Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, evo još jednog razloga zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman. Dakle, sam predlagač, sem što neće doći na glasanje, ubeđen sam, kao i do sada u 99% slučajeva, verujem da ga sada nema ni da obrazloži svoj amandman, a mi bi trebali to da prihvatimo.
Kao i u drugim amandmanima, i ovde se traži da se reči: „predsednik suda“ menjaju rečima: „prvostepeni sudija“. S obzirom da se radi o mom kolegi poljoprivredniku u pokušaju, ja makar solidarno moram da branim njegov amandman, ali smatram da to ne treba prihvatiti, da je on to doneo u pauzama poljoprivrednih radova i da nije ima vremena da razmisli da je ipak predsednik suda kvalifikovaniji da to uradi od prvostepenog sudije. Voljan sam da obrazložim njegov amandman, šta je on u stvari želeo, a zašto ja kao drugi poljoprivrednik mislim da je on to eventualno uradio u nekoj iznudici između dve faze poljoprivrednih radova, pa ne treba prihvatati taj amandman zato što mislim da je ipak rešenje koje je predložila Vlada malo bolje.
Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, ja moram da upozorim da je moj kolega bio malo neoprezan, morali bi onda da menjamo i članove 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16. i 17. Mislim da nije uputno da zbog jednog amandmana menjamo sve ove druge, zato što ukoliko se ovde reči: „predsednik suda“ zamene rečima: „prvostepeni sudija“, onda bi sve one nadležnosti koje su u ranijim članovima predviđene za predsednika suda bile veoma čudne jer bi se preplitale i odjednom bi na kraju došlo do toga da o onome što je odlučivao predsednik suda mora da odlučuje prvostepeni sudija. To su razlozi zbog kojih sam ja mislio da to ne treba prihvatiti.
Sada sam dobio poruku iz sela Čagrovac, to je Gadžin Han, a tu sam istu poruku dobio od njegovih sugrađana koji su poželeli da ga vide i da im ono obrazloži taj amandman – pravo na suđenje u razumnom roku, predsednik suda, prvostepeni sudija. Oni su veoma željni, dugo godina ga već nisu videli, a obratili su mi se i građani sela Pukovac i rekli – što mlatite praznu slamu, prenesite svom kolegi poljoprivredniku da kokoške opet iziskuju neko pelcovanje, iziskuju novi beli mantil, pa stoga mislim da se možda uputio da uradi taj koristan posao i zato mu čestitam. Hvala.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima najaktivniji poslanik u ovom sazivu Skupštine, poštovani gospodin dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovani gospodine Arsiću, hvala vam na preciznoj i tačnoj najavi, ja mislim, i primerenoj.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo, gospođo Kuburović i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, ja sam podneo amandman i na član 18. ovog predloga zakona i da obavestim narodne poslanike koji su u kontaktu sa građanima, da se i u našoj kancelariji ovde u Skupštini usijao telefon. Saradnica Ivana se javlja na svaki poziv.
Građani i građanke poručuju – narodni poslanici Nove stranke samo nastavite tako. Samo nastavite tako. Pripremajte amandmane, analizirajte, tumačite zakone, pokušavajte da ono što su predlozi zakona koji dolaze u Skupštinu Republike Srbije budu sadržinski sve bolji. Mi gospodine Arsiću, vidim da sada i vi to prepoznajete upravo to ovde radimo.
Moram samo povodom ovog amandmana na član 18. Predloga zakona da kažem nešto i gospodinu Markoviću koji je saopštio da nema ništa protiv Nove stranke, pa naravno da nema ništa, on je ovde i čestitao na usvojenom amandmanu, ali to nije ovaj amandman na član 18, to će biti amandman na član 24, ali moram da kažem radi matematike gospodinu Markoviću. Ne možemo svi ovde da rastemo po 5%. Mi smo se juče ovde dogovorili oko toga da prihvatamo nešto što je statistika. Statistika kaže da je ovih godinu dana 5% predloženih amandmana Nove stranke usvojeno poštovana gospodo.
Ja sam zaključio ako svake godine budemo imali po 5%, to će za tri godine biti ukupno 20% ako to pretočimo u izbornu volju građana za Novu stranku. Dvadeset procenata podrške za Novu stranku na izborima. Ne može da znači dodatne procente za Srpsku naprednu stranku, jer mi smo protivnici, poštovana gospodo. To nužno znači pad Srpske napredne stranke, procenat po procenat, pet po pet procenata, gospodine Markoviću. Hvala.

Ta računica kolega Pavićeviću nije vam dobra, verujte mi. Morate da naučite da se procenti ne sabiraju iz godine u godinu, nego se računa ukupan broj procenata usvojenih amandmana za čitav ovaj statistički period i ja mislim da biste bili jako srećni ako dostignete tih 5% na glasanju.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Hteo sam zapravo javno da se zahvalim vama gospodine predsedavajući na poruci koju ste mi preneli. Moram da priznam nisam do kraja razumeo da li je moguće da uz dvominutno obrazloženje zašto je neko nešto zaboravio, mi nismo dobili odgovor na pitanje hoću li ja čuti odgovor na svoje pitanje ili neću.
Zato bih vam ipak predložio da prenesete moje pozdrave nazad uvaženom kolegi predlagaču i da mu kažete ako ne bude skupio hrabrosti da mi odgovori na pitanje, ja ću biti prinuđen da zamolim koleginicu Vlahović da mu opet pritekne u pomoć. Dok to ne čujem, amandman da se odbije. Hvala.

Prenećemo gospodinu Pavićeviću.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani gospodine Arsiću, malo vam zameram što nisam imao najavu kao povodom prethodnog amandmana ili možda još malo primereniju i precizniju i bolju gospodine Arsiću.
Poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva pravde gospođo Kuburović i poštovani gosti iz Ministarstva, dve stvari želim da kažem povodom amandmana na ovaj član Predloga zakona.
Najpre, moram gospodinu Orliću koji se požalio malopre ovde da dugo čeka odgovor na pitanje da mu preporučim da zaista to pitanje prenese gospođi Vlahović, narodnoj poslanici u Narodnoj skupštini, da ona postavi to pitanje, jer ću ja svakako radije na pitanje odgovoriti narodnoj poslanici gospođi Vlahović. Ja vidim da gospođa Vlahović prihvata ovo kao jednu vrstu komplimenta, jedne posebne pažnje prema jednoj našoj koleginici ovde, poštovana gospodo.
Druga stvar koju ovde moram da kažem vama gospodine Arsiću i pravo da vam kažem, da vas malo izazovem na jednu raspravu, da iskoristite onu mogućnost i pravo iz člana 100. Poslovnika, pa da debatujemo i ovim amandmanima. Drago mi je, što ste vi sa mesta predsedavajućeg ovde prihvatili da je Nova stranka već na 5% podrške biračkog tela, gospodine Arsiću, a ja se nadam da će ona moja računica koja Novu stranku, na narednim parlamentarnim izborima vodi i do 20%, biti tačna gospodine Arsiću.
Žao mi je što je gospodin Selaković odlučio da prihvatanjem samo jednog amandmana stvori jednu prepreku za taj uspeh, ali se nadam da ćemo u daljim raspravama, poštovana gospodo, već od narednog utorka, za kada je zakazana nova sednica Narodne skupštine, a na toj sednici i Zakon o udžbenicima, za koji sam se i te kako pripremio ovde, da će broj tih amandmana biti uvećan, pa i taj procenat podrške na izborima, poštovani gospodine Arsiću. Hvala.

Zahvaljujem kolega Pavićeviću.
Naš narod kaže nada poslednja umire.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, niste u pravu. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, dragi gosti, gospodine predsedniče, predsedavajući niste u pravu. Ima poslovica nada umire poslednja, nije tačno. Ipak poslednji umire njen vlasnik. Tek toliko da postoji i ta neka druga izreka.
Naravno da sam ja za to da se ne prihvati ovaj amandman s obzirom da sam već iznosio argumentaciju za to, kada predlagači amandmana smatraju da je kvalitet njihovih amandmana veoma sumnjiv, kada nisu voljni da glasaju za sopstvene predloge. Kada to nisu učinili ni u procentu 10% glasanja za sopstvene amandmane, a kako mi onda da glasamo za amandmane i da verujemo u šta i oni sami ne veruju.
To su argumenti koje sam već upotrebio nekoliko puta u vezi ovih amandmana zato što su u svim tim amandmanima neke kozmetičke promene, tipa promene jedne reči ili tako dalje, što suštinski ništa ne znači.
Ono što stalno zvone telefoni i ono što su me sada upozorile kolege, na usijanje nečijih telefona. Da su me građani, ne sada samo iz ona dva sela, Pupovac i Čabrovac, sada iz svih sela me upozoravaju, s obzirom da svi koji plaćaju porez i svi oni koji pune budžet Republike Srbije su sve nas zamolili, a posebno vas gospodine ministre i gospodine predsedavajući, da se dobro pazite od ovih usijanih telefona. Oni na tim svojim usijanim telefonima i svojom topolom ljubavlju prema ovoj Skupštini ponovo ne zapale ovaj visoki dom. Hvala.