Poslaniče, prošlo vam je vreme, beskorisno.

A to što ste vi govorili u mom vremenu, to je u redu, jel tako?
Malo pre ste rekli gospodinu Babiću koji vas je upozorio…

Poslaniče, evo da se ne trudim, da upotrebim Poslovnik. Ja ne stvarno šta više da radim? Objasnite mi šta ja da radim da budu zadovoljni i pozicija i opozicija? Ako pustim da se govori mimo teme, u redu je, kad pustim poslanike sa leve strane.

Nemojte da trošite moje vreme, pod a.

Nije u redu kad pustim poslanike sa desne strane. Evo, isključiću vas da ne ispadne primedba da ostavljam poslanicima mikrofone.
Ako kažem da je prošlo vreme, kažu da nije prošlo vreme, morate nas da pustite da govorimo koliko mi hoćemo. Ako pokušam Poslovnik da primenim, za jedne važi, za druge ne važi.
(Zoran Živković, s mesta: Dajte mi reč da vas posavetujem.)
Neću vam dati reč. To ćemo mimo debate.
Ako dam pauzu u skladu sa članom 112, kažete – vi to ne smete da radite. Stvarno, nemojte da me maltretirate na poslu. Stvarno vršite vi poslanici mobing nadamnom. To je klasičan mobing nad predsednikom parlamenta. Šta god da uradim, mi ćemo mu reći da to nije dobro, i to je kao ono u kafani – zašto si me pogledao, što me nisi pogledao. Nemojte, molim vas, da idemo na taj nivo. Dajte da radimo. Nemojte maltretirati predsednika ili predsedavajućeg. Ko god ovde sedne, ja primećujem da ne valja.
(Zoran Živković, s mesta: Vama nije dosadno?)
Ne, nije. Ja volim svoj posao. Tako da ne može nikada da mi dosadi. Naročito volim da raspravljamo o zakonima u korist građana, jer njima je ovo vrlo važan zakon.
Poslaniče, razumela sam, sudije i javni tužilac u osnovnom postupku nemaju pravo na žalbu protiv rešenja kojim se prigovor usvaja. Pokušaćemo da od nekoga izvučemo diskusiju na tu temu. Ako ne, postoji sistem da pustim da pričate šta ko hoće, u vremenu koje ima i da završimo sednicu i na taj način, bez učešća predsednika. Samo ćemo meriti vreme i reći – gotova sednica. Može i tako.
Izvolite, reč ima poslanik Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne usvoji da ne glasate za predlog amandmana koji je podneo moj kolega zemljoradnik, iz prostog razloga što ne vidim šta je u stavu 3. predmet izmene, osim što se dodaje reč: „u osnovnom postupku“. Ne znamo o kakvom se postupku radi? Da li se radi možda o krivičnom postupku protiv ljudi koji su zloupotrebili položaj, da li se radi o osnovnom postupku koji može da bude krivični ukoliko budemo ispitivali način na koji su dobijene neke subvencije, ne znam na koji se osnovni postupak misli? Zato predlažem mojim kolegama poslanicima da je bolje ne glasati za ovaj amandman, da je bolje vinokulirati i na takav način odbiti ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Naravno da nema osnova za prihvatanje amandmana koji se odnosi na član 10, a inače se tiče odlučivanja o prigovoru posle ispitnog postupka i nema razloga za prihvatanje amandmana jer predlagač amandmana traži da umesto predsednik suda, koji proučava izveštaj i spise predmeta i primenjuje merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, znači, član 4, traži da umesto predsednika suda bude prvostepeni sudija.
S obzirom da je ovim Predlogom zakona jasno i precizno regulisano kome se podnosi prigovor, odnosno da se prigovor podnosi sudu u kome se nalazi predmet, to apsolutno ne mora da bude prvostepeni sudija odnosno ne mora da bude u pitanju osnovni sud i to je svakako razlog što ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Rešenje koje je dato u članu 10. od strane ministarstva odnosno Vlade je potpuno opravdano i potpuno u skladu sa odlučivanjem o prigovoru posle ispitnog postupka. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Ovaj amandman se ne može prihvatiti iz razloga koje sam ja naveo u načelnoj raspravi. Radi se o procesnim manjkavostima samog predloga, kao i amandmana. Ovde je u pitanju suvišno normiranje. O čemu se radi?
Povredu prava na suđenje u razumnom roku može da traži samo stranka. Povreda prava se ne odnosi ni na tužioca, a ni na sudiju. S druge strane, samo tužilac i sudija svojim postupanjem koje je suprotno onome što je u zakonu navedeno, ili je u duhu zloupotrebe procesnih ovlašćenja, ili na bilo koji drugi način kršenja zakona na štetu stranke, može da bude jedini razlog zbog čega stranka traži povredu prava na suđenje u razumnom roku. Onda bi bilo apsolutno besmisleno i nesuvislo da javni tužilac i sudija imaju pravo na žalbu. Kako bi se posmatralo kada bi sudija koji donosi presudu imao pravo na žalbu u slučaju da se taj postupak vodi dalje, a o njegovoj se presudi odlučuje? Dakle, nešto što je apsolutni pravni nonsens u procesnom pravu, tako da se i ovaj amandman u tom pravcu može tumačiti, a ni u kom slučaju se sa procesno-pravnog aspekta ne može prihvatiti. Zahvaljujem se.