Verovatno da se ta količina mržnje obuva zajedno sa Pradinim cipelama u kojima poneke kolege dolaze u Skupštinu ili idu u šetnju, a iste te Pradine cipele, poštovani građani Srbije, koštaju koliko vaše bar dve prosečne plate u Srbiji. Eto, gde su nestale pare. Eto, gde je nestao novac svih građana Srbije.
Da li će od jednog lapsusa mog, nekog drugog čoveka, neko u Srbiji živeti bolje ili gore? Ne, neće. Ali, da nisu oni silni milioni evra potrošeni, protraćeni, pokradeni, oteti kroz „Razvojnu banku Vojvodine“ Bojana Pajtića, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kroz sve one privatizacije, kroz optičke kablove „Nuba investa“ i Olivera Dulića, kroz sva ona đubriva Saše Dragina i svih onih afera preko „Azotare“, preko svih onih silnih kvadrata, stotina kvadrata poslovnog, odnosno stambenog prostora na pašnjaku treće klase na Vračaru, preko svih tih stvari koje su rađene, e od toga i da je to sprečeno, i da to nije rađeno ljudi u Srbiji bi daleko bolje živeli.
Od jednog lapsusa kojeg čak ni onaj koji ga je ovde sada primetio, a primetio ga je u sinoćnoj emisiji koju je možda gledao, a bio je prisutan i nije čuo na sednici same Skupštine. Da, ali ovo je Narodna skupština u kojoj se govori različitim žargonima, različitim jezicima, na kraju krajeva. Ovde su ljudi i iz Svrljiga, i iz Leskovca, i iz Vranja, i iz Kraljeva, i iz Priboja, i iz Užica. Da li se vi stidite različitih ljudi, različitih krajeva Srbije? Da li se stidite to što možda, ponekad ja ne razumem moje kolege i komšije iz Trstenika? Izvinite, nisam rođen na tom pašnjaku treće klase na Vračaru, ali nisam ni oteo od građana, kao što ste vi otimali preko „Razvojne banke“, preko različitih fondova, preko svih ovih nesretnih privatizacija.
