Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo ovo tumačenje autentično jednog člana zakona otvorila je jednu od najvažnijih pitanja u državi Srbiji, a to je pitanje vaspitanja i obrazovanja.
Nemoguće je danas o tome raspravljati. Slažem se da je ona zanemarivana kako rekoše prethodne kolege, dvadesetak, pedesetak, koliko hoćete godina i smatram da danas i sutra, kada to kažem mislim ovih dana, meseci i godina treba posvetiti posebnu pažnju vaspitanju i obrazovanju i nauci, od opštinskih, da kažemo lokalnih zajednica pa sve do ove skupštine.
Ponoviću jednu rečenicu, stanje u vaspitanju i obrazovanju i nauci je sumorno, ali kada kažem to sumorno, sada se javljaju oni traže krivca, koji su krivi. Ja kao čovek koji nikada nije političarsku platu zaradio i uzeo, koji čitav život sam proveo u vaspitanju i obrazovanju od osnovne škole do univerziteta, mogu vam reći da ima jako mnogo ministara u prošlosti vlada, kako god hoćete, krivica za to. Ali nećemo sada tražiti dlaku u jajetu nego zaista mislim da bez znanja nema budućnosti.
Citiraću jednog filozofa u jednoj rečenici – zrno znanja jače probija nego čelično. Ukoliko to bude naša maksima, da tako kažem, ali verujem da će biti, onda ćemo izaći iz stanja u kojem smo se našli. Ni sam za to da jedni druge okrivljujemo, ali sam za to da neistine iznosimo u ovoj Skupštini. Mi smo ipak narodni poslanici, pa kada čujem prethodnog govornika, koji momentalno u sali, a predstavlja jednu poslaničku grupu, sedi u prvoj klupi nasuprot mene, kada kaže – ministar Verbić je kriv. Kao da je sijalo sunce dok nije došao ministar Verbić.
Dozvolite samo dve rečenice, radi istine i pravde, gospođo predsedavajuća, za vreme ovog ministra u vrlo kratko vreme u mesec dana rešili smo donekle problem inspekcija. Smenjen je načelnik inspekcije koji je bio oličenje mita i korupcije. Preko određenih školskih uprava koje su bile po 20 godina u koje su ulazili i služeni političari, sprega inspekcije, sprega isluženih političara, direktora škola i to se zove mito i korupcija u vaspitanju i obrazovanju.
Malo bi mi bio jedan dan da govorim o tome, ali neću da vas zamaram. Zbog čega mi je danas žao? Kao prosvetaru koji je radio od osnovne škole i sada radim na univerzitetu, prošao sam sve faze koje po struci, ne samo kao istoričar nego i pedagog, koji se u nauci bavi sa tim itd. što smo pokušali danas dobru ideju da ono što se dešavalo otklonimo bar u poslednjih nekoliko godina, a to je kod pitanja Nacionalnog prosvetnog saveta i drugog saveta, Nacionalnog prosvetnog saveta za visoko obrazovanje. Vidim da su neki mešali ova dva saveta itd.
Dozvolite, koji je bio motiv Odbora? Častan i čestit motiv Odbora za vaspitanje i obrazovanje, kao i Vlade i ove Skupštine, čestit motiv da otklonimo ono što se dešavalo. Šta se dešavalo? Da su nam u Nacionalnom prosvetnom savetu za visoko obrazovanje bili dekani, a zakonom zabranjeni, da su nam u Nacionalnom prosvetnom savetu bili mahom univerzitetski profesori, a trebali su biti nastavnici iz osnovnih i srednjih škola. To je motiv, dobra ideja ove većine, ako hoćete u Odboru i manjine. Zato je svih nas 15 potpisalo da tražimo tumačenje ovog zakona.
Biću jako direktan pošto sam u toj materiji aktuelan, vidite za članove Nacionalnog prosvetnog saveta pored ostalog, kako reče gospodin Martinović, posle njega kao iskusnog pravnika i profesora na univerzitetu prava, zaista mi je teško tumačiti, ali ja ću neke praktične stvari. Nisam pravnik. Pored ostalog, predlažu i udruženja odnosno društva iz redova nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji su zaposleni u predškolskim ustanovama, osnovnoj školi i srednjoj školi. Šta se dešavalo? Kod lista tih udruženja mahom su pod firmom, da kažemo pod navodnicima nastavnika prolazili univerzitetski profesori sa titulom magistra i doktora, zapravo oni su po drugoj osnovi bili predloženi.
Šta smo dobili u praksi? Dobili smo sve doktore i magistre, a nismo neposredne proizvođače. Ko su to? Nastavnici u razredu, iz predškolskih ustanova, osnovnih škola i srednjih škola. To smo hteli poboljšati. Šta je za to bila posledica? Da smo loše nastavne planove imali, loše nastavne programe i ono što je dovelo do vaspitanja i obrazovanja dugi niz godina danas. Isto je tako situacija u visokom obrazovanju, još veća katastrofa. Tamo smo imali dekane koji su zakonom zabranjeni. Lično sam imao problem u odboru, ne ovom nego bivšem. Nismo mogli jednog dekana omeđiti na tri godine sa dva mandata, nego je bio 21 godinu. Sada smo uspeli na mom univerzitetu da ga otklonimo zahvaljujući baš ovom ministru i potpisu koji je poslao itd.
Dešavalo se da u Nacionalnom prosvetnom savetu i sada imamo, išao sam u biografije svih, sve „mašince“ sa svih tehničkih fakulteta. Sa društvenog-humanističkih nema. Molim vas, kakve će oni programe donositi sa društveno-humanističkih fakulteta? Gde su pedagozi sa odseka za fakultete? Zato sada sa ovog mesta, gospodine potpredsedniče, apelujem na Nacionalni savet za visoko obrazovanje u sadašnjem sastavu da kod akreditacionih komisija koje su jako bitne za naše visokoškolske ustanove na neki način predlažu ljude sa svih fakulteta, da budu zastupljene društveno-humanističke, tehničke i druge nauke. Jedino ćemo tako poboljšati stanje.
Da se vratim sada na ovaj deo jer znam da nas sada gledaju profesori i radnici iz osnovnih i srednjih škola. Gospodo i ovo moramo da razjasnimo. Kroz udruženja, udruženja nisu samo filozofa, nastavnici i profesori osnovnih i srednjih škola, nego i fakulteta, čak i iz proizvodnje, predsednik filozofskog društva jednog od udruženja ne radi u osnovnoj školi, srednjoj školi, univerzitetu. Kako ćemo njega tretirati? Da li on dolazi kroz jednu drugu verziju? Vidite, to su jako složeni problemi.
Gledaju nas magistri i doktori osnovnih i srednjih škola. Da li oni imaju pravo? Dabome da imaju pravo preko udruženja jer i oni su nastavnici. Dakle, posle ovog tumačenja zaista nemam šta da kažem.
Dozvolite na kraju, ne želim stranački da govorim. Dobra namera Odbora, kako reče kolega Orlić, za vaspitanje, obrazovanje i nauku i tehnološki razvoj zaista bila i tu smo svi bili jedinstveni u oceni ovog stanja i šta treba popraviti. Danas je malo zakomplikovano stranački. Molim vas, nemojmo kada je u pitanju vaspitanje i obrazovanje to raditi. Kolega, nema ga ovde, stalno štrajk taj spominje. Kada bi to analizirali, znate li gde bi nas dovelo? Verujem da bi se i on postideo jer je bio pet mandata, ako ne pet onda tri, znam sigurno, da je bio u ovoj Skupštini. Ostavimo to na to mesto, nego na neki način stavimo vaspitanje i obrazovanje kao jednu tačku, zaista nemam ništa protiv, na Skupštinu i posvetimo joj deset dana sa svih ovih aspekata.
Problemi su veliki. Tranzicija nije lak proces. Tranzicija „melje“, uništava ako se ne snađemo, ako ne pratimo, ako se konstantno ne usavršavamo mi tzv, hajde da kažemo sada, celoživotnim učenjem, nekada smo – permanentnim učenjem, doživotno, kako god ga nazovite itd. Nećemo daleko poći.
Meni je drago i hvala odboru i jednom i drugom, i koji vodi gospodin Martinović i koji vodi gospođica Jerkov, pa i vama gospodo narodni poslanici što smo uspeli bar jedan mali problem skinuti sa dnevnog reda, ono što je tištilo naše vaspitanje i obrazovanje. U to ime zaista vam hvala.