Hvala.
Odbor za finansije i republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 2. doda novi član 3.
Ministre da li prihvatate ovaj amandman? (Da.)
Zahvaljujem.
Ministar je prihvatio ovaj amandman.
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodi poslanici: Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Ivan Jovanović, mr. Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministri Selakoviću i Vujoviću i poštovani gosti, molim vas još jednom da razmislimo i o ovom amandmanu na ovaj član ovoga Predloga zakona. Zašto?
U dva veka urbanog razvoja Beograda, poštovana gospodo, nije se desilo, gospodine Selakoviću, da imamo maketu i gradnju. Od hiljadu osamsto petnaeste godine od Radoja Dedinca uvek je redosled bio sledeći: plan, projekat, izgradnja, i to redom svi oni, evo, gospodin Selaković, sada vidim da prati. Hiljadu osamsto petnaesta do 1830. godine, Radoje Dedinac plan, projekat, izgradnja, a ne maketa i odmah izgradnja, gospodine Selakoviću.
Potom, Franc Janke, isto 1842. – 1843, potom, Emilijan Josimović 1867. godina, poštovana gospodo, ista stvar. Stefan Zarić, 1878. godina, Jovan Bešlić, 1893. godina, poštovana gospodo. Vasa Lazarević, 1910. godina. To su sve urbanistički planovi, projekti, a potom izgradnja, Alban Šamon 1912, 1921. godine, imamo i konkurs prethodno. Ovde se npr. gospodin Selaković, gospodin Vujović, gospodin Vučić, tu su se žalili protiv raspisivanja konkursa, pre dva dana ovde. Đorđe Kovaljevski 1923, Jovan Obradović 1927. godine, poštovana gospodo.
Usvajanjem ovog predloga o kojem danas ovde amandmanski raspravljamo rušićemo 200 godina urbanog razvoja grada Beograda, poštovana gospodo. Rušićemo neka načela koja su uvek do sada poštovana. Ne zaboravite da time rušimo našu tradiciju, poštovana gospodo. Nećemo valjda da glasamo za to. Hvala.

Aleksandra Tomić, je tražila reč. Izvolite.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, ovaj amandman kao po prirodi stvari od strane predlagača je predviđen za brisanje, ali ne samo ovaj amandman nego i većina amandmana. Ono što treba reći da, kada pričamo uopšte o projektu „Beograd na vodi“, jednostavno navode se mnoge neistine, kao da ne postoje planovi i projekti koji su urađeni za uređenje Savskog priobalja još od 1972. godine prema GUP-u, 1976. godine Studija centralne zone koju je uradio Urbanistički zavod, 1986. godine veliki međunarodni konkurs koji je „Varoš na vodi“.
Znači, sve je to već definisano 1995. „Europolis“. Izveštaj koji su praktično vezani za sve ove projekte, a procenu finansijskih studija, da li je nešto isplativo, rade zainteresovani investitori. Kada govorimo o tome, a nismo imali prilike da čujemo, pošto smo samo slušali neistine u načelnoj raspravi,…

Molim vas, o amandmanu, konkretno, javili ste se po amandmanu.

Kada pričamo o eksproprijaciji, treba reći da u Gradu Beogradu postoji u prvoj fazi 116 pravnih i fizičkih lica sa kojima treba da se izvrši eksproprijacija na osnovu usvajanja ovog zakona. Dodela svojina osma stanova je izvršeno do sada, zakon na određeno vreme 30 stanova a 32 su u zakup na neodređeno vreme.
Kada pričamo o dodeli stanova za nužni smeštaj, izvršeno je osam stanova ukupno do sada. Čak je raseljavanje preko Grada Beograda bilo ukupno za šest porodica. Jedna porodica je čak sama napustila objekat i izvršila rušenje. To govori o tome da jednostavno, sva fizička i pravna lica imaju nedefinisane zakonske modele po kojima žive na tom području.
Ono što je dobro što država u ovom trenutku radi, a to je da sa njima reši statusni odnos u delu koji se odnosi na eksproprijaciju ovog zemljišta i ti građani, ta fizička lica i ta pravna lica od sutra će imati praktično legalan odnos u odnosu na svoju imovinu koju poseduju. Njima je u interesu da se na ovaj način to reši.
S druge strane, kada govorimo o samom amandmanu koji se odnosi na ovaj deo kada kažete da postoje inicijative da možda se to reši da sam investitor reši to u direktnom slučaju sa zainteresovanim postojećim fizičkim i pravnim licima. To jednostavno nije moguće, zato što time ne obezbeđujete pravnu sigurnost njima, da jednostavno danas, sutra, kada god dođe do promene pravnog statusa da ta fizička i pravna lica jednostavno imaju svoju imovinu na adekvatan način.
Tako da, država mora da štiti svoju imovinu na određeni način. Ono što je veličina ovog projekta što neće biti vlasništvo investitora, što će jednostavno i dalje ostati vlasništvo Republike Srbije, što će zemljište na kojem se grade ovi objekti biti u zakupu od strane investitora i neće nam se desiti jedan „Belvil“, koji je od 2001. do 2005. godine, bio u zakupu, a onda promenom Zakona o konverziji, Zakona o planiranju i izgradnji, od strane gospodina Dulića, praktično prešao u privatne svrhe firme Delta Ril Investment.
Ono što je interesantno da nisu samo na taj način sticali imovinu izuzetno veliki investitori, za koje se zalažu određene opozicione stranke, kao što je gospodin Mišković, nego i takođe određene firme koje su kupovale firme u restrukturiranju, sa jako dobrim lokacijama i postojali vlasnici zemljišta za koje danas jednostavno žele da postanu veliki investitori.
Mislim da u stvari, ne samo ovaj amandman nego ceo zakon predstavlja jednu vrstu konkurencije onima koji su želeli, a to je pre svega gospodin Mišković koji je otkupio firmu „Auto-komanda“ 2005. godine, koji je najavio izgradnju dve velike kule i jednog šoping mola. Potpuno je jasno zbog čega opozicioni poslanici žele na ovaj način da ospore ovaj zakon. Tako da je u svakom slučaju dobro što ovakvu vrstu amandmana niste prihvatili. Zahvaljujem se.

Hvala. Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta je zaista i u raspravi u načelu, a i u raspravi u pojedinostima izrečena jedna notorna neistina i mislim da na to treba reagovati. Svako ko je dobro i pažljivo pročitao Predlog zakona i naročito obrazloženje na stranici sedmoj materijala koji su dostavljeni svim narodni poslanicima, stoji sledeće, ja ću citirati taj pasus. Kaže – prostorni plan područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda područje priobalja reke Save za projekta „Beograd na vodi“ je urađen u svemu prema zakonu, odluci i pravilniku o sadržini, načinu, postupku izrade planskih dokumenata. Prostorni plan područja posebne namene sadrži elemente regulacije koji su u svem urađenu u skladu sa metodologijom kojom se rade urbanistički planovi.
Malo pre je pomenut, recimo, Emilijan Josimović, prvi školovani srpski urbanista. Odnosno na nivou detaljnosti koja je neophodna za direktno sprovođenje. To podrazumeva da se iz plana izdaju lokacijski uslovi u skladu sa zakonom. Plan je izrađen po postupku utvrđenim zakonom i podzakonskim aktima što podrazumeva da je obavljena stručna kontrola javni uvid kao i da je plan razmatrala i usvojila Vlada. U tom smislu Vlada je donela uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda, područje priobalja reke Save za projekta „Beograd na vodi“. Plan je stupio na snagu 31. januara 2015. godine.
Plan je stupio na snagu 31. januara, plan je stupio na snagu. Nekada nije dovoljno biti samo akademski čestit već je ljudski pa reći da ovo piše ovde. Zahvaljujem.

Hvala, dve minute je prošlo. Zahvaljujem ministre.
Po kom osnovu se javljate?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Možete samo trošiti svojih pet minuta. Ne želite, onda nema replike. Po članu 104. pročitajte ga i nađite mi osnov za repliku. Dakle, poslanici se smeju i shvatam da im je smešan Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.
Moram opet da vratim ovu našu raspravu na suštinu, a suština je ono što smo na samom početku rekli – šta je sadržina ovog zakona. U procesno pravnom smislu reči odmah da istaknem, ovaj zakona sadrži norme o postupku. Zato je ovaj zakon procesno pravne prirode. I, za mog uvaženog kolegu koji je govorio sada o nečemu što izlazi iz okvira sadržine ovog zakona, da se vratimo na njegovu suštinu. Zakon reguliše dve suštinske stvari. Jedan je utvrđenje javnog interesa, a drugo je procedura po kojoj se sprovodi eksproprijacija i ništa više od toga. Utvrđen je legitimitet stranaka. Ko su stranke? Država Srbija, odnosno Republika Srbija sa jedne strane, kao korisnik eksproprijacije i naravno da se taj postupak sprovodim pred nadležnim organima koji su zakonom ovlašćeni nadležni da taj postupak sprovode.
Prema tome, dragi građani i kolege narodni poslanici, ugovor, projekat i sve ostalo na šta se uvaženi kolega poziva, izlazi iz okvira ovog zakona i oni se mogu primeniti samo normama koje nisu obuhvaćene ovim leks specijalisom, a mi danas radimo samo derogaciju jednog dela Zakona o planiranju i izgradnji, a sve ostalo će ostati u primeni, tako da nema potrebe da raspravljamo, iscrpljujemo se i trošimo vreme na nešto što je van domena onoga o čemu danas raspravljamo.