Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milorad Stošić i Ljiljana Nestorović.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o Predlogu odluke izbora sudije koji se prvi put biraju na sudijske funkcije.
Saglasno članovima 89. i 90. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju Miroljub Tomić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija i Vesna Janjić, samostalni savetnik u Odeljenju za statusna pitanja sudija u Visokom savetu sudstva.
Primili ste Predlog odluke koji je podneo Visoki savet sudstva, kao i Izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li želi reč predstavnik predlagača Miroljub Tomić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija?

Uvažena poštovana predsednice Skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre da vas pozdravim ispred Visokog saveta sudstva, najvišeg pravosudnog tela čiji danas predlog imate ovde kada je reč o kandidatima koji su predloženi za izbor na sudijske funkcije, a kojima bi to bio prvi izbor, pa zbog toga raspravljamo i u Republičkom parlamentu.
Kao što je rekla predsednica Skupštine, ja sam Miroljub Tomić, zamenik predsednika VSS i danas sam ovde kako bi vama, ali i građanima Srbije koji eventualno, nadam se, prate ovaj skupštinski prenos izložio i obrazložio predlog VSS koji se odnosi na kandidate čija imena, a i nazivi sudova su navedeni u predlogu koji se nalazi pred vama.
Na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je 25. jula 2014. godine oglasio izbor sudija za Osnovni sud u Nišu radi popune 10 upražnjenih sudijskih mesta, za Osnovni sud u Novom Sadu radi popune osam upražnjenih sudijskih mesta, i oglasio je izbor za Osnovni sud u Sjenici radi popune dva upražnjena sudijska mesta.
Visoki savet sudstva je, kao što znate, na sednici održanoj 9. decembra 2014. godine predložio dva kandidata za Osnovni sud u Sjenici. Predlog odluke je uputio u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Kako je u međuvremenu jedan kandidat odustao od izbora, to je Visoki savet sudstva na sednici održanoj 20. februara 2015. godine predložio drugog kandidata, čije ime imate u materijalu.
U postupku predlaganja kandidata za izbor sudija Visoki savet sudstva je na osnovu člana 52. Poslovnika o radu VSS doneo odluku o obrazovanju Komisije za izbor sudija, čiji je zadatak bio da izvrši proveru podnetih prijava na oglas, da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost, da obavi razgovor sa kandidatima koji su se prijavili za izbor za sudije i da oceni da li kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor.
Radi se o tome da se na ovaj konkurs prijavilo, i to za Osnovni sud u Novom Sadu 257 kandidata, za Osnovni sud u Nišu 175 kandidata, a za Osnovni sud u Sjenici se prijavilo 17 kandidata. Komisija je obavila razgovor sa kandidatima koji su se prijavili za Osnovni sud u Novom Sadu sa ukupno 252 kandidata, sa kandidatima koji su se prijavili za Osnovni sud u Nišu sa ukupno 163 kandidata, za Osnovni sud u Sjenici sa ukupno 12 kandidata. Vidite da smo samo za ovaj izbor, odnosno samo za ove kandidate koje smo danas predložili za ovu sednicu Skupštine obavili razgovore sa preko 400 prijavljenih kandidata kojima bi to bio prvi izbor.
Smatramo da je značajno da pored svih ostalih parametara, kriterijumima, merilima, rezultata rada i svega ostalog, što ću kasnije navesti, da je značajno, osim toga što to propisuje i Zakon o sudijama, da obavimo i razgovor sa kandidatima, da u jednom neposrednom kontaktu od samih kandidata čujemo sve o njihovom dosadašnjem radu, čujemo o tome šta očekuju od ove značajne funkcije, sudijske funkcije, i da sagledavajući sveukupnost i njihove rezultate i sve ostalo predložimo Skupštini određene kandidate.
Na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva na sednici održanoj 20. februara 2015. godine utvrdio je Predlog odluke za izbor sudija i predložio ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 18 kandidata i to tako što je za Osnovni sud u Nišu predložio Dujaković Darka, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Nišu za izbor sudije za Osnovni sud u Nišu.
Ja ću o svim kandidatima samo najkraće da kažem. Dakle, neću da govorim kompletnu biografiju, s tim što stoji na raspolaganju da za sve poslanike koji budu imali određena pitanja o bilo kom kandidatu naravno da ćemo još detaljnije da kažemo.
Dujaković Darko je rođen 1978. godine. Studije je završio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 2005. godine sa opštim uspehom 7,94, nakon čega je zasnovao radni odnos u Okružnom sudu u Nišu. Pravosudni ispit je položio 2008. godine. Zatim je zaključio ugovor o radu na određeno vreme u Opštinskom sudu u Nišu, a od početka 2010. godine obavlja poslove sudijskog saradnika u Osnovnom sudu u Nišu.
Za ostvarene rezultate rada u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjen je najvišom ocenom – naročito se ističe. Učesnik je velikog broja seminara, pretežno iz oblasti krivičnog prava. Govori engleski jezik, a prema mišljenju sednice svih sudija Osnovnog suda u Nišu i sednice svih sudija Višeg suda u Nišu ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluka o utvrđivanju kriterijuma merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Visoki savet sudstva je posebno imao u vidu da je, prilikom izjašnjavanja sednica svih sudija Osnovnog suda u Nišu, Dujaković Darko drugi na rang listi prema broju dobijenih glasova, a prema mišljenju sednice svih sudija Višeg suda u Nišu treći na listi prema broju dobijenih glasova.
Dalje je predložena Mijajlović Julija, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Nišu, koja je rođena 1982. godine. Završila je Pravni fakultet u Nišu sa opštom ocenom 9,32. Započela je da radi u Okružnom sudu u Nišu. Pravosudni ispit je položila 2009. godine, sa posebnom odlikom. Zvanje višeg sudijskog saradnika je dobila 2012. godine.
Za ostvarene rezultate 2011, 2012. i 2013. godini ocenjena je najvišom ocenom – naročito se ističe.
Posebno smo imali u vidu prilikom predlaganja ovog kandidata da je prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Višeg suda u Nišu ovaj kandidat bila prva na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Radivojević Ana je takođe predložena i ona je sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu. Ana je rođena 1980. godine. Pravni fakultet završila je 2005. godine sa opštim uspehom 9,13. Nakon završenog fakulteta zasnovala je radni odnos u Opštinskom sudu u Nišu na poslovima pripravnika.
Za ostvarene rezultate rada u 2012. i 2013. godini ocenjena je ocenom – naročito se ističe. Doktorske studije prava na Pravnom fakultetu u Nišu upisala je školske 2007, 2008. godine. Služi se engleskim jezikom. Visoki savet sudstva je posebno imao u vidu i za ovog kandidata da je, prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Osnovnog suda u Nišu, kandidat Radivojević Ana prva na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Savić Cvetanović Tamara je takođe predložena i ona je sudijski pomoćnik u Višem sudu u Nišu. Studije na Pravnom fakultetu je završila 2007. godine sa opštim uspehom 9,55. Nakon diplomiranja volontirala je kao sudijski pripravnik u Okružnom sudu u Nišu, a pravosudni ispit je položila 2009. godine sa opštim uspehom i to sa odlikom.
Za ostvarene rezultate u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjena je najvišom ocenom – naročito se ističe. Uz posao sudijskog pomoćnika obavlja i posao portparola suda, aktivan je učesnik u izradi Biltena sudske prakse Višeg suda u Nišu, kao samostalni privređivač više objavljenih sentenci iz oblasti krivičnog prava, a aktivno je učestvovala u izradi projekata kojima je Viši sud u Nišu u toku 2011. i 2012. godine ostvario značajna finansijska sredstva od Vlade Kraljevine Norveške.
Prema mišljenju sednice svih sudija Višeg suda u Nišu ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama, a inače se nalazi kao druga na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Stanković Jelena je peta koja je predložena kao sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu i takođe je predložena za izbor sudije u Osnovnom sudu u Nišu. Osnovni studije na Pravnom fakultetu završila je 2006. godine sa opštim uspehom 7,65, nakon čega je zasnovala radni odnos u Okružnom sudu. Pravosudni ispit položila je 2008. godine. Počev od 8. marta 2010. godine zasnovala je radni odnos u Apelacionom sudu u Nišu, na radnom mestu sudijskog pomoćnika, u zvanju sudijskog saradnika. Zvanje višeg sudijskog saradnika je stekla 2011. godine. Ona je, i pored toga što obavlja redovne poslove sudijskog pomoćnika, zadužena za praćenje sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava i pravnih stavova i zaključaka zauzetih na sednicama svih apelacionih sudova.
Za ostvarene rezultate u prethodne tri godine ocenjena je ocenom – naročito se ističe. Ona je bila druga na rang listi prema broju dobijenih glasova u Apelacionom sudu u Nišu.
Stanojković Dalibor je takođe predložen za sudiju u Osnovnom sudu u Nišu. Inače je sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Nišu. Završio je Pravni fakultet univerziteta u Nišu sa izvanrednom ocenom 9,13. Pravosudni ispit položio je 2010. godine. Najpre je radio u advokatskoj kancelariji, zatim je, nakon položenog pravosudnog ispita, nastavio da radi u kancelariji do 2011. godine, kada je zasnovao radni odnos u Privrednom sudu u Nišu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju sudijskog saradnika, a kasnije u zvanju i višeg sudijskog saradnika.
Ocenjen je najvišim ocenama – naročito se ističe, a za ovog kandidata smo posebno imali u vidu da je bio prvi na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Sledeći kandidat je Uvalin Jelena, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, predložena za izbor sudija Osnovnog suda u Nišu. Rođena je 1981. godine, završila Pravni fakultet sa prosečnom ocenom 7,13. Pravosudni ispit položila je 2010. godine. Najpre je radila kao advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji, nakon toga je zasnovala radni odnos u Apelacionom sudu u Nišu. Učesnik je mnogobrojnih seminara i stručnih obuka, govori engleski jezik.
Za protekle tri godine ocenjena je najvišom ocenom – naročito se ističe. Kao i za ostale kandidate, Visoki savet sudstva je posebno imao u vidu da je prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Apelacionog suda u Nišu Uvalin Jelena prva na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Milovanović Ivana, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, takođe predložena za izbor Osnovnog suda u Nišu. Rođena je 1983. godine, studije je završila u Nišu sa odličnom ocenom 8,35. Pravosudni ispit položila je 2011. godine. Najpre je radila u Odboru za ljudska prava u Nišu kao pravnik, odnosno istraživač, zatim kao pripravnik u Opštinskom sudu, a sada Osnovnom sudu u Nišu, a kao polaznik druge generacije zaposlena je na Pravosudnoj akademiji od oktobra 2011. godine. Student je druge godine doktorskih studija prava, krivično-pravni smer na Pravnom fakultetu univerziteta u Nišu i položila je sve ispite predviđene studijskim programom sa prosečnom ocenom 9,00 i trenutno radi predlog doktorske disertacije.
Prema mišljenju direktora Pravosudne akademije, kandidat Milovanović Ivana je stručna, osposobljena i dostojna za obavljanje sudijske funkcije i svesna je obaveza da svojim radom i ponašanjem mora da štiti ugled sudijskog poziva i da ličnim primerom radi na njegovom unapređenju.
Poslednji, odnosno deveti kandidat koji je predložen za izbor sudije Osnovnog suda u Nišu je Simić Marta, viši savetnik u DRI. Rođena je 1980. godine u Nišu. Pravni fakultet univerziteta u Nišu završila je sa opštim uspehom 8,03, pravosudni ispit položila 2009. godine. U periodu od 2006. do 2007. godine radila je kao advokatski pripravnik, zatim je bila u radnom odnosu u Okružnom sudu u Nišu, a zatim je kao sudijski pomoćnik u zvanju sudijskog saradnika bila u radnom odnosu u Privrednom sudu u Nišu, u periodu od 23. marta 2010. do 2013. godine, dok od tog dana radi u DRI.
Prema mišljenju predstavnika ove ustanove Savić Marta je stručno osposobljena i dostojna za obavljanje sudijske funkcije, što je pokazala i svojim radom u ovoj instituciji.
Dakle, kada je reč o predlozima kandidata za Osnovni sud u Nišu, a kasnije ću samo kratko i o kandidatima koji su predloženi za izbor za Osnovni sud u Novom Sadu, vidimo da se radi o kandidatima, dakle sudijskim pomoćnicima koji su od strane sudija sudova u kojima rade dobili maksimalnu ocenu, dakle, dobili su maksimalnu podršku. Radi se o kandidatima koji su uglavnom prvi, odnosno drugi ili treći na rang listama, s tim što ni jednog nismo zaobišli.
Zatim, kandidati koji su u prethodnom periodu ocenjeni sa maksimalnom ocenom „naročito se ističe“ ispunjavaju sve uslove u pogledu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti da budu birani na sudijsku funkciju i, ono što je vrlo značajno, rezultati njihovog rada po kvantitetu i kvalitetu su znatno iznad proseka, što ih svakako preporučuje i što je bilo opredeljujuće kada je Visoki savet sudstva donosio odluku da ove kandidate predloži za izbor na ove odgovorne funkcije.
Sledeći kandidati koji su danas ovde, da tako kažem, na dnevnom redu jesu kandidati koji su predloženi za izbor za Osnovni sud u Novom Sadu.
Kandidat Gazivoda Anđelka, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, koja je rođena 1981. godine. Završila je Pravni fakultet sa izvanrednom ocenom 9,17. Na Pravnom fakultetu univerziteta u Novom Sadu je 2010. godine završila diplomske akademske studije drugog stepena na studijskom programu opšteg smera, sa prosečnom ocenom 9,80. Za odbranu rada „Zavodske vaspitne mere u maloletničkom krivičnom pravu RS“ dobila je ocenu 10. Pravosudni ispit je položila 2007. godine.
Za ostvarene rezultate u prethodne tri godine dobila je najviše ocene i, ono što je vrlo značajno, kao što sam istakao i za ranije predložene kandidate, Visoki savet sudstva je posebno imao u vidu da je prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Gazivoda Anđelka prva na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Đurić Milica, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Sadu je takođe predložena. Rođena je 1974. godine. Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu je završila 1999. godine sa opštim uspehom 7,90. Ima ukupno 13 godina staža nakon položenog pravosudnog ispita, dakle, jedan dug staž posle položenog pravosudnog ispita, obzirom da je pravosudni ispit položila još 2002. godine. Inače, raspoređena je, počev od 1. januara 2010. godine, u Osnovnom sudu u Novom Sadu, gde radi kao sudijski pomoćnik u ostavinskoj materiji. Prema mišljenju sednice svih sudija Osnovnog suda u Novom Sadu i sednica svih sudija Višeg suda u Novom Sadu, ovaj kandidat ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, dakle, za izbor sudija Osnovnog suda u Novom Sadu.
Josifović Ivana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, rođena 1979. godine. Osnovne studije završila je sa opštim uspehom 8,73. Pravosudni ispit položila je 2006. godine. Raspoređena je od 1. januara 2010. godine u Apelacioni sud u Novom Sadu, a za ostvarene rezultate u prethodnom periodu je ocenjena sa najvišom ocenom – naročito se ističe. Koleginica Josifović Ivana je učesnik više stručnih seminara iz krivično-pravne oblasti sa domaćim i stranim prezenterima. U biltenu sudske prakse Apelacionog suda u Novom Sadu objavljen je i njen rad „Krivično delo nasilje u porodici“. Govori engleski jezik.
Sledeći kandidat je Nadrljanski Siniša, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu. Predložen je za izbor sudije u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Rođen je 1981. godine. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu sa prosečnom ocenom 7,75. Pravosudni ispit položio je 2009. godine sa odlikom. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu je 2009. godine završio diplomske akademske studije drugog stepena na studijskom programu opšteg smera „Pravno-naučno, krivično-pravna oblast“, sa prosečnom ocenom 9,00 i stekao zvanje diplomirani pravnik – master. Za ostvarene rezultate u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjen je ocenom – naročito se ističe. Visoki savet sudstva je posebno imao u vidu da je prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Nadrljanski Siniša drugi na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Pakledinac Tatjana je takođe predložena za izbor sudije u osnovnom sudu. Radi kao sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Rođena je 1975. godine. Osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu septembra 2000. godine sa opštim uspehom 8,51. Pravosudni ispit položila je 2003. godine. Dakle, ima dug staž nakon položenog pravosudnog ispita, a za ostvarene rezultate u prethodnom periodu ocenjena je od strane sudija koji su bili ovlašćeni da nadgledaju i prate njen rad sa najvišom ocenom – naročito se ističe. Prilikom izjašnjavanja sednica svih sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, sudije koje su cenile njen rad su je rangirali na prvo mesto prema broju dobijenih glasova.
Kandidat Radovanović Đorđe, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu je takođe predložen za izbor sudija u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Rođen je 1981. godine. Pravni fakultet u Novom Sadu završio je 2006. godine sa prosečnom ocenom 8,25. Pravosudni ispit položio je 2009. godine. Raspoređen je od januara 2010. godine u Apelacionom sudu u Novom Sadu u krivičnom odeljenju. Za rezultate u 2011, 2012. i 2013. godini ostvario je izvanredne rezultate i ocenjen je najvišom ocenom – naročito se ističe, a Visoki savet sudstva je posebno imao u vidu da je prilikom izjašnjavanja svih sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Radovanović Đorđe treći na rang listi prema broju dobijenih glasova. Služi se engleskim i ruskim jezikom.
Tadić Biljana, sudijski pomoćnik u osnovnom sudu, predložena je za izbor sudija u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Studije je završila u Novom Sadu 2002. godine sa opštim uspehom 8,70. Nakon završenog fakulteta upisala je 2001. i 2002. godine položila sve ispite predviđene nastavnim planom i programom specijalističkih i magistarskih studija, na engleskom jeziku građansko i privredno pravo EU, organizovanih od strane Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, uz potporu nemačkih fondacija. Pravosudni ispit je položila 2005. godine sa odlikom, a za ostvarene rezultate u prethodnom periodu je, kao i ostali kandidati koji su predloženi od strane Visokog saveta sudstva, ocenjene najvišom ocenom – naročito se ističe. Visoki savet sudstva je posebno imao u vidu da je prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Tadić Biljana četvrta na rang listi prema broju dobijenih glasova, odmah nakon prva tri kandidata koja su takođe predložena ovoj Skupštini od strane Visokog saveta sudstva.
Božinović Bojan, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predložen je za izbor sudije u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Pravni fakultet u Novom Sadu je završio 2005. godine sa izvanrednim prosekom 9,21. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu je 2008. godine završio diplomske akademske studije drugog stepena na studijskom programu opšteg smera sa prosečnom ocenom 10,00. Doktorske studije je završio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, radno-pravna uža naučna oblast. Upisao je u školskoj godini 2009/2010. i prijavio temu doktorske disertacije pod radnim nazivom „Radni i socijalni sudovi, društvena uloga i opravdanost uvođenja u pravosudni sistem Republike Srbije“.
Krajem 2011. godine položio je prijemni ispit na Pravosudnoj akademiji i zasnovao radni odnos u statusu polaznika početne obuke za obavljanje sudijske, odnosno tužilačke funkcije. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu objavio je i istraživački rad pod nazivom „Pravna podređenost kao bitno obeležje radnog odnosa“. Govori jezik i po mišljenju direktora Pravosudne akademije svojim znanjem, stručnošću, aktivnostima i dosadašnjim pokazanim rezultatima svakako je kvalifikovan, dostojan i stručan i zato je i predložen od strane Visokog saveta sudstva.
Dakle, kada je reč o kandidatima koji su predloženi za izbor za Osnovni sud u Novom Sadu, kao što sam rekao malopre i kada sam obrazlagao predlog vezan za izbor za Osnovni sud u Nišu, vidite da se radi o kandidatima koji su položili sa izvanrednim ocenama pravni fakultet, zatim, položili sa odlikama pravosudni ispit, aktivni su u svojim sudovima i za prethodni period su ocenjeni sa najvišim ocenama, ocenama - naročito se ističe. Ono što je vrlo značajno, videli ste i sami da se radi o kandidatima koji imaju dosta staža nakon položenog pravosudnog ispita, sa jedne strane.
Sa druge strane, ono što je Visoki savet sudstva, a verujem da će i ova Skupština posebno ceniti činjenicu da su od strane kolega sudija, iskusnih kolega koji su bili u situaciji da prate njihov rad, da prate njihove rezultate, njihov napredak u dosadašnjem poslu, ocenjeni i rangirani na najviša mesta kada je reč o izjašnjavanju na kolegijumima koji su najčešće bili tajni i gde se praktično odslikavala slika njihovog rada i dosadašnjeg uspeha u tom sudu. Oni su inače pokazali zaista jednu maksimalnu elokvenciju, stručnost i obrazovanje prilikom razgovora, odnosno prilikom tog intervjua koji su vodili sa komisijom koju je formirao, kao što sam rekao, Visoki savet sudstva.
Imamo i jednog kandidata za izbor sudije Osnovnog suda u Sjenici. Kao što znate, Visoki savet sudstva je bio predložio dva kandidata na jednoj od ranijih sednica, pa je jedan kandidat odustao. Zbog toga smo na jednoj od prethodnih sednica Visokog saveta sudstva predložili Vučković Ljubodraga, diplomiranog pravnika koji radi u Republičkom geodetskom zavodu u Novom Pazaru. Vučković Ljubodrag je rođen 1977. godine u Sjenici. Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu je završio 2003. godine sa opštim uspehom 6,97. Pripravnički staž je obavio u Opštinskom sudu u Sjenici, gde je započeo svoju pravničku karijeru. Pravosudni ispit je položio 2010. godine, nakon čega je radio u službi za katastar nepokretnosti u Sjenici, službi za katastar nepokretnosti u Prijepolju i službi za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru, gde se i danas nalazi.
Prema mišljenju direktora Republičkog geodetskog zavoda službe za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru, Vučković Ljubodrag je stručan, osposobljen i dostojan da obavlja sudijsku funkciju u Osnovom sudu u Sjenici, a do kog zaključka je došla i Komisija Visokog saveta sudstva i svi članovi Visokog saveta sudstva prilikom analize njegovog dosadašnjeg rada, zbog čega je i predložen za izbor za sudiju Osnovnog suda u Sjenici.
Ne bih dalje da zadržavam vreme i vama, uvaženi poslanici, samo još jedanput da napomenem da smatramo da će izborom kandidata koje je predložio Visoki savet sudstva za ova tri suda ovi sudovi dobiti dobre sudije, dobre kandidate. Siguran sam i ubeđen da će njihovim radom u narednom periodu rad i rezultati rada u tim sudovima, a na taj način i sveukupno u pravosuđu biti bolje, što verujem da je cilj ne samo nas u Visokom savetu sudstva i vas koji sedite ovde u republičkom parlamentu, već svih građana Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Izvestilac Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu traži reč. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice Skupštine, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici održanoj pre izvesnog vremena razmatrao predlog Visokog saveta sudstva za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu, Novom Sadu i Osnovni sud u Sjenici i jednoglasno je doneo zaključak i predlaže ovoj Narodnoj skupštini da prihvati predlog Visokog saveta sudstva i izabere kandidate i kandidatkinje čija imena i prezimena ste čuli i obrazloženje uz njihova imena, da ih izabere za sudije Osnovnog suda u Nišu, Osnovnog suda u Novom Sadu i Sjenici, kao sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Pošto sam imao to zadovoljstvo, čast i obavezu da kao predsednik Odbora učestvujem i u radu Visokog saveta sudstva kada su razmatrane kandidature svih prijavljenih kandidata za izbor sudija u pomenute sudove, mogu da vam kažem da je na Visokom savetu sudstva vrlo temeljno, stručno, sa obrazloženjima, razmatran svaki od kandidata, na osnovu predloga formirane komisije Visokog saveta sudstva i došlo se do ovog predloga koji je bio na Odboru i danas se nalazi pred nama, poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Nije ni malo lako, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, izabrati između 400 prijavljenih kandidata, ovde 18 kandidata koji treba da budu izabrani na sudijsku funkciju po prvi put. Nije ni malo lako zato što ima mnogo dobrih kandidata i kandidatkinja koji takođe zaslužuju da budu izabrani za sudije. Među svim tim kandidatima, ocenjeno je i procenjeno je da ovi koji su predloženi u ovom trenutku su najbolji mogući izbor za sudije koje se prvi put biraju u ova tri osnovna suda.
Normalno, biće još izbora, biće još konkursa, biće još vremena za ove kandidate koji nisu sada prošli kao kandidati za izbor za sudije koje se prvi put biraju, tako da ostaje mogućnost da u narednom vremenskom periodu, kada se uprazne mesta sudija u osnovnim ili drugim sudovima, budu izabrani za sudije.
Da ne bih mnogo dužio, ja vam, poštovane koleginice i kolege, ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, predlažem da u Danu za glasanje prihvatite predlog Visokog saveta sudstva i da jednoglasno izaberemo ove predložene kandidate za sudije Osnovnog suda u Nišu, Novom Sadu i Sjenici i da im poželimo da uspešno rade svoj posao i da posle isteka tri godine njihove ocene uspešnosti budu pozitivne i da budu izabrani za sudije na stalnom radu u tim sudovima.
Na ovaj način ćemo dati doprinos da se u srpskom pravosuđu poboljša stanje, da se ročišta zakazuju i da se završavaju sudski procesi brže i da bude što manje kritika na rad srpskog pravosuđa. Dajmo i mi taj doprinos. Izaberimo ove sudije za prvi izbor u Osnovni sud u Nišu, Novom Sadu i Sjenici. Hvala.

Zahvaljujem.
Prvi se od predstavnika poslaničke grupe javio Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, uvažene kolege narodni poslanici, pa, evo, već po ko zna koji put pred nama je ono što je naša obaveza, ono što je naša nadležnost, ono što nam je Ustavom stavljeno u nadležnost, a to je da prvo analiziramo a potom izvršimo izbor predloga za nosioce pravosudnih funkcija koji se na tu funkciju biraju prvi put, na vremenski period od tri godine.
Poslanička grupa SPS nedvosmisleno i jasno ističe svoj stav da je ova praksa, radi potpune nezavisnosti pravosuđa, radi potpune autonomije pravosuđa, trebala da se prekine, pa čak i Ustav da se izmeni u tom smislu, kako bi se iz ovog parlamenta izmestilo ono što podrazumeva izbor nosilaca pravosudnih funkcija i da se to poveri u isključivu nadležnost Visokog saveta sudstva. Međutim, dok se to ne desi, dok ne ostvarimo ideal do koga je teško doći, a to je nezavisnost sudstva, mi smo u obavezi da svoj posao, svoju dužnost obavimo na najbolji mogući način, a to znači da izaberemo od najboljih najbolje.
Moram odmah da istaknem da poslanička grupa SPS posebno ceni ono što je Visoki savet sudstva uradio kada je usvajao predloge kandidata za sudije u osnovnim sudovima o kojima danas razmatramo. Međutim, drage kolege, ovo nije nimalo naivna priča i ovo je nešto što treba da zavredi našu pažnju zbog budućeg života građana Republike Srbije, pre svega zbog dostupnosti građanima, prava na pravdu, dostupnosti sudovima i prava na pravično suđenje.
Zato, predstavnici Visokog saveta sudstva, od strane poslaničke grupe SPS imate puno uvažavanje i poštovanje za vaš rad i za vaš trud. Istovremeno, skrećemo pažnju da oni koji su predloženi će biti pred velikim izazovima, pred velikim iskušenjima koja ih očekuju nakon izbora za nosioce pravosudnih funkcija. Pre svega, ono što ih čeka, čeka ih jedna velika odgovornost, a ta velika odgovornost se svodi odmah i u samom startu na poštovanje prava stranaka u postupku na suđenju u razumnom roku.
Zašto ovo ističem? Zbog toga što je prevashodno suđenje u razumnom roku, kao pravni institut, konačno izmešteno iz nadležnosti Ustavnog suda i preneto u nadležnost drugostepenih sudova. Nažalost, bolesno stanje u srpskom pravosuđu je upravo zaraženo ovim sindromom, a taj sindrom se zove povreda prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega država Srbija trpi velike štete.
Moram, gospodine Tomiću i dragi kolega, da skrenem pažnju na nešto što vi i sami znate. Srbija je, na ime presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz prethodne dve godine, morala da plati oko četiri i po miliona evra odštete. Samo iz 2014. godine, po budžet Republike Srbije, zbog presuda suda u Strazburu, budžet će biti umanjen za iznos od 2,7 miliona evra. To je autentičan izveštaj Saveta Evrope o izvršenju presuda. U izveštaju se navodi da je Srbija u prošloj godini, dakle, u 2014, na vreme isplatila odštetu za 15 slučajeva. Nije na vreme isplatila odštetu 27 slučajeva, dok u 93 slučaja čak nije ni dostavljen dokaz da je odšteta plaćena.
Ovako veliki broj presuda i velika suma odštetnih zahteva dovodi Srbiju na peto mesto po broju presuda u kojima se isplata odštete još očekuje, posle Rusije, Turske, Ukrajine i Rumunije. Srbija ima problema sa izvršenjem krivičnih sankcija, sa izvršenjem ključnih presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Komitet ministara Saveta Evrope je, između ostalog, odlučio da vrši pojačan nadzor izvršenja presuda, i to u slučajevima koji su obelodanjeni, tako da neću povrediti pravo na ličnost bilo koga, niti zloupotrebiti imena i prezimena bilo koga, ali je nesumnjivo da će upravo Komitet ministara Saveta Evrope vršiti pojačan nadzor u situacijama koje se odnose na predmete i postupke Zorice Jovanović protiv Srbije zbog nestanka beba iz porodilišta, Grudić – protiv Srbije zbog isplate kosovskih penzija, Aličić – protiv Srbije zbog isplate stare devizne štednje, ali i 40 slučajeva nastalih zbog neizvršavanja pravosnažnih odluka i rešenja državnih organa Srbije.
Zašto mi na ovo ukazujemo? Zbog toga što ove mlade sudije koje će biti izabrane za nosioce pravosudnih funkcija upravo na osnovu ovih primera moraju da od samog početka svog rada krajnje odgovorno, krajnje savesno, krajnje stručno i profesionalno pristupe svom poslu. Kako se broj povreda prava na suđenje u razumnom roku, kako bi se taj broj povreda sveo na minimum, kako bi konačno sudski postupci bili oslobođeni jednog velikog balasta i kako naročito postupci u parničnoj materiji ne bi trajali po deceniju, pa čak i po nekoliko decenija.
Drage kolege iz Visokog saveta sudstva za poštovanje je ono što ste predvideli kao kriterijume za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, ali ja moram da skrenem pažnju na još nešto što čini mi se ovde dovoljno rečeno. Nije sporno da svi kandidati zadovoljavaju te kriterijume. Takođe nije sporno da veliki broj ovih kandidata ima izuzetno visok prosek ocena. Međutim, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da se ne sme robovati tim visokim prosekom ocena na fakultetu. Zašto? Zato što se na fakultetu stiče teorijsko znanje, a teorijsko znanje mora da bude valorizovano kroz praktični rad, uspeh u praktičnom radu. Ono što ste vi ocenili i ono što su ocenili predsednici sudova i ono što je ocenio kolegijum za nas predstavlja merilo vrednosti ovih kandidata, a to su ocene – naročito se ističe, posebne odlike itd.
Na kraju krajeva zašto da ne budemo i malo pežorativni, pa imamo milion lekara, uslovno rečeno i figurativno rečeno koji su završili medicinski fakultet sa vrlo niskim prosekom ocene, a danas su vrhunski lekari, vrhunski doktori u svojim specijalnostima. Naravno, da i ovi mladi ljudi koji su ovde navedeni koji su predloženi će biti, ja sam uveren, oni koji će biti vrhunske sudije i na taj način pravosuđe će dobiti po kvalitetu.
Međutim, osim ovih kriterijuma koji se odnose na sam izbor za nosioce pravosudnih funkcija daleko je značajnije kako će se oni ocenjivati tokom rada. Kako će se vrednovati njihov rad u toku obavljanja sudijske funkcije. Da li će u toku obavljanja sudijske funkcije ispoljiti kvalitet, da li će biti ažurni, da li će biti uspešni i da li će biti i dalje dostojni obavljanja pravosudne funkcije. Zato smatram da kriterijumi kroz Pravilnik o ocenjivanju rada sudija tek treba da doprinesu da se rad ovih nosilaca pravosudnih funkcija prati u kontinuitetu. Nisam siguran, drage kolege iz Visokog saveta sudstva da i posle dugo, dugo godina do usvajanja novog Pravilnika o vrednovanju rada sudija još uvek imamo one kriterijume i ona pravila koja će na najbolji način moći da valorizuju i vrednuju rad sudija. I dalje se robuje kvantitetu u odnosu da se pospeši kvalitet. I dalje su sudije opterećene normom, odnosno učinkom i dalje su sudije opterećene činjenicom da moraju za veoma kratko vreme rešiti ogroman broj predmeta, a to je sve na uštrb kvaliteta.
Po nama, u SPS stoji jedna činjenica koju niko neće dovesti u sumnju, da jedino kvalitetne presude, jedino presude koje se donesu sa najvećim kvantumom znanja i sa doslednom primenom zakona će biti presude koje će za građane predstavljati pravnu sigurnost, biće presude koje će građanima omogućiti ostvarenje njihovih prava i njihovih interesa. Ukoliko sudije opteretimo sa velikim brojem predmeta i nametnemo da učinak, odnosno ažurnost bude u svakom slučaju iznad svih ostalih kriterijuma onda se ovaj kriterijum koji sam ja izneo i ovo merilo vrednosti neće ispoštovati.
Imamo još nekoliko problema na koje smo mi u poslaničkoj grupi SPS i ranije ukazivali. Nije korektno i nije dobro da se pojedine sudije koje se nalaze na određenim rukovodećim mestima opterećuju velikim brojem predmeta, kao što su predsednici građanskih odeljenja, kao što su predsednici sudske prakse, kao što su predsednici sudova. Nije korektno zbog toga što se i prema njima primenjuje Pravilnik o ocenjivanju ili vrednovanju njihovog rada. Bilo bi logično da se njihovi predmeti ili broj predmeta primere onome što oni stvarno mogu da urade, a istovremeno da odgovorno, savesno i profesionalno vrše i funkcije predsednika građanskih odeljenja i predsednika sudske prakse.
Osim toga, poštovane kolege iz Visokog saveta sudstva nije dovoljno učinjeno na stimulisanju sudija što vi i te kako dobro znate. Zarada sudija je onolika kolika jeste. Ni u kom slučaju nije adekvatna onome što sudija treba da ima kao zaradu. Ni u kom slučaju adekvatna onome što podrazumeva nešto što je uzvišeno, a uzvišeno jeste sudijska funkcija. Svakako da tu u mnogome doprinose ograničenja budžetska, budžetskih sredstava i naša finansijska situacija, generalno gledajući u državi. Ali, bez obzira na to ni u kom slučaju se ne sme dozvoliti da se ne stimuliše ono što je evidentno, jer se do sada nigde nije pokazalo da su sudije koje su radile referate za savetovanja, evo vašeg suda, Vrhovnog kasacionog suda koji organizuje redovna savetovanja u Vrnjačkoj banji svake godine, nijedan referat nema stimulans u materijalnom ili finansijskom smislu reči.
Postavlja se pitanje zašto? Zbog toga što se radi o sudijama koji predstavljaju elitni deo pravosudnog sistema. Zbog toga što se radi o sudijama od kojih mi učimo, od kojih ja učim, zbog kojih idem na savetovanja. Zbog vas idem na savetovanja. Gde je ono što podrazumeva valorizaciju truda i rada da bi se ta savetovanja organizovala, osmislila i na kraju krajeva u edukativnom smislu reči dala puni rezultat. Toga nema, a mora ga biti. Ubuduće o tome treba posvetiti znatno više pažnje.
Nama u poslaničkoj grupi SPS je jako drago što se fokus, fokus onoga što se vezuje za primenu kriterijuma uglavnom odnosi na sudijske pomoćnike. Zašto? Zbog toga što su upravo sudijski pomoćnici oni na kojima pravosuđe ostaje. Sudije nisu večite, kao što mi nismo večiti, nijedna profesija nije večita, odnosno pojedinac u profesiji nije večit. Uvek je ono pravilo da svet ostaje na mladima i ovde zastupljen.
Nama je jako drago da su ovi mladi ljudi okarakterisani tako kako su okarakterisani, ali na njima stoji još jedna obaveza, a ja sam je već pomenuo u ovom izlaganju, a to je kontinuirana edukacija. To što su pojedine kolege upisale doktorske disertacije, to što su se iskazali sa posebnim odlikama, to što su učestvovali u izradi stručnih radova, seminarima nije dovoljno. Pravo i pravna nauka je nešto što prati život, a život je dinamičan. Mi stalno govorimo o tome da je zakonodavni proces evolutivan proces, jako dinamičan i zbog toga se i edukacija podvodi pod taj dinamizam i edukacija mora da bude vezana za sve ono što životne okolnosti nameću, a one se kontinuirano menjaju.
Na kraju, kada govorimo o izboru nosilaca pravosudnih funkcija za te funkcije treba istaći i nešto što je jako važno za njihov budući rad, a to je da u svom radu pored apsolutne nezavisnosti, nepristrasnosti moraju voditi računa i vi u Visokom savetu sudstva, kako se ne bi ušlo u zamku tzv. lažne solidarnosti.
Kolega Tomiću, vi ste ovde u uvodnom izlaganju istakli da su svi kolegijumi, odnosno sednice svih sudija koje su ovlašćeni da daju ocene o ovim sudijama dali pozitivne ocene, i mi im verujemo.
Mi u poslaničkoj grupi, a uveren sam i svi narodni poslanici ovde tvrdo veruju, čvrsto veruju da je taj stav svih sednica, odnosno, izvinjavam se, svih sudija na sednicama iz prava.
Ali, isto tako te sudije i Apelacionog suda i viših sudova preuzimaju veliki stepen odgovornosti da nije došlo do diskriminacije. Veliki stepen odgovornosti, da nije došlo do privilegovanja pojedinih kandidata za nosioce pravosudnih funkcija da nije došlo do nepotizma na koji se inače često ukazuje i što se često spočitava i da su predloženi zaista pravi.
Taj stepen odgovornosti mora da postoji kod svih. Taj stepen odgovornosti mora da postoji naročito kod predsednika sudova.
Predsednici sudova su oni koji moraju da izbegavaju taj tzv. sistem lažne solidarnosti i da uvek ukazuju ko u njihovom sudu radi dobro, a ko loše. Ni građani, a ni mi narodni poslanici nismo upoznati sa nekim velikim brojem slučajeva.
Da su predsednici sudova pokrenuli postupke, odnosno inicirali postupke za utvrđenje odgovornosti pojedinih sudija koji svoj rad ne vrše na način kako to zakon propisuje, kako je to njihova obaveza i još uvek nedostaje ono što podrazumeva primenu adekvatnih mehanizama, odnosno kazni za one koji su nedostojni, nestručni i neprofesionalni.
Ne možemo reći da ih nema, ima ih zbog toga što se radi o reliktima iz nekog prethodnog vremena, zbog toga što se u tom prethodnom vremenu tzv. eksperimentima na živim ljudima, eksperimentima in vivo igralo sa sudijama pa je čak 700 ljudi bili van sudova, potom tih istih 700 ljudi bez obzira da li vrede ili ne vrede, bez obzira da li odgovaraju ili ne odgovaraju, vraćeni u sudove.
Mi danas imamo taj nasleđeni problem. Zbog toga je odgovornost na predsednicima sudova da one koji svoj posao ne rade onako kako to nalaže zakon i njihova profesija da takve sudije identifikuju i da takve sudije podvedu pod odgovornost ili utvrđivanje odgovornosti za propuste u njihovom radu.
Koliko do takvog sistema ne dođe onda će bolesno stanje pravosuđa da se nastavi. Taj karcinom je već metastazirao. Metastaze još uvek nisu sputane i bojim se da takva bolest u pravosuđu postaje neizlečiva.
Naravno, mi u poslaničkoj grupi SPS čvrsto verujemo da to takve posledice neće doći. Zbog toga i na kraju kada govorim o ovome ističem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge za izbor nosilaca pravosudnih funkcija kako smo ih dobili u materijalu.
U ovom preostalom vremenu kratko ću se osvrnuti i na autentično tumačenje člana 13. Jel nije spojena rasprava? Sigurno? Izvinjavam se.
(Marko Đurišić, s mesta: Nije spojena rasprava.)
U svakom slučaju ostajemo u poslaničkoj grupi SPS pri stavu da se ovi predlozi prihvataju i da ćemo mi za njih glasati. Zahvaljujem se kolegi Marku Đurišiću.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Za reč se javio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe prof. dr Janko Veselinović.
Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na galeriji danas nema prisutnih, tako da nema potrebe da pozdravljam. Juče je bila posebna situacija, nema ni ispred Skupštine okupljanja danas.
Prema poštovanim predstavnicima Visokog saveta sudstva prema Zakonu o sudijama Visoki savet sudstva predložio je Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor sudija na pravosudnu funkciju.
Nadovezao bih se na gospodina Neđu Jovanovića, uvaženog kolegu Neđu Jovanovića na njegovu konstataciju, zaista je ona preoštra, ja ću ga citirati. Dakle, citiram gospodina Neđu Jovanovića, to nisu moje reči.
Ja bih nešto blaži bio u tom smislu, makar bih birao reči, kaže – „da je bolest u našem pravosuđu neizlečiva“.
Samo napominjem da je Neđa Jovanović sa ovom koalicijom tri godine na vlasti i nije dobro što u te tri godine ta bolest nije makar malo zalečena.
Ja se slažem i u oceni da postoje problemi, neažurnost sudija u pojedinim slučajevima nestručnost, a noročito sa činjenicom da su sudije ne stimulisane finansijski mislim i u statusnom pogledu za vršenje pravosudne funkcije.
Ali, ova Narodna skupština je donela i zakone, odnosno stvorila uslove da plate sudija i ovih danas koji se biraju budu smanjeni i da njihov stimulans za kvalitetni rad i za finansijski položaj koji im omogućuje status koji sudija u svakom društvu ima ne bude adekvatan.
Ja se tu apsolutno slažem sa gospodinom Neđom Jovanovićem. Čak bi rekao i u onom delu kada je rekao da problemi u našem sudstvu jesu veliki, ali bih rekao da bi morali da počnemo da ih rešavamo.
Jedan od stvari koju sam ja hteo da kažem na jedan način je rekao i moj prethodnih jeste da sudstvo, pravosuđe treba depolitizovati, i to tako što zakonodavna vlast neće zadirati u posao pravosudne vlasti, a to je i ovo danas što mi radimo.
Dakle, zakonodavna vlast bira sudija.
Ovde su predstavnici političkih partija i to jeste na neki način uticaj zakonodavne vlasti, čitajte partija na izbor sudija, i to jeste jedan od stvari koje nam zamera EU i koje nam zameraju uređene zemlje koje su u ovoj oblasti, odnosno organizaciji bolje rečeno koje prate nezavisnost sudstva.
Mi smo čak kao Socijaldemokratska stranka dali predloge, odnosno daćemo ih i Skupštini za izmenu Ustava Republike Srbije i nadležnih zakona po koje bi Visoki savet sudstva birao sudije, ali pre toga Visoki savet sudstva mora apsolutno da se depolitizuje.
Dakle, Visoki savet mora biti nezavisno, stručno telo koje će braniti profesiju, koji će braniti ugled profesiji, koje će braniti stručnost, koje će braniti nezavisnost sudstva, koje će braniti jednom rečju jedan od tri stuba vlasti, a to je pravosudni stub vlasti koji će biti nezavisan od izvršne vlasti i od zakonodavne vlasti.
Mi smo svedoci vrlo često i u ovoj Skupštini da ponekad se ona na neki način, bilo je toga i juče, da se ona pretvara u sudnicu, da se olako izriču reči o tome da je neko kriminalac, o tome da je neko sklon koruptivnim radnjama i kada se izađe iz ove Skupštine nikom ništa. Izgovore se teške reči.
Niko od tih lica nije u sudskom postupku. Šta je to? To je zloupotreba institucije, mešanje u pravosuđe, mešanje u nezavisnu sudsku vlast.
Danas mi treba da diskutujemo o izboru sudija u Nišu, Osnovnom sudu u Nišu, Osnovnom sudu u Novom Sadu i sudije Osnovnog suda u Sjenici, jednog sudije Osnovnog suda u Sjenici.
Mi smo u poslaničkoj grupi detaljno analizirali sve ove predloge, bavili se poslom koji po nama nije posao političke stranke.
Dakle, mi smo morali na neki način da uđemo u svaku biografiju sudije, ono što nam je dostupno od Visokog Saveta Sudstva i da procenimo da li ćemo u danu za glasanje glasati za određenog sudiju.
Pitanje je, koliko mi ovde podataka o ovim sudijama, adekvatnih zaista imamo i pitanje je da li ćemo mi, a i svi vi doneti adekvatnu odluku? Ovo je kontekst u kome mi sada radimo.
Međutim, zakoni dok se ne izmene moraju da se poštuju i zbog toga ćemo mi, naravno zauzeti svoj stav, ali ja želim da ukažem na neke okolnosti koje će nas opredeliti prilikom glasanja, ali i neke pravce koji bi se mogli pročitati iz podataka koje smo čuli od predstavnika VSS.
Predstavnik VSS je rekao da se za, u Novom Sadu za osam, odnosno devet sudija, osam sudija, prijavilo 257 kandidata, da se za deset sudija u Nišu prijavilo 175 kandidata i da se u Sjenici za izbor sudija Osnovnog suda prijavilo 17 kandidata.
Dakle, prijavilo se 20 puta veći broj kandidata, 20 puta u odnosu na onaj koji se bira i pokušali smo da analiziramo zbog čega je to tako.
Sudijska funkcija jeste ugledna, bez obzira na sve ono o čemu sam pričao. Dakle, biti danas sudija i biti sudija, da ne uzimamo neke zadnje godine, biti sudija između dva svetska rata ili biti sudija pre 100 godina nije isto, sudija je uvek bio najviši rang, odnosno najviši statusni rang i kada studenti izučavaju sociologiju ili neke druge društvene nauke, pa kada govore o eliti, onda kažu elita je to to, pa kada navode primere kažu, sudije, lekari, advokati. Zadržavam se kod ove reči advokati i pitam se zbog čega tako veliki broj kandidata pokušava da postanu sudije?
Student sa završenim Pravnim fakultetom, pripravničkim stažom i položenim pravosudnim ispitom može da bira da li će da se bavi advokaturom, ili će da se bavi sudijskim poslom i vidimo iz ovog broja prijavljenih kandidata da je sve veći broj onih koji žele da postanu sudije. Bez obzira na status koji nije do kraja odgovarajući.
Povezujem to sa pričom nekih studenata koji su skoro završili Pravni fakultet i koji kažu – Da, mi smo želeli da budemo advokati, da se bavimo advokaturom, ali nam starije kolege koji su postali advokati kažu da se ne upuštamo u to.
Gospodin Neđo Jovanović će mi potvrditi ako to nije tako. Zašto? Pa zato što je u toj oblasti stanje još gore nego u pravosuđu. Ne gore u smislu stručnosti, nego u smislu da su advokati postali nesigurni za svoju egzistenciju.
Kako im je ugrožena egzistencija? To svi dobro znamo, odlukama Vlade u poslednjih godinu dana, koja im je na neki način oduzela osnovnu egzistenciju, advokatima. Dala je određene povlašćene položaje jednoj trećoj kategoriji, notarima, koja nažalost nije ispravljena ni poslednjim izmenama zakona, jer se taj zakon ne poštuje i o tome bi mogli voditi posebnu raspravu, verovatno će i Udruženje advokata po tom pitanju se izjasniti.
Taj zakon se ne poštuje adekvatno i notari se bave ili nameravaju da se bave nadripisarstvom, odnosno preuzimanjem funkcija advokata. To im niko ne zabranjuje zato što nisu prihvaćeni naši amandmani da se jasno zabrani notarima bavljenje određenim poslovima. Zbog toga danas mi imamo ovde situaciju da je 20 puta veći broj kandidata se prijavio na sudijsku funkciju nego onog broja koji se bira.
Imamo nekoliko nedoslednosti ovde. Mogao bih da pitam i predstavnike VSS i predstavnike nadležnog odbora, imamo nedoumicu oko izbora sudije Osnovnog suda u Sjenici. Dakle, po ni jednom kriterijumu to lice koje se bira na sudijsku funkciju nema elemente o kojima ste vi govorili, ni jedan od tih elemenata.
To lice je radilo u katastru poslednjih pet godina. Dakle, nema nikakve veze sa pravosuđem osim što je odradilo pripravnički staž u sudu, o ocenama na sudijama da ne govorim, zaista čak ne bih o tome ni da govorim.
U tom smislu se pitam šta je sa ostalih 17 kandidata, odnosno 16 kandidata koji su se prijavili, da li su njihove biografije bile još manje dobre, da tako kažem i da li je to odraz činjenice da u stvari Srbija živi u dva grada ili tri, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i malo u Kragujevcu i da li je to odraz činjenice da mi više nemamo u lokalima kao što je Sjenica lice koje bi moglo da bude izabrano na pravosudnu funkciju, a da ono zaista želi da živi u Sjenici i da on ima sve, da ispunjava sve kriterijume koji trebaju za jednog sudiju.
Nama se ovde čini da mi u Sjenici, ali se bojim da je tako i u nekim drugim provincijama, kako mi to kažemo, slična situacija, da mi nemamo adekvatne ljude.
Posebno pitanje jeste, to smo i tek sada saznali, moguće da je to prošli put u obrazloženju bilo, zbog čega je drugi kandidat iz Sjenice odustao od izbora, odnosno od prijave na konkurs, da li je možda on u neki drugi, veći grad otišao pa će konkurisati tamo jer ni on ne bi želeo da živi u jednom tako malom gradu ili je neki drugi slučaj u pitanju?
U svakom slučaju, prošli put kada je bio u pitanju izbor sudija, govorio sam o činjenici da mlade sudije koje mi danas biramo treba da se izdignu iznad svakodnevnice našeg pravosuđa koje je prilično turobno, neažurnost naravno, znamo da sudovi nisu radili četiri – pet meseci, naravno zbog odgovornosti ove vlade.
Znamo da su sudovi neažurni, da neki predmeti završavaju i na Strazburu.
Kolega koji je govorio pre mene je vrlo detaljno govorio. Ne znam samo da li se žali ili se hvali sa tim. Malo sam sarkastičan zato što kao poslanik vladajuće koalicije bi trebao da ovu temu pokrene možda na nekim odborima pre ovakvih rasprava.
Dakle, ukoliko imamo toliku štetu koju plaća Srbija na bazi činjenice da su neke sudije donele neke pogrešne odluke koje je sud u Strazburu proglasio da su u suprotnosti sa nekim načelima pravosuđa i Srbija plaća velike štete. Da li će sutra u Strazburu biti presude vezano za eksproprijaciju zemljišta „Beograda na vodi“? Da li će sutra opet neka generacija plaćati te troškove?
U tom smislu, smatram da je stanje u pravosuđu takvo da moramo ozbiljno da razgovaramo, bez bilo kakve političke ostrašćenosti. Svako ima svoje greške, i oni koji su možda otpustili 500, 600, 700 sudija za koje su smatrali da nisu dostojni za obavljanje te funkcije i one koje su sve te sudije vratili u pravosuđe, i jedni i drugi imaju teret odgovornosti. Rekao bih da je stanje u pravosuđu takvo da zahteva širi društveni konsenzus političkih stranaka, jer ako ne izlečimo ovo što je rekao gospodin Jovanović, ako ne izlečimo pravosuđe, taj jedan od stubova vlasti, nećemo imati pravnu državu i svako će u ovoj državi biti nesiguran i plašiće se da će odluka suda, sudije biti politički ili na neki drugi način obojena.
U tom smislu, posmatramo izjašnjavanje, raspravu o izboru sudija u osnovnim sudovima. Sigurno da u danu za glasanje nećemo moći da podržimo sve predloge, ali ako dobijemo neka pojašnjenja od vas, možda ćete nas ubediti, a naročito u onim slučajevima kada se pitamo da li je to bio najbolji kandidat, a nemamo drugog izbora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, po Poslovniku.

Poštovani gospodine predsedavajući, smatram da je povređen član 27. Poslovnika koji kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika. Mi smo juče, odnosno danas rano ujutru završili raspravu. Jedna od glavnih stvari je bila činjenica da je premijer više puta naglasio kako je ceo dan bio prisutan. Samo što smo počeli raspravu, sat vremena, ovlašćeni predstavnik nije tu.
Molim vas da obezbedite prisustvo ovlašćenog predstavnika, kako bi mogli da vodimo raspravu u skladu sa Poslovnikom i sa našom praksom. Jutros smo dobili obaveštenje da će umesto gospodina Milojevića gospodin Tomić biti ovlašćeni predstavnik i ne znam zašto on nije mogao ovih sat vremena da ostane ovde i da završimo ovu raspravu onako kako vodimo sve rasprave u parlamentu sa prisustvom ovlašćenog predstavnika. Hvala.