Zahvaljujem.
S punim razumevanjem za obrazloženja i kolege Blagoja Bradića i koleginice Olgice Batić, sa potpunim vrednosnim slaganjem, moram da podržim rešenje da se uz prethodnu saglasnost ministra odbrane odobrava učešće. Moje obrazloženje je životno. Ne bi bilo ratifikacije Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost“ bez učešća Vojske Srbije. To je prosto odluka koja je pravljena vrlo precizno i ja sam svima onima koji su i kao profesionalni pripadnici Vojske i u Ministarstvu odbrane učestvovali u toj odluci beskrajno zahvalna, jer je to načinilo mnoga dobra statusu Srbije u svetu i samoj vojsci mislim da će učiniti tek dobra organizovanjem političkog saveta i podnošenjem izveštaja Savetu bezbednosti.
Volela bih da se ovo razume da pripadnici Vojske Srbije, koji su profesionalno opremljeni iskustvom, znanjem, spremni, treba za njih da postoji prostor da im se omogući učešće u organizacijama civilnog društva.
Navešću samo dva primera. OEBS je nedavno ustanovio tzv. nestalno telo koje vodi ambasador Išinger, koje se bavi onim što se na starom srpskom jeziku kaže tin-tenk, ugledni ljudi. Volela bih da sa civilnim organizacijama iz Srbije, sa „Beogradskim forumom“, sa „Beogradskim fondom za političku izuzetnost“ da bude saradnja sa pripadnicima Vojske Srbije, da ima za njih tamo mesta. To ne znači dnevni angažman ili već šta god, ali znači da saradnjom sa civilnim društvom kod nas mi kažemo – čekajte OEBS-ovci, mi imamo ovu dvojicu, trojicu, jednog, znaju svašta od čega može da vam bude korisno kada su u pitanju konfliktna i postkonfliktna stanja ili kada su u pitanju vojne strukture u predkonfliktnim stanjima.
„Beogradski fond za političku izuzetnost“, čak do Dekafa, formalno, to vam je civilna organizacija, a ja znam da Vojska Srbije ljude koji mogu da svojim znanjem pomognu tim ljudima koji učestvuju na međunarodnim forumima kroz civilne organizacije. To je nekad bilo moguće, nekad ne. Ne kažem da je ovo najsrećnija formulacija i znam da neće ministar uzeti, pa dnevno, dobiće određen predmet ili će po nekoj liniji znati ko je odgovoran za to da se odobrava ko će i u kakvim organizacijama učestvovati.
Da li se može podzakonskim aktima? Ne znam, ali obrazlažem zašto smatram da toga treba da bude. Moj lični stav, ja bih volela da vidim pripadnike Vojske Srbije u organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine. Nema nijednog, a strašno je važno i tek će da bude važno.
Da li im je zabranjeno da budu u zaštiti životne sredine? Znam da nije zabranjeno, ali ih nema, a ja znam pozitivno, zato što znam sa drugih mesta ljude koji bi nas mogli da nauče tome šta se radi sa erozijom i gde, pre nego bilo ko ko je uslovno govoreći civilni ekspert. Da li će biti pripadnika vojske u tom sektoru zaštite životne sredine, kojim se bavi, ne znam, ali znam da bih volela da ih bude, jer je to kolektivno znanje, veština i iskustvo koje ne treba da ostane samo u organizaciji Vojske Srbije. Hvala.
