Uvaženi predsedavajući, poštovana ministre Bošković, kolege iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, danas imamo jedan set zakona na dnevnom redu koji je nepravedno zaboravljeni i jedan set protokola, odnosno predloga ugovora, koji su takođe vezani za oblast zaštite životne sredine, vezani su i za upravljanje šumama i za oblast veterine i za održivi turizam. To su sve neke oblasti koje praktično nadolaze sa određenim zakonskim predlozima koji idu u smeru evropskih integracija.
Ono što je dobro, a to je da ova tri zakonska predloga, koja imamo danas u vidu izmena i dopuna, suštinski daju mnogo veće mehanizme kontrole. Kontrole u smislu zagađenja, kontrole u smislu davanja dozvola u onom trenutku kada postrojenje počinje da radi, bez obzira što neće dobiti integrisanu dozvolu, 240 dana ima rok da bude pod nadzorom rada inspekcijskih organa i komisije koju formira Ministarstvo i time suštinski otvaramo mogućnost svim investitorima da svoj status, u krajnjem legalnim tokovima, definiše od početka svog poslovanja, bez obzira da li je on domaći investitor ili strani investitor. Sve one kritike koje su vam bile upućene, gospođo ministar, uopšte ne stoje.
Što se tiče hemikalija i biocida, tu to jačanje kontrolnog mehanizma suštinski pokazuje da mi idemo u jednom pravcu o kome ćemo razgovarati u jedno dogledno vreme, a to je nov zakon o inspekcijskom nadzoru. Potreba je očito da se uskladimo sa standardima, ne samo EU, nego i razvijenih ekonomija po pitanju inspekcijskog nadzora, a to je da pokušamo da grupišemo inspekcijski nadzor na lokalnim samoupravama, za sada samo u gradovima i opštinama, a kasnije, tek kada budemo razvili ekonomiju i kapacitete u tom inspekcijskom delu funkcionisanja različitih vrsta ministarstava, onda će to biti moguće i na nivou cele Vlade.
Kada pričamo o zaštiti životne sredine, ja bih danas govorila više o toj zelenoj ekonomiji koja je nama jako potrebna. Ona je u skladu sa određenim standardima i Strategijom o održivom razvoju EU do 2020. godine, koja podrazumeva da su svi ovi zakoni jedna vrsta mehanizama koji treba da otvore nova radna mesta, koji treba da primene nove tehnologije iz oblasti zaštite životne sredine, koji treba da obezbede stabilno funkcionisanje budžeta. To znači – održiva. Onoliko koliko prihodujete, toliko da trošite.
Zbog toga se u svim državama govori o tom zelenom fondu i principi na kojima oni funkcionišu. Znate, prošlost Srbije pripada neodgovornim političarima koji su do 2012. godine vodili ovaj fond na jedan način koji je 2012.
godine, kada vi niste bili ministar, ostao u dugu privrednim subjektima, a i nevladinim organizacijama, od sedam milijardi dinara. Od tih sedam milijardi dinara, oko dve milijarde dinara je dug reciklerima, koji je u dogledno vreme definisan i vraćen.
Onaj deo finansijskih sredstava o kojem je govorio moj kolega poslanik, predsednik Odbora za poljoprivredu, gospodin Marijan Rističević, govori o tom neodgovornom trošenju naših para, svih građana Srbije, i o 46 miliona dinara za potrebe medijske kampanje, i o milijardu dinara za potrebe kampanje koja je govorila o tome da treba očistiti Srbiju, a onda pored određenih kutija radila i papirnate lepeze i za to plaćala nekome, a na kojima je trebao da piše naziv te kampanje, ali je plaćala i nekih 2-3 miliona dinara nevladinim organizacijama koje su radili studiju „Kako utiče zaštita životne sredine i zagađenje kod žena u menopauzi“. Sećam se toga kada je bivši ministar bila gospođa Mihajlović, kada je govorila, kada je čitala spisak projekata koji su plaćeni. Nemamo ništa protiv da i takve studije budu finansirane, ali Srbija nije u poziciji da može da daje pare za takve projekte.
Znači, u trenutku kada ste vi imali problem sa održivošću budžeta, da li ćete isplatiti socijalna davanja, penzije, da li će radnici državnih institucija primati plate, niste u poziciji da podižete kredite i da plaćate promašene projekte. Da ne pričamo o tome da ta prošlost, ta neodgovornost pripada ljudima koji su radili potpuno neprimerene strategije, strategije u kojima predviđa Srbiji 26 komunalnih deponija, od kojih po kapacitetu jednostavno su neisplative, jer toliki broj projektovanog otpada po glavi stanovnika je bio toliko veći nego što je zaista realna suština odlaganja otpada građana Srbije. Samim tim vi ste dali mogućnost da zadužujete duplo više novca nego što je potreba, a verujte mi da su ovi 10 milijardi jedna projekcija u kojoj, ako budemo pametni, neće biti potrebe da se zadužujemo, nego će biti potrebno duplo manje para, jer će to biti jedna vrsta zajedničkog ulaganja sa svim zainteresovanim domaćim i stranim investitorima.
To je ono o čemu je govorio moj kolega Blažić. Ukoliko budemo dovoljno pametni, organizovani, sa mnogo manje finansijskih sredstava moći ćemo da se nosimo sa poglavljem 27. Znate, i naše kolege u regionu nisu slavno prošle u pregovorima sa poglavljem 27. Njihov ulazak u EU danas košta za otpad 27 miliona dinara. Znači da nisu zatvorili sve divlje deponije koje su projektovane do ulaska u EU i zbog toga plaćaju određena finansijska sredstva, kao jednu vrstu taksimetra koji vam stalno kuca. Oni su sebe obavezali da treba da zatvore do sledeće godine još 16 deponija.
Prema tome, na nama je da stremimo određenom cilju. Cilj kaže i projektuje, otprilike, EU sa Strategijom održivog razvoja. U toj Strategiji, pored zelene ekonomije, imamo i održivi turizam, imamo i deo koji se odnosi na očuvanje kulturne baštine. Znači, određene delatnosti koje su prateće delatnosti u odnosu na zaštitu životne sredine, a mogu mnogo toga u odnosu prihodne strane budžeta da donesu.
Drugo, kada govorimo o budućnosti, onda sigurno treba da kažemo da je za ovu oblast potreban jedan konsenzus, ali ne samo konsenzus političkih stranaka, nego konsenzus svih relevantnih subjekata u društvu. To znači da je pored političkih partija potreban i nevladin sektor koji zaista aktivno učestvuje u radu Odbora za zaštitu životne sredine i uvek su dobro učestvovali. Na kraju krajeva, iz izveštaja iz Brisela, jednog i drugog skrininga, vidimo da smo zaista bili spremni da razgovaramo sa EU. Iako mnogo toga nismo uspeli da dostignemo, mi smo bili relevantan sagovornik po pitanju poglavlja 27. Nama su postavljena pitanja i davali smo odgovore, ali smo i mi postavljali pitanja na koja EU nije imala odmah odgovor, nego je sačekala da nam napiše i u dogledno vreme dostavi. To pokazuje da ipak imamo određeni nivo svesti o svemu tome.
Još nešto ću vam reći, ovaj suštinski saziv do 2012. godine imao je određene sednice koje su se nazivale – zelene sednice, koje su donele preko 200 zakonskih rešenja, koje su imale preko 1500 amandmana i to se zvala jedna tzv. – zelena sednica. Mi smo otprilike sada na nekih 300 zakonskih rešenja potrebnih za poglavlje 27. Mi smo na putu, a da bi dostigli zatvaranje poglavlja 27. još 500 zakonskih i podzakonskih akata.
Znači, oni treba da čine 30% ukupne zakonske regulative po svim oblastima. To znači da mi zaista idemo jednim određenim putem u kome smo svesni toga koliko ne znamo i to je veliki značaj, pre svega i ove Vlade Srbije, koja, bez obzira što stoji tamo crveno u izveštajima da jednostavno nismo dostigli određen nivo, mi nismo ni bili u mogućnosti, jer smo se dve godine bavili konsolidacijom javnih finansija, zaista imali sporazum sa MMF. Za taj sporazum smo se jako borili, izvršili ekonomske reforme, doneli određene zakone, a ta zakonska rešenja, pogotovu sada kada pričamo o Zakonu o planiranju i izgradnji, direktno vezan za zakone za zaštitu životne sredine. Zbog toga taj zakon danas nije u ovom setu zakona i to je dobro, zato što pokazuje da suštinski mnogo toga moramo da menjamo.
Pre svega moramo da menjamo iz mnogo razloga, kao što vidite i naša bezbednosna politika je u regionu i u EU se menja. Vidite da se ratovi vode ne samo iz verskih pobuda, već i iz ekonomskih odnosno lakše dostupnosti energenata. Znači, energetska politika EU se menja. Formirana je tzv. energetska unija od 37 zemalja od strane Evropskog parlamenta, gde će biti i članice EU i zemlje zapadnog Balkana i Turska. Kao što vidite, koncept je primena obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u toj oblasti. To je sve vezano sa zaštitom životne sredine. Ti tzv. pametni gradovi treba da se sastoje od pametnih zgrada, koje će sve ovo imati, ali imati i sistem za upravljanje otpadom, inseneracijom i to je ono na čemu ćemo mi u budućnosti morati da radimo.
Ono što sam ja predložila konkretno i u Ministarstvu za evropske integracije, to je da možda oko ovakvih pitanja ne samo da se politički možemo složiti svi kao političke stranke, nego mislim da i u okviru određenih implementacija Briselskog sporazuma, kao Srbija možemo zaista u opštinama u kojima preti veliko zagađenje možemo na određeni način zaista da rešimo mnoge probleme zajednički sa svim nacionalnim manjinama, što jednostavno pokazuje da ova tema prevazilazi i granice država i regiona i sveta.
Prema tome, Srbija se ovde krajnje odgovorno ponaša i ova Vlada. Normalno i vi kao resorni ministar, jednostavno imate jedan veliki resor u kome su mnogi poslanici iz opozicionih stranaka napravili jednu sumnju zbog čega se spajaju ti resori, ali upravo spajanjem ovakvih resora vama je mnogo lakše da danas, kada razgovarate o ovim zakonima obuhvatite i veterinu i šumarstvo i održivi turizam i sve ono što praktično možete mnogo lakše da rešite na taj integrisani koncept. Zbog toga i govorimo o integrisanom upravljanju zaštitom životne sredine.
Pročitaću, Agencija za zaštitu životne sredine dala da je koncentracija suspendovanih čestica koje se odnose na zagađenje koje utiče na kvalitet vazduha danas na minimalnoj vrednosti u gradu Beogradu, što pokazuje da zaista, znači ova Vlada i Agencija kao deo vašeg ministarstva suštinski radi svoj posao na najbolji mogući način. Da li je to dovoljno? Sigurno da nije. Sigurno da svi želimo da to bude mnogo bolje.
Što se tiče zelenog fonda o kome toliko govorimo, sve zemlje u regionu su definisale određeni fond na način na koji su bile u mogućnosti. Neke su vezale za energetsku efikasnost, neke za deo ministarstva, neke za Agenciju za životnu sredinu. Jedino Rumunija, kao i Makedonija nema fond, ali ima kolektivnog operatera. Znači, država daje određene subvencije tom operateru koji će da radi posao kompletno za nju. Ono što treba reći da je podrška našoj reciklažnoj industriji u ovo vreme, u ovakvom stanju gde su naše finansije zaista vrlo teško bile održive, zaista ispoštovala, koliko je mogla, na kraju krajeva i vratila sva ona dugovanja u kojima se našla 2012. godine.
Srbija je danas na putu evropskih integracija, poglavlje 27 je pred nama. Na nama je da radimo, na nama je da se borimo. Dobro je što čujemo danas da ćemo imati budžetski fond, dobro je što će taj fond biti pod kontrolom, praktično Ministarstva finansija i pod kontrolom cele Vlade, tako da nam se greške iz prošlosti više nikada neće ponoviti.
Nadam se da u budućnosti, zaista kada budete dolazili ovde više ćete dolaziti zbog zakona iz oblasti životne sredine, nego iz oblasti poljoprivrede. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Jolović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u svom današnjem izlaganju u okviru prvog zajedničkog načelnog pretresa o zakonima iz oblasti poljoprivrede i zaštiti životne sredine, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima.
Izmene i dopune zakona nastale su kao rezultat uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona, tehničko-administrativnih promena, kao i finansijskih obaveza i sveopštih reformi koje Ministarstvo poljoprivrede i zaštiti životne sredine sprovodi.
Upravo zbog značaja zakona a i važnosti za građane ukazaću na neke od osnovnih preduslova za upotrebu biocidnih proizvoda, pre samog izlaganja o Predlogu zakona.
Pod biocidnim proizvodom smatra se svaka aktivna supstanca ili smeša koja sadrži jednu ili više aktivnih supstanci, pripremljen u obliku u kome se snabdevaju korisnici, a čija namena da hemijski ili biološki uništi, odvrati i učini bezopasnim, spreči delovanje ili kontroliše nepoželjne organizme.
U nepoželjne organizme ubraja se svaki organizam čije je nepoželjno prisustvo ili štetan efekat utiče na zdravlje ljudi, njihove aktivnosti i proizvode koje koristi ili proizvode na životinje ili životnu sredinu.
U skladu sa tim, vrste biocidnih proizvoda grupisane su na sledeći način, pod jedan: dezificijensi i biocidni proizvodi za opštu upotrebu; pod dva: konzervansi; pod tri: biocidni proizvodi za suzbijanje štetočina i pod četiri: ostale vrste biocidnih proizvoda.
Da bi se biocidni proizvodi mogli koristiti, neophodno je da su upisani u registar hemikalija koji predstavlja bazu podataka o hemikalijama koje se nalaze u prometu na teritoriji Republike Srbije. Cilj registracije hemikalije jeste njihovo praćenje i minimizacija štetnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Izuzeci od upisa u registar su hemikalije koje se u finalnom obliku stavljaju na tržište kao biocidni proizvodi, sredstva za zaštitu bilja, lekovi i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini, kozmetički proizvodi, hrana, prehrambeni aditivi i arome i hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
Zakonsku obavezu za registraciju hemikalija imaju, pod jedan: proizvođač; pod dva: uvozni i pod tri: dalji korisnik, pravno lice ili preduzetnik koji hemikalije koristi za proizvodnju smeša koje se stavljaju na tržište.
Biocidni proizvod se može staviti u promet ako je izdato odobrenje za stavljanje u promet ili doneto rešenje o upisu tog biocidnog proizvoda u privremenu listu za dostavljanje tehničkog dosijea i ako je klasifikovan, obeležen, upakovan i ima bezbednosni list.
Izuzetak od navedenih pravila može biti samo u slučaju nepredviđene pojave štetnih organizama koji ne mogu biti suzbijeni biocidnim proizvodima za koje je doneto rešenje o upisu u privremenu listu ili izdato odobrenje. Može se izvaditi prijemna dozvola za stavljanje u promet, rok važenja privremene dozvole nije duži od 120 dana.
Biocidni proizvod za koji nije izdato rešenje za upis u privremenu listu ili odobrenje može da se stavlja u promet samo radi korišćenja za naučno istraživanje i razvoj. Većina ovih propisa iz oblasti biocidnih proizvoda je implementirana ili usklađena sa propisima Evropske unije koja je ovu oblast počela regulisati još 1998. godine usvajanjem direktive o biocidnim proizvodima kojom je uspostavljanjem dvostepeni sistem odobravanja biocidnih proizvoda.
Prvi stepen je procena aktivne supstance i odobravanje njenog korišćenja u određenoj vrsti biocidnog proizvoda na nivou EU, a drugi stepen procena konkretnog biocidnog proizvoda i njegova autorizacija tj. izdavanje odobrenja za stavljanje tog biocidnog proizvoda u promet na nivou zemlje članica EU.
Nova uredba o biocidnim proizvodima 528 od 2012. godine usvojena je 22. maja 2012. godine, a primenjuje se od 1. septembra 2013. godine. Osnovni koncept nove uredbe je sličan kao i kod prethodne tj. svi biocidni proizvodi koji se stavljaju na tržište EU moraju biti autorizovani, a aktivne supstance sadržanog u bicidnom proizvodu moraju biti prethodno odobrene za tu vrstu biocidnog proizvoda, s tim da pored autorizacije biocidnih proizvoda na nacionalnom nivou za tržište pojedinih zemalja članica se uvodi mogućnost autorizacije za celo tržište EU, kao i druge novine u cilju poboljšanja funkcionisanja EU tržišta biocidnih proizvoda.
Poštovani narodni poslanici, razlog za donošenje zakona sastoje se u potrebi za usklađivanjem Zakona o biocidnim proizvodima sa Zakonom o budžetskom sistemu i obezbeđivanje funkcionisanja budžetskog sistema. U skladu sa tim, suštinski sistemske reformske izmene odnose se na rešenja predviđena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu po kojem se umesto ranijih naknada koje su bile prihod Agencije za hemikalije sada će biti propisane takse koje će biti prihod budžeta Republike Srbije i na usklađivanje sa Zakonom o hemikalijama, odnosno sa odlukom o prestanku važenja odluke o osnovanju Agencije za hemikalije i preuzimanje nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima, najpre od strane Ministarstva energetike, razvoja, zaštitu životne sredine, a sada od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Konkretno u članu 5. i 12. Predloga zakona utvrđeno je da se umesto nadoknada koje su bile prihod Agencije za hemikalije plaćaju i takse koje predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. U članu 8. Predloga zakona definisano je držanje opasnog biocidnog proizvoda u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora. U čl. 13, 14. i 15. Predloga zakona preciziran je nadzor nad primenom Zakona o biocidnim proizvodima. U čl. 16. i 17. Predloga zakona precizirano je ovlašćenje inspektora u vršenju inspekcijskih nadzora. Članom 25. Predloga zakona propisana je prelazna odredba kojom se precizira na koji način će se okončati započeti postupci čime se smanjuje pravna nezavisnost za privredne subjekte po čijim zahtevima su započeti postupci pre stupanja na snagu ovog zakona.
Naglasio bih da sve predložene izmene i dopune ne odstupaju od rešenja koje postoje u evropskim propisima. Takođe, predložene izmene i dopune zakona imaće pozitivan uticaj na, pod jedan, budžet Republike Srbije koji će se od taksi direktno puniti, pod dva, na samostalnost obavljanja poslova upravljanja biocidnim proizvodima preko organizacionih oblika državne uprave bez poveravanja poslova državne uprave drugim pravnim licima, odnosno javnim agencijama i pod tri, na rad inspekcijskih službi, inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne, veterinarske i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora.
Razgraničenjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenje inspektora u vršenju inspekcijskih nadzora. Inspektor za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor nastavljanjem biocidnog proizvoda u promet, upisom biocidnog proizvoda u privremenu listu, klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanjem i oglašavanjem biocidnog proizvoda, izradom i dostavljanjem bezbednosnog lista biocidnog proizvoda, kao i nad sprovođenjem odredaba ovog zakona koje nisu u nadležnosti sanitarnog, veterinarskog, odnosno tržišnog inspektora.
Sanitarni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovane delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod sanitarnim nadzorom, osim korišćenja biocidnih proizvoda u objektima u kojima se obavlja veterinarska delatnost u skladu sa posebnim propisima.
Veterinarski inspektor vrši inspekcijski nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje, registrovane veterinarske delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod veterinarskim nadzorom.
Tržišni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnog biocidnog u prodajnom prostoru i načinom održavanja tog prostora.
Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati predložene zakone koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović, a neka se pripremi narodna poslanica Gordana Topić.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama treba usvojiti jer se predloženim izmenama predviđa sledeće – usklađivanje Zakona o hemikalijama sa drugim sistematskim zakonima kojima se uređuje budžetski sistem tj. Zakonom o budžetskom sistemu, obezbeđivanje funkcionisanja budžetskog sistema i sistema ekonomskih instrumenata i obezbeđivanje finansiranja upravljanja hemikalijama.
Ovim zakonom uvode se takse za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje ne postoji ekonomsko opravdanje da njihovo finansiranje padne na teret građana Republike Srbije.
Ovim zakonom propisuje se osnov za naplatu takse za procenu opravdanosti zahteva za upotrebu hemijskog naziva, procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja ili postupka izdavanja kao i produženja dozvole za obavljanje delatnosti i prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija i za procenu tehničkog dosijea osvrt na faktu, stavljanje u promet hemikalija koje izazivaju zabrinutost.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne dira se u suštinska rešenja data u Zakonu o hemikalijama. Predloženim izmenama i dopunama obezbeđuje se plaćanje taksi za postupke koje vodi Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine po podnetim zahtevima u oblasti stavljanja u promet hemikalija u skladu sa evropskim propisima i praksom da troškove postupka snose pravna lica, odnosno preduzetnici koji od stavljanja hemikalija u promet imaju koristi, a ne da se naplata ovih troškova vrši u potpunosti iz budžeta Republike Srbije.
U toku izrade izmena i dopuna Zakona o hemikalijama koje se predlažu, ocenjeno je da je u skladu sa evropskim propisima i evropskom praksom neophodno izdeferencirati naplatu kroz takse. Na ovaj način postiže se da se u Republici Srbiji primeni princip da onaj ko stavlja hemikalije u promet ostvaruje dobit, snosi teret administrativnog upravljanja hemikalijama.
Kako Zakonom o hemikalijama nisu preuzete procedure koje se sprovode u EU, tako nije ni procedura izdavanja dozvola za strance koji izazivaju zabrinutost, odnosno smeše koje ih sadrže. Zakonom je propisana obaveza dostavljanja podataka o navedenim supstancama na osnovu kojih se vrši procena da li su preduzete sve mere za smanjenje rizika i da li se ove supstance koriste na dozvoljene načine korišćenja.
Donošenje ovog zakona nije u suprotnosti sa domaćim propisima kojima se uređuje budžetski sistem niti relevantnim propisima EU, niti se njime suštinski menja politika upravljanja hemikalijama koja je definisana Zakonom o hemikalijama Republike Srbije.
Uređivanje plaćanja taksi je predmet posebnog propisa Vlade Republike Srbije kojom se predviđa plaćanje taksi u skladu sa ovim zakonom. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama vrši se specifikacija plaćanja taksi u oblasti upravljanja hemikalijama i to na sledeći način – za postupanje po zahtevima za procenu opravdanosti zahteva za upotrebu hemijskog naziva, upis hemikalija u registar hemikalija, procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i ris postupaka, izdavanja dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija, produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija, kao i za procenu tehničkog dosijea o surfakantu i stavljanje u promet hemikalija koje izazivaju naročitu zabrinutost.
Predlog zakona imaće uticaj na sledeće: proizvođača, uvoznika, izvoznika ili daljeg korisnika hemikalija, na taj način što će navedeni privredni subjekti po podnetim zahtevima plaćati taksu. Rad inspekcijskih službi u vršenju inspekcijskog nadzora tako što se razgraničenjem nadležnosti tri inspekcije obezbeđuje jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.
Inspektor za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor nad klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanjem i oglašavanjem hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbedonosnog lista, obezbeđenjem savetnika za hemikalije, upisom hemikalija u registar hemikalija, stavljanjem u promet naročito opasnih hemikalija, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija, kao i nad sprovođenjem odredaba ovog zakona, za koje nije nadležan sanitarni, odnosno tržišni inspektor. Sanitarni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad primenom ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenje hemikalija i proizvoda namenjenih za opštu upotrebu. Tržišni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnih hemikalija u prodajnom prostoru i načinu obeležavanja tog prostora.
Efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene, jer se njegovim donošenjem obezbeđuje finansiranje sistema upravljanja hemikalijama, koji će se delimično finansirati iz budžeta Republike Srbije, a delimično od pravnih subjekata koji od stavljanja hemikalija u promet ostvaruju dobit propisivanjem adekvatnih taksi u skladu sa zakonom. Na ovaj način se ceo teret finansiranja sistema ne prevaljuje na sve građane Republike Srbije, već se primenjuje princip koji je u primeni i u EU.
U danu za glasanje poslanička grupa Srpske napredne stranke glasaće za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Topić, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru svog obraćanja govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, koji, zajedno sa druga dva predloga o kojima raspravljamo, smatram izuzetno važnim.
O tome koliki je značaj zakona i koliko je važno da oni budu što kvalitetniji i primenjiviji govori i činjenica da Međunarodna organizacija rada, zbog velikog uticaja i negativnih posledica koje imaju hemijski akcidenti, prati statistiku pojave akcidenata i posledice.
Tako, prema podacima Međunarodne organizacije rada, oko 40% akcidenata se desi u proizvodnim pogonima, 35% akcidenata se desi u transportu, a oko 25% prilikom skladištenja. U našoj zemlji su samo u poslednjih 15 godina brojni industrijski akcidentri uzrokovani neodgovornim i nedovoljno opreznim upravljanjem hemikalijama. Odgovornost će se pojačati ovim izmenama zakona tako što će se pojačati inspekcijski nadzor nad svim fazama upravljanja hemikalijama, od proizvodnje, preko skladištenja i transporta, pa do korišćenja.
Naime, prema važećem zakonu nije u potpunosti razgraničena nadležnost inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama. Takođe, prema postojećem zakonskom rešenju predviđeno je da nadležna ministarstva sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora. Dosadašnja praksa ovog instituta pokazala je da je isti neefikasan zbog nepostojanja jasne podele nadležnosti.
Upravo će se predloženim izmenama i dopunama razgraničiti nadležnosti i obezbediti jasna podela ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora. Tako će inspektor za zaštitu životne sredine vršiti inspekcijski nadzor nad klasifikacijom pakovanjem, obeležavanjem i oglašavanjem hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbednosnog lista, obezbeđivanjem savetnika za hemikalije, upisom hemikalija u registar hemikalija, stavljanje u promet naročito opasnih hemikalija i detergenata, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija, kao i nad sprovođenjem odredaba ovog zakona za koje nije nadležan sanitarni, odnosno tržišni inspektor.
Sanitarni inspektor će vršiti inspekcijski nadzor nad primenom ograničenja i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenje hemikalija i proizvoda namenjenih za opštu upotrebu, a tržišni inspektor će vršiti inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnih hemikalija u prodajnom prostoru i načinom obeležavanja tog prostora.
Istovremeno, predloženim zakonskim rešenjem doprineće se unapređenju upravljanja javnim sredstvima i efikasnijem upravljanju hemikalijama. Suština ovih izmena odnosiće se na uvođenje taksi umesto naknada, koje će plaćati pravna lica koja se bave proizvodnjom, uvozom i prometom hemikalija. Na ovaj način se obezbeđuje kontinuitet u obezbeđivanju sistema upravljanja hemikalijama, kao i zakonski okvir za naplatu taksi za postupke koji se sprovode na osnovu ovog zakona. Obezbeđuju se i neophodni uslovi za finansiranje efikasnog vršenja poslova upravljanja hemikalijama, čime se između ostalog pravnim subjektima omogućava da troškove upravljanja hemikalijama predvide u svojim poslovnim aktivnostima.
Predloženim izmenama i dopunama obezbeđuje se plaćanje taksi za postupke koje vodi Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine po podnetim zahtevima u oblasti stavljanja u promet hemikalija, što je u skladu sa evropskim propisima i praksom. Na ovaj način postiže se da se i u Republici Srbiji primeni princip da onaj ko stavlja hemikalije u promet i ostvaruje dobit snosi teret administrativnog upravljanja hemikalijama, a ne da naplata ovih troškova padne na teret budžeta Republike Srbije i njenih građana.
Prema zakonskim rešenjima koja su važila do izmene zakona 2012. godine, naknada za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija uvozniku, proizvođaču, odnosno daljem korisniku, iznosila je 25.000 dinara, dok visina naknade za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru, koji nije uvoznik, proizvođač ili dalji korisnik, iznosila je 15.000 dinara. Ove naknade su uplaćivane Agenciji za hemikalije, koja je bila regulatorno telo, a pored ostalog, zadužena je bila i za izdavanje upravnih akata u vezi sa upravljanjem hemikalijama. To nije beznačajna cifra, jer npr. u 2012. godini Agenciji za hemikalije samo po osnovu naknade za proveru podataka iz dosijea o hemikalijama, odnosno po osnovu upisa u registar hemikalija uplaćen je iznos od 79.220.000 dinara.
Posle izmena Zakona o hemikalijama iz 2012. godine ostala je samo administrativna taksa budžetski prihod, a po osnovu ove takse od 480 dinara, koja se naplaćuje od 29. septembra 2012. godine, kada je ukinuta Agencija za hemikalije, iznosi oko milion dinara. Naravno, nova projekcija očekivanih prihoda po osnovu plaćanja taksi, po ovom zakonu o kome danas raspravljamo, zavisiće kako od visine taksi koje će biti propisane, tako i od toga za koje upravne postupke će biti podnošeni zahtevi i u kom broju. Sredstva naplaćena od taksi biće prihod budžeta Republike Srbije i na ovaj način se Predlog zakona o hemikalijama usklađuje sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem. Propisivanjem taksi omogućava se uvođenje još jednog oblika javnih prihoda, odnosno plaćanja u korist budžeta Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, ukazala bih na to da je Zakon o hemikalijama harmonizovan sa relevantnim propisima EU u oblasti upravljanja hemikalijama, osim u delu koji se odnosi na centralizovane procedure, koje u EU sprovodi Evropska agencija za hemikalije.
Jedna od ovih procedura je izdavanje dozvole za korišćenje najopasnijih supstanci autorizacijom. Ove najopasnije supstance navedene su u listi supstanci koje izazivaju zabrinutost koja je preuzeta iz EU. Dobijanje dozvole autorizacije u EU predstavlja veoma skupu i dugotrajnu administrativnu proceduru za proizvođače, uvoznike, odnosno dalje korisnike u EU, što ih podstiče da ih zamene bezbednim alternativama.
Na kraju, mogu da zaključim da će izmene i dopune zakona uticati na proizvođače, uvoznike, izvoznike i dalje korisnike hemikalija koje će po podnetim zahtevima plaćati taksu. Zatim na rad inspekcijskih službi koje će biti u potpunosti usklađene na budžet Republike Srbije, čiji će prihod biti naplaćene takse, a najvažnije na zaštitu zdravlja građana i životne sredine.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržaće predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, gospodine Arsiću, gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj zakon, zapravo set zakona imaju svoja uporišta u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji ga je podneo nama narodnim poslanicima ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine. Samo da vas podsetim, pošto neki brzo zaboravljaju, to je najsveobuhvatniji, najdetaljniji, najprecizniji ekspoze od svih prethodnih 72, od vremena prvog predsednika prote Matije Nenadovića 1805. godine do današnjeg dana.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti zaštite i unapređivanja čovekove okoline, ali ja ne mislim o svima da govorim, ja ću da kažem nešto vrlo kratko o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Kada su na dnevnom redu zakoni sa područja životne sredine, onda oni privlače pažnju velikog broja naših građana ali i različitih stručnjaka i naučnika iz raznih oblasti našeg života. Dobro je dame i gospodo što je došlo do izmena i dopuna ovog zakona, a one se odnose, pored ostalog, i na početak rada postrojenja koje su u obavezi da pribave integrisane dozvole u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji kojeg smo mi nedavno doneli, kako bi se na taj način osigurao kontinuitet rada postrojenja.
Poštovani građani Srbije, bivša vlast bivšeg režima problemima zaštite i unapređivanja životne sredine nije prilazila sa određenom dozom ozbiljnosti kao, kako rekoše gospoda iz opozicionih poslaničkih klupa, pogotovo kada su u pitanju trošenje finansijskih sredstava koja su bila namenjena toj veoma važnoj oblasti našeg života.
Evo dokaza. Prvo, jedan bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja u bivšoj vladi, DS, a bio je i predsednik Narodna skupština Republike Srbije, citiram – platio je bilborde sa porukama „Očistimo Srbiju“ više od pola miliona eura, završen citat, DRI. Kako znate, ja kad citiram kao moji prethodnici, ne citiram napamet nego državne institucije.
Drugo, taj bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja, a bio je predsednik Narodna skupština Republike Srbije, citiram – za oglašavanje u jednom dnevnom listu platio je pola miliona eura, završen citat, DRI.
Treće, taj isti ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja u bivšoj Vladi DS, a bio je i predsednik Narodna skupština Republike Srbije je citiram – za izradu sajta „Očistimo Srbiju“, platio 25.000 eura, završen citat, izveštaj državno revizora.
Četvrto taj isti ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja plaćao je izdržavanje lavića na jezeru Palić, izveštaj DRI, a objavila i list Politika, 23. 9. 2012. godine na 12 stranici.
Peto, i bivši ministar u bivšoj Vladi, Mlađan Dinkić je u Narodna skupština Republike Srbije, nama gospodo narodnim poslanicima na sednici od 21.9. gospodnje 2012. godine rekao, citiram – Dulić je Fondu za zaštitu životne sredine nenamenski koristio sredstva za predizbornu kampanju DS iz subvencionisanje firmi koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirale, završen citat. Tako kaže Dulićev bivši kolega u bivšoj Vladi.
Dame i gospodo narodni poslanici, iza bilborda „Očistimo Srbiju“ bivši ministar DS zajedno sa svojim partnerima očistio je, poštovani građani, vaše džepove i to do tančina. Izmene ovog zakona omogućava operatorima da podnesu zahtev za pribavljanje integrisane dozvole propisane zakonom odnosno pribavljanje i kompletiranje dokumentacije uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole.
Na ovaj način obezbeđujemo nadležnim organima odgovarajući stepen dinamike rešenja po predmetnim zahtevima izdavanje integrisane dozvole, odnosno postrojenja za koje će Republika Srbija pregovarati tranzicione periode sa EU, kako rekoše moje prethodnici. Jedan od ciljeva pored ostalih izmena ovog zakona je preciziranje shodne primene Zakona o opštem upravnom postupku na pitanja pokretanja, vođenja i okončanja postupaka izdavanja integrisane dozvole koje nisu urađene ovim zakonom.
Poštovani građani Srbije, nije tačno što su poslanici iz opozicionih klupa rekli da se nisu trošila nedomaćinskim sredstvima. Koliko se rasipnički ponašala DS i njen ministar životne sredine i prostornog planiranja, govori i podatak da su njegove delegacije „na pojedinim destinacijama činile 22 osobe, 2009. godine, 22 člana Dulićeve delegacije, boravilo je u Kopenhagenu, u Danskoj, 11 dana“.
To je po meni rekord po brojnosti u istoriji ovog parlamenta.
Sve u svemu, dame i gospodo, ovo sam rekao da bih demantovao gospodu iz opozicionih klupa, a oni znaju da ja napamet nikada ne citiram, nego da citiram državne organe, a u ovom slučaju DRI.
Sve u svemu, ovaj Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao i ostali, jako su dobri, gospođo ministar, pa će SNS, kako rekoše koleginice i kolege, dati glas u danu za glasanje.
Poštovani građani, poštovani poslanici, narodni vi iz opozicionih klupa, doduše, malo vas je, svega petoro, ali pozivam bar vas petoro da date svoj glas ovim zakonima, i šesti je ušao, evo, izvinjavam se, da date i vi svoj glas o ovim zakonima, pa ćete na taj način bar malo demonstrirati svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić sa čitavom Vladom, a potpomognut sa predsednikom Republike Srbije, Tomislavom Nikolićem i većinom građana Republike Srbije. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, dogovorite se, hoće li gospodin Stefanović ili vi? Imate na raspolaganju jedan minut.