Koliko sam razumela, možemo da pređemo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Tema, verovatno, potpuno nezanimljiva najširoj javnosti, zanimljiva usko stručnoj javnosti koja nije malobrojna, naprotiv, koja se bavi prosvetom i obrazovanjem i zanimljiva nama koji sebe smatramo i čuvarima procedure i onima koji vode računa da se zapisano u zakonima zaista i sprovodi.
Pošto se ovde od kolega čulo da se ne zna odkud rok od četiri meseca – piše u zakonu. Rok od četiri meseca piše u zakonu kojim se bavimo - da četiri meseca pre isteka mandata ovlašćeni predlagači treba da predaju predloge za Nacionalni prosvetni savet.
Eventualni nesporazum koji mi ovde imamo je banalan, ali dubok. Ja bih o tom nesporazumu nekoliko rečenica, ako može.
Svima je jasno šta piše u zakonu i direktno poricanje realnosti, pošto u realnosti oni koji su birali nastavnike nisu gledali zakon kako mi smatramo da jeste. Volja u Skupštini da se poriče realnost nije dobra ni za koga. Volja da se od toga pravi percepcija isto nije dobra ni za koga, to je zajednička šteta.
Dakle, četiri meseca pre isteka mandata ovlašćeni predlagači članova Nacionalnog prosvetnog saveta smatraju da nastavnik znači univerzitetski profesor i bilo ko je zadužen da primeni izbornu funkciju Skupštine, odnosno Odbora ima obavezu da počne proces autentičnog tumačenja zakona.
Da li je ili ne Vlada koja treba o tome da odlučuje? Nije. To je volja većine u Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja, manje više. To će biti nešto o čemu je većina na tom odboru i odlučila.
Šta je pred nama u ovom trenutku? Pred nama je proces koji je složen zbog toga što imamo sklonost ka poricanju realnosti. Kada usvojimo autentično tumačenje oko kojeg imamo raspravu i treba da je imamo proces kandidovanja ovlašćenih predlagača za članove Nacionalnog prosvetnog saveta počinje iz početka.
Imamo tu još jednu tačku realnosti o kojoj smo u obavezi da pričamo. Oni koji su navikli da predlažu univerzitetske nastavnike imaju protiv da mi odlučimo da se autentično tumači da su nastavnici, kada je u pitanju predškolsko, osnovnoškolsko i srednjoškolsko, oni koji tamo rade. Kad ćemo time da se bavimo? Hoćemo li time da se bavimo ili ćemo smatrati da je nam je poricanje realnosti i te vrste dozvoljeno. Većina može svašta. Može čak i jedno vreme da poriče realnost, ali je ne može poreći i ne može je poništiti. To nam istorija mnogobrojnih primera pokazuje.
Šta treba da uradimo jednom kada se saglasimo oko autentičnog tumačenja kojim će ovlašćeni predlagači biti upućeni da za osnovno, predškolsko i srednjoškolsko obrazovanje predlažu ljude iz tog sektora? Dakle, nastavnike, vaspitače, oni koji to rade, oni to znaju da rade. Šta ćemo da uradimo?
Imam za vas predlog za koji znam da ću ostati u manjini, što me neće sprečiti da predlog sa vama podelim. U okviru onoga što, takođe, u zakonu piše da pozovemo taj Nacionalni prosvetni savet kao Skupština i da vidimo šta rade. Šta radite vi? Kako vam ne smeta, kao članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, istraživanja koja pokazuju da svega 14% građana smatra da je obrazovanje važno za budućnost? Kako vam ne smeta prezir prema obrazovanju koji se pojavljuje u raznim segmentima? Kako vam ne smeta očita kritika koja postoji kada su udžbenici u pitanju, kada je odnos onih koji rade u obrazovanju u pitanju, kada je stanje dece u pitanju, kada je stanje znanja i obrazovanja u pitanju?
Možemo mi da kažemo – što mi u Skupštini time da se bavimo. Zato jer smo nadležni za to. Zato što smo izborna funkcija. Imamo izbornu funkciju za te ljude. Oni su autonomni i nezavisni. Biti autonoman i nezavisan ne znači da ni sa kim ne razgovaraš. Videli smo kako to izgleda kada se autonomnost, samostalnost, nezavisnost tela razume – šta ja imam sa kim da pričam, šta ja imam koga da slušam. Nema veze da li si nezavisno regulatorno telo, da li si ministar koji sebe sam smatra – šta on ima sa Skupštinom da priča ili da dođe na odbor ili si narodni poslanik koji kaže – šta ja imam da gledam u Zakon o Narodnoj skupštini ili Ustav, ja ću da pitam moju stranku.
Tema autentičnog tumačenja jedne odredbe, koja je proizvela probleme u realnosti biće od nje manja šteta i u rokovima i u onom što je i Odbor za prosvetu i obrazovanje i Odbor za Ustav mogao da uradi, nije ono što smo mi, kao Skupštini, u svojoj izbornoj funkciji mogli da uradimo, a nismo. Ta šteta će biti manja, ako ova priča o izborima bude neposredan povod da otvorimo temu sa Nacionalnim prosvetnim savetom.
Ako ovde u ovoj Skupštini ne postoji svest koliko je za našu budućnost opasan prezir prema obrazovanju, nemar prema onome što su problemi obrazovanja, mi imamo zajedno svi mnogo veći problem, nego da li predlagači sa univerziteta smatraju da je nastavnik samo sa univerziteta, da li je u pravu Odbor za ustavna pitanja, da li je trebalo ili nije trebalo konsultovati Vladu i da li je sve urađeno na vreme? Dobra vest je da je moj predlog na vreme. Na nama svima je da razmislimo da li ćemo na moj predlog odgovoriti – ma šta pričaš, mi smo super, pa time poreći realnost ili ćemo, ono što su resursi ove institucije, staviti u funkciju jedne dugoročne debate o stanju obrazovanja u Srbiji.
Da ne bude nikakve zablude da hoću da govorim o štrajku prosvetara, ja bih o tome govorila, ali ja o tome ne govorim. Ja govorim o jednoj ozbiljnijoj, opisnoj, suštinskoj, u sistem utkanom stanju, a o kojem u Srbiji niko neće da priča. Ko u 21. veku neće da ima 84% stanovništva koje kaže da je obrazovanje važno za budućnost, taj svoju budućnost je prodao unapred ni za šta.
Molim vas da o ovom predlogu razmislimo, kada budemo bili u izbornoj funkciji za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, da i sa njima otvorimo dijalog o tome. Taj dijalog bi morao da bude svima na korist. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane kolege, jedna tačka za koju sam mislio da će biti brzo završena protegla se na par sati i ne znam dokle će da traje to.  Ovo što reče koleginica Čomić, ja se slažem sa njom. Obrazovanje je problem sa kojim se mi igramo, ako mogu tako da kažem, već 50 godina. Za to prvo vidim krivicu kod sebe, pa onda kod svih ostalih, jer ja pripadam to sistemu, skoro ceo svoj radni vek sam proveo u obrazovanju. Ali, ako ćemo biti iskreni, to nije problem koji je problem ove sadašnje većine ili prethodne većine, nego kako sam rekao svih nas i zato mi svi zajedno moramo da rešimo taj problem.
Kako ćemo ga rešiti? Pa, evo ovako iskreno rečeno, stalnim kritikama i pozivanjem na greške iz prethodnog perioda, ne može se popraviti loše stanje. Ono se može poboljšati samo ličnim primerom. Svako od nas pojedinačno na svom radnom mestu, u svom okruženju neka da pozitivan primer i neka učini napor da se stanje makar malo poboljša. Svako to pojedinačno poboljšanje doneće Srbiji boljitak.
Kako ćemo mi poslanici ovde u Skupštini Srbije da se potrudimo da svojim ličnim primerom poboljšamo to stanje? Pa, nedavno mi reče jedan građanin u Grockoj, vezano za rad naše Skupštine, kaže - pametan čovek govori kada ima šta da kaže, a onaj drugi, da ne kažem izraz koji je on rekao, govori da bi govorio. Evo, ja vas sada pozivam, jer verujem da niko od nas ne želi da bude u toj drugoj klasifikaciji, hajde da se potrudimo da učinimo rad ove Skupštine zbilja efikasnijim, da govorimo onda kada imamo šta da kažemo, a ne da se trudimo da pričamo radi priče i da što duže i duže traju ove naše sednice. Jer, na taj način učini ćemo boljitak za sve građane koji plaćaju kroz budžet ova naša zasedanja, a i vreme koje ćemo utrošiti na rad skupštine će biti kraće tako da možemo da radimo i neke druge stvari.
Vezano za ovo autentično tumačenje, moj stav je da se ono prihvati onako kako je to predloženo. E sad, da li ima tu nekih grešaka sa jedne ili druge strane? Pa, najverovatnije da ima. Greška je i kod nas u Odboru za prosvetu, što nismo to ranije primetili i što nismo ranije podneli taj zahtev. Da li su ovi iz Odbora, odnosno od Vlade mogli brže da donesu te odluke da nam dostave? Pa, mogli su, ali nije ovo problem, ja sam razgovarao sa ljudima koji rade u osnovnom i srednjem obrazovanju, jer su se i meni obraćali sa ovih zahtevom da se vidi zašto njih predstavljaju u Nacionalnom prosvetnom savetu, profesori univerziteta. Pa, su mi rekli da su oni te zahteve upućivali i pre četiri i pre pet godina, ali da niko nije reagovao na to. Znači, sve je moglo, ako ćemo mak na konac, sve je moglo da se završi mnogo, mnogo, ranije, ali sada je situacija takva kakva jeste i predlažem da prihvatimo ovo tumačenje i u budućnosti možemo da pokušamo blagovremeno da ispravimo sve ono za šta mislimo da je problem. Ja se slažem da se formira taj Nacionalni prosvetni savet, da sa tim ljudima sednemo i porazgovaramo. Bruka i sramota je da je samo 16% građana Srbije. 16% ili 17%?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: 14%.)
14%? Eto, još grđe, da vodi računa o obrazovanju. Svi moramo da se angažujemo, da se to stanje popravi. Neće moći da se popravi za dan, dva, mesec ili osamdeset i nešto dana, što reče koleginica Jerkov, ali dajte da svako učini mali napor pa polako to da popravljamo za naraštaj koji dolaze da ta situacija bude mnogo bolja. Hvala lepo.

Hvala, sledeći govornik Borislav Stefanović, nije tu.
Marko Atlagić? Vi ste tu, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo ovo tumačenje autentično jednog člana zakona otvorila je jednu od najvažnijih pitanja u državi Srbiji, a to je pitanje vaspitanja i obrazovanja.
Nemoguće je danas o tome raspravljati. Slažem se da je ona zanemarivana kako rekoše prethodne kolege, dvadesetak, pedesetak, koliko hoćete godina i smatram da danas i sutra, kada to kažem mislim ovih dana, meseci i godina treba posvetiti posebnu pažnju vaspitanju i obrazovanju i nauci, od opštinskih, da kažemo lokalnih zajednica pa sve do ove skupštine.
Ponoviću jednu rečenicu, stanje u vaspitanju i obrazovanju i nauci je sumorno, ali kada kažem to sumorno, sada se javljaju oni traže krivca, koji su krivi. Ja kao čovek koji nikada nije političarsku platu zaradio i uzeo, koji čitav život sam proveo u vaspitanju i obrazovanju od osnovne škole do univerziteta, mogu vam reći da ima jako mnogo ministara u prošlosti vlada, kako god hoćete, krivica za to. Ali nećemo sada tražiti dlaku u jajetu nego zaista mislim da bez znanja nema budućnosti.
Citiraću jednog filozofa u jednoj rečenici – zrno znanja jače probija nego čelično. Ukoliko to bude naša maksima, da tako kažem, ali verujem da će biti, onda ćemo izaći iz stanja u kojem smo se našli. Ni sam za to da jedni druge okrivljujemo, ali sam za to da neistine iznosimo u ovoj Skupštini. Mi smo ipak narodni poslanici, pa kada čujem prethodnog govornika, koji momentalno u sali, a predstavlja jednu poslaničku grupu, sedi u prvoj klupi nasuprot mene, kada kaže – ministar Verbić je kriv. Kao da je sijalo sunce dok nije došao ministar Verbić.
Dozvolite samo dve rečenice, radi istine i pravde, gospođo predsedavajuća, za vreme ovog ministra u vrlo kratko vreme u mesec dana rešili smo donekle problem inspekcija. Smenjen je načelnik inspekcije koji je bio oličenje mita i korupcije. Preko određenih školskih uprava koje su bile po 20 godina u koje su ulazili i služeni političari, sprega inspekcije, sprega isluženih političara, direktora škola i to se zove mito i korupcija u vaspitanju i obrazovanju.
Malo bi mi bio jedan dan da govorim o tome, ali neću da vas zamaram. Zbog čega mi je danas žao? Kao prosvetaru koji je radio od osnovne škole i sada radim na univerzitetu, prošao sam sve faze koje po struci, ne samo kao istoričar nego i pedagog, koji se u nauci bavi sa tim itd. što smo pokušali danas dobru ideju da ono što se dešavalo otklonimo bar u poslednjih nekoliko godina, a to je kod pitanja Nacionalnog prosvetnog saveta i drugog saveta, Nacionalnog prosvetnog saveta za visoko obrazovanje. Vidim da su neki mešali ova dva saveta itd.
Dozvolite, koji je bio motiv Odbora? Častan i čestit motiv Odbora za vaspitanje i obrazovanje, kao i Vlade i ove Skupštine, čestit motiv da otklonimo ono što se dešavalo. Šta se dešavalo? Da su nam u Nacionalnom prosvetnom savetu za visoko obrazovanje bili dekani, a zakonom zabranjeni, da su nam u Nacionalnom prosvetnom savetu bili mahom univerzitetski profesori, a trebali su biti nastavnici iz osnovnih i srednjih škola. To je motiv, dobra ideja ove većine, ako hoćete u Odboru i manjine. Zato je svih nas 15 potpisalo da tražimo tumačenje ovog zakona.
Biću jako direktan pošto sam u toj materiji aktuelan, vidite za članove Nacionalnog prosvetnog saveta pored ostalog, kako reče gospodin Martinović, posle njega kao iskusnog pravnika i profesora na univerzitetu prava, zaista mi je teško tumačiti, ali ja ću neke praktične stvari. Nisam pravnik. Pored ostalog, predlažu i udruženja odnosno društva iz redova nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji su zaposleni u predškolskim ustanovama, osnovnoj školi i srednjoj školi. Šta se dešavalo? Kod lista tih udruženja mahom su pod firmom, da kažemo pod navodnicima nastavnika prolazili univerzitetski profesori sa titulom magistra i doktora, zapravo oni su po drugoj osnovi bili predloženi.
Šta smo dobili u praksi? Dobili smo sve doktore i magistre, a nismo neposredne proizvođače. Ko su to? Nastavnici u razredu, iz predškolskih ustanova, osnovnih škola i srednjih škola. To smo hteli poboljšati. Šta je za to bila posledica? Da smo loše nastavne planove imali, loše nastavne programe i ono što je dovelo do vaspitanja i obrazovanja dugi niz godina danas. Isto je tako situacija u visokom obrazovanju, još veća katastrofa. Tamo smo imali dekane koji su zakonom zabranjeni. Lično sam imao problem u odboru, ne ovom nego bivšem. Nismo mogli jednog dekana omeđiti na tri godine sa dva mandata, nego je bio 21 godinu. Sada smo uspeli na mom univerzitetu da ga otklonimo zahvaljujući baš ovom ministru i potpisu koji je poslao itd.
Dešavalo se da u Nacionalnom prosvetnom savetu i sada imamo, išao sam u biografije svih, sve „mašince“ sa svih tehničkih fakulteta. Sa društvenog-humanističkih nema. Molim vas, kakve će oni programe donositi sa društveno-humanističkih fakulteta? Gde su pedagozi sa odseka za fakultete? Zato sada sa ovog mesta, gospodine potpredsedniče, apelujem na Nacionalni savet za visoko obrazovanje u sadašnjem sastavu da kod akreditacionih komisija koje su jako bitne za naše visokoškolske ustanove na neki način predlažu ljude sa svih fakulteta, da budu zastupljene društveno-humanističke, tehničke i druge nauke. Jedino ćemo tako poboljšati stanje.
Da se vratim sada na ovaj deo jer znam da nas sada gledaju profesori i radnici iz osnovnih i srednjih škola. Gospodo i ovo moramo da razjasnimo. Kroz udruženja, udruženja nisu samo filozofa, nastavnici i profesori osnovnih i srednjih škola, nego i fakulteta, čak i iz proizvodnje, predsednik filozofskog društva jednog od udruženja ne radi u osnovnoj školi, srednjoj školi, univerzitetu. Kako ćemo njega tretirati? Da li on dolazi kroz jednu drugu verziju? Vidite, to su jako složeni problemi.
Gledaju nas magistri i doktori osnovnih i srednjih škola. Da li oni imaju pravo? Dabome da imaju pravo preko udruženja jer i oni su nastavnici. Dakle, posle ovog tumačenja zaista nemam šta da kažem.
Dozvolite na kraju, ne želim stranački da govorim. Dobra namera Odbora, kako reče kolega Orlić, za vaspitanje, obrazovanje i nauku i tehnološki razvoj zaista bila i tu smo svi bili jedinstveni u oceni ovog stanja i šta treba popraviti. Danas je malo zakomplikovano stranački. Molim vas, nemojmo kada je u pitanju vaspitanje i obrazovanje to raditi. Kolega, nema ga ovde, stalno štrajk taj spominje. Kada bi to analizirali, znate li gde bi nas dovelo? Verujem da bi se i on postideo jer je bio pet mandata, ako ne pet onda tri, znam sigurno, da je bio u ovoj Skupštini. Ostavimo to na to mesto, nego na neki način stavimo vaspitanje i obrazovanje kao jednu tačku, zaista nemam ništa protiv, na Skupštinu i posvetimo joj deset dana sa svih ovih aspekata.
Problemi su veliki. Tranzicija nije lak proces. Tranzicija „melje“, uništava ako se ne snađemo, ako ne pratimo, ako se konstantno ne usavršavamo mi tzv, hajde da kažemo sada, celoživotnim učenjem, nekada smo – permanentnim učenjem, doživotno, kako god ga nazovite itd. Nećemo daleko poći.
Meni je drago i hvala odboru i jednom i drugom, i koji vodi gospodin Martinović i koji vodi gospođica Jerkov, pa i vama gospodo narodni poslanici što smo uspeli bar jedan mali problem skinuti sa dnevnog reda, ono što je tištilo naše vaspitanje i obrazovanje. U to ime zaista vam hvala.

Zahvaljujem profesore Atlagiću.
Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović. Izvolite.

Hvala poštovani potpredsedniče.
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o autentičnom tumačenju jednog zakona koji se tiče, mogu slobodno reći, najvažnijeg resursa svakog društva, a to su obrazovanje i vaspitanje. Često govorimo da je obrazovanje investicija, a trošak jedino ukoliko je reč o neučinkovitom procesu. Kada pogledamo istraživanja, koja je pomenula koleginica Čomić, i ukoliko pogledamo sve ono što radimo u poslednje vreme, ono što možemo da vidimo jeste da obrazovanjem pravimo sve samo ne investiciju.
Ono što ste uspeli to je da na neka dva meseca i više od dva meseca na neki način zatvorite ovo autentično tumačenje ovog zakona i kao posledica toga šta se desilo? Desilo se, kao što smo čuli više puta u toku ove rasprave danas, da je 43 članova Nacionalnog prosvetnog saveta, da je njima istekao mandat i to još 18. marta. I opet u istom maniru dolazimo do probijanja rokova i ovoga puta to je rok za izbor članova i članica Nacionalnog prosvetnog saveta. Pre toga kašnjenje se desilo kada je trebalo da dođe do izbora Saveta za visoko obrazovanje koji je izabran sa jednim i po mesecom zakašnjenja i zbog svega toga kasni osnivanje Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta.
Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji u svom članu 13. stav 5. kaže da podnosioci liste iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta četiri meseca pre isteka mandata, članova kojima mandat ističe. Dostavljene su liste, predlozi i lista kandidata koji bi trebalo da se biraju za članice i članove Nacionalnog prosvetnog saveta iz redova saveza i udruženja koji su predviđeni stavom 3. tačkom 5).
Međutim, kao što smo čuli, ove članice i članovi kandidati za članice i članove Nacionalnog prosvetnog saveta moraće opet da budu predlagani jer ste već među predloženim kandidatima i kandidatkinjama nalaze i univerzitetski profesori, a nakon izglasavanja ovog autentičnog tumačenja to neće biti u saglasju sa ovim autentičnim tumačenjem, odnosno na osnovu ovih kriterijuma moći će da budu birani samo nastavnici osnovnih i srednjih škola.
Nacionalni prosvetni savet, kao što znamo, je stručno savetodavno telo i trebalo bi da prati analize za stanje u obrazovanju na svim nivoima i u svojoj nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima, da utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, učestvuje u pripremama strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog, srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja itd.
Jedna od stvari koje Nacionalni prosvetni savet je do sada radio jeste da je ugrađivao pouke i sa studija koja je sprovođena u svoja dokumenta o tome šta treba i kojom brzinom treba menjati u obrazovnom sistemu Srbije.
Ono što bi želela da napomenem, ukoliko to ne zna neko od građana, jeste da je 2015. godina prva godina od kada se sprovodi PISA testiranje u Srbiji, da ovo PISA testiranje neće biti sprovedeno jer 2012. godine nije potpisan ugovor od strane ministarstva za naredni ciklus Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj koja upravo i sprovodi ovo PISA testiranje.
S obzirom da znamo kakvi su bili rezultati 2012. godine, da je 40% učenika funkcionalno nepismeno iz matematike, da 35% učenika pokazuje nizak stepen čitalačke pismenosti. Ne znam da li sada ovo znači to što 2015. godine neće biti sprovedeno testiranje, odnosno kako kažu neki od članova vladajuće većine da li ovo predstavlja zabijanje glave u pesak i da ćemo sada sami sebe ocenjivati, razume se, subjektivno i praviti se da je naš sistem obrazovanja savršen.
Da podsetim, ovi PISA testovi se sprovode sa ciljem prikupljanja podataka o postignućima učenika kako bi se opredelili pravci daljeg reformisanja sistema obrazovanja u zemljama koje su učesnice u testiranju. Ovim testovima, kao što sam spomenula, ne ocenjuje se samo puka reprodukcija naučenog već i funkcionalno znanje, odnosno ono što će učenici primeniti u praksi.
Znamo da sve zemlje lideri u uspešnim obrazovnim sistemima da su zemlje uspele da ubede građane da vrednuju ulaganje u obrazovanje kao ulaganje u budućnost, a s obzirom da vidimo da samo 14% građana Srbije smatra da je ulaganje u obrazovanje ulaganje u budućnost, mi ćemo svakako podržati predlog ovog autentičnog tumačenja sa ciljem da Nacionalni prosvetni savet u roku od dva, tri, četiri meseca što pre počne, odnosno nastavi svoje aktivnosti. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođice Jovanović.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite danas naš rad, pred nama je autentično tumačenje koje smo upravo i tražili. Ja sam jedna od onih koji sam i potpisala zahtev Odbora za obrazovanje, jer sam i član ovog Odbora.
Mogu da kažem da smo dobili to autentično tumačenje, da se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo zaista potrudio i ispoštovao svu proceduru, to smo danas čuli i to je tako, bez obzira na neke pokušaje, ja bih rekla već manipulacije ili određenih političkih igara, jer evo posle godinu dana svog poslaničkog mandata nekada mogu to i da procenim.
Da se vratimo na autentično tumačenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje se odnosi na član 13. stav 3. tačku 5. Upravo ovo tumačenje će nam otkloniti i najmanje nedoumice, ali i štetne posledice koje se tiču predlaganja članova za Nacionalni prosvetni savet. Čuli smo da Nacionalni prosvetni savet ima veoma važne nadležnosti, da broji 43 člana. Ovim tumačenjem dobijamo nešto što je zaista već u Zakonu bilo jasno, možda, i rečeno, ali još jednom precizirano - odnosi se na stručna udruženja i društva koja mogu delegirati svoje članove u Nacionalni prosvetni savet.
Upravo je zabuna i došla i nedoumica kada su pojedini od njih delegirali za svoje članove upravo nastavnike iz visoko školskih ustanova. Neki su prekršili proceduru, a neki to i nisu. Zato sam mišljenja da se ova procedura može skratiti i da ona neće iznositi tri meseca, kao što je navela predsednica Odbora, već možemo to uraditi u mnogo kraćem roku.
Suština i cilj jeste da moje kolege, nastavnici, praktičari koji rade u predškolskim ustanovama, u osnovnim školama i srednjim školama imaju ravnopravnu zastupljenost u Nacionalnom prosvetnom savetu, a već smo rekli da nastavnici iz visoko školskih ustanova svakako će biti zastupljeni i ta njihova zastupljenost je upravo regulisana istim članom, istim stavom, ali tačkama 1,2,3,4,5.
Kada se radi o stručnim udruženjima i uopšte o društvima koja imaju i te kako veliku važnost u obrazovanju, jer se pre svega brinu o razmeni iskustava i stručnom usavršavanju nastavnika, mogu reći i kao predstavnik tih društava, jer sam u dva mandata vodila Društvo učitelja, da je važno da upravo oni imaju svoje mesto u Nacionalnom prosvetnom savetu, a sve u cilju kako bi Nacionalni prosvetni savet što kvalitetnije radio i mogao da donosi određene odluke.
Ukratko ću se osvrnuti i na jučerašnji sastanak Odbora za obrazovanje gde je glavna tema bila štrajk prosvetnih radnika. Imali smo dobru komunikaciju, imali smo dosta informacija, bila je to komunikacija između tri ministarstva. Na sastanku je prisustvovao ministar gospodin Verbić, ali i članovi sva četiri reprezentativna sindikata i, naravno, poslanici članovi Odbora za obrazovanje.
Ono što je važno, mislim da smo poslali jednu važnu poruku i za medije, jeste da smo svi mi na istom zadatku, da jednostavni niko od nas nije na nekim suprotstavljenim stranama ili, kako neko reče, zaraćenim stranama. Daleko od toga.
Ono što je važno, uz sve što smo čuli koliko je obrazovanje važno i tu se svi slažemo koliko je važno, potrebna su nam sistemska rešenja, da više nemamo svake godine tu strepnju od štrajka prosvetnih radnika, a ta sistemska rešenja se donose naravno dobrim zakonima i tu mi, narodni poslanici, treba da damo svoj pun doprinos. Ono što je izvesno i što je dobro i za prosvetne radnike jeste da se uveliko rade platni razredi, da ćemo to imati uskoro, koliko letos, ovde da razmatramo i da ih što više poboljšamo.
Ono što je važno, imaćemo priliku i da menjamo sam Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a uskoro i Zakona o udžbenicima. Naravno, to nije današnja tema, ali je važno i to reći.
Na kraju, zbog otklanjanja svih ovih nedoumica i otklanjanja eventualnog rizika, poslanici SNS i, naravno, ja zajedno sa njima u danu za glasanje ćemo podržati ovo autentično obrazloženje i tumačenje jednog člana Zakona o obrazovanju i vaspitanju. Hvala.