Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Imate bazu podataka o tumačima i znakovni jezika vodi Savez gluvih i nagluvih Srbije. U sudu se vodi posebna evidencija za sve sudske tumače, pa isto tako i za tumačenje znakovnog jezika. Kada budemo usavršili proces izdavanja licenci obrazovanja sudskih tumača znakovnog jezika, to će voditi i obrazovanje.
Na prvom mestu, Savez gluvih i nagluvih je reprezentativna, referentna organizacija koja te poslove radi dugi niz godina i radi ih odlično. Zaista nema razloga da se na bilo koji način nešto komplikuje. Stvari su vrlo jasne, sudski tumači vode sud, a bazu podataka vodi Savez, jer gluve i nagluve osobe će se za uslugu tumača i obraćati Savezu, pa je onda logično da i Savez bude taj koji raspolaže takvim podacima. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Ivan Karić i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Član 2, na koji smo mi uložili amandman, odnosi se na osnovna načela i mi smatramo da je definicija koja je data u predlogu nepotpuna, te smo predvideli da se na kraju rečenice briše tačka, a da se dodaju reči: „radi njihovog ravnopravnog uključivanja u životnu i radnu okolinu, kao i sve oblike društvenog života s jednakim pravima i uslovima, te s jednakim mogućnostima kakve imaju osobe bez oštećenog sluha“.
Predlog zakona određuje načela zakona koja proizilaze prvenstveno iz Ustava, te smatramo da je neophodno preciznije odrediti i suštinski cilj zakona kroz formulaciju da se zakonom obezbeđuju uslovi za uključivanje gluvih osoba u radnu i životnu sredinu, te da se stvaraju uslovi jednakih mogućnosti za te osobe.
Naš je amandman odbijen i Vlada u svom obrazloženju kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se članom 2. Predloga zakona upućuje na načela Ustava koja se odnose na uživanje ljudskih prava i zabranu diskriminacije, uz ukazivanje na odredbu člana 21. stav 4, kojom je utvrđeno da Republika Srbija može uvesti posebne mere, kakav je upravo ovaj propis, radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Imajući u vidu da se radi o ustavnim načelima koja se neposredno primenjuju, nema potrebe da se mišljenja iz Ustava preuzimaju u zakon.
Predlagač navodi da se ustavna načela neposredno primenjuju, te da iz tog razloga nema potrebe da se mišljenja, napominjem, mišljenja iz Ustava preuzimaju zakonom. Ako je to polazna osnova za odbijanje amandmana, onda ni predlagač ne bi trebalo da navodi ustavna načela u članu 2.
Pored toga, napominjemo da se u Ustavu ne nalaze mišljenja, nego pravne norme najjače pravne snage. Amandmanom se tražilo proširenje načela upravo da bi se stavio akcenat na ravnopravno uključivanje gluvih osoba u radnu i životnu sredinu, jer bi to trebao da bude smisao ovog zakona. Ponavljam, smisao ovog zakona. Ovakvo proširivanje osnovnih načela zakona nije bez razloga, budući da bi kasnije, u primeni prilikom ciljnog tumačenja propisa, u slučaju nedoumica, znatno pomoglo u ostvarivanju prava gluvih osoba. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Amandman svakako ne treba prihvatiti upravo iz razloga što je u članu 2. Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika, u skladu sa metodologijom izrade zakonskih propisa, u članu koji se odnosi na načela upravo potencirano postizanje pune ravnopravnosti osoba sa invaliditetom sa ostalim građanima.
Takođe, u članu 2. polazi se od osnovnih ustavnih načela, a naravno da se polazi i od Ustava kao najvišeg pravnog akta Republike Srbije i od načela koja se odnose na uživanje ljudskih prava i zabranu diskriminacije.
Naravno, Republika Srbija, a u skladu sa Ustavom, ima pravo i uvođenja posebnih mera, i to kod onih građana ili grupe građana koji zbog pojedinih poteškoća ne mogu u punom obimu da postignu ravnopravnost sa ostalim građanima Srbije. Upravo ta posebna mera koja proizilazi iz Ustava, član 21. stav 4, je i donošenje ovog Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, danas diskutujemo o jednom veoma važnom zakonu i današnji amandmani, kao i sam zakon, su dobri da pomognu našim građanima koji imaju problem sa sluhom. Ja mogu da kažem ka profesor otorinolaringologije da sam zadovoljan da imamo prilike da napravimo neki pomak i u ovoj oblasti.
Iskoristiću priliku dok je ministar tu da možda zajedno sa Ministarstvom zdravlja razmišljamo o uvođenju skrining programa za registrovanje oštećenja sluha kod novorođene dece, jer je to nešto što bi nas dodatno uvrstilo u klub razvijenih i dobrih evropskih zemalja i pomoglo bi mnogim našim bebama, tj. našim mališanima da se od samog starta registruje oštećenje sluha, kako bi moglo da se krene sa programom ugradnje kohlearnih implanata koji se u Srbiji rade u kliničkim centrima u Novom Sadu, Beogradu i Nišu i uspešno se oštećenje sluha leči sa tim implantima. Tako da, ovo je svakako dobra prilika da pričamo o ovoj temi i dobri su i amandmani.
Moja sugestija i prilika da u Narodnoj skupštini, kao otorinolaringolog, uputim jedan apel i jednu inicijativu, to je da Srbija iskoristi priliku da, vi zajedno sa ministrom Lončarom, pogledamo naše mogućnosti. Naši ORL centri su dobri, imamo dobre lekare, ali da se na ginekologiji gde se deca rađaju rade skrining programi, znači, da ako je rizična trudnoća. Mi smo u Nišu imali prilike da radimo jedan period, pa nam se taj aparat pokvario, da registrujemo decu koja na samom rođenju, znači par dana nakon rođenja, uradimo pregled sluha i ako ima oštećenja, mi imamo, znači Ministarstvo zdravlja ima program za ugradnju kohlearnih implantata, znači time se omogućuje normalan razvitak i sluha a nakon toga i govora.
Moja inicijativa je da se razmisli o nekom periodu. To ne košta puno, a taj skrining bi se sprovodio u kliničkim centrima, ova četiri velika klinička centra, i imali bi mogućnosti da deci kod kojih se registruje oštećenje sluha da hirurškom intervencijom mu popravimo, da ne bi u godinama, kada ne mogu da razviju sluh onda ne mogu ni da govore i dodatno im se onemogućuje, praktično, razvitak u jednu normalnu osobu. Hvala vam puno.
(Vesna Rakonjac, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Hvala.
Ima reč ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Svakako da bi trebalo da razmislimo o tome. Zaista nije moj resor ni oblast u koju se ja razumem, tako da ne mogu da dajem bilo kakve sudove, ali mogu da prenesem ministru Lončaru, pa da vidimo. U svakom slučaju, hvala na inicijativi.
Što se tiče konkretnog amandmana, jasno je da je Ustav iznad svega, iznad zakona, i da je jasno da se njegova načela ne moraju svaki put prenositi. Nema veće pravne zaštite od Ustava, a ovaj zakon proizilazi iz Ustava.
Samo izvinjenje. Da, zaista, ovo je neka štamparska greška. Čudi me da niko ni u zakonodavstvu to nije primetio. Nema potrebe da se mišljenje iz Ustava, mislim, glupost potpuna, dakle, brišemo to: „načela Ustava“, umesto reči: „mišljenje“. Ne znam kako se to potkralo. Izvinjavam se.