Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Mi prihvatamo sve amandmane koji popravljaju zakon, a oni koji ne popravljaju zakon ne mogu da se prihvate. Meni je žao što se ne donose amandmani koji više popravljaju zakon, obično amandmani koji su na tih 200 koliko je navedeno, verovatno ih je dobar deo bio „briše se“ i bile su razne tačke i zapete, posebno kada je bio, ako se dobro sećam Zakon o radu. Mi smo nekoliko dana ovde raspravljali. Da smo prihvatili vaše amandmane koje ja naravno uvažavam i izuzetno cenim, to ne bi bio taj zakon, a kao što vidite ovaj zakon je dobar i ovo je zakon koji daje dobre rezultate.
To nije nešto što je moja ocena, to je ocena svih i pristrasnih i nepristrasnih. Uostalom to je ocena i onih koji u ovom parlamentu kritikuju taj zakon, ali kada se sretnu sa predstavnicima stranih investitora ili predstavnicima međunarodnih organizacija nikada ne kažu, evo kažite sad slobodno, posle sledećih izbora srušićemo ovaj zakon, čim budemo bili na vlasti, ukinućemo ovaj Zakon o radu. Nemojte zaboraviti to da kažete glasno, da se obavežete na to i kažite to naravno i predstavnicima investitora koji dolaze u ovu zemlju i otvaraju nova radna mesta. Nisam siguran da se to dešava i da to bilo ko govori, a još manje sam siguran da bi to bilo dobro prihvaćeno od bilo koga, pa i u ovoj zemlji, a i van nje.
Veoma poštujem i poziciju i opoziciju i institucija narodnog poslanika je za mene od najvećeg mogućeg značaja. O mom odnosu prema toj instituciji govori učestalost mog pojavljivanja. Govori što sam ja ovde od prvog do poslednjeg sekunda. Ne izađem ni jedan jedini sekund, kao što ste mogli da primetite, ne ručam, ne krećem se nigde. Kao što vidite ovi ljudi će ovde sedeti dok ja ovde sedim, a ja ću sedeti dokle god se ne završi sve što je potrebno da se završi i to sam radio satima u ovom parlamentu i danima u ovom parlamentu i to je moj odnos prema opoziciji i to je moj odnos prema svakom narodnom poslaniku. Veoma uvažavam sve argumente, ali dozvolite da i snosim odgovornost, pa prihvatim ono što mislim da je potrebno. Hvala.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovaj član zakona se odnosi na javne radove. Predlagač briše stav 2. člana 58. kojim je predviđeno da poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radu na određeno vreme. Predlagač u svom obrazloženju navodi da je razlog za brisanje ove odredbe u stvari proširivanje mogućnosti poslodavca da sa nezaposlenim zaključi i druge ugovore o radnom angažovanju različite od ugovora o radu.
Smatramo da predlagač nije svoju nameru ostvario ovakvim rešenjem već je samo predvideo u stvari da poslodavac ne mora, a onda verovatno neće zaključiti ugovor o radu sa nezaposlenim. Smatram da je postojeće rešenje prihvatljivije i da ga treba zadržati, te predlažemo brisanje člana 6.
Međutim, dobili smo odgovor Vlade u kome ona kaže, iznosi svoje razloge zbog kojih nije prihvatila ovaj amandman i sa suštinski identičnim obrazloženjem koje je navela u obrazloženju Predloga zakona, dakle, pod navodnom brigom, za pravni status i položaj nezaposlenih koji su angažovani u javnim radovima. Ukoliko je to zaista bila intencija predlagača zašto onda u Predlogu zakona nisu navedeni barem neki od oblika radnog pravnog angažovanja nezaposlenih lica kao što su ugovor o povremenim poslovima, ugovor o delu i slično. Forme koje poznaje radno zakonodavstvo itd. zapravo se ovde radi o tome da u primeni zakona poslodavac neće zaključiti nikakav ugovor sa nezaposlenim licem. Tumačeći rešenje predlagača u sopstvenu korist prilično čini mi se neozbiljno obrazloženje resornog ministra. Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, dr Vesna Rakonjac.

Ovaj amandman koji glasi „briše se“ potpuno je neprihvatljiv, a ja vam dugujem obaveštenje da smo prihvatili amandman Odbora na član 6. koji u članu 58. stav 2. menja se i glasi – poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju. Tu spadaju i ugovori o privremenim i povremenim poslovima, a u skladu sa propisima o radu i javnom konkursu. Prema tome, mislim da je ovo svrsishodnije rešenje. Znači, amandman Odbora je prihvaćen, a „briše se“ ipak ne znači ništa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, želim i ja da kažem nekoliko reči o amandmanu na član 6. predloženog zakona, a imajući u vidu da sam i ja bio jedan od inicijatora za preciznije regulisanje tih odredbi.
Prvo da podsetim o čemu se radi. Jedna od možda najvažnijih mera aktivne politike zapošljavanja usmerene ka unapređenju zaposlenosti jesu javni radovi. Ja sam u načelnoj raspravi insistirao na tome da se to još više podstiče i još više da šansi da se što veći obuhvat lica obuhvati tom merom aktivne politike zapošljavanja, odnosno u javnim radovima. U sada važećem zakonu član 58, odnosno ovaj koji se menja bilo je da javne radove sprovodi poslodavac, izvođač javnih radova koga određuje Nacionalna služba na osnovu javnog konkursa. To se ne menja, to ostaje. I bila je jedna odredba stav 2. poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radu na određeno vreme, taj odredba, taj stav Vlada je predložila da se briše.
Imajući u vidu da je želela, kako smo videli iz obrazloženja, da omogući i druge vrste angažovanja radnog nezaposlenog a ne samo kroz ugovor o radu, svi znamo ugovor o radu ima dve kategorije ili na neodređeno ili određeno vreme. To je ugovor o radu. Želela da je omogući veći obuhvat.
Zajedno smo se složili u načelnoj raspravi i ministar zajedno sa nama, čak mislim da je tu postojala relativno sloga između pozicije i opozicije da treba upravo to staviti u tu odredbu zakona, dakle i sve druge oblike radnog angažovanja, naravno u skladu sa propisima iz radnih odnosa.
Zato smatram da imajući u vidu, ima tri amandmana na član 6, jedan je „briše se“, drugi je koji ponavlja da treba da bude ugovor o radu što opet ne rešava pitanje i treći mislim da je u stvari rešenje koje je predložio Odbor za rad i socijalna pitanja, a to je da poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Ja mislim da to rešava problem i to omogućava da bude preciznije regulisano, omogućava veći obuhvat nezaposlenih lica, ali i obezbeđuje pravnu sigurnost. Prema tome, i naravno biće podsticajno za tu oblast, oblast javnih radova.
Iz tih razloga mi smatramo, podržaćemo amandman odbora bez obzira što će on kasnije naići, ali govori o istom članu amandman na član 6. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima magistar Mirjana Đoković. Izvolite.

Evo ja ću se potpuno pridružiti i razmišljanjima predlagača Odbora za rad i socijalnu politiku i zapošljavanje kao i prethodnom kolegi koji je imao svoje izjašnjavanje po pitanju amandmana, ali, ono što niko nije dotakao u obrazlaganju jeste činjenica da, a to će vam samo moći reći ljudi koji su konkretno uključeni kada treba da vrše selekciju ljudi koje uključuju u proces javnih radova, nezaposlenih lica, imate situaciju na terenu da ti ljudi koji vi radno angažujete u zavisnosti od vrste javnog rada, da je tu jako česta fluktuacija, pogotovo ko se radi o nisko kvalifikovanoj radnoj snazi.
Ako imate npr. javni rad čišćenje neke reke, imate izuzetnu situaciju da ljudi na terenu izbegavaju ili pak pribegavaju nekim određenim bolestima, kako bi izvrdali određeni javni rad, pogotovo ukoliko se radi o niskoj kvalifikacionoj strukturi. Ako je npr. Gradska biblioteka raspisala javni rad i onda treba da angažuje pet profesora književnosti, verujte tu neće biti nikakve fluktuacije, ljudi poštuju taj posao i predano rade i znate i sami da je svaki javni rad oročen vremenom znači najduže traje šest meseci i odmah treba da vam bude jasno da u zavisnosti od vrste javnog rada zavisi i sam način potpisivanja ugovora sa određenim licima. Toliko.