Ako niste dovoljno skoncentrisani i ne znate šta je na dnevnom redu, ja ću sada da pročitam dnevni red.

Ja pričam sve vreme o dnevnom redu, nemojte molim vas.

Molim vas da govorite o temi.

Dakle, imam jednu stvar da dodam. Obezbeđujući određene, pošto ste maltene, ima jedan značajan deo koji niste ispunili u odnosu u pregovorima sa advokaturom, ali jedan jeste, to je da se sačinjavaju ugovori za lica sa posebnim potrebama, lica koja ne mogu da vide ili govore ili imaju drugi problem za koji oni naravno nisu krivi. Time po meni dovodite te ljude u neravnopravan ustavni položaj i vi vrlo dobro znate da to može biti veliki problem, mi ćemo kroz amandman to pokušati da promenimo.
Ne možete njima dati da njih obrađuju notari, a ostale mogu advokati. Drago mi je da smo se na kraju svi slili u istu reku istine i sve pritoke su došle na isto mesto, tačno kao što smo predviđali i svi ministri će na kraju doći na isto ishodište. Isto ishodište je da onaj i njegovi, ništa u negativnom smislu, koji su od Srbije i Domanovića napravili aktuelnu stvar i od Domanovića najaktuelnijeg pisca, da će na kraju morati politički da odu u istoriju gde im je mesto.
Vi ste ministre Selakoviću preteča vetra slobode u Srbiji, vašom ostavkom ta sloboda više nikada neće moći da se zaustavi, molim vas da odmah podnesete ostavku. Hvala.

Lepe želje.
Reč ima narodni poslanik …
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)
Izvinjavam se, pre nego što dobijete gospodine Babiću pravo na repliku, ima reč ministar Nikola Selaković. Izvolite gospodine ministre.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sa velikom radošću uvek dolazim u Narodnu skupštinu, učestvujem u svim raspravama i rado zastupam Vladu Republike Srbije kao njen predstavnik u razmatranju zakonskih predloga, još rađe sa punom pažnjom, a neretko i uživam u izlaganjima uvaženih kolega narodnih poslanika…
(Nebojša Stefanović, s mesta: Kao sad.)
Kao recimo sada, baš tako.
Rečena je jedna reč, odnosno izrečena je jedna reč koja je …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Krucijalna.)
Krucijalna, a zove se ironija.

Gospodine Šutanovac, molim vas.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodin Šutanovac je očigledno vrlo konstruktivan za razliku od stranke kojoj pripada, koja je pokazala vrhunac destruktivnosti vladajući Republikom Srbijom kroz sve njene oblike.
Zašto ironija, dame i gospodo narodni poslanici? Kako drugačije tumačiti zahtev za ostavkom i osporavanje nečijeg legitimiteta ako vam to upućuje predstavnik stranke, koja sa svega 6% osvojenih glasova drži taocima građane Republike Srbije na jednom delu njene teritorije u AP Vojvodini. Možete zamisliti, 6% osvojenih glasova na izborima, stranka koja nije mogla recimo u jednim Lučanima da sakupi ni dovoljno potpisa pa da izađe na izbore, recimo to. Vidite, upravo takva stranka koja priča da se u Srbiji sve ruši, koja priča da u Srbiji sve propada, ona poziva Vladu Republike Srbije na odgovornost, Vladu Republike Srbije koja je dobila nedvosmislenu podršku građana Republike Srbije u martu prošle godine na izborima, Vladu Republike Srbije čiji glavni nosioci dobijaju na svim izborima u Republici Srbiji nedvosmislenu podršku.
Politički krah i bela zastava političkog kraha stoji pred zgradom Banovine u Novom Sadu već nekoliko meseci, ali političko slepilo onih koji u njoj sede izgleda doprinosi tome da se to ne vidi.
Kako neko ko je politički slep može nekog drugog da proziva za političko slepilo, meni to još uvek nije jasno, ali ni građanima Republike Srbije. Mislim da sam u svom kratkom konciznom izlaganju vrlo jasno rekao, u razgovorima koji su vođeni između advokature i ministarstva, u razgovorima koji su trebali da budu vođeni pre četiri godine i do kojih nije tada na žalost došlo, nema pobednika. Podjednako smo nezadovoljni i mi koji smo predstavljali ministarstvo i kolege koje su predstavljale advokaturu, ali upravo je to signal da se došlo do kompromisa, jer u kompromisu nema jednog zadovoljnijeg od drugog, nego je zadovoljenost u interesu, opštem interesu, interesu građana.
Bez strasti i bez ljutnje, kao što je to uvaženi kolega Stefanović rekao, vrlo rado svaki put odgovaram pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije i nije ovde bilo ni ignorisanja, nije ovde bilo ni obmanjivanja, kako rekoste. Da li postoje kriminalci i tajkuni koji stoje iza određenih političara, to je u Srbiji odavno jasno. Da toga u prošlosti u Srbiji nije bilo, Srbija bi mnogo lakše, mnogo brže i mnogo bolje napredovala.
U svakom slučaju, da li smo doprineli odlasku investitora? Da je tako, verovatno ne bismo bili u prilici da rešimo problem koji smo nasledili, a to je najveći problem Železare u Smederevu, upravo onaj problem čijem pozitivnom epilogu se približavamo. Da je tako, ne bismo bili u prilici da rešavamo problem pribojske Fabrike automobila, koji nije decenijama rešavan na dobar i zadovoljavajući način.
Naravno da će moj osmeh na licu uvek ukazivati da se ne ljutim. Malog i nejakog uvek treba poštovati, potapšati po ramenu i ne treba ga ugnjetavati. Uvek se s radošću setim onih reči koje smo i mi kao opozicija govorili da ćemo opoziciju čuvati kao malo vode na dlanu, a upravo sve to što ja mogu od vas sa osmehom na licu da čujem, pokazuje to. Sa osmehom na licu, tako je, zato što ćemo probleme rešavati, makar i kada su to problemi koji su rezultat nečijeg lošeg rada, zapuštenog stanja i neuređenosti.
U svakom slučaju, progledajte politički. Vidite, imaju tri jarbola ispred Banovine pored onih divnih šest medaljona kraljeva Petra i Aleksandra i četiri srpske vojvode koji stoje iznad glavnog ulaza, spremite se za ostavke u Novom Sadu, olakšajte građanima Vojvodine i građanima Srbije, a tek tada dođite u poziciju da delite političke lekcije o političkoj odgovornosti.
Ovi zakoni, kao što to reče jedan od uvaženih kolega prethodnika, nisu onakvi kakve je želela većina, nisu onakvi kakve je želela advokatura, ali su zakoni koji za razliku od nasleđenog zakona daju izvesnost u određenom vidu stabilnosti. Istina je da je Vlada ovim pokazala svoj demokratski kapacitet time što je razgovorom došla do rešenja. Da su ova rešenja u interesu građana Srbije, jesu i to će primena ovih zakona i pokazati. Koliko je važno ono što se govori, uvek je važno i ono ko govori. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Po Poslovniku, narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Pozivam se na član 104. Poslovnika Skupštine Republike Srbije. Smatram da ste povredili Poslovnik jer niste sprečili vređanje narodnih poslanika, pre svega, a potom vređanje i advokata, naročito advokata koji ovde dostojanstveno prate i slušaju raspravu.
Što se nas u poslaničkoj grupi SPS tiče, mi smo presrećni što nismo sudionici onoga što se dešavalo u Ministarstvu pravde svojevremeno, kada su se generisali svi ovi problemi. Na nesreću građana, nismo bili prisutni tamo gde treba da budemo, da se te stvari poprave.
Ali, s druge strane, nemojte da vređate advokaturu, barem oni koji su te uvrede sada istakli, a te su uvrede grube. Ovde smo na pragu postizanja onoga što podrazumeva valorizaciju sporazuma, a to znači donošenje zakona.
Da li ovo što su ratnički govori, koje je iznela opozicija, podrazumeva produbljivanje jaza između Ministarstva pravde i advokature? Ako je to pokušaj, onda taj pokušaj neće proći, jer je advokatura dosledna u svojim zahtevima i principijelna da se ovi zakoni prihvate. Zbog toga su advokatura i njeni predstavnici i potpisali ovaj sporazum, i to znaju predstavnici Ministarstva pravde. Zbog toga, jednostavno ne možemo dozvoliti ni politički a ni stručno da se sa tim manipuliše.
Ovde je čak rečena jedna gruba kvalifikacija – da je advokatura interesna grupa. Nije, gospodo narodni poslanici, interesna grupa, advokatura je časna profesija koja traje hiljadama godina i trajaće i dalje, dok postoje sistemi i dok postoje pravni poreci. Hvala vam.