Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.
Podneli smo amandman na član 3. Predloga zakona, kojim predlagač interveniše, u stvari, u članu 43. Zakona i kojim predlaže da se član 43. dopuni novim stavom 2, koji glasi: „Druge mere aktivne politike zapošljavanja usmerene ka zapošljavanju lica iz stava 1. tačka 8) ovog člana mogu se kreirati na godišnjem nivou Akcionim planom, u zavisnosti od potreba tržišta rada“.
Mi smo predložili da se reči: „usmerene ka zapošljavanju lica“ brišu zato što se dalje poziva na stav 1. tačku 8), koja kaže: „Druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže zaposlenje“.
Amandman u ovom prvom delu ispravljamo zbog pravno-tehničkih pravila koja se odnose na upućivanje na drugi član ili stav 2. člana. Pošto se ovde upućuje na tačku 8. iz stava 1. istog člana, dolazi, u stvari, kad se tumači, do ponavljanja. Da bi se to izbeglo, smatramo da je nepotrebno da se ponavlja i predlažemo da se briše.
U drugom delu amandmana predlažemo da se reči: „mogu se kreirati“ zamene rečima: „utvrđuju se“. U drugom delu, u stvari, predlažemo da se uvede obaveza da se na godišnjem nivou Akcionim planom utvrde druge mere aktivne politike zapošljavanja, za razliku od rešenja predlagača, koji je predvideo fakultativnost u ovom segmentu.
Vlada je odbila amandman, navodeći da se Predlogom zakona mere unapređuju, a samo po potrebi uvode i nove mere. Ponovo dobijamo od Vlade, odnosno od predlagača jedno vrlo nemušto obrazloženje koje se ne odnosi na suštinu amandmanske intervencije. Dakle, ponoviću, smisao amandmana jeste obavezujuća norma, da se Akcionim planom utvrde i druge mere aktivne politike zapošljavanja. No, odbijanjem ovog amandmana zaista stičemo utisak da ministru i Vladi i nije naročito stalo do toga i da se samo deklarativno zalažu za unapređenje mera zapošljavanja.
Zato predlažem da još jednom razmotrite naš amandman i da ga usvojite, kako bi dokazali da vam je zaista stalo do unapređenja mera zapošljavanja.