Dakle, govoriću o amandmanu gospodine predsedavajući. Gospodin Babić je rekao da smo i mi donosili zakone po hitnom postupku. Tačno, donosili smo kada je to prema Ustavu bilo omogućeno, odnosno neophodno, kada su postojali razlozi za to, a donošenje budžeta Republike Srbije jeste jedan od takvih razloga, ukoliko 1. 1. ne bi postojalo budžetsko finansiranje po novom budžetu, onda bi se primenjivalo privremeno finansiranje, što bi moglo da bude štetno za građane Srbije.

Samo nam gospodin Babić nije rekao kako se on seća tog glasanja 2012. godine, da nije možda on bio jedan od onih što je pokriven novinama u poslednjem redu glasao za taj isti budžet? Bojim se da jeste.

Mi smo javno glasali za taj budžet i nije ništa sporno bilo u tome, zato što je to kod nas bio izuzetak.

Ovo sada što vi radite jeste pravilo i mi smatramo da ovaj zakon ne treba da stupi na snagu dan nakon objavljivanja i mi smatramo da treba da se poštuje ustavno načelo po kojem zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja i nadamo se, evo vratila se i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije da će ubuduće, predsednice Narodne skupštine, a vi ste takođe pravnik, zakoni stupati na snagu kako ustav nalaže, a samo izuzetno u roku od jednog dana od dana objavljivanja.

Reč ima dr Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, što se tiče amandmana koji govori o tome da bi trebalo da zakon stupi od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, govori o tome da je potreba ovog zakona da postoji u delu da se što pre sprovedu ekonomske reforme.

Mi smo u Skupštini Srbije imali prilike da usvojimo set reformskih zakona. Na Vladi je da sprovede određena zakonska rešenja, a jedno od rešenja je i u predizbornoj kampanji SNS bio da ekonomske reforme podrazumevaju i otvaranje novih investicija.

Te investicije ste u mogućnosti ukoliko raspolažete sa kapitalom, državnim kapitalom u onoj meri ukoliko znate da zaista imaju određenu vrednost. Mi do sada to nismo znali. Do sprovođenja ekonomskih reformi nismo znali koliko je zaposlenih u javnom sektoru, ni koliko je praktično vrednost kapitala javnih, odnosno društvenih preduzeća. Tek sa konsolidacijom javnih finansija, sa donošenjem budžeta Republike Srbije, rebalansom i onim što je uslovilo kao potpisivanje sporazuma sa MMF smo znali kako ćemo kreirati budućnost u naredne tri godine.

Ono što je važno još da se kaže, pitanja koja se postavljaju zašto se to sada radi i zbog čega je potrebna tolika hitnost? Iz prostog razloga što kada bivši režim, uopšte određeni poslanici kažu da ne postoji mogućnost i dobrog rešenja da je to Vlada gospodina Aleksandra Vučića i da jednostavno to nije dobar izbor, pa građani Srbije su rekli ko je pravi i ko je dobar izbor. Mi se svi zajedno sa tim nosimo baš u interesu građana jer su oni prepoznali ko je kvalitet i ko će dati, ko će povesti ovu Srbiju u razvoj, i ko će povesti, jednostavno skinuti sva ona dugovanja u kojima smo se našli kao država, gde smo se našli u problemima sa određenim investicijama da niko ne želi više da sarađuje sa vama. Sada imate priznanja, ne samo od međunarodnih institucija, nego od zavidnih kompanija koje su spremne da dođu da investiraju.

Jedan „Ferero roše“ koji planira svoju proizvodnju da prebaci iz Turske u Srbiju i otvori nova radna mesta u proizvodnji svojih konditorskih proizvoda, sa principom od njive do trpeze, odnosno uzgajanjem lešnika na određenom poljoprivrednom zemljištu, do same proizvodnje gotovih proizvoda koje imate prilike i u našim hipermarketima da nađete, pokazuje da bi sa takvom proizvodnjom ovde ti proizvodi pre svega pala bi jednostavno cena tih potraživanja da bi građani Srbije imali prilike da takve proizvode imaju dostupne po mnogo nižim cenama.

Nije samo „Ferero roše“, mnoge kompanije žele na taj način da dođu da investiraju u tako nešto. Sa zakonima koje bi glasali i koji bi jednostavno kasnili, mi takvu mogućnost investitorima bi uskratili.

Prema tome, ono što smo čuli od gospodina ministra, zaista ima potrebu da amandman koji je dat na član 4, da se ne usvaja od dana donošenja i obaveštavanja u „Službenom glasniku“, zaista bi zakočilo mnoge investitore, kao što je „Ferero roše“.

Ono što smo čuli ovde u izlaganju ministra, da jednostavno postoje određene institucije, znači državne institucije koje su pod vođstvom DS, a koje pokušavaju da zaustave investicione tokove i privredne aktivnosti koje bi dovele do otvaranja novih radnih mesta, pokazuju jako lošu politiku sa kojom smo mi imali prilike da se suočavamo do 2012. godine. Ne treba bežati od toga pa reći da DS, znači na vlasti u Vojvodini praktično je više od 12 godina i da li je ona bila u senci i da li je danas u suncu, to je potpuno svejedno.

Molim vas o amandmanu.

Amandman govori o tome da je potreba donošenja zakona u što kraćem vremenskom periodu. S razlogom ovakav amandman nije prihvaćen. Hvala.

Hvala.

Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Replika gospođo predsednice.

Na čije izlaganje, nisam bila tu?

Na izlaganje gospodina Veselinović.

Ovo je način shvatanja politike koji nema nikakve veze ni sa demokratijom, ni sa logikom, ni sa bilo čim.

Kada je to skupštinska većina u kojoj je pripadao gospodin Veselinović to obilato radila, i to ne samo na ovoj sednici od 29. decembra 2011. godine, evo ja sam zahvalan službama što su mi doneli, evo i 29. februara 2012. godine, ne samo po hitnom postupku, već su ti zakoni stupili na snagu sutradan od dana objavljivanja, jednoj Zakon o davanju garancije Republike Srbije kod Komercijalne banke za JAT Ervejz, pa onda kod Hipo Alpe Adria banke za „Stepu Stepanovića“, pa sve sama zaduživanja i sve po hitnom postupku i sve odmah i sve sutradan.

E sada, to kada radi bivši režim i to kada je radio bivši režim ja ne kažem da ovo nije u skladu sa zakonom. Jeste, u skladu je sa zakonom, u skladu je sa Poslovnikom, u skladu je sa Ustavom. E onda imaju razloga, onda su oni imali razloga, a kada to radi ova skupštinska većina sa mnogo značajnijim i snažnijim razlozima, to je odmah protiv zakona. Dajte dogovorite se jednom, da li su to isti zakoni, a većinu ste vi usvojili, poštujemo te zakone dok se ne promene. Kako jedni uslovi da važe 2012, 2011. godine, a drugi uslovi 2014. i 2015. godine?

Još jedno malo obrazloženje. Znate, Zakon o budžetu i to je ono što je gospodin Veselinović namerno prevideo, ne verujem da je toliko nekompetentan i nestručan da ne zna da se Zakon o budžetu upućuje u skupštinsku proceduru 1. novembra svake godine za narednu godinu i da ne mora da se čeka 30. decembar da bi se on usvojio, jer zaboga, ući će se u vanredno finansiranje. Zašto ga pre nisu predvideli? Zašto nisu ispoštovali i Ustav i zakon i Poslovnik i uputili u proceduru 1. novembra.

Vreme za repliku je isteklo.