Zahvaljujem, gospodine ministre.
Po Poslovniku, narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Pozivam se na član 104. Poslovnika Skupštine Republike Srbije. Smatram da ste povredili Poslovnik jer niste sprečili vređanje narodnih poslanika, pre svega, a potom vređanje i advokata, naročito advokata koji ovde dostojanstveno prate i slušaju raspravu.
Što se nas u poslaničkoj grupi SPS tiče, mi smo presrećni što nismo sudionici onoga što se dešavalo u Ministarstvu pravde svojevremeno, kada su se generisali svi ovi problemi. Na nesreću građana, nismo bili prisutni tamo gde treba da budemo, da se te stvari poprave.
Ali, s druge strane, nemojte da vređate advokaturu, barem oni koji su te uvrede sada istakli, a te su uvrede grube. Ovde smo na pragu postizanja onoga što podrazumeva valorizaciju sporazuma, a to znači donošenje zakona.
Da li ovo što su ratnički govori, koje je iznela opozicija, podrazumeva produbljivanje jaza između Ministarstva pravde i advokature? Ako je to pokušaj, onda taj pokušaj neće proći, jer je advokatura dosledna u svojim zahtevima i principijelna da se ovi zakoni prihvate. Zbog toga su advokatura i njeni predstavnici i potpisali ovaj sporazum, i to znaju predstavnici Ministarstva pravde. Zbog toga, jednostavno ne možemo dozvoliti ni politički a ni stručno da se sa tim manipuliše.
Ovde je čak rečena jedna gruba kvalifikacija – da je advokatura interesna grupa. Nije, gospodo narodni poslanici, interesna grupa, advokatura je časna profesija koja traje hiljadama godina i trajaće i dalje, dok postoje sistemi i dok postoje pravni poreci. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću. Smatram da nisam prekršio Poslovnik, jer smatram da u izlaganju i u onome što kaže u današnjem danu i opozicija i pozicija, o tome će da presuđuju građani, a građani ne zaboravljaju. Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne)
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić. Izvolite, replika.

Voleo bih, gospodine predsedavajuće i gospodine ministre, da su narodni poslanici bivšeg režima sa istim žarom i sa istom zaljubljenošću govorili o advokaturi kada se 2011. godine usvajao Zakon o advokaturi u ovoj sali Narodne skupštine. Voleo bih da su tada sa zaljubljenošću i aplauzom dočekali advokate, a ne prema njima postupali politikom i na način zavrtanja ruku. Voleo bih da su sa istom zaljubljenošću predstavnici bivšeg režima se ponašali kada se u prošlom sazivu na amandman koji sam ja podneo, a poslanička grupa SNS i skupštinske većine i usvojila, da advokati ostanu u paušalnom porezu. Tada ste bili protiv. Protiv zahteva advokature, protiv amandmana koji sam predložio, zato što taj amandman dolazi od SNS.
Kada već pitate za štetu koja je ostvarena u protekla četiri i po meseca, voleo bih da nam kažete koja je šteta od reforme pravosuđa za koju niko ne reče pozitivno mišljenje? Koja je šteta od 800 sudija i tužilaca koji su ostali bez posla? Koja je šteta kada se posao sudije i tužioca dobijao na osnovu ovakvog jednog dopisa opštinskog odbora DS iz Vlasotinaca? Pa kaže – da bi bio tužilac, osim što je pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, ali odbacivao je sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince, obavezno ga postaviti za tužioca. Koja je šteta od ovakvih stvari? Evo, potpisano je od predsednika opštinskog odbora i predsednika SO Vlasotince.
Plaču hodnici Pravnog fakulteta, možda, za gospodinom Selakovićem, zbog stručnosti, zbog znanja, zbog korektnosti. Ali plaču i hodnici Ministarstva spoljnih poslova za nekim, ali zbog nepotizma, a ne zbog stručnosti.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima šef poslaničke grupe DS, Borislav Stefanović. Replika.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Znate šta, plakanje i suze su rezervisane za premijera. Ne bih ja to ovde iznosio.

Gospodine Stefanoviću, vrlo dobro znate zašto ste dobili repliku i molim vas da u tom pravcu nastavite.

Dakle, gospodine ministre Selakoviću, pred Vladom Vojvodine nema štrajka. Pred vašim Ministarstvom je štrajk trajao preko četiri meseca. Ja razumem vaš politički pokušaj da izbegnete odgovornost, ali mislim da smo se svi ovde složili, neki hoće da priznaju, neki ne, da suštinski vi nemate više političkog prostora da branite neodbranjivo. Jednostavno, četiri meseca ste imali priliku, prihvatili ste skoro sve zahteve, skoro sve zahteve, podvlačim, advokata i morate podneti ostavku. Ili ste bili sve vreme u pravu, nego ste se igrali sa javnošću Srbije i niste hteli da im izađete u susret sa onim što ste od početka videli da je neophodno da se implementira, da bi ti zakoni bili bolji?
Znate šta, pričali ste o „Železari“, o FAP-u, o nekim stvarima koje nemaju nikakve veze sa ovom temom. Kao da neko ne želi, mi svi želimo da dođu investicije i u Priboj i da počne da radi „Železara“ i to je potpuno normalno, svi smo građani ove Srbije i želimo najbolje. Videćemo kako će to da izgleda. To je druga stvar. I znate šta, kad kažete – Malog treba poštovati i uvažavati, ja ne razumem zašto sada iznosite kao argument gradonačelnika Beograda? Šta mi ima da uvažavamo i da volimo Malog? Mi ga uvažavamo. Ne znam zašto to vi sad iznosite?
Ono što je sigurno, kada kažete – kao krunski argument, ne možete vi da tražite moju ostavku jer imamo šest procenata. Vaša odgovornost, imali 100%, ne smanjuje se ni za jedan milimetar, naročito znajući šta se desilo sa srpskim pravosuđem od kad ste vi ministar. Imajte vi i 200%, što se mene tiče, ali vi posle ovakvih gafova i grešaka prosto morate otići. Verujte, meni je draže mojih 6% nego sva vaša veličina.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi ostala jedna stvar – da li treba štrajk pred Vladom Vojvodine? Ako je to potrebno, odmah, da znate, može on vrlo brzo da se organizuje, ali, kao što rekoh, ova vlast ima demokratski kapacitet i to je ono što neke boli. Kao što reče jedan od kolega, nekome je izgleda kriva što smo se kolege predstavnici Advokatske komore Srbije i mi iz Ministarstva pravde dogovorili. Nekome je izgleda mnogo krivo.
Vidite kako, advokatura predstavlja jedan važan esnaf. Mi predstavljamo građane i Republiku Srbiju. Ja samo ne znam koga predstavlja Bojan Pajtić i njegova klika u Banovini? To nikome nije jasno. To je nešto što u nauci zove „contradictio in adjecto“. Pazite, stranka koja ima takav predznak, a koja se tako ne ponaša?
Ajde politički, gospodo, progledajte. Vidite, odavno se vijori bela zastava ispred zgrade Banovine Izvršnog veća ili Pokrajinske Vlade. Prošlo je vreme, osvestite se. Ne uzurpirajte više vlast. To je suština.
Što se moje lične odgovornosti tiče, naravno, kao neko ko svojim činjenjem oduvek poštuje Narodnu skupštinu, imate postupak da pokrenete i pitanje moje odgovornosti, pa ga iznesite.