Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Prvo bih vas zamolio da zamolite predsednika Vlade Republike Srbije da nam da odgovor na pitanja koja smo mu do sada, u prethodnom periodu postavili. Neka ću ponoviti, moguće da pošta ne funkcioniše između Narodne skupštine i Vlade Srbije, pa evo.
Pitao sam pre oko dva meseca šta je bilo od obećanja izgradnje jeftinih stanova? Predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić je 9. maja 2014. godine obećao da će kvadrat stana koštati 387 evra i tom prilikom je izjavio da će kranovi biti po celoj zemlji i da je predviđen poseban paket mera, jer je to, kako je ocenio premijer, oblast u kojoj imamo najviše problema.
Ja te, poštovana predsednice i narodni poslanici, kranove širom Srbije ne vidim i nisam video ni jedan kran. Još jednom vas molim da pitate gospodina Vučića kada će mladi bračni parovi, kada će ljudi bez stanova moći da kupe te stanove od 387 evra. Stanovi su trebali biti završeni do 2015. godine i bilo bi pravo vreme da se krene sa tom izgradnjom.
Drugo pitanje, već postavljeno, jeste, kako teče proizvodnja „Mercedesa“ u Srbiji. Trebalo je sa traka da izlazi veća serija mercedesovih proizvoda. Srbija je trebala biti jedna od zemalja u kojoj se „Mercedes“ proizvodi.
Ja ne vidim sa traka da silaze mercedesi, pa molim vas, gospođo Gojković da mi pomognete, da dobijem odgovor od gospodina Vučića kako teče proizvodnja mercedesa u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno na tim trakama, koliko je ljudi zaposleno u oblasti koja snabdeva tu proizvodnju mercedesa u Srbiji?
Sledeće pitanje koje sam već postavio i nisam dobio odgovor, šta se dešava sa postavljanjem ambasadora u najvažnijim zemljama sveta poput Nemačke i nekih drugih zemalja.
To pitanje sam postavio gospodinu Vučiću i gospodinu Dačiću.
Ono što je moje današnje pitanje, tiče se novih članova Vlade ili ne znam kakvu već oni ulogu imaju, odnosno o timu Tonija Blera.
Dakle, moje pitanje upućeno predsedniku Vlade bi glasilo, kakav status Toni Bler ima u Vladi, da li on ima svog čoveka u Vladi kao člana Vlade, potpredsednika Vlade u formi savetnika, jer smo razumeli da neko od predstavnika Blerove kompanije radi u našoj Vladi i nadgleda rad Vlade, pa vas molim, ko ih plaća, da li ćemo u Skupštini skoro dobiti ime tog čoveka i da li će možda biti izabran kao ministar za saradnju sa Blerovom kompanijom?
Vezano sa tim, ima neke veze sa Blerom, ali vas molim, da dobijem odgovor na pitanje, kada će biti nastavljena gradnja Žeželjevog mosta srušenog 1999. godine, dok je Bler bio predsednik, odnosno na čelu Vlade Velike Britanije, odnosno Engleske?
Pitanje, kada će biti i da li će uopšte biti početa obnova RTV, zgrade RTV koja je srušena takođe 1999. godine?
Vi, gospođo predsednice, znate da RTV od tada nema svoju zgradu, pa vas molim, da li će Republika Srbija možda, pa i kompanija gospodina Blera pomoći u obnovi izgradnje zgrade RTV koja radi u nehumanim uslovima, nema ni zgradu, ni adekvatnu tehniku i smatram da bi trebali dobiti odgovor ovih dana od Vlade i da li će biti obnovljena zgrada RTV, koja je srušena u NATO bombardovanju?

Hvala. Reč ima Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja neću tući kao „Maksim po diviziji“ sa 65 pitanja koji malo znače ili skoro ništa građanima Srbije, nego ću postaviti dva konkretna pitanja.
Prvo, za MUP, smatram da je potrebno i tražim informaciju od ministra da li je MUP krenuo u istragu, jer smatram da je potrebno da se ispitaju medijski navodi da je Miroslav Mišković došao u posed 1,1 ili jedan hektar, odnosno 1,1 hektar ekskluzivnog zemljišta na Novom Beogradu i svi znamo gde se to nalazi, pored hotela „Hajat“, na kojem je danas upravna zgrada kompanije „Delta holding“. Mišković je do parcele došao nakon što se obavezao da „Generaleksportu“ koji je bio vlasnik isplati 10 miliona dinara ili tadašnjih 150.000 evra, što je 36 puta manje od tržišne cene te parcele danas.
Otprilike je država oštećena po tim medijskim navodima za više od pet miliona evra, a sve se događalo 2002. godine kada je gospodin Mišković u to vreme bio suinvestitor sa „Geneksom“ u gradnji objekata od 50.000 kvadrata na njihovoj parceli, zatim sukorisnik zemljišta, vlasnik objekta i na kraju, vlasnik polovine parcele, navodi se da je i vlasnik objekta postao 2002. godine na osnovu ugovora o regulisanju imovinsko-pravnih i finansijskih odnosa između „Geneksa“ i „Delte“ u kome se navodi da će u toj društvenoj firmi platiti devet miliona dinara ili današnjih 150.000 evra.
Ne sećam se da je ijedan naš građanin bio toliko privilegovan ni 2002. ni 2012. godine, naročito nije 2015, da neku imovinu kupi po vrednosti 36 puta manjoj, nego što je procenjena ili stvarna vrednost te imovine, tako da smatram da MUP, pod obavezno ovo mora da proveri.
Takođe, da ne bismo više imali priče o raznim bankama, o Razvojnoj banci Vojvodine, mislim da je krajnje vreme da nam i Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova da odgovor, dokle se stiglo sa istragama o radu, neradu, monopolističkom položaju Razvojne banke Vojvodine, kako god da nazovemo i kroz jedan konkretn predlog, jedno konkretno pitanje ću postaviti, pre svega Ministarstvu finansija.
Naime, pošto je sada situacija takva da Ministarstvo finansija ima uvid, kakav je kredit podigla DS 2012. godine u vreme izbora za svoje potrebe od Razvojne banke Vojvodine, da li ga je vratila do sada, pod kojim uslovima je podigla taj kredit i kakvu je zaštitu Razvojna banka Vojvodine preduzela za taj kredit, kakvo je obezbeđenje imala, kakvu hipoteku, garanciju, kakvu vrstu garancije i da li je uopšte imala i bilo kakvu garanciju?
Po mojim informacijama, nije imala nikakvu garanciju i taj kredit još uvek nije vraćen, ali da bi građani Srbije znali da li je to tačno, pošto se postavljaju danas razna pitanja, a evo čuli smo i Vladi Republike Srbije, mislim da je konačno došlo vreme da raščistimo sa tim i da građani Srbije to očekuju, šta se radilo i na koji način se vodila država u ranijem periodu?
Dok to ne rešimo, teško da možemo da budemo, uz sve pohvale koje smo i danas čuli ovde na svečanom delu sednice od strane Saveta Evrope, upućeno Srbiji, sve pohvale su u redu, Srbija je zaista na pravom putu, ide ka EU, na jedan pravi način, za razliku od ranijih vremena, ali ako želimo da raščistimo sa kriminalom i korupcijom, u zemlji moramo da rešimo ove slučajeve.
Ne možemo više da govorimo i da slušamo ovde da se traži zamrzavanje kamata, kamatnih stopa, da tražimo da se u našem bankarskom sistemu radi kao da živimo u Severnoj Koreji ili na Kubi, jer tako nešto ne postoji i to nije nešto što postoji u EU i ne može ni u Srbiji, ali dosta je bilo da slušamo demagogiju od onih koji su radili ovakve stvari do 2012. godine, pa čak i nešto kasnije, dok nije došlo do saznanja od strane države, šta je radila na primer, Razvojna banka Vojvodine?
Hvala.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam danas pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Snežana Bogosavljević-Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine; Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Zoran Ibrović, načelnik Odeljenja za harmonizaciju propisa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Nada Lukačević, načelnik Odeljenja za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Sonja Roglić, načelnik Odeljenja za hemikalije u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Gordana Petković, načelnik Odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Dragana Bosiljčić, šef Odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ivana Radosavljević, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste Izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade na podnetim amandmanima.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Ivan Karić i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Skupštine, iako bih dao reč Zelenima, pošto je nekako tema veoma upućena i na njih.
Ovo je nešto što se tiče naravno svih građana Srbije i mi jesmo predložili nekolicinu amandmana koji su usvojeni, koji u nekoliko popravljaju predložene izmene i dopune Zakona o hemikalijama i u ovom slučaju amandman koji jeste usvojen na član 8. proizvođač, uvoznik i dalji korisnik plaća taksu za stavljanje u promet supstanci koji izazivaju zabrinutost.
Dakle, ovo je negde usklađivanje sa važećim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa i mislimo da je veoma važno što se ovaj amandman usvojio i zahvaljujem se i ministarki i naravno timu ljudi koji je ovde zajedno sa nama učestvovao u raspravi u načelu.
Ono što je za nas veoma bilo sporno, mi smo rekli u načelnoj raspravi, naravno, iz tog razloga i najbolje moguće namere DS je predložila niz amandmana sa kojim želimo da popravimo ove predložene izmene i dopune.
Ono što je takođe važno da je ceo zakon u načelu nije toliko u skladu sa regulativama i propisima EU o kojima smo govorili u osnovnoj raspravi i mislim da ćemo uspeti u nekoliko da vas ubedimo da i u slučaju agencije i mnogih drugih stvari koje smo predlagali našim amandmanima ubedimo gospođu ministarku i vas kao vaš tim i Vladu Republike Srbije da ove amandmane zaista usvojimo, jer mislimo da su pre svega u interesu građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, u jednom delu se razlikuje Izveštaj Vlade ili je možda Izveštaj Odbora nešto drugačiji nego Izveštaj Vlade. Kolega je govorio, ako sam dobro razumeo, o amandmanu kao da je prihvaćen, tako da ja nemam Izveštaj Odbora, a bio sam sprečen da budem na Odboru.
Članom 1. mi smo imali pre svega želju da uvedemo neke definicije koje su u skladu sa propisima posebno sa Uredbom 1907/2006 o registraciji, evaluaciji, autorizaciji hemikalija koja je u skladu sa RIČ uredbama i to naročito u delu koji se odnosi na zabrane i ograničenja.
U daljoj diskusiji o amandmanima mi ćemo naravno moći da diskutujemo i o nekim ostalim pojedinostima, tako da će biti vremena za sve, ali da kažemo, pre nego što završimo ovaj amandman 1. ostaje ono što je utisak i sa načelne rasprave i kroz ove amandmane da nažalost načelo „zagađivač plaća“ je na dobar način derogirano, da načelo predostrožnosti je takođe u nekim delovima izmena ovog zakona stavljeno van snage.
Možda je trebalo raditi ponovo ceo Zakon o hemikalijama i onda napraviti nešto što je u skladu sa evropskim direktivama. Možda nije bilo dovoljno vremena ili dovoljno prostora da se zakon koji je izmenjen, da kažem zakrpi sad ovim izmenama, nego je trebalo možda uraditi sasvim nov zakon i ona priča o naknadama, ja imam i vreme ovlašćenog predstavnika, da kažem o Zakonu o hemikalijama u svim ovim članovima se držimo naknada kao izvornih prihoda koji nisu budžetski prihodi, nego prihodi koji su strogo namenski definisani i troše se i ne padaju na teret građana.
U narednim amandmanima, izvinjavam se na ovaj deo, znači, razlike između Izveštaja Vlade gde je naravno po definiciji se odbijaju amandmani opozicije. Na odboru je to izgledalo malo drugačije pa ćemo u toku rasprave tako i razgovarati. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Mirković. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Uvažena ministarka, kolege narodni poslanici, moram da kažem da ako već donosimo ovde ove amandmane, prvo drago mi je da je ovaj amandman usvojen, ali ako već donosimo ove amandmane i ako donosimo zakone treba i da se poštuju, ako predlagač ovog amandmana, je nadam se zadovoljan, što je Vlada prihvatila amandman i drago mi je zbog kolege iz „Zelenih Srbije“.
Međutim, mora da se vidi šta se dešava sa ekološkim taksama koje su strogo namenske što se tiče lokalnih samouprava, a ja konkretno imam u Zaječaru problem sa tim da je 92 miliona bivši gradonačelnik Boško Ničić svojevremeno otpisao, određenim fabrikama u Zaječaru ekološku taksu, upoznati ste nadam se sa tim, mi smo slali kao opštinska i lokalna samouprava, da bi se ženskom rukometnom klubu obezbedilo 40 miliona dinara.
Znači, kompenzovao je prihod gradskog budžeta koji mora strogo namenski da se troši za kontejnere, za svest građana da se razvije o ekologiji itd, potrošio je za rukomet, tj. samovoljno je doneo odluku bez odobrenja Ministarstva i o tome niko ne vodi računa. To su stvari koje moramo da sagledamo i moramo u narednom vremenskom periodu da znamo da i kolege iz DS kad već podržavaju takve ljude koji uzimaju od gradskog budžeta da bi zadovoljavali rukometnu, tj. neke dečačke snove iz mladosti da finansiraju rukomet moraju da znaju da amandmane ako predlažu i ako se usvoje amandmani Vlade i Odbora itd. i ova Skupština i ovaj dom, moraju da znaju da moramo i da poštujemo.
Molim gospodina Božovića da svog koalicionog partnera opomene da nije trebao da troši ekološku taksu u svrhe rukometa, a vas molim kao ministarku da izvidite o čemu se radi, i ako možete evo, ja vam ovo upućujem kao jedno poslaničko pitanje da me obavestite o tome šta je Ministarstvo preduzelo povodom trošenja ekološke takse od 92 miliona, gde je grad uskraćen za 92 miliona prihoda, a to usmereno na rukometni klub od raznih fabrika, imate u spisima koje su to. Zahvaljujem.