Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Ne znam samo šta je gospodin Šutanovac pevao kada je bio u Libiji kod Gadafija, da li himnu Libije ili koju himnu i kada je primao neke ordene od predsednika tadašnjeg Libije?
Ova vlast i SNS je vrlo raspoložena da raspravlja o amandmanima, ali kako da raspravljamo o amandmanima kada je predlagač amandmana rekao - nisam čitao zakon? O čemu da pričamo i o kakvim amandmanima da pričamo kada predlagač amandmana kaže – nisam pročitao zakon, ali smo zbog, ne znam čega, dali po kopi-pejstu samo „briše se“, „briše se“, „briše se“.
Što se tiče parlamenta, svi oni koji su gađali cipelom, i polivali vodom, i čupali mikrofone, i valjali i radili što šta su otišli u političku istoriju, kao što su na dobrom putu za političku istoriju, baš iz tih tamnih vilajeta, i oni koji nas, poput gospodina Šutanovca, čašćavaju izrazima „olušu“, „đubre“, „stoko“, baš kao i oni koji drže vlast sa 6% podrške, što je sve samo ne demokratski, baš kao i oni koji su, kao što je to Bojan Pajtić bio kao šef poslaničke grupe, organizovao neko glasanje sa nekim karticama koje su se ostavljale na revers. Nije bitna odluka, gospodine Šutanovac, već onaj ko je proneverio kartice i ko je, po ovoj Skupštini, kao što je to uradila DS i Bojan Pajtić kao šef poslaničke grupe DS… Kako to možemo da nazovemo? Šta je sa tim? To SNS nikada sebi neće dozvoliti.
I jeste, napadali ste nas fizički. Napadali ste fizički gospodina Marka Atlagića. Jutros je bivši narodni poslanik i bivši ministar napao kolegu poslanika. Zar to nije napad? Najmanja stvar koju sam očekivao ovde je da je napravite ogradu od svega toga i da osudite potez gospodina Đelića.

Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Završavamo sa replikama.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ovo je jako važno.)
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 77. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Ne dozvoljavam više.
Na naziv Glave II i član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Poslovnik.)
(Dragan Šutanovac, s mesta: Poslovnik.)
(Dejan Nikolić, s mesta: Poslovnik.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospođa Jerkov reklamira Poslovnik, pa ne znam da li da… ili ja da govorim? Ona nakon mene može pošto je bilo pozivanje… ona kao ćerka može da vam bude, gospodine Arsenoviću, pa možda da dobije priliku.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 6. ovoga Predloga zakona.
Gospodine predsedavajući Arsenoviću, ja želim ovde da dopunim našu osnovnu argumentaciju dodatnim argumentom. Ovde smo imali nekoliko narodnih poslanika, poput gospodina Babića, na primer, ili gospodina Martinovića, koji su smatrali da Poslovnik Evropskog parlamenta ne treba da bude nekakav reper za ocenjivanje našeg rada i rada Vlade u pogledu predlaganja zakona našoj Skupštini.
Poštovana gospodo, ja sam sadržinu Poslovnika Evropskog parlamenta samo kao dodatnu inspiraciju narodnim poslanicima ovde predstavio, ali mi je, naravno, ključni Poslovnik naše Narodne skupštine, u kojem je 40 stranica posvećeno zakonodavnom postupku.
Ja se sada kao argument za član 6. gde kažemo amandman „briše se“, pozivam na član 154. našeg Poslovnika, gospodine predsedavajući, a tamo piše: „Predlog zakona može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana.“
Ovde smo imali dva dana da čitamo. Prethodno smo diskutovali po ceo dan o odbrani i vojsci i ja se onda pitam kako jedan narodni poslanik može odgovorno da pristupi svom radu u Narodnoj skupštini, da čita zakone, da tumači da predlaže izmene, kada teoretske šanse nema da on može da stigne to da uradi, poštovana gospodo? Suprotstavimo se ovakvom postupanju Vlade i prihvatimo još jedan amandman „briše se“. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Poslovnik.)
Aleksandra, vi želite da reklamirate Poslovnik pre nego što je…?
Ne možete dobiti reč.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ne mogu da dobijem reč?)
Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Kao kontra argumentacija svemu onome što je izneo predlagač amandmana, uz saglasnost da, uz svo poštovanje prema Poslovniku o radu Evropskog parlamenta, ne možemo da primenjujemo dokumenta osim onih zakona i osim onih normi koje je ova Narodna skupština usvojila, ne možemo primenjivati neka druga dokumenta koja važe, neka druga pravila, neke druge zakone koji važe za druge institucije, tako da ta argumentacija predlagača amandmana otpada.
Što se tiče tog manjka vremena, mi u ovih šest zakona imamo 204 člana i 48 sati, kako je rekao predlagač amandmana, za pripremu za raspravu, i rasprava i predloženi amandmani, a Vlada Republike Srbije, nadležna ministarstva i NBS kao predlagač nekih zakona, je imala duplo manje vremena da se izjasni o mnogo više amandmana nego članova zakona. Podneto je 260 amandmana za 24 časa ili 204 člana za 48 sati. Pa, ko je onda tu u prednosti? Pa, ko koga onda tu maltretira i protiv koga treba ustati – protiv Vlade, imali smo 48 sati za 204 člana, ili bespredmetnih 186 amandmana? Ne kažem da su svi amandmani bespredmetni. Tu mislim i na druge amandmane koje su predale druge poslaničke grupe, oko kojih treba raspravljati, koji su dala neka i rešenja, a ne samo „briše se“.
Ja mislim da je neophodno ustati protiv takvog maltretiranja Narodne skupštine, gde će se kao rešenje ponuditi samo „briše se“, bez alternative, bez znanja, bez odgovora, bez ičega daljeg i ostaviti 24 časa za 260 amandmana, a kukati zbog 204 člana i 48 sati.
Nema tu logike kod predlagača amandmana. Nema političke volje. Nema znanja. Podsetiću na nešto što sam već izricao u Narodnoj skupštini. U mom kraju kažu da su najgori ljudi oni koji kukaju i tuku, i tuku i kukaju. To radi predlagač amandmana. Tuče sa 186 amandmana – briše se. Vlada ima 24 časa da odgovori na to, a kuka zbog mnogo više vremena, a mnogo manje članova koje je trebao da pročita, a sam je rekao da nije pročitao, ali je ipak dao amandmane. Kako da očekujemo kvalitetnu raspravu? Kakvu kvalitetnu raspravu, osim što kao vrednost ističem što će SNS danas strpljivo, od člana do člana, od amandmana do amandmana, ali ćemo time naterati predlagača amandmana da pročita sve zakone, da na kraju vidi koliko su Vlada i NBS, kao predlagači, u pravu i verujem da će predlagač amandmana da kaže – pogrešio sam što se ovo briše i da će u danu za glasanje, da li će to biti danas, noćas ili sutra, glasati za predložene zakone.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, po amandmanu.

Zaista ne razumem, gospodine predsedavajući, šta se desilo, pa vi ne razumete da vas član 27. obavezuje da sednicu vodite onako kako vam Poslovnik nalaže. Govoriću o amandmanu, ali vi ne možete da vodite sednicu kako vam padne na pamet, pa samo u jednom momentu rešiti da više nema replika.

Gospođo Jerkov, morate me saslušati. Daću vam ponovo vreme.
Ne vodim ovu sednicu kako mi padne na pamet, nego se držim Poslovnika. Molio sam vas pre toga, i jednu, i drugu stranu, da se vratite na dnevni red. Prema tome, u jednom momentu sam morao to da prekinem, jer je vodilo raspravi o istoriji rada Skupštine. Da li je to predmet rasprave? Da li vi razumete mene ili ne?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ne.)
To je onda vaš problem, ako ne razumete.
Prema tome, mislim da dobro vodim Skupštinu, po Poslovniku. Možda sam preblag prema svima vama, ali to je moja slabost i to prihvatamo, ali pokušavam na jedan korektan način da ovu skupštinu dovedem u red u pogledu rada.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ne razumem argumentaciju i mislim da i vi sami ne smatrate da je to što govorite ispravno.
Mislim da je ono što je prethodno rečeno, kao razlog da se amandman odbije, a to što je njegova sadržina briše se, nije u skladu sa onim kako Narodna skupština treba da se ponaša, niti je Vlada suviše velikodušna zbog toga što daje poslanicima 48 sati da se spreme, niti pažljivo čitate amandmane koje poslanici daju. Svi mi koji smo predsednici odbora vrlo dobro znamo da se poslanici većine na tim odborima, kada razmatramo amandmane, a upravo govorim o tome, što gospodin Babić kaže da je premalo 24 sata da sa svim uloženim amandmanima odluči, a da ipak odbori to uspevaju, ponašaju isključivo onako kako je Vlada u svom mišljenju rekla i da se jedino gleda ko je predlagač amandmana, a ne šta u amandmanu piše.
Primer toga smo imali kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta, kada je Vlada uložila amandman, preko odbora, u kom nešto nije bilo dobro sabrano, dakle, materijalna greška je bila u amandmanu, a poslanici vladajuće većine i svi nadležni odbori su taj amandman velikodušno i oberučke prihvatili, iako je on materijalno bio netačan. Ako bismo polazili od toga da poslanici vladajuće većine i Vlada ozbiljno razmatraju amandmane koji dolaze od opozicije, možda bi to što gospodin Babić govori, kao prilog tome zašto amandman ne treba prihvatiti, moglo biti prihvatljivo. Međutim, svi znamo da to nije slučaj, da se jedino gleda ko je predlagač amandmana i da to tako u Skupštini funkcioniše.
Sama sadržina amandmana „briše se“ nije nešto što samo po sebi treba da bude problematično i razlog za njegovo odbijanje. Uz mnoge druge stvari, koje su zaboravljene u prošlosti, zaboravilo se i to da je ova Skupština u tom svom sazivu, kada sam bila zamenik šefa poslaničke grupe za Evropsku Srbiju, imala dan za glasanje koji traje četiri ili pet dana zbog toga što su poslanici SRS, a među njima i gospodin Babić, ulagali po četiri ili pet hiljada amandmana sadržine „briše se“.