Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ja ću se samo nadovezati na stav koji je izneo uvažen kolega Miša Petronijević, imajući u vidu da on u pravom smislu reči daje suštinu onoga što je predloženo amandmanom Odbora već na neki način definisano.
Ako ćemo da govorimo vrlo precizno, pravnički, onda se ovde radi o radno-pravnom statusu, a pravni institut radno-pravnog statusa je malo širi pojam u smislu onoga što je i ministar rekao i da se radno-pravni status postiže kako ugovorom o radu na neodređeno ili određeno vreme, ali tako i ugovorom o povremenim i privremenim poslovima, koji je takođe rasprostranjen kao pravni osnov za određeni vid radnog angažovanja.
Šta je suština? Suština je da se upravo na ovaj način proširuje krug onih čiji interes kako pravni, tako i materijalni treba da bude zadovoljen. To je i cilj koji je ovim amandmanom trebalo da se postigne i on se postiže. U tom pravcu poslanička grupa SPS pozdravlja uvažavanje predloga amandmana koji daje sada Odbor u odnosu na postojeći tekst zakona, jer se na taj način nesumnjivo kvalitet zakona podiže, odnosno ono što je cilj mi na ovaj način ostvarujemo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Meni je žao što se nerazumevanje i neznanje o Zakonu o radu predstavlja kao arogancija vlasti. Izvinite, ja sam ovde čuo da je u pitanju samo zamena redosleda reči, ničeg drugog, a ovde sam vrlo jasno obrazložio kakvi su to pravni instituti.
Namera zakonodavca je i bila da na što širu lepezu ugovora, na osnovu kojih možete da obavljate neke poslove kroz javne radove, da se to omogući.
Ovo što smo prihvatili, nikakav obrt, to je samo pojašnjenje i, hajde da kažemo, da umirimo bojazan da poslodavci neće hteti da koriste neke druge mogućnosti koje imaju na osnovu Zakona o radu. Ne mislite valjda da ovo nismo prihvatili da bi neko mogao da zaposli nekoga na javnim radovima bez Zakona o radu? Nego, po kom zakonu, zar da radi na crno? To nije moguće. Ovo je samo pojašnjenje i hajde da tu bojazan, ovo je samo naša briga da ako smo primetili nešto što makar malo može da liči na mogućnost neke zloupotrebe, da to odmah rešavamo.
Ugovori o radnom angažovanju su ugovori van radnog odnosa. To su, recimo, autorski ugovori, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi. To je isto regulisano Zakonom o radu. Kojim drugim zakonom bi bilo regulisano? Ali, samo smo hteli da odgovorimo na bojazan, hajde da budemo još oprezniji nego što inače jesmo. Nije ovaj amandman sad uveo neke nove ugovore do kojih bi se i došlo tumačeći Zakon o radu. Ali, nemojmo sve da pravimo od toga … Vlada je prihvatila amandman Odbora u kome se nalaze i predstavnici opozicije i to se ovde prikazuje kao posledica neznanja, a čujemo da je ugovor o radu i ugovor o radnom angažovanju isto, samo različit raspored reči.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na član 7. Predloga zakona, kojim predlagač interveniše u članu 7. zakona i to tako što u stavu 1. vrši neke izmene i dodaje novi stav 2.

Mi smo predložili da se član 7. briše i ovakav amandman nije naš stav da želimo da vršimo opstrukciju i da želimo samo da se predlog na neki način diskvalifikuje. Naprotiv, ovo smo predložili zato što smatramo da je rešenje iz sada važećeg zakona bolje od rešenja koje se predlaže ovim izmenama i dopunama.

Naime, predlažemo brisanje ovog člana iz dva razloga. Prvim delom člana predlagač je ukinuo pravo na novčanu naknadu ne samo licima koja su ostvarila naknadu ili otpremninu u iznosu većem od zakonom određene otpremnine u procesu privatizacije, već svim licima koja budu proglašena tehnološkim viškom.

Ovde posebno treba imati u vidu da su sadašnje okolnosti bitno drugačije u odnosu na okolnosti koje su postojale u momentu donošenja zakona koji se sada menja. Naime, u međuvremenu je izmenjen i Zakon o radu i tada je smanjen zakonom zagarantovan iznos otpremnine, a istovremeno su posebnim zakonima umanjene i zarade, što dodatno utiče na iznose otpremnine, jer je smanjena osnovica za obračun isti. Tako da, ukoliko bi se ovakvo rešenje predlagača prihvatilo, tehnički viškovi bi ostali bez prava na novčanu naknadu kada primili otpremnine koje su znatno manje, nego što bi bile, na primer, pre godinu dana, pre navedenih izmena.

Drugi deo člana, koji predlagač nudi, predstavlja opterećivanje zakonskog teksta. Naime, predlagač u obrazloženju navodi da se ovo rešenje predviđa kako bi se sprečile zloupotrebe u vezi sa novčanim naknadama. Ukoliko zloupotrebe postoje, njihovo iskorenjavanje je stvar inspekcija ili pravosudnih organa, te nema potrebe dodatno opterećivati ovaj tekst zakona.

Osim toga, nezavisno od cilja koji predlagač ima u vidu, ovakva formulacija predstavlja još dodatno ograničavanje i onako ograničenih prava nezaposlenih.

Vlada nije prihvatila amandman, ističući u obrazloženju da predloženo zakonsko rešenje ima za svrhu sprečavanje zloupotrebe korišćenja prava. Mi nikako ne možemo prihvatiti ovakav stav resornog ministra iz razloga koje smo već naveli u obrazloženju amandmana i zato što je predlagač ukinuo pravo na novčanu naknadu, ne samo licima u procesu privatizacije, već svim licima koja budu bila proglašena tehnološkim viškom odlukom Vlade, a koje su ostvarila naknadu ili otpremninu u iznosu većem od zakonom određene otpremnine.

Htela bih da podsetim da otpremnina ima za svrhu da omogući ljudima da se u momentu kada ostanu van radnog odnosa, odnosno kada im prestane radni odnos, da mogu da se snađu i da prežive jedan određeni period. Naknada koja se prima kada ostanu bez posla ima drugu svrhu da mu u određenom periodu omogući osnovnu egzistenciju, njemu i porodici, a od otpremnine često ljudi započinju neke nove poslove i privatne biznise i utroše sve na to. I dalje stoje svi razlozi koje sam navela u obrazloženju amandmana, pa predlažem da ga još jednom razmotrite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, narodni poslanici, opet ću kratko o ovom amandmanu, imajući u vidu da mi je to bio predmet rasprave u načelnoj raspravi.
Mislim da je ovog puta Vlada u pravu sa onim što je želela i način na koji je regulisano. Evo, o čemu se radi? Radi se o pravu na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa, članom 67, odnosno ovde se menja članom 7. jedan deo, a jedan deo se dopunjava.
Mislim da smo prošli put razjasnili ko nema pravo na novčanu naknadu. To je odredba koja i u sada važećem zakonu stoji. Drugo, to se ne menja. Dakle, ne ograničava se pravo na novčanu naknadu.
Šta je još karakteristično za ovaj važeći Zakon o zapošljavanju? Pored toga što nema pravo na naknadu onaj ko je dobio otpremninu veću od predviđene Zakonom o radu, onaj ko je svojevoljno napustio radno mesto, što nije sporno.
Treba još imati u vidu i član 66. važećeg Zakona o zapošljavanju, a on govori da pravo na novčanu naknadu se stiče posle 12 meseci neprekidnog rada i 18 meseci sa prekidima. Dakle, treba voditi računa i o jednom i o drugom članu. Ako već neko nema prava na novčanu naknadu, onda se mora primeniti na njega član 66, kao što se primenjuje i na sve druge da mora da ima 12 meseci i 18 meseci sa prekidima. Pošto se u praksi pojavljivalo da se to na jedan način, volšeban, zasnivao radni odnos na nekoliko dana, a samo sa ciljem da bi se ostvarilo pravo na novčanu naknadu, ne bi bilo pošteno prema onima koji imaju potpuno legalno pravo na novčanu naknadu.
Vlada je ovde želela, mislim da je u pravu, to da spreči i da kaže – stiče pravo na novčanu pomoć koju nema sada, kada napuni 12 meseci neprekidnog ili 18 meseci sa prekidima, kao i za sve druge što važi. Zato mislim da jeste ovde cilj da se ovom dopunom onemogući, spreči. Ovde se u stvari sprečava zloupotreba tog prava i iz tog razloga mislim da je Vlada potpuno u pravu što nije prihvatila predloženi amandman. Hvala.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viškova zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju svojevoljno opredelila za novčanu nadoknadu ili posebnu novčanu nadoknadu u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu.
Zakon iz 2009. godine. Ništa se nije promenilo. Samo smo dodali preciznu odredbu – 12 meseci. Ništa više. Dakle, vrlo precizno po zakonu, koji se očigledno nije čitao u ovoj Skupštini, a glasalo se za njega, bilo je predviđeno da lica koja dobiju otpremninu veću nego što je predviđeno Zakonom o radu, 2009. godina, ne mogu da ostvare pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti čim su to uradili.
Ništa nismo promenili. Samo smo precizirali – 12 meseci, jer smo videli u praksi da imamo ljude koji dobiju otpremninu, rade između dva – šest dana, raskine ugovor, svojevoljno raskine ugovor, bez obzira što je on kriv za raskid ugovora, on dolazi na Nacionalnu službu i kaže – molim vas, isplaćujte mi 12 meseci platu.
Lepo je raspolagati državnim milijardama. Što da ne? Predvideli smo 16 milijardi za otpremnine, hajde još 16 milijardi za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Može, super zvuči, bićemo popularni, svi će biti zadovoljni, ali to nije moguće, to jednostavno nije moguće. Nijedno pravo nije ukinuto.
Ovo me jako podseća na debatu o Zakonu o radu, gde su ovde neki plašili ljude da će početi masovna otpuštanja čim donesemo Zakon o radu. Tako i ovo, ni jedno pravo nije uskraćeno. Onaj ko je dobio otpremninu veću od Zakona o radu, ne može da dođe u Nacionalnu službu, a da pre toga ne radi 12 meseci. Šta je sporno?