Nije mi jasno, ako je u gradu Nišu 36% nezaposlenih, kako to da nijedna firma nije ušla u ovih 17 i data šansa da bar neki ljudi zadrže svoja radna mesta? Ja se nadam, gospodine ministre, da ćete uložiti napor da ovih 17 preduzeća dobiju još jedno, da ih bude 18 i da to jedno bude u Nišu. Ne zaboravite da je to centar Srbije ispod Save i Dunava, ispod Beograda i da tu živi 250.000 ljudi i ima nezaposlenost 36%. To je strašno velika cifra. Vi kao ministar koji se time bavi trebali bi da obratite pažnju i da pomognete gradu. Za primer građanima, Beograd ima nezaposlenost od 17,5% do 18%. Znači, to je duplo više. Molim vas da, u vašim nastojanjima da očuvate radna mesta, obratite pažnju na grad Niš, i on se nalazi u Republici Srbiji i treba da ima dužnu pažnju Ministarstva i Vlade Republike Srbije. Hvala.

Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Poštovani poslaniče, hvala vam na predlozima i na opasci, ali ponoviću ono što sam rekao, a to je da se iskreno borimo za svako preduzeće koje god ima mogućnost, bilo tržišnog opstanka, bilo mogućnosti da spakuje privatizaciju do rokova koji su predviđeni zakonima da ih objavimo.
Što se tiče samog zakona, i vi ste verovatno, i pretpostavljam da je lapsus u pitanju, rekli da nam je rok za privatizaciju 31. decembar i da mi to produžavamo. Ne, to je za promenu društvenog kapitala, tako da tu oko toga vidim da razumete i da to nije sporno. Za ovih 17 preduzeća tražili smo ovih godinu dana od momenta donošenja zakona, upravo kako bismo proces završili, od prinudne naplate samo da zaštitimo preduzeća i onaj drugi deo preduzeća do 31. oktobra.
Što se tiče samih kompanija iz Niša, zaista je Niš jedan od gradova koji je jako pogođen, veliki industrijski centar nekada u prošlosti. Nažalost, sve ove godine unazad, ne samo u ovih šest godina o kojima pričamo, znači, ne samo da u poslednjih šest godina nije ništa urađeno, nego i 15 godina i 30 godina unazad Niš je preživeo zaista izuzetno teške momente, jer industrija koja je nekada postojala u Nišu najvećim delom i koja je bila nosilac razvoja je postala danas sekundarna u odnosu na svetske trendove i u odnosu na ono šta su neke kompanije uradile.
Mi smo nekada proizvodili televizore, tranzistore, radio aparate i elektronske komponente. Elektronska industrija Niš je bila nadaleko poznata, ali Elektronska industrija Niš i u onom periodu nije mogla da izdrži konkurenciju nadolazećih giganata, kao što je „Samsung“, kao što su japanske i nemačke kompanije. Verovatno prateći ekonomske pokazatelje vidite koliko velikih kompanija iz sveta, kao što su nekada bili od „Telefunkena“, „Grundinga“, nemačkih kompanija koje su funkcionisale i bile velike, koje nisu izdržale tu trku, a da ne nabrajamo manje poznate kompanije koje su bile.
Potrebna su ogromna ulaganja, potrebno je mnogo sredstava velika ulaganja ne samo u opremu i mašine, nego velika ulaganja u razvoj, istraživanje. Ogromna sredstva potrebna za pravljenje novih mašina koji bi pravili mikro čipove u obrazovne centre. Mi tu trku jednostavno kao zemlja, bivša SFRJ, nismo bili spremni za svetsku trku na tom nivou.
Dakle, onog momenta kada smo izgubili, ceo Niš je izgubio nažalost, jer svetski ekonomski tokovi su otišli u nekom drugom pravcu samo što se tiče MIN lokomotive o kojoj smo pričali i posla koji je nama predočen i poslove sa kojim smo razgovarali sa direktorom i sa predstavnicima sindikata u ministarstvu, to je jedan od onih slučajeva kada razgovarate sa ljudima i kada stavite matematiku na sto, u ekonomiji je matematika jedino merilo svega toga. Od tog posla za koje je trebala država da da nova sredstva, nove garancije, MIN lokomotiva nije imala sredstva, čista zarađena sredstva, jednu platu da isplati svojim radnicima.
Dakle, taj posao nije izdaleka nije bio dobar kao što je predviđen bio i to je bio samo još jedan udah da pokuša da se nešto uradi. Ništa posebno se ne bi uradilo. Kada smo sve to obrazložili, ja ponavljam, a to možete da nađete u medijima, u novinama i da razgovarate sa ljudima koji su bili na sastanku, predstavnici sindikata su izašli i rekli da ono što su čuli na osnovu pokazatelja koji smo joj dali, da je za njih prihvatljiva mera da preduzeće ode u stečaj, da se kroz imovinsku celinu odvoji, a da deo radnika nastavi da radi. I, vi danas imate jedan deo radnika koji je nastavio da radi remonte i koji će nastaviti u budućnosti da radi.
Mi ćemo učiniti i za svako preduzeće, pogotovo preduzeće iz Niša gde zaista imamo veliki broj preduzeća koji ne rade da pomognemo ovom procesu se rekonstruišu, da nađu neke nove partnere, ali to nekada ne može da bude klasičan proces privatizaciji i prodaje preduzeća, jer niko neće da dođe da kupi naše dugove. Niko ne može zastarelom mašinerijom i opremom da sprovede nove biznise i poslovne planove koji su osnova za učešće na surovom ekonomskom tržištu, nažalost, koje je i kod nas, a pogotovo na svetskom nivou.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite, doktore Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćen sam u prvom redu činjenicom da oni gospodine ministre koji su danas pokušali, neobjektivno da vas kritikuju, nema nijedan ovde u sali. Kako vidite, ama baš nijedan iz Demokratske stranke. Hvala vama, gospodine ministre, što vas sve češće viđamo u ovom visokom domu Narodne skupštine. To govori o vama kao ministru,o vašem predanom radu i o Ministarstvu i Vladi u celini.
Pogotovo sam zaprepašćen što nema predsednika poslaničkih grupa nijednog osim našeg, gospodina Babića koji je ovde koji je kao predsednik najveće poslaničke grupe sa najviše obaveza uvek sa nama i deli sudbinu ovde sa nama u ovoj Narodnoj skupštini. To govori o ozbiljnosti opozicije koliko drži o problemima i ovim preduzećima.
Kako vidimo, dame i gospodo, pred nama je proces privatizacije koji je započet kao svetski proces pre više od 20-ak godina. Proces je, kako rekoh, svetski, odnosno globalni i zahvatio je sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope i zemlje u razvoju, a čak i nerazvijene zemlje. Dame i gospodo narodni poslanici, inače, sve vlade bivših socijalističkih zemalja, žurile su da što brže izvrše proces privatizacije, a to znači pretvaranje društvenog i državnog vlasništva u privatno vlasništvo, što nazivamo privatizacijom. Taj proces privatizacije u realsocijalističkim zemljama, te zemlje završile su sve na vreme, jedino Republika Srbija do danas nije završila. Zašto, dame i gospodo narodni poslanici? Pa, upravo zato što su prethodne vlade bivšeg režima oklevale da to urade ne bi li što duže koristile te firme za sopstveno bogaćenje. Oni to, gospodine ministre, vrlo dobro znaju, zato ih večeras, nasuprot mene i nema iz DS. Punih 15 godina je prošlo, a proces privatizacije nije završen jer su bivše vlade, bivšeg režima iz tih društvenih, pa i državnih firmi crpele finansijska sredstva za svoje sopstveno bogaćenje.
Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon kao i mnogi drugi koje smo doneli ovde u ovoj Skupštini poslednjih godinu dana ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine. I, naravno, dame i gospodo, da ne zaboravimo i zbog građana Srbije, taj ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najsistematičniji, najalitičniji i najveći od svih 72 prethodna ekspozea od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije, Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do današnjeg dana. Nema tog istoričara na svetu koji ovo neće potvrditi.
Na stranici 10, odnosno 11 ekspozea, predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića piše da će Vlada citiram – voditi brigu i on našim državnim preduzećima koja krvare. Neka od tih preduzeća imaju održiv poslovni modem, ali se njima loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava. Tokom 20 godina niko se nije usudio da pipne ta preduzeća. Svi su gurali stvari pod tepih, lagali ljude, a neretko i oni sebe, čekajući da država o trošku svih građana isplaćuje nešto što realno nisu zaradili. Svaka vlada je prebacivala loptu na sledeću. Završen citat.
Dame i gospodo, zato je vrlo dobro što je predlog izmena Zakona o privatizaciji došao na dnevni red ove Skupštine. Podvlačim, sve što nije završeno prethodnih 15 godina u procesu privatizacije ova Vlada premijera Aleksandra Vučića, mora to da završi. Naravno, i ona će to završiti na sreću građana Republike Srbije, a na nesreću naših političkih protivnika koji, ponovo kažem, nema večeras, bar što se DS tiče u ovoj sali, a i ostalih osim gospodina doktora Bradića.
Usvajanjem predloga izmena Zakona o privatizaciji 17 preduzeća od vitalnog su strateškog značaja za državu kao privredni subjekti i na Kosovu i Metohiji izuzeće se od privatizacije najduže za godinu dana. Time će zakon omogućiti da se stečaj i prinudna naplata odlaže u 17 preduzeća da bi omogućili da se uspešno privatizuju, zatim da se ponovo uradi procena imovine preduzeća u roku od 30 dana posle raspisivanja javnog poziva za privatizaciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru više da govorim o procesu privatizacije u ovom smislu jer su gospoda narodni poslanici iz SNS vrlo dobro, bolje od mene rekli, a dozvolite, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću i gospodine ministre da kažem još samo tri, četiri rečenice radi građana Republike Srbije. Bivši režim je privatizacijom bankarskog sektora i predajom banaka strancima suštinski prepustio važne ekonomske poluge države stancima.
I, to je najveći problem, gospodine Sertiću, gospodine ministre to vi vrlo dobro znate. Taj koncept privatizacije primenjen je od 2001. godine i doveo je do toga da su prodata sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Srbije, jer su imala od ranije plasman na strana tržišta. To je tragedija bivšeg režima. Tako su pored ostalog, nabrojaću samo četiri, radi vremena, duvanska industrija, cementare, industrija piva i banke. E, tu ću da se zadržim samo minutu.
Bivši režim uništio je bankarski sistem zemlje. Božidar Đelić je uveo stečaj u četiri najveće banke: „Beobanku“, „Investbanku“, „Jugobanku“ i „Beogradsku banku“. Te banke, poštovani građani Srbije bile su razvojne. Kreditirale su se sopstvenim sredstvima po povoljnim uslovima. Upravo ove banke trebale su biti motor razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. A, on ih je zatvorio.
Đelić je tada lagao da je dug te četiri banke bio osam i po milijardi, a bio je svega milijardu sedamsto eura, a ukupna potraživanja bila su 6,7 milijardi eura, dakle četiri puta više nego njihov dug, i to je uništilo ekonomske podloge ove zemlje.
Tako je bivša vlast vršila privatizaciju. Ja verujem, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, da će gospodina Đelića, sustići ruka pravde i da će odgovarati za ova nedela.
Nadam se, da će na optuženičku klupu pored bivših ministara koji su već završili donekle u pritvoru, Jasna Matić, ministarka, Oliver Dulić, ministra, Saše Dragina, ministra, ministra Bubala, naći se i još bar tri ministra. Jedan od njih je i Božidar Đelić, a jedan od njih i poslanik u ovoj Narodnoj skupštini, ali ga nažalost nasuprot mene, nema u opozicionoj stranci, a smatram da će se i on naći na optuženičkoj klupi za pljačkašku privatizaciju.
Na taj način, bivši režim uništio je našu prošlost, poštovani građani, našu sadašnjost, uništio je budućnost naše dece. Da su ostali na vlasti još samo godinu dana na republičkom nivou uništili bi i naše korene.
E, to im vi, poštovani građani niste dozvolili. Oterali ste ih u političku prošlost, i bacili na smetlište političke istorije iz kojeg se neće, za sreću građana Srbije nikada više vratiti.
Zato vas pozivam, dame i gospodo narodni poslanici, posebno gospodine Bradiću vas iz opozicije, jer ste jedina perjanica da kažem, večeras, da glasate za ovaj zakon jer ćete bar na taj način, bar malo umanjiti probleme koje ste naneli za 10 godina građanima Srbije.
Na taj način daćete i svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer, gospodin Aleksandar Vučić, a i čitava Vlada gospodine ministre, posebno gospodine Bradiću vas iz opozicije, jer ste jedina perjanica da kažem večeras, da glasate za ovaj zakon jer ćete bar na taj način, bar malo umanjiti probleme koje ste naneli za 10 godina građanima Srbije.
Na taj način daćete i svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer, gospodin Aleksandar Vučić, a i čitava Vlada gospodine ministre, Republike Srbije, potpomognuta od predsednika države Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, i poneki iz opozicionih klupa i najvećeg broja građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem dr Atlagiću.
Reč ima dr Blagoje Bradić, replika, na pominjanje vašeg imena i prezimena. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću što ste me pomenuli. Ne vidim da sam ja učinio nešto mnogo veliko zato što sam ja u sali, to je moja poslanička obaveza.

A što se tiče glasanja o zakonu, mi smo ovaj zakon, tj. ova Skupština je glasala za ovaj zakon 12. maja 2014. godine. Mi danas, a pročitaću vam član 6. da bi znali šta danas mi treba da pričamo u načelu, a prekosutra da glasamo – privatizacija je obaveza za subjekte privatizacije sa društvenim kapitalom. Društveni kapital subjekta privatizacije se mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.

I, ono što mi, tj. vi ćete izglasati, odredba stava 2. ovog člana ne odnosi se na subjekte privatizacije koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije od strateškog značaja, kao i na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi, ili pretežno delatnost obavlja na teritoriji AP KiM, ili čija imovina se nalazi na teritoriji AP KiM.

Mi smo o tome glasali prošle godine, kao Narodna skupština, kažem 12. maja, ovo pomeramo rok.

I ovde je jedna mala redakcija, ovde se kaže – vi ste gospodine ministre rekli da će se odluka Vlade desiti posle zasedanja, a ovde kaže – koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije.

Treba da piše – koji će biti određeni. Tako da bi mogli to amandmanom da korigujete.

Dakle, gospodine Atlagiću, ja ne vidim razlog da glasam za ovu izmenu, a razlog je bio u mojoj načelnoj raspravi, kada sam se obratio gospodinu ministru. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Bradiću.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, sa saradnicima, poštovana gospodo poslanici, danas ću govoriti o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Izvrstan zakon, zahvaljujući Vladi i ministru, evo, došli smo do fantastičnih zaključaka.
Ja sam bila šokirana kada sam čula da Svetska banka je izračunala da Srbija za firme koje bi trebalo da se privatizuju, koje su polumrtve izdvaja 750 miliona evra. Šta reći.
Šta je radila bivša vlast 20 godina, ljudi moji, 526 preduzeća je u privatizaciji. Koliko su uspešnih firmi privatizovali, ja bih volela to da čujem od ljudi koji, evo trenutno, opet nisu tu, ali to je njihovo poslaničko pravo.
Ono što je bitno, ono što je Vlada odradila na maestralan način, napokon završavamo, Zakon o privatizaciji je pre svega, da društveni kapital, subjekti privatizacije se mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.
Međutim, Vlada smatra da postoje firme, preduzeća, koja su od strateškog značaja, i to je izvanredno, i to je 17 firmi koje neće biti sada u procesu privatizacije, njima je produžen rok još za godinu dana.
Evo zašto. To su firme od kapitalnog značaja i zaista imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, a drugo sve ove firme od tih 17 firmi koje ću ja taksativno nabrojati su već u procesu da nađu dokapitalizaciju, odnosno da nađu izvore prihoda, tj. investitore. To su dobre firme.
Upravo smo spomenuli JUMKO, koji trenutno zapošljava 1700 radnika i ima boljitak, ti ljudi plaćaju porez, ti ljudi imaju dohodak. Bravo. Znači, odrađujemo sve kako treba da se odradi. Zahvaljujući Vladi i Ministarstvu napravili smo 40 firmi za privatizaciju po kodeksima EU, po standardima, standardizacija, ljudi moji.
Mi pričamo o 526, firmi, pa šta je ova vlada uradila za 20 godina? Mi smo napravili od godinu dana 40 firmi, samo je pitanje dana kada će da se odradi na način kao to treba.
A što se tiče firmi koje su pod zaštitom Vlade trenutno, odnosno izuzete su od ovog zakona, samo godinu dana. Naravno da su izuzete, evo zašto. Tu radi 25 hiljada ljudi.
To znači, sa porodima, to je otprilike 100 hiljada ljudi. napravili smo socijalni program za njih. Zato smo dali još jednu godinu. O čemu se radi? Za tu godinu će jedna većina, možda otići u penziju. Sledeće godine takođe, a za ostatak smo obezbedili 16 milijardi dinara. Šesnaest milijardi dinara za tranziciju. Fantastično. To niko nikada nije uradio i treba pohvaliti Vladu i Ministarstvo. Ovo je izvrsno. Sve pohvale.
Što se tiče firmi, da naši gledaoci znaju, to su pre svega firma „FAM“ AD Kruševac, FAP Priboj, HIP Petrohemija, PKB, Galenika, „Trajal-Galenika“, „Politika“, „Ikarbus“, RTB Bor, Holding-Kablovi Jagodina, „Prva petoletka“, znači firme od strateškog značaja.
Takođe, Vlada je rekla da i firme koje se nalaze na KiM, koje su pod velikom uzurpacijom Agencije za privatizaciju, a to znamo iz mnogih pređašnjih privatizacija ovakvih firmi, imaju dodatno godinu dana da bi se odradila prava privatizacija, odnosno da bi se spremila dokumentacija bez uzurpacije Agencije za privatizaciju. To je odlično.
Ono što se meni jako dopada to su kazne koje Vlada, Ministarstvo propisalo. Kazne su blage, ja bih to malo drastičnije i gore, da napokon ljudi koji se bave manipulacijom i proneverama budu kažnjeni. Ja mislim da će doći vreme i za to.
Pričali smo i o sudijama koje možda rade, možda ne rade, svoj posao, o tome ne bih ja da dužim, ali je poenta da su sada kazne od tri meseca do pet godina, i svi ljudi koji su napravili krivično delo će odgovarati i kazneno. Kazne su od 100 hiljada dinara do 10 hiljada eura. Po meni malo, ja bih to drugačije ali, dobro.
Znači, fantastičan boljitak. Sve što radite, radite dobro. Niko neće da ostane na ulici, rekla sam kako će se to završiti.
Ono što još treba reći je šta smo to mi uradili a da mnogo valja? Pre svega, prestali smo sa finansiranjem firmi gubitaša. Ako je nešto mrtvo-mrtvo je. Bolje da napravimo nešto novo pa da zaposlimo silne ljude, a već smo zaposlili za vrlo kratak period, 22.000. To je statistika, to nisam ja izmislila iako ovde čujem od kolega koji su nažalost otišli kući, neće da čuju nas koji možda nešto znamo, već smo zaposlili masu ljudi.
Otvorili smo pre dva-tri dana u Rumi „Kalcedoniju“, drugu fabriku, prva je bila u Subotici, pa smo otvorili „Svarovski“, pa smo otvorili u Krupnju, pa smo otvorili u Velikoj Pazovi, pa smo otvorili svuda, po čitavoj Srbiji.
Bravo za ministarstvo i za Vladu Srbije, samo tako nastavite. Imate podršku svih nas ispred SNS, naravno i moju. Mogla bih da pričam još dva sata, ali vreme mi odmiče, pa ću se zahvaliti vama na pažnji.
U danu za glasanje SNS će, naravno glasati za ovako izvanredan zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milena Turk. Izvolite.