Evo, ja baš sada apelujem. Ne, neću dati.  Neću dati.

Ako ne, moraću da dam pauzu. Izvolite.

Dobro, dakle zaista, poštovane kolege iz različitih krajeva naše divne Republike Srbije, niko ovde ne dovodi u pitanje ni dijalekt kako vi kažete ni akcenat kako kažete niti bilo šta drugo u tom smislu, u pitanju je gramatika. Ja ne znam da li neko razume tu razliku. Ovako bi neko zlonameran, među kojima ja nisam, mogao da kaže u da u divnoj, fenomenalnoj, najlepšoj na svetu Vrnjačkoj Banji se vazduh kaže vazduh, a ne kaže se. Prema tome, nemojte svoje sopstvene komšije dovoditi u takvu neugodnu, nelagodnu situaciju. A, u ostalom može to i da se zamuti kada neko radi u javnom komunalnom preduzeću, pa onda iz tog javnog komunalnog preduzeća sa direktorske pozicije napravi hotel koji se zove „Trifun “ u Vrnjačkoj Banji, pa sada ne može da nam objasni odakle mu pare za to, ali to je sada već druga priča.

Gospodine Stefanoviću, sami ste rekli da ćete doprineti kvalitetu rasprave.

  Pa, doprineću.

Upravo radite suprotno. Nije korektno.

Molim vas da privedete repliku kraju.

Ja nisam na nivou obućarskih argumenta, ja idem na hotele. Razumete? Znači, to je ipak viši nivo, složićete se.

Zahvaljujem se.
Replika, gospodin Babić.
(Borislava Stefanović, s mesta: Nema osnova za repliku. Niko nije spomenuo ime.)
Pa, upravo ste dozvolili i niste bili u pravcu kvaliteta ove rasprave. Replika, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Ja ću gospodine predsedavajući, da u ovom trenutku javno gospodinu Stefanoviću podarim, poklonim godinu dana u bilo kom hotelu koji se nalazi u mom vlasništvu ili u vlasništvu moje porodice. To što se nešto zove, a moj  pokojni otac se tako zvao, govori o vašoj patološkoj mržnji i patološkom zadiranju u privatne stvari. Ne želim da vam se ikada tako nešto desi kao što se dešavalo mojoj porodici gospodine Stefanoviću, nikada i nikome.
Moja kuća se, gospodine Stefanoviću, pored koje su vas sprovodili da je slikate, da je vidite, umesto da ste kao kod kolege svratili, se zove po mom pokojnom bratu. Objekta koji se nalazi u istom dvorištu koje sam nasledio od dede Davida i oca Trifuna se zove po mom pokojnom ocu. Po ljudima koji su čestito svoj vek proveli u Vrnjačkoj Banji i u Lipovi i od kojih, ne da se ne stidim, nego se ponosim tih korena.
A možemo da razgovaramo kako se akcentuje prada ili prada ili kako god ali ona košta koliko dve plate u Srbiji. Možemo akcentovati škode, škode ili kako već god, ali ste ih razbili pa pobegli sa lica mesta, a bili su vlasništvo Republike Srbije. Možemo govoriti i o radnim mestima u Ministarstvu spoljnih poslova gde je jedina kvalifikacija bio stric. Možemo razgovarati i o tome kako se za godinu dana sa jednog prelazi na tri kategorije višeg mesta u ambasadi SAD, ambasadi Srbije u SAD. I o tome možemo razgovarati.

Zahvaljujem.
Dajem pauzu od dva minuta.
(Posle pauze)