Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Da li mi dajete pravo na repliku kao podnosilac amandmana?

Možete da govorite samo po amandmanu.

Dobro. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Jako me čudi ne od gospodina Babića, koji ima naučenu pesmicu koju peva o svakom zakonu, verovatno i ne pročitajući ga, nego od ministra i od koleginice Tomić.
Gospodine Sertiću, vi ste rekli da ovaj zakon nema povratno dejstvo, ako sam ja dobro razumeo. Gospođa Tomić je rekla da ovaj zakon nema povratno dejstvo.
(Aleksandra Tomić, s mesta: Retroaktivno.)
Povratno, odnosno retroaktivno dejstvo, to je isto.
Gospodine Sertiću, da li je ovaj zakon vaš, vaše Vlade? Pretpostavljam da jeste.
Poglavlje šest kaže ovako – opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo. U članu 197. Ustava Republike Srbije navedeno je da zakoni ne mogu imati povratno dejstvo i onda se obrazlaže zbog čega ovaj zakon treba da ima povratno dejstvo i na kraju se kaže – povratnim dejstvom stvaraju se neophodni zakonski preduslovi za izbegavanje negativnih finansijskih posledica za „Telekom Srbije“ a.d. i posebno za Republiku Srbiju i ostale akcionare „Telekoma Srbije“ a.d. Beograd, koja bi evidentno nastupila u slučaju zadržavanja postojećeg zakonskog rešenja.
Dakle, jasno i eksplicitno se kaže da ovaj zakon ima povratno, odnosno retroaktivno dejstvo. Ne znam šta je tu nejasno? Svako onaj ko je čitao ovaj zakon i njegovo obrazloženje video je da ima povratno dejstvo.
S druge strane, spominjala se činjenica… Opet mi nije jasno kako koleginica Tomić nije razumela. Dakle, mogu da pokušam, da se trudim da objasnim, ali ne mogu za drugoga da razumem. Ne mogu da se potrudim da razumem u ime drugoga. Ja sam rekao jasno – tržišna vrednost „Telekoma“ ne bi bila ugrožena. Ministar je u tom smislu polemisao sa mnom i rekao da tržišnu vrednost ne čini samo knjigovodstvena vrednost već i niz drugih faktora. U tom delu bi se mogli, ministre, složiti, mada stranog investitora interesuje pre svega koliko kompanije tržišno vredi i koliko će on moći na tržištu Srbije da zaradi i to je kraj.
Kakva je knjigovodstvena vrednost i kreditni rejting za zaduživanje, mislim da ga nije toliko briga, pošto ne smatram da će budući investitor se zaduživati. Ja makar smatram da takvog investitora nećete dovesti u zemlju, ali mogli bi o tome polemisati. Ali, kada sam rekao da to ne utiče na tržišnu vrednost, nisam rekao da te akcije ništa ne vrede, nego da bi one kroz ukrupnjavanja akcija mogle da nestanu i da se ne bi desila nikakva šteta po tržišnu vrednost.
S druge strane, gospodo, vi govorite o rupi bez dna. Pa vi ste samo prošle godine 100 miliona dinara platili za kredite koje niste povukli, a niste ih povukli zato što ste nesposobni, što pare koje su već ranije obezbeđene niste uspeli da utrošite…
(Zoran Babić, s mesta: Bečiću, da li on vama kaže da ste nesposobni?)
Ono u čemu možda moj kolega Đurišić nije bio do kraja precizan…
Molim vas, gospodin Babić me ometa dobacivanjem.

Gospodin Babić s pravom negoduje jer koristite reči koje nisu primerene ovom domu.

Koje recimo?
(Marko Đurišić, s mesta: A on što je malopre koristio – bezobrazno, neodgovorno?)

Gospodine Đurišiću, nemojte da dobacujete.
(Marko Đurišić, s mesta: Slušaj malo.)
Ja slušam veoma dobro.
Gospodine Đurišiću, vrlo dobro znate da po Poslovniku ne možete da dobacujete iz klupe.

Sve vlade, uključujući i Vladu Milke Planinc, odnosno za vreme Josipa Broza Tita do 2000. godine, odnosno do 2011. godine, ako gledamo i taj period, su se zadužile za 12 milijardi evra. Ova Vlada se za dve godine zadužila za 7,5 milijardi do juče, a od danas za osam milijardi i sto miliona evra, zato što ćemo danas ratifikovati još jedan kredit. Toliko o rupi bez dna i ko je pravi.

Zahvaljujem.
Ostalo vam se još samo minut i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
(Marko Đurišić, s mesta: On je koristio vreme ovlašćenog predstavnika. Evo, sve vreme nisam bio tu, izvučena je kartica.)
Ne možete da se igrate Narodnom skupštinom. Upravo je rečeno da ne može da govori i da dobije repliku u ime poslaničke grupe kada ste vi tu.
Ako vi sada tvrdite da niste bili u sali …
(Marko Đurišić, s mesta: Izvučena je kartica, nisam bio.)
U redu je, ako vi kažete da niste bili u sali, onda ćemo to vreme oduzeti od vremena šefa poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, da, po amandmanu, ja sam pažljivo slušao raspravu poslanika bivšeg režima i načelnu i ovu danas u pojedinostima. Naslušao sam se pravničkih lekcija, i to pogrešnih pravničkih lekcija i pogrešnih finansijskih lekcija.
Hajde da se osvrnemo malo na ove pravničke lekcije. Odmah da kažem, nemam pravo da zamerim pravničko neznanje poslanicima bivšeg režima koji nisu pravnici. Oni to ne moraju ni da znaju. Ne mora to da zna ni gospodine Pavićević, ni gospodin Đurišić. Gospodin Veselinović bi već to trebalo da zna, jer se nadam da je čitao neke udžbenike iz oblasti teorije države i prava. U tim udžbenicima je mogao da pročita da kad se kaže zakon, reč zakon ima dva značenja – materijalno i formalno.
(Gordana Čomić, s mesta: Da li je ovo na dnevnom redu?)
Gospođo Čomić, da vi sada predsedavate, vi biste mi verovatno izrekli opomenu, pošto vam je to bila redovna praksa.