Hvala.
Dr Janko Veselinović. Izvolite.

Prvo, oko „Kalcedonije“, gospodine Sertiću, ta fabrika je otvarana nekoliko puta. Pre neki dan je otvorio po treći put, ja mislim gospodin Vučić i o tome ne bi trošio zaista reči.
Svi ljudi koji žive u Rumi dobro znaju da je ta fabrika počela da se gradi negde posle 2012. godine, da je 250 ljudi tamo sedelo, nešto radilo. Čuo sam istina, da je sada ovog puta, da su neki iz administracije povučeni da bi lepše izgledali prilikom slikanja sa gospodinom Vučićem, ali to je sve politički marketing. Nismo se dobro gospodine Sertiću razumeli, ne doživljavajte ovo lično.
Dakle, kada sam govorio vi, mislio sam na Vladu a nekad sam se vama lično obraćao. Dobro znam da je u avgustu mesecu tu bio gospodin Vujović, a da ste vi došli u septembru mesecu, nije sporno to.
Međutim, sva ta obećanja o kojima sam pričao i koja sam citirao je dao gospodin Vujović, a vi ste mesec dana posle toga preuzeli palicu. Dakle, vi ste praktično preuzeli ulogu da izvršite ovu obavezu gospodine Vujoviću, izvinite zbog nepreciznosti. Mesec dana je palicu tu držao gospodin Vujović, ne znam da li pun mesec dana ili nešto manje, ali svakako od septembra meseca ste vi tu, tako da evo za jedan mesec vam, ako hoćete je manja negativna ocena.
Naravno, gospodin Vujović je sada na nekom drugom mestu, radi otprilike sličan posao kao i vi ovde bez odrešenih ruku i bez mogućnosti da pokažete možda stručnost koju bi pokazali da imate kompetentnu Vladu i da se struka pita. Ne, ovde se pita partija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Sertić. Izvolite.

Evo samo radi razjašnjenja.
Poslanik ili nema dovoljno informacija ili je opet pogrešne informacije dobio.
Kompanija „Kalcedonija“ u septembru prošle godine otvorila je pogon u Subotici, a novi pogon je otvoren u Rumi, sada pre neki dan, tako da to govori najbolje o tome kako smo oterali strane investitore.

Idemo dalje.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika. Samo jedan minut, molim vas.)
Replika na repliku, na repliku. Izvolite.

Gospodine Sertiću, Fabrika „Kalcedonije“ u Rumi, govorom u Rumi, je počela sa radom 2013. godine, odnosno završeni su neki objekti. Tu je radilo oko 250 ljudi, sada radi nešto više ljudi. Radili su u jednoj zgradi pa su preseljeni u drugu zgradu.
Dakle, ne govorim o Subotici, govorim o Rumi, tako da su tu bili već neki ljudi i neki su je bogami i otvarali još dok je bila nezavršena do kraja, pa kada je bila napola završena, tako da je bilo otvaranje.

Da prekinemo sad i sami ste rekli neki radovi, neki ljudi, znači nije bila završena, da se nađemo na pola puta.
Reč ima Žika Gojković. Izvolite.

Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, izmenama Zakona o privatizaciji koje se danas nalaze na dnevnom redu predlaže se da ukupno 17 preduzeća od strateškog značaja za državu, kao i privredni subjekti na KiM budu izuzeti u o odnosu na postojeći rok za privatizaciju, najduže za godinu dana.
Izmene Zakona o privatizaciji omogućiće da se odloži stečaj i prinudna naplata u 17 preduzeća za najviše godinu dana, da bi ona mogla da se uspešno privatizuju, a zatim da se ponovo uradi procena imovine preduzeća u roku od 30 dana posle raspisivanja javnog poziva za privatizaciju. Ovo sam namerno naveo zato što je, kada govorim o ovim izmenama zakona, jako puno paušalnih procena i poluistina koje se iznose u javnost, verovatno da bi se politički dodvorili biračima i da bi uostalom i svi ljudi koji posmatraju ovo, koji su direktno zainteresovani, a nije mali broj ljudi, da bi stvorili jednu lažnu sliku kako se u stvari ništa ne menja i kako je status kvo, onako kako je to bilo u poslednjih 15-20 godina.
Cilj predloženih izmena zakona je da se uspešno reši sudbina preduzeća u kojima postoje uslovi za privatizaciju, da se olakša postupak privatizacije. Predložene izmene imaju za cilj i da se utvrdi realno stanje imovine, obaveza i kapitala preduzeća, utvrdi njihova stvarna tržišna vrednost. Podsetiću da mi do dana današnjeg nismo imali popis imovine, stvaran i realan popis imovine, šta sve poseduju javna preduzeća.
Na spisku 17 strateških preduzeća koja će biti zaštićena od poverilaca u narednih godinu dana, čuli smo, tu su „FAP“ iz Priboja, „Poljoprivredni kombinat Beograd – PKB“, proizvođač lekova „Galenika“, „Politika“ AD, „Fabrika maziva“ iz Kruševca, pančevačka „Petrohemija“, rudnik „Resavica“ i još nekoliko preduzeća. U tim preduzećima je zaposleno, čuli smo malopre, oko 21 hiljadu, ja imam neki podatak od 25 hiljada radnika, to je računajte 25 hiljada minimum direktno porodica koje su zainteresovane da se ovi problemi konačno reše.
Odlazak u stečaj tih preduzeća je gubitak posla za veliki broj tih građana, doveo bih do velikih potresa u Srbiji i na socijalnom, ali i na privrednom planu. Vlada Srbije je predložila da zakon stupi na snagu dana objavljivanja u „Službenom Glasniku“ Srbije, kako bi se, naravno, u što kraćem roku stvorile neophodne zakonske pretpostavke za efikasno sprovođenje postupka privatizacije.
Zakonom o privatizaciji predviđena je i obavezna privatizacija za subjekte sa društvenim kapitalom i to najkasnije do 31. decembra ove godine, dok se izmenama predlaže izuzetak u odnosu na propisani rok samo za one koji su aktom Vlade Srbije određeni kao subjekti privatizacije od strateškog značaja.
Takođe, što je vrlo važno, to se odnosi na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi, ili pretežna delatnost obavlja, na teritoriji KiM, ili im se imovina nalazi na toj teritoriji.
Treba jasno reći da ova Vlada sa pravom optužuje sve dosadašnje Vlade za bolećivost i politički kukavičluk koji su Srbiju doveli do ekonomske katastrofe. Mislim da je ova Vlada tačno pobrojala sve simptome bolećivosti, kukavičluka neprivatizovanih preduzeća koja su, i to je malopre gospodin Babić rekao, ali mislim da je nekoliko puta ovde ponavljano, vrlo jasan princip kako su se preko ovih preduzeća dobijali, tj. kupovali glasovi. Znači, ova preduzeća su služila, bukvalno, političarima kao glasačka mašina sa kojom se trgovalo po sistemu - mi vama pare za plate, a vi nama glasove na izborima. Imovina tih preduzeća se koristila kao Alajbegova slama, svako je krao i čerupao šta je koliko hteo, a najveću korist imali su direktori i tzv. sindikalni prvaci.
Kada je državi ponestalo para, tzv. radnici ili su dolazili pred Vladu i blokirali je ili su logorovali na autoputu. Bezbroj je primera kako se uništavala imovina. Malopre smo čuli kako se kupovala u džakovima imovina koja je verovatno trebalo da bude oprana trgovina narkotika, ili već ko zna čime i kako se kupovala u džakovima društveno-državna imovina u poslednjih nekoliko godina po Vojvodini.
Mislim da su primeri najbolji kada govorimo o ovakvim temama. Recimo, pošto dolazim iz Sombora, vrlo često podsećam na primere Sombora, i gospodin Babić je rekao Aleksa Šantić, ja ću, recimo, reći, Somborsku fabriku akumulatora, koja je bila jedna od najboljih fabrika u Srbiji i koja je imala izvoz 80% svog proizvoda, koji je išao na izvoz. Kada ju je kupio jedan od najvećih tajkuna, da mu ni ne spominjem ime, spominjao sam nekoliko puta, nije mi problem, njegovo ime se stalno pojavljuje i u medijima, zna se i kome je bio vrlo blizak, kada je kupio tu fabriku, između ostalog, i naravno, zadužio se, izvlačio pare, ispumpavao, danas ta fabrika ne radi, a bila je jedna od najboljih ne samo u regionu, nego i u celoj Srbiji.
Vrlo slično je sa „Industrijom mesa Čoka“. Ja bih vas, ministre, zamolio, ne morate mi ništa odgovoriti na ovo što budem danas govorio, ali samo ako možete bilo kakav odgovor da mi date kada je u pitanju Fabrika akumulatora Sombor.
Vrlo slična situacija je bila sa „Industrijom mesa Čoka“. Firma je otišla u stečaj bez dinara duga tako što je napravljen pritisak na radnike koji su u to vreme bili izuzetno podložni za manipulaciju i veća potraživanja su bila nego što su bila dugovanja. Radnici su ubeđeni da se glasa za stečaj, što je bilo tragično po njih. Vode se mnogi krivični postupci, a firma je tada iz stečaja prodata, koliko je meni poznata, nekom Branku Miloševiću iz Vrbasa.
Šta se sada dešava? Firma se u potpunosti uruši, koja je do tada vrlo dobro funkcionisala, proda se za relativno male pare verovatno čoveku koji je odavno bio pripremljen ili zainteresovan za tako nešto, AP Vojvodina pomaže sa 100 miliona dinara ovo preduzeće, a proizvodnja staje posle samo mesec dana, iako se svuda hvalilo kako će ova firma funkcionisati više nego dobro. Naravno da je firma danas potpuno devastirana, pokradene su mašine. Mnogi ljudi su tu proveli celu svoju mladost i, nažalost, više nikada neće moći ta firma da se oporavi.
Mislim da je tu jako važno, ne samo tu, nego i u mnogim drugim firmama, ispitati reviziju i stečajne upravnike, jer je prosto neverovatno da su u to vreme pojedini stečajni upravnici vodili po sedam, osam, deset, 15 ovakvih firmi, da su te firme propadale, a oni dobijali na desetine hiljada evra nagrade.
Sadašnja Vlada je precizno snimila sve simptome bolesti srpskog privrednog sistema i javno ih je saopštila, što je značajan napredak, ali treba biti malo i kritičan, ne govoriti uvek u hvalospevima. Mislim da se ovde propušta možda i prilika da tu bolećivost i populizam u potpunosti iskoristimo. Stvara se jedna slika u javnosti zašto baš ovih 17 preduzeća, zašto su baš tih 17 preduzeća zaštićena, zašto možda ne neka druga?
Dolazimo u situaciju da samo što je donet Zakon o privatizaciji, iako je ocenjen kao najbolji, on mora da se menja. Samo što je donet Zakon o stečaju, iako je ocenjen kao najbolji u regionu, on mora da se menja. Samo što je donet Zakon o radu, iako su više nego dobre njegove ocene u ovom delu Evrope, on mora da se menja, i tako u nedogled iz godine u godinu. Donesemo jedan zakon, onda ga ubrzo menjamo, čime samo produžavamo jedan nezavršeni posao.
Podsećanja radi, ja sam od relativno mlađih ljudi u ovom parlamentu, ali sećam se da Zakon o privatizaciji koji je donela Vlada Ante Markovića imao je 11 članova, sa sve prelaznim i završnim odredbama, a privatizacija koja je tada urađena i danas se ocenjuje kao najuspešnija.
Tih 17 zaštićenih preduzeća odabrano je, kako se kaže u Vladi, ne sistemom slučajnog uzorka i lutrije, što je, naravno, dobro, nego na osnovu temeljnih analiza koje su pokazale da ta preduzeća imaju tržišnu perspektivu i da mogu dobro da se prodaju samo ako država uz malu pomoć još godinu dana ih drži na neki način pod staklenim zvonom i ako im se oprosti dve milijarde evra dugova. To izaziva u javnosti, koja je ogorčena privatizacijom koja se desila od početka višestranačja, pa do danas, neku vrstu sumnje. Mislim da bi dodatna objašnjenja u svakom momentu vrlo dobro došla, pogotovo za one ljude koji strahuju da će i ovaj put biti prevareni, kao što je to bio slučaj do sada.
Imamo dilemu zašto su pojedine firme ovde, kao recimo „Kablovi“ iz Jagodine, firma „Trajal“ iz Kruševca, za koje da je bilo zainteresovanih, neko je mogao već da ih kupi i bilo bi dobro da se opet svi zajedno podsetimo da te firme koje su sada zaštićene nisu hteli da prodaju nijedan premijer do sada, jer je navodna cena bila mala. Podsetiću vas da je samo za „Galeniku“ bilo ponuđeno 100.000.000 evra, a za RTB Bor se nudilo 400 miliona evra. Naravno, uvek smo šanse propuštali i gde bi nam danas bio kraj da je to prodato.
Ima dosta interesantnih stvari o kojima možemo da pričamo kada je u pitanju privatizacija i svi promašaji koje je ova država pravila u godinama iza nas, izneverila obećanja, pogotovo ona obećanja posle 2000. godine i smatram da su prava radnika u tom periodu potpuno obesmišljena, a da su svi oni koji su imali sumnjivi kapital preko te privatizacije uspeli taj kapital da legalizuju, operu i dan-danas, verovatno, mnogima od njih niko ne može ništa.
Zbog nesumnjive želje i svega onoga što se radi u Ministarstvu privrede, SPO i Demohrišćanska stranka daju potpunu podršku, ne samo kada je u pitanju zakon o privatizaciji, već i želja da se konačno sa ovom privatizacijom završi, ali i da znamo koji su to krivci kada je u pitanju sve ono loše što se dešavalo do sada. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Gojkoviću.
Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Poštovani poslaniče Gojković, pažljivo sam čuo i slušao šta ste pričali, pogotovo onaj deo gde ste nabrajali neke poznate i velike kompanije koje su imale ogroman iznos, koje su očigledno, ne igrom slučajnosti, ugašene ili od njih napravljeno neko potpuno drugo poslovno okruženje u odnosu na ono šta su mogle da čine ili šta su imale.
Međutim, u onom vašem delu kada ste nabrajali te dve ili tri firme, jedino što nedostaje i što bih voleo da dopunite i da istražite, a to je – u kom periodu je to bilo, ko je bio tada ministar privrede, ko je bio predsednik Vlade? Tada ćemo znati ko su ti ljudi koji su bili odgovorni za tako strašno stanje u kome smo se našli.
Drugo, rekli ste da često menjamo zakone. Tako je. Prošle godine smo doneli Zakon o stečaju, o privatizaciji, a evo sada, za manje od godinu dana, tražimo nove izmene Zakona o privatizaciji. Mislim da sam objasnio zašto je to tako i vi ste to podržali. Hvala vam na tome. Što se tiče Zakona o stečaju, svi kažu, stručni ljudi koji se bave time i kod nas i u inostranstvu, da je naš Zakon o stečaju vrlo, vrlo dobar. Čak ono što ja imam informacije, mnoge zemlje u regionu su mnoge naše zakone prekopirale i samo upodobile svom zakonodavstvu.
Ali, nama je potreban najbolji zakon. Nama su potrebni iskoraci iz tog dobrog okruženja koje smo napravili, jer naši problemi sa kojima se suočavamo moraju da budu brzo i efikasno rešavani. Nemamo vreme ispred nas za čekanje, testiranje i za rad. Dakle, moramo da velikim koracima napredujemo, da bismo stigli razvijene zemlje i da bismo mogli da budemo poštovani članovi i EU i ukupnog ekonomskog života u Evropi i u svetu.
Zahvaljujem se na vašoj podršci svemu ovome, ali sam vam samo dao objašnjenje zašto nam je važno i zašto ćemo ući u promenu zakona, jer nam je jako važna i vaša podrška, da u elementima Zakona o stečaju napravimo iskorake, kako bi zakon bio transparentniji i efikasniji u modelima koji su nam veoma značajni i da ovaj proces, dakle, povezano i sa ovim procesom o kome pričamo danas, oko privatizacije, ali i oko budućih kompanija koje ću eventualno ući u stečaj, da shvate zaista šta je suština stečaja, a ne ono što je do sada pričano da je to samo bukvalno gašenje firme, u najsurovijem smislu. Hvala vam.