Gospodine Babiću, dužan sam da dam objašnjenje. Ja gospodina Stefanovića ništa nisam razumeo jer on je pričao o decenijama širenja straha. Ja znam ko je tada bio na vlasti, tako da ga nisam ništa razumeo.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Zahvaljujem.
Pošto još nismo usvojili dnevni red, poslanici se javljaju po povredi Poslovnika, neću dopustiti dok se ne usvoji dnevni red da se javljate više po povredi Poslovnika, dok ne krenemo sednicu, pošto sednica još nije ni počela bez usvajanja dnevnog reda.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, o predlogu za povlačenje tačke iz dnevnog reda o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – 10, uzdržan – jedan, nije glasalo – 24 od ukupno 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Molim službu Narodne skupštine da sačini prečišćen tekst utvrđenog dnevnog reda sednice i dostavi ga narodnim poslanicima.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju;
2. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 54. stav 1. Zakona visokom obrazovanju
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Zoran Ilić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Izvolite, povreda Poslovnika, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Izvinite, gospodine predsedavajući, molim vas, članovi 103, 104, 106. i 107. su povređeni tokom prethodnog izlaganja po povredi Poslovnika. Niste reagovali po članu 103, kada je kolega očigledno zloupotrebio Poslovnik i imao repliku na moje izlaganje. Onda ste povredili 106. i 107. zato što ste rekli, kao predsedavajući, citiram – ja ga ništa nisam razumeo. To stvarno nije korektno što radite. Dozvoljavate kolegi Babiću da ovde replicira i priča o svemu, samo ne o onome što je bio Predlog zakona o zašiti od straha, spominje nenadležni organ, ustavno definisan, doduše, Pokrajine Vojvodine, koji nema nikakve veze sa zakonima, to biste vi bar morali znati, ako ne zna kolega Babić, Pokrajinska skupština donosi odluke, a ne zakone, to je prvo. Drugo, onda se krećemo o pitanju ko je izjednačio koga.
Mi, za razliku od vas, možemo da kažemo šta nije bilo dobro u prošlosti. Vi nemate prošlost. Vi imate samo sadašnjost koju izjedate i rasturate ovu zemlju. Vaš odgovor na sve to da njemu dozvolite da ovde drži predavanje o nečemu što nije uopšte bilo reči o tome u sali, a drugo, da kažete da vi ne razumete narodnog poslanika, sa nipodaštavanjem prema narodnom poslaniku. Našta to liči ovde?
Malopre ste dozvolili da jedan poslanik ovde viče na nas zato što je Janko Veselinović dao izmene i dopune zakona. Šta je sledeće? Onda se pitate šta će nam Zakon o slobodi od straha. Evo zašto. Zato što možete da nas postrojite ovde na kraju. To nije korektno što radite. Četiri člana Poslovnika ste prekršili. Naravno da ćete da kažete da nema osnova, vi to ništa ne razumete. Ali razumećete, budite sigurni.

Vreme.     
Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Upravo ste vi učinili ono što ste govorili u povredi Poslovnika, da ste osporavali da sam ja prekršio Poslovnik. Znači, koristili ste povredu Poslovnika za repliku. Ja sam samo dao objašnjenje gospodinu Babiću da nisam mogao da reagujem kada me je pozvao da sam prekršio Poslovnik zato što vas nisam razumeo. Vi ste govorili o decenijama širenja straha, a ja znam da SNS u tom periodu nije bila na vlasti i nisam razumeo onda delove vašeg izlaganja. To je nešto što sam morao da dam kao objašnjenje gospodinu Babiću, kao što ste vi sada, kažem, ono što ste osporavali prethodnom govorniku činili i sami, koristili povredu Poslovnika za repliku. Zahvaljujem.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, želi reč? (Da)
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala lepo.
Uvaženi predsedavajući, poslanice i poslanici, ispred vas je zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Dakle, Zakon o vazdušnom saobraćaju je donet 2010. godine i u periodu do današnjeg dana, odnosno do pre mesec dana kada smo ga pustili u javnu raspravu, smatrali smo da u zavisnosti od onoga što smo u realnom životu mogli da vidimo postoje potrebe da se ovaj zakon izmeni i dopuni, da ga u tom smislu popravimo, ali isto tako i da ga uskladimo sa svim trenutno mogućim evropskim direktivama i sve ono što trenutno može da se primeni od evropskih direktiva nalazi se u ovim izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Naravno, danas ćemo razmatrati o izmenama i dopunama Zakona u načelu, ali ono što moram da naglasim, to je da kada posmatramo sve vrste saobraćaja u Srbiji, ne možemo da ne priznamo da je vazdušni saobraćaj sasvim sigurno jednim delom već u EU i da je vazdušni saobraćaj upravo nešto našta sasvim sigurno Srbija može da bude ponosna.
Vlada jeste zadužena da utvrdi uslove vrlo jasno, da se pre svega sprovodi politika vazdušnog saobraćaja, da vazdušni saobraćaj bude bezbedan i obezbeđen. Ovaj zakon, pored usklađivanja sa evropskim direktivama, usklađivanja, naravno, mnogih terminologija, unosi i određene novine koje do sada nisu postojale u Zakonu od 2010. godine. Posebno naglašavam, o tome ćemo sigurno razgovarati, formiranje i Nacionalnog komiteta za bezbednost, ali isto tako i mogućnosti koje zakon ovog puta dozvoljava a tiču se drugačije podele aerodroma, u želji da budemo kvalitetniji, efikasniji, da smanjimo troškove otvaranja novih aerodroma.
Naglašavam takođe da je ovaj zakon, kao i svi zakoni koje ovo ministarstvo radi, bilo u javnoj raspravi. Pored Beograda, tu su i ostali gradovi u Srbiji. Zakon je usaglašen sa svim sugestijama svih ministarstava u Vladi Srbije, ali kada smo radili na izmenama i dopunama zakona, onda su unutar radne grupe obuhvaćena mišljenja ne samo vladinih organizacija, nego i određenih vazduhoplovnih organizacija, kao i aeroklubova itd.
Dakle, nadam se da ćemo imati jednu uspešnu i dobru raspravu. Mi smo tu da zakon predstavljamo, branimo, ali isto tako da ukoliko postoje dodatne sugestije da nešto može još da se unapredi, popravi, mi smo tu da čujemo i da to uradimo. Još jedanput, želim da kažem da upravo ovaj zakon treba da nam omogući zaista da učinimo još više u ovom delu saobraćaja jer mogućnosti za to sasvim sigurno postoje. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Hvala puno, poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima.
Naime, kada govorimo o vazdušnom saobraćaju, činjenica je da je zakon o predmetnoj materiji donet 2010. godine, koji je na prilično dobar način uopšte postavio pretpostavke za dalju harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, te je tako upravo vazdušni saobraćaj, kao što ste vi to sami u izlaganju i spomenuli, a u odnosu na neke druge vrste transporta, zasigurno prilično uznapredovao i u tom smislu svakako najdalje i otišao, za razliku od ostalih vrsta saobraćaja i to prvenstveno sa aspekta usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, što zasigurno potvrđuje i izjava o usklađenosti, koja predstavlja sastavni deo i ovog, kao uopšte i svakog, predloga zakona.
Naime, njihovo dalje usaglašavanje sa istim, dakle sa utvrđenim standardima i praksom međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i tekovinama EU, ima za posledicu upravo izmene i dopune o kojima danas raspravljamo.
Ono što je činjenica i ovde moram da napravim jednu digresiju, jeste da prikaz izbora međunarodnog vazduhoplovnog prava nikada nije moguć bez objašnjenja uloge i zadataka određenih međunarodnih organizacija koje se upravo bave civilnim vazduhoplovstvom, a zasigurno je da tu najveću ulogu ima pomenuta međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva, određena odredbama Čikaške konvencije i koja zapravo ima trojaku funkciju – i administrativnu i legislativnu ali isto tako i sudsku. Te njene funkcije ne zasnivaju se samo na autoritetu koja ona nesumnjivo poseduje i time utiče na formiranje samog vazduhoplovnog prava, već i ono što je prisutno neko vreme, a to je da ona zapravo pokazuje jednu tendenciju uopšte kodifikacije i unifikacije vazduhoplovnog prava i mislim da je to put kojim se ide u jako dobrom pravcu.
Iako je u našoj zemlji zbog sankcija i svega onog što se dešavalo u najgorim periodima kod nas, članstvo je bilo suspendovano, ono je, na sreću, obnovljeno 2001. godine, a po sticanju samostalnosti Republike Srbije. Na sreću Demohrišćana, Srbija je i samostalna članica upravo u ovoj organizaciji.
Čini mi se da kako se dalje bude usaglašavao i pratio rad, tempo i dinamika upravo pomenute međunarodne organizacije civilnog vazduhoplova, tako ćemo i mi biti u obavezi da svoje domaće zakonodavstvo usaglašavamo, tako da je u tom smislu ovo jedan od retkih zakona gde mogu da kažem da se ne protivim izmenama i dopunama.
Ono što je svakako tačno jeste konstatacija da se stepen razvoja jednog društva ogleda stepenom razvoja saobraćaja, a sa druge strane da se stepen kulturnog razvoja meri uopšte kulturom u saobraćaju. U godišnjem izveštaju Republičkog zavoda za razvoj, pod nazivom „Republika Srbija“ iz 2008. godine, primećeno je sledeće: da Srbija jako zaostaje za infrastrukturnim reformama u odnosu na okruženje i u odnosu na zemlje EU, da je uopšte saobraćajna mreža, znači, govorim o svim vidovima saobraćaja, potpuno neintegrisana, da je nerazvijena, nekonkurentna, nestandardizovana sa EU, da je slabo razvijena infrastruktura i neadekvatna organizacija saobraćaja, što sve predstavlja veliku prepreku privrednom rastu, ali ne samo privrednom rastu naše zemlje već uopšte povećanju produktivnosti, konkurentnosti, zaposlenosti i uopšte jednoj brzoj i kvalitetnoj razmeni dobara i usluga.
Dakle, nije postojao pravilan pristup, ne samo vazdušnom saobraćaju nego uopšte saobraćaju u našoj zemlji. Ukoliko se osvrnemo za kratko unazad, onda možemo recimo da primetimo da novce od privatizacije mi smo trošili na potrošnju, umesto da smo ulagali u ono što je nama preko potrebno, a to je upravo saobraćajna infrastruktura. Čini mi se da je to neka propuštena prilika, ali, dobro. Ako imamo u vidu ko je u pomenutoj godini bio ministar finansija, onda mislim da je svaki dalji komentar suvišan.
Prema mišljenju stručnjaka, naša celokupna saobraćajna infrastruktura devastirana je potpuno u periodu 1991. do 2000. godine, a onda sve ono do 2000. godine pa do dana današnjeg zapravo predstavlja popravljanje, prepravljanje, restauraciju itd.
Za odvijanje vazdušnog saobraćaja svakako da su najprimarniji aerodromi, avio-prevoznici i neophodne institucije. Tu pre svega mislim na Direkciju za civilno vazduhoplovstvo i Agenciju za kontrolu letenja Srbije. Srbija ima dva aerodroma koja su u potpunosti osposobljena za međunarodni avio saobraćaj – „Nikolu Teslu“ u Beogradu i „Konstantin Veliki“ u Nišu. Treba imati u vidu da se preko aerodroma „Nikola Tesla“ u Surčinu obavlja preko 75% putničkog i oko 90% robnog transporta. Kapacitet aerodroma jeste 5,6 miliona putnika, a njegova iskorišćenost je oko 30-35%. To su podaci do kojih sam ja došla i mislim da tih 35% upravo govore o nedovoljnoj iskorišćenosti raspoloživih kapaciteta koje aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu zasigurno ima.
Srbija ima samo jednu avio-kompaniju, kao što znamo – Er Srbiju, sa flotom čiji su avioni prosečne starosti od preko 17 godina. Ukoliko se analizira stanje naše flote i brojnost aviona u odnosu na ukupan broj stanovnika u našoj državi, onda dolazimo do činjenice da Srbija zapravo ima svega dva aviona na milion stanovnika, a zemlje EU imaju 13 aviona na milion stanovnika. Neodgovarajuća struktura aviona, tehničko-tehnološka zastarelost, čini mi se da se ne mogu tako lako iskoreniti, posebno što je to nešto što je simbolizovalo nekadašnji JAT.
Što se tiče kompanije Er Srbija koju sam pomenula, naravno da se stvari pokreću u dobrom pravcu i to je ono što je primetno, kao i da se menja sve ono što je karakterisalo nekadašnji JAT, a to je jedna potpuna intertnost i neorganizovanost. Da se situacija popravlja, takođe govori i podatak do kojeg sam došla, a to je da je 17. avgust 2013. godine dan kada je zabeležen rekordni vazdušni saobraćaj u našoj zemlji po broju opterećenosti, dakle, operacija je da je centar Kontrole letenja Beograd jednostavno pokazao spremnost da se izbori sa tako velikim opterećenjem, tada rekordnim za ovaj deo Evrope.
Predložene izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju o kojima danas raspravljamo treba da učine još jedan dodatan korak napred i one zasigurno, bar na način kako je to definisano ovim Predlogom zakona, to i čine, a to je da se odredbe zapravo upodobe praksi, znači, da one održavaju našu trenutnu stvarnost, što nije slučaj sa mnogim zakonima iz različitih materija, gde su zakoni i praksa u raskoraku, da se otklone pravne praznine kojim obiluje još uvek važeći Zakon o vazdušnom saobraćaju, da se izvrši jedno detaljnije i potpunije normativno uređenje tamo gde je ono potrebno, a što se izmenama i dopunama takođe čini i naravno da se nebrojeno puta, kao do sada, donese podzakonski akt koji će imati svoj pravni osnov jer predstavlja pravni nonsens predviđanje podzakonskog akta. Takođe, imali smo prilike da sa tim budemo upoznati. Dakle, predviđa se donošenje podzakonskog akta a da pravni osnov za tako nešto ne postoji.
Usklađivanje sa definicijama međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva jeste nužnost, kao i unošenje potpuno novih zakonskih pojmova, što je vidljivo već iz člana 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Dakle, poštovanje pravila letenja tokom vršenja vazdušnog saobraćaja unosi se novim članom 4a. predloga o kome danas raspravljamo.
Konačno, po meni, ono što se već trebalo uraditi, ali dobro, bar se to danas čini i što je, po meni, lično, od jako velike važnosti za jedno normativno dobro uređenje ovog zakona, jeste izmena samog pojma vazduhoplova, dodaću – konačno izmena samog vazduhoplova, jer je vazduhoplov do sada bio nekakva naprava sa posadom i jednostavno takvu terminologiju nisam mogla da razumem. Otišlo se i korak dalje, pa se sada postavilo pitanje – a šta ćemo sa bespilotnim vazduhoplovima, jer činjenica je da oni nisu imali svoje zakonsko uređenje, a isto tako, činjenica je da je takva vrsta vazduhoplova sve češća i da zaslužuje jednostavno bar da nađe svoje mesto u okviru zakonske definicije u predlogu zakona.
Član 6. takođe predstavlja iskorak napred, a obezbeđenje zaštite podataka koje Direktorat pribavlja i prikupi posredstvom sistema obaveznog ili sistema dobrovoljnog prijavljivanja događaja, svakako je novina i kao što smo mogli da primetimo i dobro zapazimo jeste da je njen cilj preventivnog karaktera i da je usmereno na ono na šta u prvom redu i treba da bude, a to je upravo bezbednost vazduhoplova.
Neregulisano pitanje plana leta vazduhoplova koje koristi Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, sada se konačno otklanja, budući da je i do sada, naravno i dalje to ostaje kao zakonska odrednica, da je direktorat taj koji je propisivao plan leta koji se odnosi na civilne vazduhoplove, a Ministarstvo odbrane, naravno i dalje ostaje nadležno za propisivanje plana leta koji se odnosi na vojne vazduhoplove.
Razlikovanje komercijalnih od nekomercijalnih letenja, takođe je dobro i jako je bitno i to sa više aspekata, ali prvenstveno sa aspekata složenosti uslova koje moraju da se ispunjavaju u pogledu prvog, dakle u pogledu komercijalnog, odnosno u pogledu nekomercijalnih letenja.
Usklađivanje sa odredbama Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta broj 1008. iz 2008. godine nametnula je potrebu potpuno novog zakonskog određenja samog pojma avio-prevoza i pojma redovnog avio-prevoza, ali i finansijskih uslova za izdavanje operativne dozvole, jer finansijska stabilnost avio-prevoznika uvek je uzročno povezana sa njenom bezbednošću.
Meni, naravno, nedoumicu izaziva rešenje koje predstavlja novinu, a to je mogućnost da se avio-prevozniku koji ima finansijskih poteškoća može izdati privremena operativna dozvola u slučaju da se proceni da on u određenom vremenskom periodu može izaći iz, zapravo može jednostavno izvršiti svoju finansijsku konsolidaciju.
Moje pitanje jeste, na čemu bi se procena tako nečega, uopšte zasnivala neposredno pre izdavanja tako jedne operativne dozvole i šta ukoliko se ustanovi da je procena bila pogrešna? Tu je, znači neko napravio propust, u ovom slučaju direktorat i čini mi se da u tom smislu nije dovoljno samo da se odredi da direktorat jeste taj koji može da takvu dozvolu stavi van snage i čini mi se da nije dovoljno da se tako nešto samo objavi, dakle da je dozvola stavljena vam snage u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, već da neko mora da snosi i odgovornost zato što je tako nešto uopšte dozvolio i izdao takvu jednu operativnu dozvolu.
Takođe, imamo određenih nedoumica i u pogledu člana 20. Mislim da se ovde ipak treba odrediti nekakav, bar po men, fiksni rok za izvršenje uvida u dokumentaciju koju dostavljaju avio-prevoznici u slučaju davanja vazduhoplova u zakup zajedno sa posadom, ali i istovremeno uz zadržavanja postupka hitnosti, jer mislim da postoje slučajevi u praksi koji bi takvu hitnost opravdali.
Takođe, ono što je dobro na izmenama i dopunama o kojima danas raspravljamo, jeste što se njima olakšava, stranim avio-prevoznicima, obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, a radi obavljanja kako je to već kao primer i dat u samom Predlogu zakona, recimo hitnog medicinskog prevoza, što je svakako najbolji primer, ali se ne može ograničiti samo i na to, jer primera ima sijaset, tako da i razlozi za tako nešto jesu brojni.
Pošto izostaju vidljivi rezultati naše zemlje na planu životne sredine i to već dugo vremena unazad, pretpostavljam da je to razlog zašto se uopšte taj termin zaštite životne sredine izbrisao i sada se predviđa da obustavu i ograničenje avio-prevoza iz predloženog člana 23. daje Ministarstvo koje ima saznanja, teško naravno da će to moći da da Ministarstvo kulture, ili recimo Ministarstvo prosvete, jer je tako nešto otprilike nemoguće, da je došlo do prekoračenja određenih vrednosti gasova ili buke, a direktorat donosi odluku o tome, ali pretpostavljam, kažem da je ta sintagma zaštita životne sredine izostala, zato što u tom domenu mi apsolutno nikakvih rezultata nemamo.
Uvođenje pojma slot, to jeste naravno posledica preuzimanja rešenja iz evropskih propisa o dodeli slotova, zaslužuje svakako svoje mesto u ovakvom jednom Predlogu zakona i mislim da to ne predstavlja ništa epohalno, već jednostavno usaglašavanje sa onim što postoji i u drugim zemljama.
Definicija nekomercijalnog letenja, takođe je novina ovoga Predloga zakona koji je sadržan u članu 26. Kontinuirana plovidbenost koja se nije odnosila na sve vazduhoplove, sada se menja sposobnošću za bezbedno učestvovanje u vazdušnom saobraćaju, naravno bez izuzetka i upravo sa jednostavno tom odrednicom bez izuzetka, mislim da tako i treba da bude.
Pomoćno letačko osoblje sada je kabinsko osoblje, kao i svuda u svetu, jer jednostavno ne razumem termin „pomoćno“ sa akcentom na tim „pomoćno“ i nikada neću moći da razumem takav jedan termin.
Promenjen je član 189. važećeg zakona koji je od izuzetne važnosti, posebno ukoliko imamo u vidu, recimo na žalost tragediju nemačkog „Germanwings“, a koji sada eksplicitno propisuje da su lekari iz zdravstvene ustanove te koje imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti jedini ovlašćeni zapravo da obavljaju zdravstvene preglede, da daju ocenu zdravstvene sposobnosti i na kraju krajeva da izdaju lekarsko uverenje.
Obrazovanje drugostepene lekarske komisije od strane direktorata, a radi sada drugostepenog razmatranja zdravstvene sposobnosti i to po pravu žalbe lica nezadovoljnog ocenom svoje zdravstvene sposobnosti, takođe predstavlja novinu i isto tako predstavlja dobro rešenje, tim pre što treba imati na umu da ni do sada lekarska uverenja apsolutno nisu davana licima kada zapravo kandidati, utvrdilo se da kandidati nisu zdravstveno sposobni.
Po meni, gotovo jedini član koji ostaje nejasan, zapravo više nedorečen, kao da je trebalo staviti zarez umesto tačke pa izvršiti, dodati ga ili dodati nastavak jeste član 55. ovog predloga zakona kojim se menja stav 1. u članu 194. Zakona o vazdušnom saobraćaju, kojim se predviđa da posadu vazduhoplova pored letačke i kabinske posade mogu činiti takozvani „dodatni članovi posade“, a koji pri tome ne spadaju ni u letačkoi ni u kabinsko osoblje, pa mislim da je i ta kategorija lica trebala biti svrstana u neku kategoriju, kao i da budu određeni kriterijumi po kom osnovu neko uopšte može dobiti status dodatnog letačkog osoblja.
Obaveza stranog avio prevozioca koji obavlja sa našom zemljom međunarodni javni avio-prevoz, kao i čarter letove, da podnosi direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje tog programa koje će biti izdato od strane upravo nadležnog organa države avio prevozioca, jeste potpuno logično rešenje i zaslužno našlo mesto u ovakvom predlogu zakona.
Čini mi se i da je promena dosadašnjeg člana 231. ali i uvođenje novog člana 231a. posledica zapravo samo zakonskog upodobljavanja stvarnim prilikama.
Budući da mi vreme ističe, naravno ostaje nam i rasprava u načelu kada konkretnije možemo govoriti o amandmanima koji su podneti na određene članove zakona, ali u svakom slučaju u danu za glasanje DHSS, kao i SPO podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Hvala.

Zahvaljujem gospođice Batić.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala.
Hvala vam na iscrpnom mišljenju o izmenama i dopunama ovog zakona. Mnogo je mogućnosti koje zaista možemo da iskoristimo da vazdušni saobraćaj u Srbiji bude zaista na još višem nivou i jedan od razloga je zašto smo predložili izmene i dopune zakona.
Samo nekoliko stvari koje su bile nedoumice onome što ste rekli, vezano za privremenu dozvolu. Dakle, privremena dozvola koja se izdaje, da direktorat je izdaje i kada ste govorili o tome da je vezana naravno za finansijsko stanje, tj. direktorat je taj koji hoće proceniti ili direktorat će imati obavezu da napravi svoj dokument, utvrdi jasne kriterijume na osnovu kojih će moći uopšte da da jednu tako privremenu dozvolu, naravno bazirajući se i ovo što imate u zakonu je bazirano na Uredbi 1008, dakle direktno vezana sa propisima EU.
Pominjali ste nešto što ja mislim da je jako važno da se objasni, a to je životna sredina. Kada dođe do prekoračenja emisija u prethodnom zakonu, dakle direktorat dođe do prekoračenje emisije, desi se takva situacija, direktorat onda traži mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, pa onda ono tek reaguje.
Sada je stvar drugačija, budući da upravo životna sredina ili Agencija za životnu sredinu meri da li je došlo do prekoračenja emisija, onda oni direktno sa Ministarstvom nadležnim za životnu sredinu reaguju.
Činilo nam se i mislimo da je to mnogo efikasnije od prethodnog stanja. Tu bih se zadržala, ako bude u pojedinostima, odgovaraćemo.

Zahvaljujem se gospođi Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik mr Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti predlog zakona. Zašto? Jer njegovim donošenjem doprineće se povećanju efikasnosti, bezbednosti, sigurnosti u ovoj oblasti.
Prosto, na samom početku ne mogu da ne kažem da je Srbija još davne 1913. godine jednim pravnim aktom uredila ovu oblast, tačnije, 1913. godine overena je Uredba o saobraćajnim spravama koje se kreću po vazduhu. Objavljivanjem te godine jedne takve uredbe svakako Srbija se stavila u red naprednih zemalja tog vremena, koje su jednim ovakvim, da kažem, pravnim aktom, ugradile temelj razvoja civilnog vazduhoplovstva, ne samo kod nas, nego u čitavom svetu.
Kakva je danas situacija? Danas kroz vazdušni prostor Srbije dnevno prođe i do 2500 aviona i Kontrola letenja u Beogradu kontroliše vazdušni prostor ne samo Srbije, nego i Crne Gore i 55% prostora BiH iznad devet kilometara. Gledajući tako, otprilike, tom oblasti prođe 450 hiljada aviona godišnje, što ima dobre preduslove da se izborimo za vodeću poziciju na zapadnom Balkanu.
Zašto sve ovo kažem, ministarka? U Evropi se, naime, sve više razmatra mogućnost, a kako stvari stoje, čini mi se da će to biti i neminovnost ukrupnjavanja neba iznad kontinenta. Ono je sada podeljeno, ako se ne varam, na 38, a zbog veće gužve na nebu, podelom bi trebalo da se svede na pet do šest kontrola letenja.
Sada, ukratko vraćajući se i na sam zakon, reći ću da je u primeni ovog zakona održano više javnih rasprava, a s druge strane, sastanak na kojem su, osim predstavnika Ministarstva, učestvovale i zainteresovane strane i davale svoje primedbe i sugestije, i sigurno rešenjem o nacrtu Zakona o vazdušnom saobraćaju, stvaraju se bolji tržišni uslovi za konkurenciju u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Jedno od važnih rešenja koje ovaj zakon donosi je ovlašćenje direktoru Direktorata za civilno vazduhoplovstvo da donosi podzakonske akte ako se u praksi pokaže da nešto treba da se izmeni. Davanjem tog ovlašćenja povećaće se efikasnost i vrlo brzo moći će da se reše neki, eventualni problemi, ako do njih dođe.
S druge strane, čini mi se da je u ovom zakonu najvažnija stvar povećanje bezbednosti. Predviđeno je formiranje nacionalnog komiteta za sigurnost u vazduhoplovstvu i svakako će doprineti još većoj bezbednosti, jer ovo će imati zadatak da stalno prati nove mere u cilju podizanja sigurnosti.
Isto tako, vlasnici malih privatnih letilica neće morati da podnose plan letenja u zoni slobodnog leta, na šta ih sadašnji zakon svakako obavezuje. Preciznije, to će biti omogućeno podzakonskim aktima koje će doneti Direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Što se tiče usklađenosti sa EU, već ste rekli da, čini mi se, u ovoj oblasti smo nekako najviše dogurali. Svakako da je dobro da se nacrti zakon koji se u ovoj oblasti pripremaju rade u saradnji sa kolegama iz EU.
Sada, ministarka, hteo bih da bacim akcenat na jednu veoma važnu temu, koja je bar za mene veoma važna. Reč je o aerodromu „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva. Zasigurno, realizacija jednog ovakvog projekta dala bi jedan novi ekonomski impuls čitavom kraju. Da kažem, ka ovom regioni gravitira oko dva miliona ljudi, a u njegovoj blizini su značajne turističke destinacije i čini mi se da će ovaj aerodrom biti posebno značajan kada se izgradi Koridor 11, ako se ne varam, jer ćemo tada do Beograda imati najviše, otprilike, sat vremena.
Isto tako, treba reći šta je do sada urađeno. Najpre, putnički terminal, koji odmah može da se stavi u pogon, iako stanje poletno-sletne staze nije zadovoljavajuće, reći ću samo da je staza bila dizajnirana za vojno vazduhoplovstvo, a ti avioni su mnogo manje zahtevni nego kod civilnog vazduhoplovstva.
Postoje isto tako planska dokumenta za proširenje i produženje staze, kao i inicijativa da se razvije mreža tzv. taksija, koji će povezivati pistu sa platformom ispred novog terminala.
Ministarka, sve ovo sam rekao nemajući ni jednog trenutka dilemu da će ova veoma odgovorna Vlada na čelu Aleksandrom Vučićem iznaći rešenje da se ovaj, čini mi se, veoma važan projekat stavi u funkciju.
Na samom kraju, želim da kažem da će u danu za glasanje poslanička grupa JS svakako podržati Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju. Zahvaljujem.