Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, uvaženi ministri, uvaženi predstavnici Vlade, Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnih postupaka za eksproprijaciju izdavanjem građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“ predstavlja racionalno i moderno zakonsko rešenje u trenucima teške ekonomske krize sa kojima se suočava globalni svetski poredak, a posebno naša ekonomija.
U predloženom amandmanu traži se da se briše reč „javni“. Moja konstatacija je da je ovo pogrešno i da ovaj amandman treba odbaciti, iz prostog razloga što je ovo projekat od najvišeg opšteg javnog interesa. Ako znamo da tržišni mehanizmi privređivanja u procesu poslovanja jedne ekonomije, u konkretnom slučaju naše zemlje, a inače važi i za svetsku ekonomiju, s vremena na vreme zakazuju, pa su to razlozi zbog kojih država, odnosno ekonomija jedne zemlje, pa i čitav svetski poredak upada u faze krize, odnosno recesije, što je u ekonomskoj teoriji inače poznato, a praksa je potvrdila višestruko, imajući u vidu da krize i recesije imaju ciklični karakter s obzirom da se sa protokom određenog vremenskog perioda iznova i iznova ponavljaju, u tim fazama krize ili recesije neophodan je i preko potreban državni intervencionizam ili direktno mešanje države u privredne tokove i kretanje kako bi se posledice krize što bi moguće više ublažile, a vremenski period trajanja krize što je moguće više skratio.
Ovo je ključni razlog iz koga je projekat „Beograd na vodi“ i njegova implementacija od ključnog državnog značaja. Ovo je inače i razlog zbog čega su značajni projekti pokretanje „Železare“ u Smederevu, pokretanje FAP-a u Priboju, projekat funkcionisanja „Petrohemije“ na ekonomskim principima, pokretanje „Džinsija“ u Krupnju i, iskreno se nadam, do 1. septembra pokretanja „Džinsija“ u Vladičinom Hanu.
Inače, ovo su sve projekti koje vodi Vlada Republike Srbije i koji predstavljaju državni intervencionizam ili direktan uticaj države na razvoj privrede naše zemlje, na porast privrednih aktivnosti u okviru naše ekonomije i na porast zaposlenosti, što predstavlja, siguran sam, ključ i bravu za većinu problema sa kojima se suočava naše stanovništvo, odnosno naša privreda. Nažalost, to politički protivnici, oličeni u predstavnike bivše vlasti, ne razumeju i teško da mogu da shvate, s obzirom da nisu imali kvalitetne predstavnike koji bi im objasnili u svom okruženju značaj ovih mera, što hvala Bogu nije slučaj sa ovom Vladom koja okuplja ozbiljne i odgovorne ljude, što govore projekti kojima je posvećena i ima prvog čoveka Vlade koji ima osećaj i vispremnost za probleme našeg stanovništva i naše privrede, kao i osećaj i vispremnost za vreme u kome živimo, za vreme u kome radi i upravlja državom.
Sve su ovo razlozi zbog kojih ovaj amandman odlučno treba odbaciti i omogućiti usvajanje zakona o „Beogradu na vodi“ u celini, a samim tim i pružiti šansu gradskim vlastima i predstavnicima države da pokušaju da implementiraju projekat „Beograd na vodi“. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Nebojša Tatomir. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, drage kolege, naravno da nećemo glasati za ovaj amandman u danu za glasanje, a slušajući obrazloženje gospodina Janka Veselinovića o ovom amandmanu, ja sam stekao utisak da je on počeo javno da lobira za projekat „Tesla grad“ koji je „BK grupa“ predložila spominjujući tehnološki park i IT centar.
Ono što bih hteo da kažem, s obzirom da ovde ima nekih poslanika koji nama vole da čitaju delove iz nekih raznih knjiga, ja ću pročitati samo tri rečenice iz knjige „Na Drini ćuprija“, u kojoj Ivo Andrić priča o dolasku austrougarske vojske u Bosnu 1787. godine. Kada su oni došli u Višegrad da nešto rade, svim stanovnicima je to bilo čudno. On kaže ovako – jer tu stalnu potrebu stranaca da grade i razgrađuju, da kopaju i zidaju, podižu i preinačuju, tu večitu njihovu težnju da predvide dejstvo prirodnih sila, da im izbegnu ili doskoče, to ovde niko ne razume i ne ceni.

Zahvaljujem.
Narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović-Korać, Goran Bogdanović, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 2. doda novi član 2a.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodo ministri i kolege poslanici, član 2. je u suštini ključan, on po nama daje mogućnost Vladi da ostvari projekat kojim bi se 177 hektara na desnoj obali Save iskoristilo na najbolji mogući način, ali u skladu sa zakonima koji važe u Srbiji i, po našem mišljenju, po interesima građana Republike Srbije i građana Beograda. Mi smo predložili ovde da se doda novi član 2a. Moram da ga pročitam, pre svega zbog javnosti, a verujem da su kolege to pročitale.
On glasi: „Postupak eksproprijacije ne može započeti pre pravosnažnog okončanja postupka izbora investitora za izgradnju projekta po javnom pozivu.
Javni poziv investitorima za realizaciju projekta mora da sadrži i sledeće obaveze uslove: 1) obaveza investitora da obezbedi finansijska sredstva za eksproprijaciju koja se sprovode prema odredbama ovog zakona; 2) obaveza investitora da obezbedi sredstva i pruži garancije za izgradnju poslovno-stambenih objekata; 3) obaveza investitora da obezbedi sredstva i pruži garancije za izgradnju pratećih infrastrukturnih objekata; 4) obaveza investitora da obezbedi sredstva i pruži garancije za izgradnju objekata i infrastrukture IT sektora i naučno-tehnoloških parkova na najmanje jednoj trećini površina javne namene.
U postupku iz stava 1. biće izabran za investitora samo onaj ponuđač koji ispuni sve uslove utvrđene u stavu 2. ovog člana. Javni poziv se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“, najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije i na zvaničnoj internet stranici Vlade Republike Srbije.“
Dakle, ništa u projektu „Beograd na vodi“, onako kako je predstavljeno u ovom parlamentu, zbog koga donosimo zakon koji se bavi pitanjima eksproprijacije i postupcima za dodeljivanje građevinske dozvole, ništa od toga sada ne postoji. Niti je utvrđen i po javnom pozivu određen investitor, niti taj investitor daje, znamo danas, ikakve garancije da će uložiti sredstva o kojima se ovde priča, od tri i po milijarde do onih 150 miliona, koliko, kad se uozbiljimo, se govori da će biti investirano u prvom trenutku. Niti se govori o tome da će investitor platiti ulaganje u infrastrukturu. Naprotiv, ovaj zakon govori da to može da se radi na kompenzaciju. Znači, može da se izgradi škola za koju će investitor da kaže da je izgradio za 100 miliona evra i da time traži da se plati jedna trećina infrastrukturnog opremanja, koliko je otprilike procenjeno da će to biti. Najgore je od svega što ovaj zakon predviđa da će se konačan obračun u članu 15. obaviti po okončanju izgradnje poslednjeg objekta. Znači nikada.
Dakle, predlažem vam da prihvatite ovaj amandman, da stvari uvedemo u zakonske principe, da javni interes proglasimo zato što će se graditi naučni-tehnološki parkovi i da ceo ovaj projekat završimo, ali ga privedemo meri i zakonima Republike Srbije i meri koja je potrebna građanima Beograda, a ne građanima Republike Srbije koje će ovaj zakon koštati najmanje 40 miliona evra, koliko smo čuli da je procenjena vrednost koju će Vlada Republike Srbije u skladu sa ovim zakonom morati da plati za eksproprijaciju. Hvala.

Hvala.
Odbor za finansije i republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 2. doda novi član 3.
Ministre da li prihvatate ovaj amandman? (Da.)
Zahvaljujem.
Ministar je prihvatio ovaj amandman.
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodi poslanici: Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Ivan Jovanović, mr. Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministri Selakoviću i Vujoviću i poštovani gosti, molim vas još jednom da razmislimo i o ovom amandmanu na ovaj član ovoga Predloga zakona. Zašto?
U dva veka urbanog razvoja Beograda, poštovana gospodo, nije se desilo, gospodine Selakoviću, da imamo maketu i gradnju. Od hiljadu osamsto petnaeste godine od Radoja Dedinca uvek je redosled bio sledeći: plan, projekat, izgradnja, i to redom svi oni, evo, gospodin Selaković, sada vidim da prati. Hiljadu osamsto petnaesta do 1830. godine, Radoje Dedinac plan, projekat, izgradnja, a ne maketa i odmah izgradnja, gospodine Selakoviću.
Potom, Franc Janke, isto 1842. – 1843, potom, Emilijan Josimović 1867. godina, poštovana gospodo, ista stvar. Stefan Zarić, 1878. godina, Jovan Bešlić, 1893. godina, poštovana gospodo. Vasa Lazarević, 1910. godina. To su sve urbanistički planovi, projekti, a potom izgradnja, Alban Šamon 1912, 1921. godine, imamo i konkurs prethodno. Ovde se npr. gospodin Selaković, gospodin Vujović, gospodin Vučić, tu su se žalili protiv raspisivanja konkursa, pre dva dana ovde. Đorđe Kovaljevski 1923, Jovan Obradović 1927. godine, poštovana gospodo.
Usvajanjem ovog predloga o kojem danas ovde amandmanski raspravljamo rušićemo 200 godina urbanog razvoja grada Beograda, poštovana gospodo. Rušićemo neka načela koja su uvek do sada poštovana. Ne zaboravite da time rušimo našu tradiciju, poštovana gospodo. Nećemo valjda da glasamo za to. Hvala.

Aleksandra Tomić, je tražila reč. Izvolite.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, ovaj amandman kao po prirodi stvari od strane predlagača je predviđen za brisanje, ali ne samo ovaj amandman nego i većina amandmana. Ono što treba reći da, kada pričamo uopšte o projektu „Beograd na vodi“, jednostavno navode se mnoge neistine, kao da ne postoje planovi i projekti koji su urađeni za uređenje Savskog priobalja još od 1972. godine prema GUP-u, 1976. godine Studija centralne zone koju je uradio Urbanistički zavod, 1986. godine veliki međunarodni konkurs koji je „Varoš na vodi“.
Znači, sve je to već definisano 1995. „Europolis“. Izveštaj koji su praktično vezani za sve ove projekte, a procenu finansijskih studija, da li je nešto isplativo, rade zainteresovani investitori. Kada govorimo o tome, a nismo imali prilike da čujemo, pošto smo samo slušali neistine u načelnoj raspravi,…

Molim vas, o amandmanu, konkretno, javili ste se po amandmanu.