Reč ima narodni poslanik dr Vesna Simić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva privrede, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, sistem standardizacije u Republici Srbiji uređen je Zakonom o standardizaciji iz 2009. godine. Međutim, imajući u vidu da su se evropska pravila iz ove oblasti promenila 2013. godine, ukazalo se kao neophodno uskladiti odredbe važećeg zakona sa ovim izmenama, a što je neophodan uslov za evropske integracije Republike Srbije.
Dakle, kroz predložene izmene i dopune Zakona o standardizaciji postižu se sledeći ciljevi. Usklađenost domaćih propisa sa uredbom Evropskog parlamenta stvaraju se uslovi da institut obavlja i dodatne poslove radi uspostavljanja radi održivog i stabilnog izvora finansiranja, što je jedan od uslova za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju, odnosno institut bi se pored poslova standardizacije bavio i poslovima sertifikacije. Preciznije bi se utvrdilo koji se standardi i srodni dokumenti koriste kao osnova za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata i u kojim slučajevima. Ušteda budžetskih sredstava, obzirom da se izmenama i dopunama zakona ukida obaveza instituta da rešenja o donošenju i ukidanju srpskih standarda objavljuje u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.
Pored uštede budžetskih sredstava korisnicima se olakšava snalaženje u sistemu standardizacije, što je od posebnog značaja za mala i srednja preduzeća sa malim brojem zaposlenih, a koji imaju ograničene administrativne i stručne kapacitete.
Dakle, predloženim izmenama se postiže bolja preglednost informacije o važećim standardima, jer se objavljivanjem odluke o donošenju standarda u glasilu i na internet stranici instituta omogućava korisnicima da bez dodatnih troškova pronađu sve informacije o donetim standardima.
Ovim izmenama i dopunama se takođe postiže i potpuno usklađivanje sa praksom Evropske komisije i evropskih nacionalnih tela za standardizaciju. Na kraju, kao što je koleginica Aleksandra Tomić, kao ovlašćeni predlagač SNS, danas lepo rekla – ovim izmenama i dopunama naši domaći proizvodi će dobiti međunarodni sertifikat, što bi im omogućilo da budu konkurenti na međunarodnom tržištu. Ja ću u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune, a sigurna sam da će to učiniti i sve kolege iz SNS.

Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani gosti iz Ministarstva privrede, donošenjem Zakona o privatizaciji, koji je stupio na snagu 13. avgusta 2014. godine, u velikoj meri su ispravljeni nedostaci prethodnog zakona i rešeni su brojni problemi koji su se pojavili u praksi. Međutim, zakon je predstavljao veliki iskorak napred u regulisanju postupka privatizacije i samim tim je primena ukazala na postojanje izvesnih problema u primeni određenog broja odredbi.
Vlada Republike Srbije, obzirom na dosadašnji postupak privatizacije, nije mogla da prihvati održavanje postojećeg stanja status kvo, pa je došlo, kao najlogičnije rešenje, do donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Suština ovog zakona u izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji jeste da predstojeća od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i privredni subjekti na KiM budu izuzeti u odnosu na postojeći rok za privatizaciju. Da se olakša postupak privatizacije kao i da se utvrdi realno stanje imovine, obaveza i kapitala u preduzećima i utvrdi njihova stvarna tržišna vrednost.
Zakonom je propisana obaveza privatizacije subjekata sa društvenim kapitalom, odnosno da se društveni kapital subjekata privatizacije mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine. Poštovanjem ovog roka nastali bi problemi u realizaciji privatizacije za veliki broj preduzeća, pri čemu se ne sme izgubiti iz vida da je ne privatizovan određen broj preduzeća koji imaju strateški značaj za Republiku Srbiju i koji zapošljavaju oko 25 hiljada radnika. Zbog toga se izmenama i dopunama Zakona predlaže izuzetak u odnosu na propisani rok za privatizaciju društvenog kapitala, ali samo pogledu subjekata koji su aktom Vlade određeni kao subjekti privatizacije od strateškog značaja.
Izuzetak od propisanog roka primenjuje se i u odnosu na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi, ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji AP KiM ili imovina nalazi i na teritoriji AP KiM. Mora se imati u vidu kada je reč ovim subjektima privatizacije činjenica da je reč o subjektima koji su izloženi uzurpaciji imovine i protivpravnoj privatizaciji koju sprovodi kosovska agencija za privatizaciju.
Navedeni subjekti su u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge privredne subjekte u Republici Srbiji, jer su suočeni sa nedostatkom tržišta, administrativnim barijerama i činjenicom da im nisu dostupni bankarski krediti. Zbog toga je potrebna dodatna zaštita kao vid pozitivne diskriminacije.
Obzirom da je trenutno u portfoliju Agencije za privatizaciju ukupno 526 preduzeća koja su predmet privatizacije definitivno je jasno da se predloženim izmenama zakona ne želi potpuno odložiti rok za privatizaciju i da se i dalje želi stvoriti čisti i pravni poredak i pravni ambijent u Republici Srbiji.
Naravno da ovo predstavlja i poštovanje sklopljenog aranžmana sa MMF gde je definisano da se prekine dotiranje i pomoć bilo koje vrste državnim preduzećima.
U vezi sa navedenim odredbama, dopunama zakona, predlažu se dva slučaja koja bi privremeno bila odložena primena mogućnosti privremene naplate potraživanja do 31. oktobra 2015. godine. Odlaganjem isteka roka za zaštitu od prinudne naplate, a što predstavlja osnovne izmene predloženog zakona, otvara se mogućnost da se pokuša sa revitalizacijom ovih objekata i sa očuvanjem radnih mesta, a sprečava odlazak u stečaj ovih društava i gubitak posla za veliki broj građana, što bi kako u razlozima za donošenje ovog zakona navedeno, dovelo do velikih potresa u Republici Srbiji, kako na socijalnom tako i na privrednom planu.
Predložene izmene i dopune takođe, imaju za cilj da se stanje imovine, obaveze i kapitala u prodajnoj dokumentaciju usaglasi sa faktičkim stanjem, te da ustupanjem svedu na najmanju moguću meru. U tom smislu zbog proteka vremena, ukazuje se potreba da se ažurira procena vrednosti da se propisuje dužnost subjekata privatizacije da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, odnosno da dostavi novi popis i procenu sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine ako je od popisa i procene proteklo 12 meseci, kao i da se pripremi privatizaciona dokumentacija sa stanjem na dan popisa i procene.
U skladu sa navedenim izmenama propisivanje otpisa duga kao mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije kojim se državni poverioci subjekata privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, ima za cilj da uskladi datum na koji se vrši otpis sa datumom otpisa i procene.
Veoma bitna odredba na kraju, koja se menja, je odredba kojom se propisuje odgovornost. Proširivanje odgovornosti za krivično delo i na odgovorno lice u subjektu privatizacije koje dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini, obavezama subjekta privatizacije, ili netačnu ili nepotupunu dokumentaciju u programu za prodaju imovine, ima za cilj utvrđivanje prave, stvarne vrednosti subjekta privatizacije.
Ovakvim izmenama omogućava se stvaranje pravnog okvira da se stanje imovina, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji usaglasi sa faktičkim stanjem, te da se odstupanja svedu na najmanju moguću meru. Ne sme se smetnuti sa uma činjenica da iako se zakon odnosi pre svega na subjekte privatizacije, usvajanjem predloženih dopuna zakona stvoriće se uslovi za okončanje privatizacije, što će se pozitivno odraziti na sve aktere u postupku privatizacije, na zaposlene, poverioce, male akcionare, a pre svega na subjekat privatizacije. Rešavanje statusa subjekta privatizacije će pozitivno doprineti opštem stanju privrede Republike Srbije.
Na kraju, na osnovu svega iznetog, naravno da će poslanici poslaničke grupe SNS podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelisaveta Pribojac.

Zahvaljujem predsedavajući,
Poštovani predstavnici ministarstva, poštovani predstavnici Agencije za privatizaciju, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, ali i o onim privatizacijama koje su se u Srbiji desile, počev od 2000. godine.
Svi danas govorimo o tome kao jednom od naših najvećih nacionalnih problema koji je uticao na propadanje ekonomije zemlje i u mnogim gradovima doveo do potpunog gašenja privrede i ogromnog siromaštva građana.
Jedan od takvih gradova jeste i grad iz koga ja dolazim, a to je Kraljevo. Jedan je od retkih gradova u Srbiji, ako ne i jedini koji je podneo najveći teret tzv. tranzicije. Kraljevo je bio centar razvoja industrije, ali je za veoma kratko vreme doživeo svoj potpuni sunovrat. U periodu od 2003.-2008. godine, prodato je što aukcijskom prodajom, što kroz tendere više od 25 najuspešnijih kraljevačkih preduzeća. Preko 20.000 ljudi je ostalo bez posla i bez adekvatne otpremnine. O sumnjivim privatizacijama iz tog vremena i da ne govorimo.
Za razliku od svih prethodnih Vlada, ova Vlada želi da kroz izmene i dopune Zakona o privatizaciji spasi ono što se spasiti može, što se jasno vidi iz predloga tri najvažnije izmene.
Prva izmena se odnosi na to da za preduzeća za koja su već objavljeni tenderi za privatizaciju i izbor strateškog investitora, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate odlažu se do zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu ili do proglašenja postupka neuspešnim, a najkasnije do 21. oktobra 2015. godine.
Na taj način ona dobijaju zaštitu od prinudne naplate, poverilaca i dobijaju šansu da se sprovede uspešna privatizacija. Nažalost, ima i onih preduzeća koja su prezadužena, koja zbog dugovanja i mnogih drugih administrativnih problema teško da će naći kupca, jer najveći broj potencijalnih kupaca zainteresovani su samo za kupovinu onih delova preduzeća koja nisu hipotekarno opterećena.
Prezadužena je i kraljevačka fabrika vagona, koja je bila simbol jugoslovenske vagonogradnje. Hronologija njenog propadanja ne razlikuje se mnogo od drugih fabrika u Srbiji, a počela je 2006. godine kako je kolega istakao, kada je fabriku vagona kupila ukrajinska kompanija iz Donjecka.
Privatizacija je poništena pa je onda došla druga, treća i nakon decenije tavorenja i loših privatizacija, broj zaposlenih sa 5.000 pao je na 730 kojima se danas duguje preko 30 plata. Pokrenuto je 645 sporova protiv fabrike vagona, što bivši, što sadašnji radnici. Uspostavljena je hipoteka nad imovinom od strane poreske uprave i Vojvođanske banke, a obaveze državnim poveriocima iznose oko 13 miliona evra. Blokada računa traje već bri godine za iznos veći od osam milijardi 144 miliona, a na osnovu procenjene vrednosti kapitala iz 2013. godine, gubitak kapitala preduzeća je oko 6,5 milina evra.
Radnici Fabrike vagona su svesni toga i žele da se ova agonija što pre okonča. Od 730 zaposlenih, čak 426 radnika se prijavilo za socijalni program. Slična situacija je i sa kraljevačkim „Autotransportom“ gde se iznenađujuće veliki broj zaposlenih prijavio za socijalni program.
Vlada Republike Srbije je pokazala da odgovorno brine o sudbini svih pa je u tom cilju pripremila i obavezan tranzicioni fond i kroz rešavanje statusa preduzeća štitiće i interese radnika.
Druga važna izmena jeste da Vlada za jedan manji broj preduzeća koja su od strateškog značaja može da donese odluku o odlaganju isteka roka za zaštitu od prinudne naplate za jednu godinu dana od dana stupanja na snagu ovih izmena i dopuna zakona, čime se stvara mogućnost očuvanja radnih mesta za više od 22.000 zaposlenih.
Treća bitna izmena jeste da je subjekt privatizacije dužan da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti imovine, obaveza i kapitala, na dan 31.12. poslednje poslovne godine. Ono što je važno istaći, jeste da procenu vrše licencirani procenjivači, a cilj je da se stanje imovine, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji usaglasi sa stvarnim stanjem i da odstupanja budu minimalna.
Na kraju, s obzirom da dolazim iz Kraljeva i da Kraljevo ima još jedan nerešen status prirodnog lečilišta Mataruške i Bogutovačke banje, koja je dugo godina bila prepoznatljiva po zdravstvenom turizmu i lečenju steriliteta, raduje me to što su direktor Agencije za privatizaciju i ministar istakli da će banje biti pod posebnim režimom i da će Ministarstvo do kraja godine napraviti strategiju njihove privatizacije, kao i to da za Matarušku banju ima zainteresovanih. Nadam se da će se kroz privatizaciju u Mataruškoj banji ponovo razviti zdravstveni turizam. Sa ovom Vladom i premijerom Aleksandrom Vučićem, sigurna sam da će se to i desiti.
Na kraju, u Danu za glasanje Srpska napredna stranka glasaće za sve izmene i dopune zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.
Izvolite, gospodine Mitroviću.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas na dnevnom redu Predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji i Zakona o standardizaciji. Ja ću se malo zadržati na izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji ima za cilj rešavanje dugog procesa privatizacije koji kod nas traje skoro dve decenije.
Vlada Republike Srbije je prihvatila odgovornost za rešavanje sudbine oko 500 preduzeća. Od ovih 500 preduzeća malo koje od njih može da izdrži tržišnu utakmicu. Pred ovom Vladom postavljeno je pitanje - kako rešiti problem ovih 500 preduzeća i kako prekinuti ovu ekonomsku utopiju? Nemamo održive ekonomije zbog toga što preduzeća ne plaćaju svoje obaveze prema dobavljačima, prema državi i prema radnicima. Vlada se preko ovih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji odlučila da konsoliduje i oporavi firme koje će kasnije moći da prežive od svog rada.
U prethodnom periodu praksa je bila da se nešto obezvredi i uništi, kako bi se lakše prodalo. Ideja ove Vlade je da se loše stanje u privrednim subjektima popravi, da se pojedine firme ožive i kao takve da budu interesantne za potencijalne investitore. Izmene i dopune Zakona o privatizaciji između ostalog definišu uslovni otpis duga, popis i procenu fer tržišne vrednosti, pripremu privatizacione dokumentacije i, naravno, član 2. kojim se definišu određeni subjekti privatizacije od strateškog značaja.
Strateški značaj za Republiku Srbije imaju subjekti privatizacije koji ispunjavaju sledeće kriterijume: pozitivan uticaj na nivo zaposlenosti u regionu; pozitivan uticaj na poslovanje drugih privrednih subjekata; tržišno učešće i tržišni potencijal; održivost tekuće proizvodno-poslovne aktivnosti; proizvod i usluge od značaja. Period od godinu dana predstavlja period u kome će biti mnogo manje poverioca. Imaćemo likvidnu privredu, odlazak radnika, odnosno smanjenje broja radnika preko odlaska u redovnu penziju i rešavanja viška zaposlenih otpremninama.
Hoću kao pozitivan primer svega ovoga da spomenem „Jumko“ iz Vranja, jer imali smo priliku da je tamo bio štrajk i da su radnici bili na blokadi auto-puta. Moram da kažem da je novi menadžment i novi nadzorni odbor u ovoj kompaniji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i sa resornim ministarstvima, uspeo da radnike koji su bili u štrajku vrati u fabričke hale i organizuje proces proizvodnje. Naravno da su i radnici koji rade u „Jumku“ za svaku pohvalu, jer su shvatili da ih predlog menadžmenta i Vlade Srbije vodi u proces ozdravljenja i oporavka ove kompanije.
Danas u „Jumku“ radi ukupno 1860 radnika, smanjeni su troškovi za energente i isplaćen je deo duga za električnu energiju. Na drugoj strani, došlo je do povećanja prosečnih plata, od oko 13.000 na 18.500 koliko je to danas, sa tendencijom daljeg rasta. Plate se isplaćuju iz sopstvenih izvora realizacijom ugovorenih obaveza. Dobavljačima se redovno izmiruju obaveze. Trenutni procenat izvršenja povećan je sa 40 na 70%, sa tendencijom daljeg rasta. Započeta je i realizacija socijalnog programa.
„Jumko Vranje“ je strateški važno pozicionirana firma na krajnjem jugu Srbije i ima fabriku mineralne vode „Bivoda“ u Bujanovcu, koja zapošljava 103 radnika, a koja bi uz određeno ulaganje u liniju za punjenje staklene ambalaže i racionalizacijom troškova mogla da poveća broj zaposlenih. Za Bujanovac, kao opštinu koja spada u red nerazvijenih opština u Republici Srbiji, od velikog je značaja tih stotinak radnih mesta koliko imamo u „Bivodi“. Takođe, hoću da spomenem i „Jumkovu fabriku“ u Bosilegradu, koja je posle godinu i po dana otpočela sa radom.
Gospodine ministre, vi ste na početku svog izlaganja spominjali i „Simpo“. Ove izmene i dopune zakona ne dotiču „Simpo“, ali hteo bih samo da kažem, s obzirom da „Simpove“ fabrike imamo skoro u celom Pčinskom okrugu, da je posle 186 dana blokade „Simpo“ počeo da radi. Blokada je bila negde oko milijardu i po dinara. Dobro je da je sa poveriocima napravljen sporazum i da su deblokirani računi ove kompanije.
Takođe, moram da kažem da je sa upravom prihoda, sa lokalnom samoupravom, sa Fondom PIO izvršena konverzija obaveza „Simpa“ u državni kapital. Urađen je i plan i program konsolidacije, a pre svega napušten je koncept proizvodnje za magacine, finansiranje skupih bankarskih kredita, okrenuli su se novoj organizaciji prodaje, asortimanu proizvoda i ceni proizvoda. Izmirili su deo svojih obaveza po različitim osnovama, a od januara 2015. godine organizovan je kontinuirani proces proizvodnje. Realizovan je i program rešavanja viška zaposlenih preko socijalnog programa.
Ovde ću pohvaliti menadžment „Simpa“ koji je, u saradnji sa Vladom Srbije, uspeo da ovako teško stanje dovede u neku normalu i koji stvaraju realnu osnovu za potpunu ekonomsko-finansijsku konsolidaciju koja podrazumeva da „Simpo“ postaje tržišno održivi sistem sa pozitivnim poslovanjem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pozivam da u Danu za glasanje svojim glasom podržite izmene i dopune Zakona o privatizaciji i standardizaciji. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Mitrović.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imali ste priliku da danas čujete mnogo argumenata za i protiv ovih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji koji smo usvojili prošle godine, ali nas životna nužda naterala da se danas nađemo u ovom parlamentu i napravimo određene izmene i dopune ovog zakona. Izmene su malobrojne, nema ih na kvantitetu, ima na kvalitetu.
Dakle, ideja predlagača ovog zakona, odnosno ovih izmena i dopuna odredaba zakona, jeste da poverioci ne mogu za jedan kraći period da naplate svoja potraživanja i na taj način onemoguće proces restrukturiranja i proces prodaje kapitala preduzeća koja tolike godine stoje, preduzeća koja su služila ranije za glasove, služila za davanje potpisa, služila za popunjavanje autobusa, služila za odvođenje radnika na razne mitinge različitih političkih opcija, a naročito je to bilo u periodu od 2000. do 2012. godine.
Sećam se 2012. godine da su radnici „Jumka“ dva po dva, kao učenici odlazili u prostorije DS i potpisivali kandidaturu za lokalne izbore. Sećam se da su punili halu, sećam se da su išli na mitinge, sve su drugo radili, ali nisu obavljali ono što im je posao, ali najvažnije je bilo u tom trenutku, nije važno što mašine rade, nije važno što se dugovi gomilaju, važno je da pobede naši.
Paradigma rada ove Vlade i ovog ministarstva jeste upravo „Jumko“. Reći ću da je prošle godine u vreme izbora bio žestoki štrajk u „Jumku“, obustava rada u potpunosti, sukobi, povrede, intervenisala je policija, pokušavali smo da ljude smirimo. Međutim, nastalo je jedno beznađe, jedna rekao bih čak autodestrukcija među tim ljudima. Oni su izgubili svaku nadu, nisu hteli da rade, nanosili su na taj način sami sebi štetu.
Nije postojao koncept kako i nije postojao niko ko je uživao autoritet da ih ubedi da će biti bolje i u predizbornoj kampanji i u poseti „Jumku“ bio je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, a danas predsednik Vlade, gospodin Vučić, ja sam bio u toj delegaciji, prisustvovao je i gospodin Babić, razgovarali smo najotvorenije sa tim radnicima. Premijer Aleksandar Vučić je tada rekao istinu, da će biti teško, da nas očekuju i znoj i suze i teške mere, da moraju da budu spremni i na socijalni program i da odluče šta hoće sa svojom firmom, da li je vole ili je ne vole. Tadašnjeg direktora su jedva spasili, čak je on otišao na godišnji odmor i nikada se više nije vratio u firmu. Pošto je usvojen koncept Ministarstva privrede i pošto je data ideja da „Jumko“ mora da se stavi na noge, od tog momenta počinje, rekao bih, spas i vidi se svetlo na kraju tunela.
Ja sam vam tu veoma zahvalan, imajući u vidu da sam jedini poslanik iz Vranja i predstavljam sve građane Vranja iako sam bio na listi, čime sam ponosan, SNS, ali želim da vam se zaista zahvalim za sve one mere koje ste preduzeli i ono što ste rekli da perspektivu „Jumko“ ima i definitivno ima. Znam da su zaključili poslove od 12 miliona eura i to je jedna sigurna budućnost. Rade za Vojsku, rade za policiju, rade za poštu, rade za „Telekom“, a od dolaska novog menadžmenta sa kojim sam ja, naravno, zadovoljan, a i vi ste neko ko je posetio „Jumko“ i ko je veoma bio zabrinut za sudbinu tih mera koje ste predvideli i koje ste preduzeli i pokazali ste da ta forma ima perspektivu.
Sada postoji samo kod mene još jedna molba vezano za to da se pronađe neko ko će zaista privatizovati tu firmu, ko će zaista kupiti jedan brend koji se zove „Jumko“ koji je zaštitni znak Vranja unazad 50 godina, da ta firma nastavi da radi, a da se ne prodaju hale, da se ne prodaju upravne zgrade, da se ne prodaju mašine. I, dobro je da poveriocu ne mogu da uđu i dobro je, sa njihove strane nije, njima je teško i loše što ne mogu da naplate svoja potraživanja od „Jumka“, ali na taj način dajete svež vazduh, dajete mogućnost da ta firma dobije pravog privatnika koji će nastaviti proizvodnju.
Imate u zakonu jedan izraz koji kaže – strateški značaj i strateški značaj je vezan za „Jumko“, a reći ću vam i zbog čega, a to je jedan primer koji je životni. Radi se o pogonu „Jumka“ u Poljanici, koja je nekada bila opština, sada je jedna seoska sredina od 22 sela. Tamo postoji taj pogon. Počeo je ponovo da radi, obnovio je proizvodnju i po prvi put, posle 22 godine, u jednom od 22 sela u Poljanici je rođeno dete. Majka je zaposlena u „Jumku“, udala se, zasnovala porodicu, rodila tu bebu i to samo pokazuje šta to znači – strateški interes. Strateški interes je da tamo ljudi ostanu, da ona staračka domaćinstva koja su bila i zatvarale su se kuće, sada postoji opet nekakva nada i nekakva perspektiva.
Takođe, znam da je „Simpo“ dobio od države pet miliona eura, da bi mogao da posluje, znam da su stali na noge, znam da sadašnji menadžment je veoma agilan i veoma aktivan u zaključivanju ugovora. Mislim, da su zaključili neke ugovore, pretpostavljam uz pomoć Ministarstva privrede sa crnogorskim hotelima gde će opremati. „Simpo“ je takođe zaštitni znak Vranja. „Simpo“ je nešto sa čime se svi ponosimo i biće nam drago da taj strateški partner koji se traži i koji će biti, uveren sam i pronađen. Znam da su bili razgovori sa firmom „Delo“ iz Rusije. Ne znam dokle se stiglo. Znam da više stranih partnera postoji koji su veoma zainteresovani za kupovinu „Simpa“ i, ako sakupite broj radnika ove dve firme to je otprilike negde 5.000 ljudi.
U Vranju ima oko 82.000 žitelja, pa vi sad vidite, ako bi te dve firme prestale da rade, šta bi od Vranja ostalo. Nekoliko firmi, naravno, ići će u stečaj, tu mislim na „Zavarivač“ i nekoliko firmi iz Vranjske Banje, ali žao mi je, neko ko nije sposoban, ko nema snage, a po vašoj proceni, očigledno po merilima nisu mogli da uđu u listu onih kojima može da se pomogne. Nekome nema spasa. Žao mi je, izgubiće posao, ali sam takođe siguran i vidim da ste spremili fond za socijalni program i mnogi će od tih radnika uzeti socijalni program, otvoriti sebi perspektivu, otvoriti sebi radno mesto. Mnogi od njih su pošteni radnici, ljudi koji su godinama radili u drvnoj industriji, koji su radili za mašinom i znaju da naprave sebi prihod.
Očekujem da ćete nastaviti ovako da radite. Siguran sam da i pod palicom predsednika Vlade i po onome što ste pokazali danas i agilnost i energiju. Uverili ste me kao narodnog poslanika da u danu za glasanje treba dati podršku ovome zakonu i dati mogućnost da se ove firme, koje mogu spasu i nastave da rade na dobrobit svih građana Srbije, a naravno i Vranja, zato što sam ja otuda i nekako sam lokal patriote. Hvala.