Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, vi ste rekli deo koji ja želim da reklamiram, ali da bude precizno, član 103. stav 7. koji kaže - predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi iz stava 1, 2, 4. i 6. ovog člana, a radi se o reklamaciji Poslovnika, i na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izrekne mere predviđene članom od 108. do člana 111. Poslovnika.
Poštujem to što vi niste kolegi Pavićeviću izrekli meru opomene. To je vaše pravo da budete tolerantni, ali takođe je pravo građana da o ovome budu u potpunosti informisani. Mislim da je gospodin Pavićević umesto povrede Poslovnika ovde održao jedno predavanje.
Što se tog predavanja tiče, mislim da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što nam predavanje o moralu, o komunizmu i ne znam čemu, drži čovek koji je bio partijski kolega Jove Kapičića, osnivača čuvenog logora na Golom otoku i zato mislim da je kolega Pavićević, koji je zajedno bio kolega sa istim čoveka koji je osnovao logor, narušio dostojanstvo Narodne skupštine zato što nam citira razne komunističke knjige, itd. Mislim da će ubuduće možda citirati i sabrana dela i nedela Jove Kapičića. Hvala.

Ovo vaše reklamiranje Poslovnika više ću da smatram kao vašu želju da koristim institute koji su predviđeni članom 103. Poslovnika, a ne kao reklamiranje Poslovnika.
Pravo na repliku, Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa onim što je rekao gospodin Pavićević, da je parlamentarna monarhija deo srpske istorijske i političke tradicije, i to je tačno. Ali, ja sam tražio, gospodine Pavićeviću, odgovor od vas - da li se vi zalažete da Srbija bude republika ili da bude monarhija? Na to pitanje nisam dobio odgovor, ali to sad nije bitno.
Ono što je mnogo bitnije, to su ti vaši dvostruki standardi. Rekli ste u diskusiji - čim se pojavi sumnja da je neko plagirao svoj naučni rad, treba da podnese ostavku, pa ste onda rekli - zašto to nije uradio gospodin Nebojša Stefanović? Onda vi potpisujete apel, vi isti, gospodin Vladimir Pavićević, potpisujete apel u odbranu jedne bivše profesorke Fakulteta bezbednosti, protiv koje se vodi sudski postupak, da budem potpuno pristojan, zbog sumnje da je u svojoj knjizi „Hrestomatija rata“ preuzela stranice i stranice knjiga drugih autora bez znakova citiranja.
Sada mi nije jasno kako to da u slučaju Nebojše Stefanovića imate jedne standarde, a u slučaju ove gospođe, koja je rekla da smo mi Srbi genocidan narod, pa je zbog toga ustajala, između ostalog, Svetska organizacija Roma, tu smatrate da treba potpisati apel u njenu odbranu?
Dakle, ako se zaista zalažete za princip akademske čestitosti, nemojte da imate dvostruku meru, pa onaj koji je vaš politički neistomišljenik, po njemu udaraj svom snagom, a kada je neko politički na vašoj strani, onda ga branite iako se protiv njega vodi sudski postupak i to u inostranstvu, zbog toga što je bez znakova navoda preuzeo stranice i stranice iz knjiga stranih autora.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik dr Žarko Obradović.

Hvala, gospodine Arsiću.
Mislim da je vreme, posle sat i nešto replika i razgovora o svemu samo ne o onome što je dnevni red ove sednice i ove tačke dnevnog reda, mislim da je vreme da se vratimo na današnju tačku dnevnog reda. To je predlaganje članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Mislim da je jedino kolega Orlić sa dužnom pažnjom naveo ono što je važno znati danas kada govorimo o tački dnevnog reda. Da su kolege poslanici, ili bar oni koji su učestvovali u raspravi, obratili pažnju na sve navode koje je kolega izneo, shvatili bi koliko je veliki značaj teme o kojoj danas raspravljamo za visoko obrazovanje Republike Srbije u celini.
Naime, citirajući odredbe Zakona o visokom obrazovanju, odredbe koje se odnose na poslove koji su u nadležnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, možemo shvatiti šta sve Nacionalni savet za visoko obrazovanje znači u strukturi visokog obrazovanja i koje su njegove obaveze.
Ovo govorim iz razloga što je visoko obrazovanje jako važno za sadašnjost i budućnost Srbije. Mislim da greše svi oni narodni poslanici i drugi koji govore o visokom obrazovanju na način da govore negativno o visokom obrazovanju.
Mi imamo veoma kvalitetno visoko obrazovanje, nažalost, kažem nažalost, daleko kvalitetnije obrazovanje nego što nažalost neki o njemu govore i kvalitetnije visoko obrazovanje nego što smo u situaciji da uložimo sredstva u razvoj visokog obrazovanja. Ne treba razmišljati o visokom obrazovanju samo sa stanovišta činjenice da Ministarstvo obezbeđuje 94% plata za sve zaposlene u prosveti i u nauci, jer plate nisu jedini uslov da bi visoko obrazovanje bilo kvalitetno. Postoji potreba visokog obrazovanja za finansiranjem, a zbog ekonomske situacije to nismo u situaciji da učinimo u meri u kojoj je to potrebno, u kojoj visoko obrazovanje zaslužuje.
Želeo bih da kažem jednu stvar koja se nekako slučajno ostavlja po strani, a to je da problemi u finansiranju visokog obrazovanja datiraju iz prošle decenije, kada je na neobjašnjiv način fakultetima uskraćeno pravo na materijalne troškove. Tada je objektivno napravljena ogromna praznina u finansiranju visokog obrazovanja, koja se godinama unazad nije mogla nadomestiti na pravi način.
Ako uzmete još to da se nalazimo u uslovima globalne krize, koja potresa i našu zemlju, onda se može shvatiti značaj onoga što se radi u viskom obrazovanju, da se uprkos skromnim finansijskim sredstvima postižu tako kvalitetni rezultati.
Zašto kažem kvalitetni rezultati? Ne treba zaboraviti da je u prethodno vreme, pa i u vreme mandata Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kojem ističe mandat, jer mi ćemo sada izabrati novi, je Beogradski univerzitet ušao na listu 500 najboljih u svetu na osnovu Šangajske liste, pa onda među 400. Ne može se prenebregnuti činjenica da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje i te kako imao svog udela u postizanju tog cilja. Ja kao neko ko je obavljao određeni broj godina posao ministra za prosvetu, a kasnije i za nauku, ne mogu a da iz profesionalnih, moralnih razloga ne izrazim zahvalnost svim članovima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i profesoru Srđanu Stankoviću kao predsedniku Nacionalnog saveta, ali i svima ostalima za ono što su učinili u razvoju i unapređenju visokog obrazovanja u Republici Srbiji.
Veliku zahvalnost takođe dugujem i predsedniku KONUS-a, profesoru Branku Kovačeviću, na onoj, kako bih rekao, njegovoj objedinjavajućoj funkciji, jer je uspeo u to vreme da sve univerzitete u Srbiji, i privatne i državne, usmeri ka jednom cilju, da visoko obrazovanje učinimo što kvalitetnijim, naravno, i predsednicima Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, kako profesoru Arsenijeviću, tako i profesorki Vujičić.
Ovo govorim iz razloga što da nije bilo njih, naravno, i fakulteta i naučnih instituta, svih onih koji su deo sistema istraživanja i visokog obrazovanja, ne bi bilo ni mogućnosti da naš univerzitet bude među 400 najboljih u svetu. Pazite, od više od 22.000 univerziteta, Beogradski univerzitet u skromnim uslovima finansiranja, da dostigne tako visoko mesto, to je nešto što apsolutno treba poštovati. Da ne pominjem pojedinačne rezultate koja su neki fakulteti ostvarili. Evo, danas se u novinama pojavio podatak o uspehu Pravnog fakulteta. Da ne pominjem FON, koji je sa svojim studijama slučajeva među najboljima u svetu, Mašinski fakultet, Elektrotehnički, Građevinski, znači, puno fakulteta u obrazovnom sistemu Republike Srbije koji su postigli odlične rezultate.
Mislim da bi trebali da prestanemo da kudimo naše visoko obrazovanje, pri čemu ne kažem da je sve med i mleko. Daleko od toga, ima i slučajeva, ima i primera koji nisu dobri, koji nisu nešto čime se treba pohvaliti. Naprotiv, to treba osuditi, eliminisati, ali unutar sistema koji ima preko 250 hiljada studenata i ogroman broj visokoškolskih institucija dešavaju se i takve stvari. To jeste posao Ministarstva i visokoškolskih institucija i svih ostalih koji su u sistemu visokog obrazovanja da te negativne pojave, osude, iskorene i da se posvete visokom obrazovanju.
Što se tiče poslova koje radi Nacionalni savet za visoko obrazovanje, kolega Orlić ih je detaljno naveo. Ja mogu samo da pomenem, odnosno da istaknem da potrebe budućnosti Srbije zahtevaju da sve one stvari koje su deo nadležnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje treba primeriti, kako međunarodnim standardima u oblasti visokog obrazovanja, međunarodnim kriterijumima, stanju naše akademske zajednice, ali i potrebama Republike Srbije.
U Evropi već postoji evropski prostor visokog obrazovanja. Čini ga 49 zemalja, 28 članica EU, tako i one koje to nisu. Svi se trude naprave svoj obrazovni prostor što kvalitetnijim i da budu deo Evropskog obrazovnog prostora. O Bolonji više niko i ne priča, Bolonju niko i ne pominje. Svi se trude da te kriterijume usaglase sa onim što su standardi u oblasti visokog obrazovanja i da imaju svoje što kvalitetnije visoko obrazovanje.
Mislim da i budućem Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje to stoji kao jedna od glavnih stvari. Nisam slučajno rekao uskladiti ih sa mogućnostima naše akademske zajednice i potrebama Republike Srbije, jer kada uzmete u obzir demografsku situaciju Srbije, da smo mi već sada među pet najstarijih zemalja u Evropi, među 10 u svetu, sasvim je logično zaključiti da budućnost Srbije u ekonomskom smislu leži samo u kvalitetnom obrazovanju i većoj produktivnosti, većem kvalitetu rada. Samim tim se da zaključiti koliko je važno visoko obrazovanje.
Ako pomenem još jedan podatak koji je istakao profesor Ivan Ivić, pre nekoliko godina, da je 2011. godine rođeno 62 hiljade dece, a da je broj onih koji se mogu upisati na prvu godinu studija približno isti, onda možete misliti kako će tek nastati, rekao bih, borba vezano za status pojedinih visoko školskih institucija i njihovu potrebu da upišu nekog na prvu godinu studija.
Ovo govorim iz razloga zato što kada se govori o visokom obrazovanju mnogi od naših kolega iz visokog obrazovanja govore o visokom obrazovanju sa stanovišta interesa, bilo da su interesi ekonomski, bilo da su politički. Najbolje bi bilo da to budu obrazovni i naučni interesi, interesi Republike Srbije, jer bi se onda mnogi primeri koji se navode, vezani za visoko obrazovanje, do kraja demistifikovali.
Moje kolege Ljubiša Stojimirović i akademik Stojadinović su pomenuli stvari vezano za Konus. Konus je predlagač i šteta je što nije ispoštovao odredbe koje govore da se može predložiti više kandidata od broja koji Konus bira.
Videli ste stvari koje su vezane i za strukturu i za zastupljenost. To je nešto što je činjenica u ovom trenutku. Narodna skupština će naravno dati glasanjem svoj odgovor na stav Konusa, ali i drugih predlagača. Mislim da su svi poslovi i predlozi urađeni na vreme i da neće biti nikakvih negativnih posledica na oblast visokog obrazovanja, kako se moglo čuti od pojedinih kolega narodnih poslanika.
Dakle, poštovane koleginice i kolege u ime poslaničke grupe SNS, ja bih želeo da podržim predloge koji su dati Narodnoj skupštini na odlučivanje. Smatram, takođe, da u budućem periodu moramo insistirati da Narodna skupština dobije više kandidata od broja koji se bira, jer onda će biti pravo biranje, a ne samo potvrđivanje i bićemo u situaciji, ukoliko se stvarno ne vodi o tome, da postoji odgovarajuća zastupljenost iz naučnih oblasti, da i Narodna skupština bude jedan, ako mogu reći, korektivni faktor u ovom poslu koji nam predstoji.
Na samom kraju, s obzirom da sam i član resornog odbora, ne mogu a da ne prokomentarišem, izvinjavam se predsedniku što ću sa par rečenica izaći iz teme koja je predmet dnevnog reda, stalno citiranje sednica Narodne skupštine Srbije kada se govorilo o kolegi Nebojši Stefanoviću, o „Megatrendu“, o profesoru Jovanoviću, jer ja bih na isti način, koristeći istu argumentaciju koja je korišćena od strane nekih kolega, mogao reći da je dokazano da je ta sednica dokazala da je postojao napad i na profesionalni i na lični i na naučni integritet kolege Stefanovića, takođe profesora Jovanovića, a pogotovo na „Megatrend“, jer iza toga stoje apsolutno određeni interesi.
Treba da budemo korektni i, jedni prema drugima i prema naučnoj javnosti, da ocene koje daje kompetentna naučna zajednica i akademska zajednica prihvatimo kao relevantne, bez obzira da li se slažemo ili ne, jer to je jedini način da možemo da napravimo korak napred.
Pred ovim Nacionalnim savetom stoji veliki posao. Treba da se izabere, odnosno raspiše konkurs za izbor nove Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, gde će moći svako da se javi. Stoji veliki posao zato što posao akreditacije i provere kvaliteta, takav je naziv Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, čeka sve visokoškolske ustanove. Naravno, važno je da ceo postupak bude sproveden na pravi način. Treba iskoreniti, ako tako mogu da kažem, neke stvari koje su bile stvar prošlosti, da se ne dešavaju u budućnosti. U prošlosti se dešavalo da Nacionalni savet nije mnogo komunicirao sa Komisijom za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, iako je to njihovo radno telo. Dešavalo se da postoji jedan paralelizam. To treba, u svakom slučaju, izbeći u budućnosti radi visokog obrazovanja.
Naime, kao što postoje standardi za ocenu kvaliteta visokoškolskih ustanova, postoje i standardi za ocenu kvaliteta akademskih programa, standardi koji su vezani za minimalne uslove za izbor u zvanje. Sve su to standardi koje radi Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a koji se kasnije proveravaju i primenjuju. Od toga ne treba bežati.
Ako želimo kvalitetno visoko obrazovanje, moramo činiti što i drugi, da budemo deo evropskog prostora visokog obrazovanja, da ulažemo u visoko obrazovanje, da ono što je negativno eliminišemo.
Još jedanput ponavljam svoj lični apel, ali vidim da se i kolege iz SNS slažu sa tim, a i mnogi drugi. Ne treba da govorimo negativno o svom visokom obrazovanju, jer ono to ne zaslužuje.
Visoko obrazovanje ili obrazovanje uopšte je jedna od retkih oblasti ili jedna od oblasti gde stojimo jako dobro u, ako mogu reći, poretku zemalja sveta. Drugi nas mnogo više cene, nego što mi mislimo o sebi.
Poštovane koleginice i kolege, naravno, mi ćemo u danu za glasanje dati podršku ovom predlogu, jer potrebno je što pre, mi ćemo to uraditi iduće nedelje, da Nacionalni savet nastavi svoj posao i da ceo postupak vezan za unapređenje visokog obrazovanje bude predmet njihovog rada, a u čemu će sigurno imati podršku i Ministarstva i Vlade Republike Srbije i drugih tela, a nadam se i našeg Odbora, jer jednostavno visoko obrazovanje to zaslužuje, a Srbiji to treba. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, na samom kraju izražavam zadovoljstvo što zatvaramo ovu raspravu baveći se samom temom koja se nalazi na dnevnom redu. Dakle, temom za koju nesporno smatram da je od izuzetne važnosti za čitavo društvo. U tom smislu, zahvaljujem se svim kolegama koje su izrazile podršku predlogu da ovoj temi pristupimo na dostojan način i da podržimo predložena rešenja za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Na samom kraju bih se kratko osvrnuo na generalne zaključke koje smo izveli svi zajedno. Mislim da nema prostora rezervama. Čuli smo samo jednom, i to od samo jednog poslanika, da postoji neka rezerva po pitanju podrške koju treba iskazati predloženim kandidatima. Ja bih je na samom kraju kratko prokomentarisao.
Rezerva se odnosila na reakciju kandidata bilo, koga od kandidata na dve stvari. Jedno je bilo pitanje rezolucija koja dolazi iz pravca Evropskog parlamenta, gde se konstatuje ili upućuje na neki dodatni rad i eventualno postojanje problema na temu originalnosti radova u našem visokom obrazovanju. Drugo se tiče javne podrške koju su iskazali za ideju akademske čestitosti, jel tako?
Što se tiče one prve, a pre svega ove druge stvari, moram da konstatujem da ne vidim bilo kakav greh predloženih kandidata u činjenici da se po tim stvarima nisu oglašavali. Kao što više, nego jasno smatram ih ozbiljnim ljudima, uspešnim profesionalcima, a jedna od odlika ozbiljnog čoveka je da se ne oglašava oko potpuno irelevantnih pitanja.
Ono prvo i relevantno je, nažalost, u toliko što nije prvi put, bojim se ni poslednje, voleo bih da jeste, da neke poruke koje dobijamo od naših sagovornika iz sveta budu diktirane pre svega ličnim nezadovoljstvom nekih političkih činilaca odavde iz Srbije, koji želeći da nanesu političku štetu Vladu uzmu u vidu one omražene kolateralne štete, naprave štetu i zemlji. Žaleći se na nešto bez ikakvog osnova pokušavaju da provuku poruku koja će ošteti Vladu, a onda uzmu i prikažu nešto što nije dobro ni za našu zemlju.
Slažem se sa kolegom Obradovićem da tema kao što je visoko obrazovanje Republike Srbije nije tema koja zaslužuje da se govori u negativnom tonu. Prosto tema nije takva. Utoliko je gore kada se takva tema tretira na takav način i pri tom nanese štete sopstvenoj zemlji.
Što se tiče podrške akademskoj čestitosti, ona svakako nije relevantna, utoliko kao što je kolega Martinović, ne postoji kao formalna struktura, formalna tvorevina, niti formalni princip. Ona je plasirana sa željom da se oko toga gradi nečija lična pre svega politička prepoznatljivost, ali vrlo bleda ideja stoji iza cele priče. Ideja dovoljno bleda da je svakako ne podrže ozbiljni ljudi kao što su cenjeni kandidati, ozbiljni ljudi koji svakako poznaju društvo, poznaju sistem visokog obrazovanja i poznaju naše zakone. Nikada ne bi ponovili grešku koju već mesecima u ovoj sali, ali ne samo u njoj forsiraju kolege koje se tom sintagmom „akademska čestitost“ intenzivno bave, da ne znaju da su pitanja etike već regulisana našim Zakonom o visokom obrazovanju. Ako bude prilike da se taj zakon prelista, pronaći će sve što je potrebno na tu temu u članu 55.
Ovako ozbiljni ljudi kao što su uvaženi kandidati za članove Nacionalnog saveta neće moći da stanu iza ideje koja podrazumeva predlog zakonskog rešenja koje je takođe vrlo logički i pravno bledo.
Sve u svemu, argumentacija koja je izneta na temu rezervi po pitanju kvaliteta ovih kandidata, mislim da apsolutno pada u vodu i da nema ni jednog jedinog razloga da se bilo kako završi glasanje do apsolutnom podrškom svih nas ovde. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja, zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Sa radom nastavljamo sutra u 10.00 časova.