Uvažena predsednice i poštovane kolege i gosti, reklamira član 106. Mislim da je iskorišćen član 108, ali da nije dobro obrazložen iz prostog razloga što se o redu na sednici Narodne skupštine trebate starati vi, a ne da se pravdate poslanicima koji imaju 10 minuta da opstruiraju rad Narodne skupštine i da pokušaju da, pokušali ne znam kako, da ne usvojimo ovo što danas treba da usvojimo.
Ako možemo da damo priliku Srbiji da otvori 20 hiljada novih radnih mesta i ako možemo da damo priliku Srbiji da ide napred, ja molim da to i radimo u tom smeru u ovom visokom domu.
Prema tome, vas zaista molim i aludiram na vas da vi vodite sednicu i da ne potpadate pod kojekakve sitne provokacije, nego da idemo dalje jer imamo još dosta posla danas. Hvala.

Hvala.
Vi me poslaniče dobro poznajete, tako da znate da neću podleći provokacijama. Mislim da ste više sugestiju dali nego povredu Poslovnika, tako sam shvatila.
Da li neko o amandmanu želi da govori?
Reč ima Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da je ovaj amandman ne prihvatljiv jer ukoliko bi se član 3, ukoliko bi se usvojio amandman koji je veoma smislen i koji glasi ovako i za koji je trebao veliki intelektualni potencijal na nivou genija, da se napiše jedan tekst ove sadržine, ukoliko bi usvojili njihov amandman, član 3. bi glasio ovako, tako da stranke u postupku eksproprijacije i korisnik eksproprijacije te dve stranke, Republika Srbija, Grad Beograd i sa druge strane vlasnik nepokretnosti ne bi postojali u ovom zakonu.
Dakle, sasvim je amandman neprihvatljiv, potpuno prazan. Mislio sam da naravno staro se ne može zaustaviti, starenje, mislio sam da mudrost dolazi sa godinama, ali očigledno da nekim dolaze samo godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, profesor dr Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Blagoje Bradić, Ivan Karić.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poslanička grupa SDS-ZZS-ZS podneli su amandman kojim bi ublažili štetu i sprečili obeležavanje Srbije kao mesta nesigurnog za privatno vlasništvo i privatni kapital tako što smo predvideli u amandmanu, citiram ga – Objekti u privatnoj svojini koji su izgrađeni u skladu sa propisima i upisani u katastar nepokretnosti, mogu biti predmet eksproprijacije samo pod uslovom da vlasnici daju pisanu saglasnost za eksproprijaciju, sprovedenu prema odredbama ovog zakona.
Dakle, ovo je bio jedan, mogli bismo reći, krajnje pomirljiv amandman, koji je prenebregao to da mi ne verujemo da ovog „Beograda na vodi“ neće biti i će sa njim biti kao sa 100 hiljada stanova koje je premijer Vučić obećao po 380 evra, a koje nikada nije sagradio, niti ih je pomenuo. Dakle, to smo prenebregli. Međutim, tražili smo da tih 150 objekata privatnog vlasništva budu izuzeti iz prinudne eksproprijacije, da ona na neki način bude blaža, umerenija prema njima.
Znam, gospodine Selakoviću, da je eksproprijacija znak prinude vlasti prema vlasnicima privatne svojine, međutim i vi i predsednik Vučić, mislim da ste i vi danas spomenuli da je privatnog vlasništva tu svega 5%. Dakle, ne bi se desilo ništa loše za ovaj projekat u koji mi ne verujemo, a vi verujete, a želeli bi da se desi. Da ste izuzeli privatne prostore i da ste omogućili da taj deo „eksproprijacije“ bude sproveden kroz ovaj zakon, ali u procesu tržišnog otkupa tih lokacija, tako da ne bi bili oštećeni privatni vlasnici, zemlja Srbija posle ovog donošenja zakona ne bi bila označena crnom tačkom na evropskoj i svetskoj mapi, kao nesigurna zemlja za privatnu svojinu i mogli biste da se posvetite i košenju trave, i otklanjanju olupina, mada to nema nikakve veze s „Beogradom na vodi“. Trebali ste skloniti olupine i pokositi travu ne vezano. Za to vam ne treba zakon o eksproprijaciji.
Hoćete li vi za svaku divlju deponiju donositi odluku, odnosno zakon o eksproprijaciji u Srbiji? U Novom Sadu ih ima samo 1.005 divljih deponijama. Hoćete li na tim deponijama oglasiti, odnosno sprovesti eksproprijaciju da bi ih počistili? To ste mogli da uradite mimo toga.
Zbog toga tražimo, predlažemo još uvek, gospodine Vujoviću, obraćamo se i vama, da prihvatite ovaj amandman i da u posebnu pravnu kategoriju budu svrstani privatni objekti, a da vama „Beograd na vodi“ bude slobodan, ali da se mi ne brukamo kao pravna država.

Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vuković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Član 4. glasi - određuje se Republika Srbija, koju zastupa državno pravobranilaštvo, za korisnika eksproprijacije.
Određuje se Grad Beograd, koga zastupa javno preduzeće, odnosno drugo lice u skladu sa nadležnostima utvrđenim opštim aktima Grada Beograda, za korisnika eksproprijacije u izgradnji površine javne namene, odnosno izgradnji objekata javne namene, javnih površina za koje je posebnim zakonima utvrđena nadležnost Grada Beograda za izgradnju, itd.
Ovde vidimo da, u stvari „Beograd na vodi“, od toga Beograd može da se bavi samo parkovima, klupama i možda nečim sličnim, ali da je glavni deo u Republici Srbiji, koja naravno nije investitor „Beograda na vodi“, jer, kao što smo čuli, tu postoje pare koje su tri i po milijarde i koje će biti iskorišćene, koje su naravno strana investicija. Ako to racionalno pogledamo, to u ovom članu nikako ne može da se zaključi, niti to ovde znači.
Zašto Republiku Srbiju zastupa državno pravobranilaštvo kao korisnik eksproprijacije? To je isto pitanje koje je potpuno nejasno. Šta znači izraz – odnosno drugo lice? Znači, Grad Beograd zastupa javno preduzeće, odnosno drugo lice. Ja znam da u siromašnom pravnom jeziku drugo lice može da se negde proguta kao formalno ispravna reč za ovo objašnjenje, ali mislim da je mnogo bolje bilo da je tu pisalo – drugi subjekt. Ovde imamo sada dilemu da li Grad Beograd zastupa javno preduzeće ili neko drugo lice, pa to lice može da bude bilo ko od prisutnih poslanika, od ljubitelja „Beograda na vodi“ koji su bili pre neki dan ispred sale, od ljudi koji možda imaju neku lošu nameru i mislim da je to jako loše da postoji u članu 4.
Prema tome, i član 4, kao i ostali članovi upućuju na to da je ovo pokušaj Vlade Srbije da jednu prljavu rabotu prebaci u ruke srpskom parlamentu, što ne treba da se dozvoli.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, Vujoviću, koji ne odgovarate sada na pitanja narodnih poslanika, i Selakoviću, poštovani gosti, ugledne arhitekte tvrde da je Beograd na vodi urbanistički presedan.
Moram ovde sada da se podsetim jednog zapažanja, da se svi mi narodni poslanici zamislimo oko toga o čemu mi danas raspravljamo. Ugledne arhitekte su nama ovih dana, narodnim poslanicima, poručili da većina u Skupštini, a sada je većina naprednjačka, može da glasa i da se zubi vade kroz uvo, a onda su saopštili koji razuman stomatolog će, na primer, da se pridržava takvog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li je nama jasno sa čime se poredi mogućnost najava usvajanja ovakvog predloga zakona? Da li je nama jasno ovde da će taj princip većine, ukoliko bude ključni za ovu raspravu, narušiti sve ono što su vrednosti konstitucionalne demokratije, gospodine Selakoviću?
Ovde je predsednik Vlade pre dva dana, u načelnoj raspravi, naveo praksu komunističke, jednopartijske, autoritarne, bivše države kao neku vrstu uzora za nas koji težimo stvaranju savremene demokratske države, gospodine Selakoviću. Zar jednoumlje treba da bude uzor nama koji težimo takvoj savremenoj državi, konstitucionalnoj, liberalnoj, parlamentarnoj demokratiji?
Poštovana gospodo, narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani gosti, poštovana predsednice Narodne skupštine, uvek ću se boriti protiv takvog pristupa i uvek ću se truditi da ubedim sve narodne poslanike da takav pristup ne donosi dobro, ne donosi opšte dobro, poštovana gospodo i poštovana predsednice, gospođo Gojković. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.