Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je podnela grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, 25. februara 2015. godine.
Da li narodni poslanik želi reč?
Izvolite.

Hvala.
Svakim danom 50% građana Srbije, oni koji zarađuju ili imaju neka primanja ležu i ustaju sa problemom da im banke otimaju njihovu imovinu, njihova sredstva bez ikakve državne zaštite.
Mi smo tražili da se izmeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim bi se uvela mogućnost da građani i žive i vraćaju kredite ili neke druge obaveze koje imaju prema bankama.
Kako da živi neko, pitam i narodne poslanike i građane Srbije, kada je njegova plata za kredit dva ili tri puta veća od njegove plate, a često i duplo veća čak i ukoliko oba bračna druga rade?
Mi smo ovim Zakonom o zaštiti finansijskih usluga predvideli da su odredbe opštih uslova poslovanja koje su u suprotnosti sa osnovnim ugovorom ništave. Šta se dešava? Građani zaključe ugovor, a opštim uslovima banke uvode nove i nove obaveze koje građani ne mogu da izvrše. Tražili smo da rata kredita ne može ni za slučaj da se ona poveća da bude veća od 50% primanja građana. Dakle, da se omogući građanima, još jednom pominjem, da žive i da vraćaju kredite. Neće imati ko da vraća te kredite kada građani bankrotiraju. Ovo je u interesu i države i građana, jer će Agencija za osiguranje depozita biti ta koja će vraćati te kredite u ime građana i države će imati problema sve zbog visokih plata menadžera, još jednom ponavljam, i zelenaških kamata i zarada koje oni imaju, ne radnika u bankama koji su bedno plaćeni.
Pare od građana idu menadžerima i njihovim matičnim kompanijama koje često nisu iz Srbije i u stvari posluju samo na tržištima kakvo je naše gde građani nisu zaštićeni od Narodne banke, kao što je slučaj kod nas, gde Narodna banka vodi računa o krupnom kapitalu, vodi računa o sebi, čak je i zakonom propisala da nema odgovornosti za obaveze koje se tiču njenog poslovanja.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 142 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, 25. februara 2015. godine.
Izvolite.

Molim narodne poslanike i poslanice da se uzdignu od stranačkih stega i da glasaju u korist građana, a ne u korist krupnih finansijskih interesa, vrlo često kažem koji nemaju nikakve veze sa građanima Srbije.
Dakle, ovaj zakon o izmeni Zakona o Narodnoj banci je samo propisao da Narodna banka, guverner Narodne banke Republike Srbije ima jednu dodatnu obavezu, a to je da pored banaka štiti i građane Republike Srbije. Nije mi jasno kako to da nećete da prihvatite izmenu zakona koja kaže da će Narodna banka Republike Srbije, pored ostalih obaveza, obavljati i poslove zaštite prava i interesa korisnika usluge koje pružaju banke i da će u slučaju poremećaja na finansijskom tržištu, koji uzrokuju prekomernu štetu, korisnici ovih usluga imati zaštitu kod Narodne banke. Nije mi jasno kako poslanici većine, Srpske napredne Stranke, Socijalističke partije i ostalih stranaka, ne prihvate obavezu Narodne banke da štiti interese građana. Zašto odbijate da Narodna banka bude narodna, dakle, ona u svojoj reči ima „narodna“, a da ne bude banka krupnog finansijskog kapitala gde pare građana Srbije idu u džepove menadžera tih banaka?
Još jednom ponavljam, ne radi se samo o korisnicima kredita u švajcarskim francima, dakle, radi se i o onima u evrima, ali se radi i o svim korisnicima finansijskih usluga, svakom od vas. Svi ste vi osetili, kada dobijete obračun od banaka, da banka uzima i ono što joj ne pripada. Nije mi jasno zbog čega, gledam i vas, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ne predložite ove izmene koje na minimalan način štite građane Srbije, korisnike finansijskih usluga i omogućavaju Narodnoj banci da na neki način obuzda zelenaške kamate i nerealne troškove koji nisu ugovorom predviđeni. Zbog toga vas molim još jednom da zaštitite građane, a da ne štitite krupni kapital i menadžere koji rade u tim bankama. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145, od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. st. 2. i 4, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima, od 22. aprila 2015. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Ja bih vas samo molio da mi ponovite zakon, nisam vas čuo od galame u sali, da znam.

Nije galama neka, pričaju kolege iza vas, iz ovog kluba susednog, ali čujete. Informisanje i mediji.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice parlamenta, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je četvrti put da dajem predlog izmene, tj. da dajem predlog da se u dnevni red uvrsti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.
O čemu se radi? Za nešto više od mesec dana lokalne samouprave će izgubiti pravo da iz svojih budžeta finansiraju lokalne javne medijske servise. Onda ćemo dobiti sledeću situaciju u Republici Srbiji, da imamo građane prvog i drugog reda, kada govorimo o javnom medijskom servisu, informacijama i dostupnosti svih građana ka tim javnim medijskim servisima.
Po zakonu koji smo usvojili prošle godine, ja mislim juna meseca, javni medijski servis na teritoriji Republike Srbije postoji kao RTS, Radio-televizija Srbija, Radio-televizija Vojvodina i do juna meseca su bile lokalne televizijske stanice koje su bile lokalni javni medijski servisi. Onog momenta kada mi budemo skupštinskom odlukom, tj. zakonskom odredbom prekinuli na lokalu da finansiramo medijske servise, građani južno ispod Save i Dunava će izgubiti mogućnost informisanja iz svoje okoline i svega onoga što je bitno za rad i funkcionisanje jedne zajednice, bilo da je to Šabac, bilo da je to Niš, Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar, Raška, Novi Pazar, Sjenica, Kraljevo, Kragujevac, Jagodina. Bićemo upućeni da sve informacije, što se tiče javnog medijskoj servisa i koje spadaju u njegov domen, dobijamo preko RTS-a.
Svedoci smo, a to može svako od vas da potvrdi, koliko preko RTS-a je informacija dostupno iz njegovog mesta. To ne zato što RTS ne želi, nego fizički ne može da postigne. Neophodno je prihvatiti naš predlog izmene zakona, kako bismo imali južno od Save i Dunava regionalni javni servis koji bi imao ista prava i obaveze kao što je, recimo, Radio-televizija Vojvodine. Ja sam predložio da to budu minimum dva televizijska kanala i minimum tri radijska kanala, kako bismo zadovoljili potrebe građana koji gube juna meseca tu mogućnost da pod istim uslovima imaju mogućnost javnog medijskog informisanja.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146, od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnet Narodnoj skupštini 22. aprila.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Nastaviću. Tako ćemo, znači, mi od juna meseca imati građane koji plaćaju televizijsku pretplatu i imaju mogućnost javnog medijskog servisa, mislim na građane Vojvodine i mislim na građane grada Beograda, i imaćemo one koji će uredno plaćati televizijsku pretplatu, ali neće imati mogućnost istog informisanja kao što to imaju oni koji žive u Beogradu i Vojvodini.
Zato apelujem, poštovane kolege, da prihvatite moj predlog i da izmenimo Zakon o medijima i medijskim servisima, kako bi svi građani imali ista prava i imali iste obaveze u ovoj Republici. Jer, u redu je da se plaća televizijska pretplata, to košta i mi to treba da finansiramo, ali uz obavezu plaćanja mi možemo da imamo i pravo korišćenja. Neka svako od onih koji žive ispod Save i Dunava i koji će i u svom mestu, odakle dolazi kao narodni poslanik, kaže da li je dovoljno zastupljeno njegovo mesto u informacijama preko RTS-a. Sigurno nije. Pa, Niš ima u niškoj hronici ne više od 15 sekundi dnevno, a Niš ima 250.000 stanovnika.
Zato ponavljam da je potrebno promeniti zakon i uvesti u zakon regionalni javni medijski servis koji će se baviti problemima građana, života ispod Save i Dunava, a RTS i RTV će biti kao opcija i mogućnost izbora praćenja informacija na teritoriji Republike, a ne kao jedina mogućnost. Lepo je da znam ja iz Niša da li tramvaj broj 6 ide do krajnje stanice, da li ima vode na Karaburmi, ali ja to ne želim da imam kao osnovnu informaciju, ja to želim da imam kao dopunsku informaciju ako želim da čujem. Mene interesuje ono što se dešava u mom rodnom gradu, kao što verovatno i vas interesuje šta se dešava u vašem Šapcu, Užicu, Prijedoru, Novoj Varoši, Dimitrovgradu, Pirotu, Prokuplju, Vranju, a ne da li ima vode ispod Savskog mosta.
Zato apelujem, poštovane kolege, da prihvatite ovaj moj predlog kako bi izjednačili građane Srbije u pravima i obavezama. Jeste, neko će da kaže - u zakonu postoji mogućnost da se dodatno finansira neki od elektronskih medija kako bi se svaka lokalna zajednica dodatno obratila svojim građanima, što se tiče tog opšteg javnog servisa. Da, ali to je dodatni trošak iz budžeta lokalne samouprave. Ja insistiram da mi imamo isto pravo da koristimo tu pretplatu koju svi uplaćujemo, kao što se to radi u Vojvodini i kao što se to radi u Beogradu. Ja to ne pričam zato što želim da se njima smanje prava, ne, to je u redu.