Kojom autoprojekcijom gledate, pa kažete to su vaši, vi ste se sa njima dogovorili. Pa, to je vaša autoprojekcija gospodine Veselinoviću.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Da bi se vratili na temu, dajem pauzu dva minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite gospodine Mićin.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, Agencije za privatizaciju, dame i gospode narodni poslanici, pred nama se danas nalazi izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kojim se propisuje zaštita od prinudne naplate za 17 strateški, bitnih preduzeća za Republiku Srbiju, kao i zaštita preduzeća u postupku privatizacije koje su 2012. godine bile predmet zloupotrebe i danas su ta preduzeća zbog toga opterećena brojnim potraživanjima od strane poverilaca, koji bi u slučaju prinudne naplate u potpunosti mogla zaustaviti privatizaciju ovih preduzeća.
Na žalost, danas je preko 500 preduzeća u postupku privatizacije u teškoj situaciji. Jedan od razloga za to je stari Zakon o privatizaciji, čijom primenom, a i ne primenom je naneta velika šteta kako privredi, tako i građanima Srbije, pri čemu je srpska industrija skoro u potpunosti uništena.
Zahvaljujući zloupotrebama koje je omogućavao stari Zakon o privatizaciji, veliki deo građana je osiromašio, veliki deo ostao je bez posla, a od čak 2300 prodatih preduzeća privatizacija je raskinuta, čak u 680 slučajeva. Upravo iz ovih razloga, ova skupštinska većina je prošle godine usvojila novi Zakon o privatizaciji kojem su ovi nedostaci otklonjeni, međutim Zakonom koji je tada usvojen, propisani su rokovi za odlaganje postupka prinudne naplate na imovini preduzeća, u postupku privatizacije koji se moraju promeniti, jer bi u suprotnom mnoga preduzeća kod kojih privatizacija nije bila završena, bila u opasnosti da bude ugrožena prinudnom naplatom od strane poverilaca.
Upravo iz pomenutih razloga, Vlada je ovim izmenama i dopunama Zakona predložila da se ove odredbe menjaju, tako da se rok za mogućnost pokretanja postupka prinudne naplate za preduzeća od strateškog značaja za Republiku Srbiju produžava za jednu godinu od dana stupanja na snagu Zakona, a sve kako bi se spasla ova preduzeća za koje postoje realni uslovi za prodaju.
Realni uslovi za prodaju ovih preduzeća postoje, jer su ova preduzeća, posle čerupanja kojima su bila izložena pre 2012. godine, a sada zahvaljujući naporima Vlade Republike Srbije, danas pokazuju ekonomski oporavak.
Međutim, s druge strane, ova preduzeća su upravo zbog pomenutog čerupanja danas ugrožena, odnosno opterećena brojnim postupcima prinudne naplate od strane poverilaca, zbog čega je potrebno odložiti ove postupke, kako ova preduzeća ne bi bila ugrožena.
U pitanju je 17 preduzeća koja su strateški važna za Republiku Srbiju, a neka od njih su nekada bili giganti, kao što su „Galenika“, „FAP“, „FAM“, „Jumko“, „Resavica“, „Ikarbus“, „RTB Bor“ itd. Ova preduzeća danas zapošljavaju preko 20 hiljada ljudi, čija bi radna mesta mogla biti dovedena u pitanje u koliko se ovaj zakon ne bi usvojio.
Ovim izmenama Zakona zaštićena su i preduzeća za koje Agencija za privatizaciju raspisala ili će tek raspisati javne pozive, a do dana stupanja na snagu izmena nisu prodata i ona će biti zaštićena od prinudne naplate, sve 31.10.2015. godine, čime će se omogućiti da se i ova preduzeća eventualno uspešno prodaju.
Takođe, ovim izmenama Zakona o privatizaciji zaštićena su i preduzeća koja posluju na teritoriji KiM, koja posluju zaista na jednom teškom tržištu, gde su izložena oduzimanju imovine, gde su izložena protivpravnoj privatizaciji i upravo zato ih moramo zaštititi, i njihovu imovinu i ljude koji tamo rade.
Ovim izmenama Zakona se predlaže i usaglašavanje imovine, obaveza i kapitala upisanog u prodajnu dokumentaciju, sa faktičkim stanjem, tako da će nakon stupanja na snagu ovih izmena svi subjekti privatizacije koji su u postupku prodaje morati ažurirati svoju imovinu, obaveze i kapital sa 31. decembrom poslednje poslovne godine.
Ovim usaglašavanjem će se odstupanja svesti na najmanju moguću meru, a sve u cilju kako bi se olakšala kontrola postojeće imovine i obaveza, a ovakvo usaglašavanje daje određenu sigurnost i samom potencijalnom kupcu, koji će lakše sagledati pravo stanje imovine i obaveze preduzeća.
Značajno je reći da se ovim izmenama Zakona precizira i kaznena politika u pogledu sprečavanja zloupotrebe u postupku privatizacije, pa se tako krivična odgovornost proširuje na određena odgovorna lica, i to ne samo na lica ovlašćena od strane Agencije za privatizaciju, nego i na samog kupca u postupku privatizacije i u slučaju kada se odnosi na davanje neistinitih ili nepotpunih podataka o imovini i obavezama, ili dostavljanja nepotpune ili netačne dokumentacije, za šta ova lica mogu biti osuđena na kaznu zatvora od tri meseca do pet godina, i novčanom kaznom od 100 hiljada do milion dinara.
Smatram da je Vlada Republike Srbije predlaganjem ovih izmena Zakona o privatizaciji učinila jedan dobro promišljen potez, koji je iznuđen teškim stanjem u mnogim preduzećima koja su u postupku privatizacije, stanjem koje je posledica zloupotreba i nebrige za vreme vladavine prethodnog režima, zbog čega sada ovakve izmene predstavljaju neophodan uslov za uspešno okončanje postupka privatizacije preduzeća od strateškog značaja za Republiku i drugih preduzeća koja su u postupku prodaje.
U Danu za glasanje ću podržati ovaj zakon i pozivam sve moje kolege da učine isto, kako bismo podržali napore Vlade Republike Srbije koje čini za ekonomski oporavak Srbije, a i za dobrobit preko 20 hiljada ljudi koji rade u ovim preduzećima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica mr Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije koji pratite našu današnju diskusiju o određenim zakonskim izmenama Zakona o privatizaciji, i to po hitnom postupku, jer je jako važno da se primena ovog zakona obezbedi što pre, jer na taj način izbegavamo štetne posledice, kako na socijalnom, tako i na privrednom planu.
Ovaj zakon otkloniće mnoge nedostatke prethodnog zakona. Kao primer ću uzeti predlog Vlade da se određeni subjekti privatizacije izuzmu, a to su subjekti koji imaju strateški značaj za našu državu. Ne smemo zaboraviti da upravo u tim strateškim firmama je zaposleno oko 25 hiljada radnika, tako da odlazak ovih firmi u stečaj i gubitak posla za veliki broj građana dovodi do velikih potresa u Republici Srbiji, kako na socijalnom, tako i na privrednom planu.
Odlaganje isteka roka za zaštitu od prinudne naplate na jednu godinu od dana stupanja na snagu zakona, otvara se mogućnost da se pokuša sa revitalizacijom ovih subjekata i sa očuvanjem radnih mesta.
Sve što nije završeno prethodnih 15 godina, sada moramo da završimo, i to pomoću tri glavne promene Zakona o privatizaciji. Preduzeća za koja su objavljeni tenderi za privatizaciju dobijaju zaštitu do 31. oktobra, Vlada za manji broj preduzeća može doneti odluku o zaštiti do godinu dana i procena tržišne vrednosti na dan 31. decembra poslednje poslovne godine – tu se traži usaglašavanje stanja imovine, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji sa faktičkim stanjem, da se odstupanja svedu na najmanju moguću meru.
Poenta je, dakle, da se za maksimalan broj preduzeća nađe strateški partner ili da ih prodamo. Dobro je da je pripremljen ozbiljan tranzicioni fond od 16 milijardi dinara i u dogovoru sa MMF-om ne treba da kršimo pravila. Suština je da svi radnici čija preduzeća uđu u probleme, da uzmu otpremnine i na taj način, bar privremeno, reše svoj socijalni problem. Novi zakon odrediće ko ide u raj a za koga više nema šanse. Priča mora da se okonča najbolje moguće za državu, ali i za armiju ljudi koji će ostati bez radno-pravnog statusa.
Važno je napomenuti da u svim aktivnostima nema ništa loše ukoliko su te aktivnosti transparentne i bitno je da nema transakcija koje se rade mimo zakona.
Sada imamo tri grupe firmi. U prvoj se nalazi 17 firmi koje su zaštićene od poverilaca godinu dana, u drugoj grupi se nalazi 28 preduzeća za koja je validna dokumentacija i za njih će se raspisati drugi krug, javni poziv za prodaju, a u trećoj je 117 firmi, gde zaštita od poverilaca prestaje 31. maja. Za preostalih 340 nema nade. To znači da će morati u stečaj.
Radnici preduzeća koja Vladinim planom budu otišla u stečaj, mogu da računaju na pomoć tranzicionog fonda, a sredstva koja dobijaju ne treba da potroše na tekuću potrošnju, već za pokretanje sopstvenog biznisa, bilo da rade samostalno ili udruživanjem kroz osnivanje novih malih firmi. Ponoviću, u toj armiji ljudi koji ostaju bez radnog angažmana, značajan je broj ljudi koji su odlučni u svojoj profesiji i samo treba imati malo hrabrosti, i neka ovo bude jedna vrsta mog apela, da sredstva koriste za investiciono ulaganje i tako krenu u bolju budućnost, da sigurno zarađuju za sebe i za svoje porodice.
Izvlačimo zaključak da su dosadašnji pozitivni privatizacioni efekti krajnje skromni, a da su oni negativni u svojoj punoj meri došli do izražaja. Proces privatizacije još uvek je daleko od svog savršenog kraja, ali naša Vlada sve čini da svojim aktivnostima sačuva što je moguće više radnih mesta.
Meni je apsolutno jasno da privatizacija nije magična mašina za stvaranje profita i da neće baš tako brzo da dovede do rasta efikasnosti. Stanje koje smo nasledili je da su preduzeća ekonomski oslabljena, položaj zaposlenih je veoma težak. Neko je zaboravio pre nas da privatizacija nije samo ekonomska stvar, već je uvek socio-politička stvar.
Naša Vlada čini sve i ulaže maksimalne napore da u svom tranzicionom procesu postigne pozitivne pomake, kako u postizanju makro-ekonomske stabilnosti, tako i u smanjenju stope nezaposlenosti. Dakle, mi nećemo da rušimo započeto, ali moramo da ispravljamo greške i dal vršimo dalju afirmaciju elemenata neophodnih za efikasnu tržišnu privredu.
Na kraju, jako je važno da kažem da ova Vlada neće davati subvencije za neproduktivna preduzeća, već smelo ulazi čak i u reformu javnog sektora, što će biti jedna ključna determinanta uspešnosti jedne Vlade.
I da rezimiram današnju diskusiju, privatizacija će biti okončana u zakonskom roku i proces će biti vođen u skladu sa svim zakonskim pravilima. Biće potpuno javan i otvoren. U Danu za glasanje, sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe SNS, podržaću ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić.

Hvala predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, ja ću se truditi da budem veoma kratak. Ova Vlada je preuzela rešavanje mnogih teških zadataka, ali mi se čini da je jedan od najtežih sigurno revitalizacija privrede, reforma javnog sektora i konačno završetak privatizacije u Srbiji.
Zakon o privatizaciji je donet prošle godine, da podsetimo one koji su malo zaboravili, prošavši veoma kvalitetnu javnu raspravu, kako stručne domaće, tako i međunarodne javnosti.
Samo produžavanje rokova koji se predlažu ovim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, odnose se za grupu preduzeća, što pokazuje spremnost samog ministarstva i Vlade, da se konačno ovaj proces završi.
Iako smo svesni činjenice da gotovo sva preduzeća u restrukturiranju su tehnološki zaostala, 50% od njih više i ne obavlja delatnost, izgubljeno je tržište, izgubljeni dobavljači, dugovanja prema državi itd. Ulažući maksimalne napore, uskoro ćemo i ovu stranicu naše nemari zatvoriti, kroz pronalaženje strateških partnera, kupaca, kroz stečaj i slično i konačno ćemo znati na čemu smo. Završićemo proces presipanja šupljeg u prazno, ponavljanje postupaka privatizacije i slično.
Svesni smo da ćemo, zbog loših procena u privatizaciji, plaćati svi mi zajedno ceh na osnovu sudskih presuda zbog nezakonitosti u raskidu nekih privatizacija. Ali, izborićemo se i sa tim.
Ja ću samo navesti jedan primer loših privatizacija, tako da kažem, a to je privatizacija „Prvog maja“ iz Pirota, koja je prvi put sprovedena 2004. godine, pa je raskinuta privatizacija 2007. godine, pa 2012. godine je opet privatizovana, a u međuvremenu se vratila u restrukturiranju. Potrošene su pare, dobijeni podsticaj od SIEPA i danas radnici na ulici, menadžment nije odgovoran, pa ministarstvo neka se nosi sa tim problemima.
Obzirom da vidim da je i gospodin Šubara nestrpljiv jer ga čeka veliki posao da se vrati u Agenciju, a i ljudi iz Ministarstva, ja ću time i završiti i želim vam puno uspeha u budućem radu i u Danu za glasanje podržaćemo ove izmene. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Kostiću.
Reč ima Milanka Jeftović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva privrede, na početku želim da kažem da je danas na dnevnom redu Skupštine Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji. I jedan i drugi zakon i te kako su važni pre svega sa ekonomskog aspekta.
Strateški cilj SNS jeste ekonomski oporavak Republike Srbije i ekonomski oporavak na zdravim i realnim privrednim osnovama. Samo ekonomski oporavak Republike Srbije može dovesti do novog zapošljavanja i do daljeg napretka Republike, kao i svih njenih građana.
Ono što želim da istaknem, to je da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji postiže nekoliko ciljeva. Najpre, štite se preduzeća koja imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, kao i preduzeća čija se imovina nalazi na teritoriji AP Kosova i Metohije ili pretežna delatnost ili sedište se nalazi na području ove AP, i to se štite od prinudne naplate potraživanja, odnosno od prinudnog izvršenja od strane poverilaca i to najduže do godinu dana. U pitanju su preduzeća koja imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, ali takođe i preduzeća koja imaju veliki značaj što se tiče pitanja zaposlenosti. Takođe, imaju veliki značaj što se tiče regionalne zaposlenosti i regionalnog razvoja pojedinih područja, ali se radi i o preduzećima koja imaju trenutno tekuću likvidnost i proizvode i obezbeđuju sredstva za svoje likvidno održavanje.
Ono što takođe želim da naglasim je da ovim izmenama i dopunama zakona takođe se štite preduzeća od prinudne naplate i prinudnog izvršenja i to najkasnije do 31. oktobra ove godine, a to su preduzeća u kojima je raspisan javni poziv za prodaju kapitala preduzeća u kojima je raspisan javni poziv za izbor strateškog partnera.
Želim da naglasim i to da dolazim iz jugozapadnog dela Srbije, iz grada koji se nalazi u dolini reke Lim, iz grada u kome se ta čitava limska dolina u periodu prethodnog režima, čija je okosnica bila DS, nazivala „dolinom gladnih“. Dolaskom nove vlasti 2012. godine, odnosno dolaskom premijera Aleksandra Vučića, u ovom jugozapadnom delu Srbije, gde spadaju i Priboj i Prijepolje i Nova Varoš i kompletan Zlatiborski okrug, pojavila se nada i sigurnost građana ovih opština da će doći do ekonomskog oporavka i ekonomskog razvoja, jer su simbol ovog kraja jugozapadnog dela Srbije kamioni.
Prvi državnik koji je u Priboj došao ne da se slika u praznim fabričkim halama, već da se suoči sa problemima koji su se dešavali u Fabrici automobila Priboj je upravo naš premijer Aleksandar Vučić. On je došao u oktobru mesecu 2013. godine, a odmah u novembru mesecu 2013. godine formirana je radna grupa kako bi se pomoglo u iznalaženju strateškog partnerstva.
Maja 30. 2014. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i finske Fabrike za proizvodnju teških kamiona „Sisu auto“. Januara 23. 2015. godine Vlada Republike Srbije donela je Odluku o privatizaciji FAP-a putem strateškog modela, gde će se formirati novo preduzeće i gde će Republika Srbija ući u strateško partnerstvo sa finskim „Sisu auto“. To praktično znači ekonomski oporavak Republike Srbije, ali i ponovno prepoznavanje Republike Srbije na mapi zemalja gde će biti prepoznata po industrijskog proizvodnji teških kamiona.
Svakako, SNS u danu za glasanje podržaće i jedan i drugi zakon. Hvala.