, zameraju ministru, moram da kažem bez obzira što ja nisam čovek koji rado brani ministre, da ako je ministar kriv onda je kriv što je poštovao zakonsku proceduru, što je poštovao nezavisno sudstvo, čak i onog koje je postavljeno 2009. godine, od strane stranaka bivšeg režima, što je to pravosuđe nezavisno od ove vlasti, a od prethodne nije.
On je poštovao to i to je po meni jedina njegova krivica je možda u tome što bi ja na njegovom mestu prekršio takvu vrstu zakona koje je donela bivša vlast, bivši režim.
Ja bih posmenjivao sve njihove tužioce i sudije, s obzirom na očiglednu destrukciju i nekažnjavanje dobitnika tranzicije koji su na razne načine obezbedili sebi zastupanje kroz izbor tužilaca i sudija 2009. godine, koliko se sećam.
Na takav način su se nekažnjeno izvukli svi dobitnici tranzicije i onaj udruženi delpokratski zločinački poduhvat prema civilnom stanovništvu nije kažnjen, gde je narod surovo opljačkan zahvaljujući tome što je ministar poštovao nezavisnost pravosuđa i to pravosuđe jeste nezavisno sadašnjoj vlasti, ali od bivše vlasti pod velikom sumnjom je ta nezavisnost, mislim da je i te kako zavisno od bivše vlasti i da iz toga miruju mnoge istrage, da tužioci ne žele da procesuiraju ono što policija uhvati i ponašaju se u stilu ribolovaca, što policija uhvati vajni tužioci izabrani 2009. godine poljube i puste.
Dakle, to moja zamerka može da bude ministru zašto je poštovao zakon, zašto ga čak nije i prekršio i na određen način reformisao deformisano pravosuđe i doveo ga ne neke prave osnove.
Ja ću glasati za sve, to sam i rekao kada se ministar dogovori sa advokatima, rekao sam i prošli put da ću glasati za sve izmene koje odgovaraju obema stranama, tako da ću glasati za ovo.
Ono za šta neću glasati, to je leks individualis koji je moj prethodni kolega zaboravio i koji se odnosi najverovatnije na Vojislav Vukčevića koga ja opravdano sumnjičim zbog sastanka sa diplomatama za krivično delo špijunaže.
Dotični tužilac je vršio kampanju u medijima govoreći da se kampanja vodila protiv njega. Kampanja se vodila za njega. Dakle, on je najverovatnije tom kampanjom sebi obezbedio da do kraja svog mandata vrši svoju dužnost. Rekao je da se prilikom izbora moralo voditi računa o njegovom broju godina, ali ja takođe njega pitam, ako nisu znali koji ga biraju koliko ima godina, valjda je on znao koliko je imao godina kada se kandidovao.
Za Vojislava Vukčevića ja neću glasati. Moj prst neće ići na dugme za tužioca za ratne zločine, bez obzira na sve, ja mislim da se on ponaša prema unutrašnjem pravosuđu. Pravosuđe se ponaša na način na koji se Haški sud ponaša prema SAD. Na isti način se Tužilaštvo za ratne zločine po mom mišljenju ponaša prema američkoj ambasadi, podanički, obavezalo da će jednom mesečno da im dostave izveštaj, održava sastanak sa stranim diplomatama. Za takvog čoveka neću da glasam po cenu da izgubim i prst i ruku, moj prst neće ići za glasanje Vojislava Vukčevića. Hvala. Vladimira Vukčevića, pardon.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić kao poslednji prijavljeni diskutant. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku gospodine Selakoviću želim da vam čestitam na hrabrosti i na istrajnosti. Danas smo čuli bujicu napada prema vama i šta god da ste uradili, oni bi našli zamerke. Da ste ad hok doneli neku odluku još pre četiri meseca, rekli bi ne borite se za reformu, ne borite se za uređivanje sistema u pravosuđu. Sada kada ste se borili za to jednim konstruktivnim predlozima, razgovorom, reći će – eto, četiri meseca pravosuđe je bilo u zastoju i to je manir opozicije koja je upravo izašla iz sale jer ih očigledno ne zanima i nikada nisu izdržali da budu do kraja jedne sednice koju smo do sada imali, ali to govori o odgovornosti i koliko oni zaista poštuju parlament i koliko im je stalo do reformi u Srbiji, koliko im je stalo do reformi u pravosuđu.
Jedan poslanik iz opozicije, a pošto ih nema, mogu i da kažem koji, Borko Stefanović jer nema ko da replicira …

Nemojte molim vas.

Izvinjavam se, ali nema ko da replicira.

Nemojte molim vas.

Rekao je da naši građani nemaju pamćenje kišne gliste. Slažem se baš zbog toga što nemamo pamćenje kišne gliste, setite se 2009. godine i reforme u pravosuđu.
Da li je moguće da u tim izmenama zakona u decembru 2009. godine Visoko sudstvo i Državno veće tužilaca razrešilo 837 sudija i 220 tužilaca u 2009. godini? Evropska unija je digla uzbunu zbog toga, a danas kada EU nije rekla ni reč o ovoj situaciji jer čeka jedno konstruktivno rešenje, vas napadaju oni koji su izazvali takav požar u sistemu pravosuđa 2009. godine. To je jedna trećina sudija i tužilaca u 2009. godini koja je najurena na ulicu.
Šta posle imamo? Znate, šta god uradi DS ima posledice i kada oni odu sa vlasti odnosno kada izgube izbore. Zašto? Osamstotridesetsedam sudija i 220 tužilaca je tužilo državu. Milionske odštete su se platile iz budžeta Republike Srbije, a videli smo koliko se bore za budžet u 2015. godini i kako imaju konstruktivne predloge gde se svaki amandman briše se, s obzirom da su obrisali sve što se moglo obrisati kada govorim o privatizacijama i o 50 milijardi evra koje su ušle u ovu zemlju, sve su obrisali i posle kao opozicija žele da brišu. Mi se takvom politikom ne rukovodimo.
Kada govorimo takođe o toj reformi, EU je još tada iznela brojne primedbe. Na primer, nije obavljeno saslušanje ni sa jednim od opozvanih sudija i tužilaca, da li je tako? Tako je. Odluke nisu obrazložene, nisu im saopštene činjenice, kao da ti ljudi nisu ni bili u pravosudnom sistemu. Postupak je bio potpuno netransparentan, sve u maniru bivšeg režima. To je bilo ponašanje DS.
Ovde su neki poslanici iznosili da neki notar je uzeo 180.000 evra. Dajte da vidimo ime i prezime tog notara. Nismo saznali ni do dana današnjeg. Znači da se služe lažima. Žele da unesu konfuziju među građane Republike Srbije kako bi usporili reforme, kako bi usporili da konačno Srbija krene napred, a ja sam ponosan što ste istrajali u toj borbi i što niste popustili i što se niste plašili i podlegli raznim spinovima kako vas treba smeniti sutra, prekosutra, kako ste nesposobni, itd. Pokazali ste doslednost.
Kada se setimo 2009. godine, te reforme, 2011. godine je izvršena revizija koja je opet bila potpuno neuspešna, pa ni to nisu znali da urade, ni to nisu mogli da urade. Ovde imam i papir koji je potkrepljen izveštaj EU gde se jasno kaže Evropska komisija je 2009. godine žestoko osudila ovu reformu koje je bila stranačka i nanela je nemerljivu štetu ka državnom budžetu, tako i ugledu i u poverenju u naš pravosudni sistem.
Ništa bolja situacija nije ni u izveštaju iz 2010. godine, gde Evropska komisija je ponovila da je Srbija ostvarila mali napredak u usklađivanju svog pravosudnog sistema sa evropskim standardima. Reizbor sudija i tužilaca izvršen je na netransparentan način, a da je nezavisnost sudova ugrožena.
Gospodine Selakoviću, vi se borite za potpuno nešto suprotno od ovoga što sam ja sada pročitao i ja vas zbog toga podržavam, zbog toga vas podržava i Vlada Republike Srbije. Zbog toga će vas podržati i građani Republike Srbije.
Čuli smo toliko bujica, toliko napada prema vama da zaista nisam to mogao da slušam ceo dan zato što znamo šta se radilo u Srbiji od 2008. godine i zaista me je sramota da to priča neko ko se uključio u politički život pre godinu – dve dana i uvek ima propusta i pravićemo ih i u budućnosti, nego oni koji su razorili privredu, koji su otpustili 400.000 radnika, koji su sproveli stotine privatizacija potpuno neuspešno, a danas kada želimo da privatizujemo ono što je još ostalo, što nisu proćerdali na jedan uspešan i transparentan način ni to im ne valja. Pored svega toga što su uradili, drže vam predavanje i pozivaju vas na ostavku onih koji sa 6% vlasti žele da drže fotelje u AP Vojvodini, u Vladi i to je licemerno.
Znate, novinari kažu – kakav je odnos vlasti opozicije? Ja stvarno ne znam ko čini opoziciju, da li neko ko je 15 godina tri puta duže na vlasti, pet puta duže na vlasti od SNS, možemo da zovemo opozicijom? Da li predsednika AP Vojvodine koji predvodi opoziciju možemo da nazovemo opozicionarem, koji nudi bolji život, koji nudi nova radna mesta, koji nudi borbu protiv korupcije, mada to nikada nije ni izjavio, jer je sve radio da ta korupcija bude sve veća, da li je to opozicija kakvu zaslužuje Srbija, kakvu zaslužuju građani Republike Srbije?
Neko je rekao da suze pripadaju jednom čoveku. Da, taj čovek je otišao na Kosovo i Metohiju deset puta u prošloj godini, dok predsednik Vlade u senci u sred radnog vremena ide u Kruševac, pogotovo u senci, i kao što vidimo i poslanici njegove poslaničke grupe su u senci jer ne mogu da istrpe da sede do kraja sednice i da saslušaju argumente koje imamo da iznesemo.
Takvom politikom se gospodine Selakoviću i predsedavajući, SNS nikada neće voditi. Podržavam vas što ste istrajali. Što god da ste uradili, oni bi rekli da je nepotpuno, da nije u redu, da je moglo bolje, a videli smo kakvu su katastrofu i kakav su cunami uneli među građane Republike Srbije od 2000. godine. Hvala.