Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da donesemo akta iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Ovaj se član odnosi na određivanje osnovice za utvrđivanje visine novčane naknade. Amandmanom smo predložili da se za period za obračun osnovice računa prosečna zarada u poslednjih šest meseci, jer smatramo da je period od 12 meseci suviše dug. Dalje, amandmanom predlažemo izmenu u pogledu određivanja osnovice za visinu novčane naknade kada je u pitanju nezaposleni za koga poslodavac nije obračunavao doprinose, niti je podnosio poresku prijavu.
Naime, smatramo da rešenjem koje je ponudio predlagač da je nezaposleni dvostruko oštećen. Prvo od strane poslodavca a potom i od države, a naravno, ne svojom krivicom. Poslodavac koji nije obračunao, a time nije ni uplatio doprinose i dalje ima dug po tom osnovu prema državi, a država će ovaj prihod svakako u nekom trenutku i prihodovati, odnosno ostvariti.
Nema razloga da zbog toga što nesavesni poslodavac ne izmiruje obaveze, nezaposleni trpi posledice. Tako je moguće npr. da je neko primao platu u iznosu od 60.000 dinara, da nije znao da poslodavac ne izmiruje obaveze, da je ostao bez posla i da sada ne može da ostvari adekvatnu naknadu već će primati najminimalniji iznos, a da je objektivno osnovica znatno veća.
Vlada se u obrazloženju za odbijanje amandmana poziva na to da ona zapravo štiti prava nezaposlenih od nesavesnih poslodavaca, navodeći da postoje pravne praznine zbog kojih je Nacionalna služba za zapošljavanje dobijala sudske sporove protiv nezaposlenih lica, te da se ova situacija sada jasno normira Predlogom zakona.
Naravno, u obrazloženju se Vlada ne upušta u konkretnu ocenu naših amandmanskih rešenja, tako da ću ponoviti još jednom – mislim da je predlagač napravio izvestan pomak, međutim, on će svojim rešenjem teško da ošteti određene kategorije zaposlenih. Mislim da je sporna dužina perioda na osnovu kojeg se izračunava prosečna zarada, sa postojećih šest, produžava se na 12 meseci.
I konačno, mislim da je najveći problem u ovom zadnjem delu našeg amandmana, da je ozbiljan problem to što se uzima kao osnovica obračuna, kada nezaposlenom licu poslodavac nije isplaćivao zaradu i plaćao doprinose i poreze. Mislim da predlagač u ovoj situaciji predviđa da će se novčana naknada isplaćivati u najnižem iznosu.
Dakle, kao osnovicu uzima minimalnu zaradu a ne ono što je bila realna zarada nezaposlenog lica. Nezaposleni je, ponavljam, dvostruko oštećen. Prvo od strane poslodavca, a potom i od strane države, a bez svoje krivice. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Vulin.

Samo kratko.
Dakle, mi ovim jesmo regulisali pravnu prazninu i jesmo zaštitili radnika. Do sada ako ništa nije uplaćeno, ako se radniku ništa ne uplaćuje, nije bilo predviđeno šta će on dobiti. Mogao je da ne dobije ništa. Ništa nije uplaćeno i gotovo.
Sada smo predvideli da će dobijati bar minimalac. Izvinite, za nas je merodavno ono što je uplaćeno. Vi i ja možemo da sklopimo ugovor, u kome ja vama isplaćujem 500.000 dinara, to je vaš ugovor samnom, a ja vam nisam uplatio ni jedan jedini doprinos i vi ćete doći pred Nacionalnu službu i reći, ali meni ovde piše 500.000 dinara i sada ja treba da platim to što ste vi tamo dogovorili, a nije ništa uplaćeno državi. Nije moguće. Opet kažem, zgodno je, dobro zvuči, ali ne može država da preuzme na sebe odgovornost za čitav proces, za sve što se dešava u radu i sve što se dešava u radnim odnosima. To jednostavno nije moguće.
Na ovaj način, bar smo regulisali jednu pravnu prazninu i zaštitili radnika. Imate vi i druge načine da saznate da li vam se nešto uplaćuje ili ne uplaćuje. Možete da proverite. Na primer, centralni registar, pa možete preko PIO da proverite. Dakle, ima načina da proverite da li se vama našto uplaćuje. Nije to samo odgovornost države, nego je odgovornost i radnika da proveri da li mu se nešto uplaćuje. Hvala.

Hvala.
Na član 9. amandman je podno Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Ministre, da li prihvatate amandman?

Amandman se prihvata. Hvala.

Zahvaljujem.
Time amandman postaje sastavni deo Predloga zakona, kao i amandman Odbora na član 6. Predloga zakona.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem, gospođo predsednice i predsedavajuća sada, nismo stigli da se upoznamo sa amandmanom Odbora, ali ja ću da obrazložim amandman koji smo mi podneli.

Naime, podneli smo amandman na član 9. Predloga, kojim predlagač interveniše na član 70. tako da predviđa da se posle stava 2. doda stav 3. i onda citira ceo stav 3.

Mi smo, našim amandmanom predložili samo da se preformuliše stav 2, tako da glasi – novčana naknada iz stava 1. ovog člana ne može biti viša od 160% ni niža od 80% minimalne zarade, a koja se određuje na osnovu minimalne cene rade, utvrđene u skladu sa propisima o radu, za mesec u kojem se vrši isplata na osnovu broja radnih časova, za mesec za koji se vrši isplata novčane naknade.

Amandmanom je predviđeno rešenje koje je metodološki i pravno-tehnički ispravnije od rešenja predlagača datog u Predlogu zakona, budući da se izbegava regulisanje istog pitanja u dva različita stava

Mi smo to objedinili u jedan stav, preformulacijom stava 2. Vlada je odbila amandman navodeći već ustaljenu praksu da je predloženo rešenje koje je predlagač predložio celishodnije i ništa više.

Mi smo amandmanom ponudili jedno rešenje, normativno i jezički ispravnije, pravnički pismenije i prihvatanjem amandmana jedno isto pitanje ne bi se regulisalo u dva različita stava, a na taj način izbegli bi se problemi u tumačenju i primeni zakona u praksi, ali očigledno da Ministarstvo i predlagač nisu imali volje da prihvate ovu jezičku i pravnu preformulaciju, ali upoznaćemo se sa amandmanom koji je Odbor podneo, pa ćemo videti da li ćemo ga podržati.

Reč ima ministar Vulin.

Upravo, da bismo izbegli bilo kakva pogrešna tumačenja i bilo kakve mogućnosti da neki organ ne razume o čemu se govori, zato smo ovako vrlo pojasnili, upravo ovaj član i prihvatili, između ostalog, i amandman.
Zbog, mogu da kažem, jezičkog nesnalaženja zakonodavca iz 2009. godine, mi smo samo u protekle dve godine izgubili 271 milion dinara. To je otišlo zato što nismo imali ovu odrednicu. Nismo imali novčanu nadoknadu. E, zbog te reči – novčana nadoknada, zbog dve reči – novčana nadoknada, i zbog toga što nismo regulisali kako se računaju sati, nego da su svi meseci isti, kao što nisu isti, dakle mi smo zbog toga izgubili samo u protekle dve godine 271 milion dinara. Da znate kako se to radi, javio vam se advokat i kaže, dođe do spiskova, način na koji dolazi do spiskova je takođe vrlo problematičan.
Mi smo podneli krivične prijave za ljude za koje smatramo da su te spiskove neovlašteno iznosili i distribuirali, onda dođe advokat i kaže, nađe vas na spisku, pozove vas i kaže da li vi znate da vi imate pravo takvo i takvo, vi kažete – pa ne znam, on kaže – nemate nikakvih troškova, dopustite mi da vas zastupam, inače vrednost sporova između 100 dinara, 1000 dinara, kako kad, ali kada tužite državu za više hiljada takvih sporova, i kada to uradite, što bi rekli, zakon velikih brojeva, onda dođete do toga da se korisnicima, uslovno rečeno, oštećeni zbog ove nepravilnosti, isplati oko 101 milion dinara, ali se za sudske troškove i advokate odvoji 170 miliona dinara. Da se to ne bi desilo više nikada, mi smo doneli ove izmene i precizirali na ovaj način da se to više nikad neće ponoviti. Hvala.