Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iznesem stava poslaničke grupe SVM o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu, a to prvenstveno u predlogu Zakona o odbrani od grada.
Naša poslanička grupa se u proteklih nekoliko godina više puta bavila temom protivgradne zaštite u Srbiji. Pošto dolazim iz opštine Bačke Topole u okviru u koje se u naselju Bajša nalazi jedan od centara protivgradne zaštite, imao sam priliku da više puta obiđem taj objekat i da se bliže upoznam sa njegovim funkcionisanjem, a naravno i sa problemima našeg sistema odbrane od grada.
Naravno i na skupštinskom Odboru za poljoprivredu smo se bavili ovom temom u više navrata. Postavljali smo i više puta poslanička pitanja, a mi poslanici SVM smo uključeni u ovu temu i sa aspekta teme međudržavne, odnosno regionalne saradnje. Pošto postoji projekta koji se odnosi na zaštitu od grada, granice između Srbije i Mađarske, a trebalo bi da bude realizovan preko IPA fonda. Svi možemo da se složimo da je smanjenje štete od grada od javnog interesa, s toga pozdravljamo donošenje posebnog zakona koji uređuje ovu oblast.
Kako je navedeno u Predlogu zakona zbog velikih šteta koje grad kao elementarna nepogoda svake godine nanosi poljoprivrednim kulturama i dobrima, aktivna odbrana od grada u Republici Srbiji organizovano se sprovodi od 1968. godine i to u periodu od 15. aprila do 15. oktobra. Kako funkcioniše ovaj naš sistem? Kada se proces veštačke modifikacije u atmosferi sprovede blagovremeno i efikasno, kada na zemlju pada kiša, sugradica ili manja zrna grada čime se rizik od gradonosne elementarne nepogode znatno smanjuju ili svodi na minimum.
Usled globalnog zagrevanja i klimatskih promena svetski meteorolozi prognoziraju, kao što je i sam gospodin ministar naveo, za naredni period češće i razornije olujne nepogode praćene gradom, a to podrazumeva i veće angažovanje protivgradne odbrane i daleko veći broj protivgradnih raketa.
Naveli ste gospodine ministre Stefanoviću i to da nažalost na teritoriji Republike Srbije zbog svojih meteoroloških, klimatskih uslova izloženo dejstvu grada često u razmerama velike elementarne nepogode i elementarna nepogoda i gradonosni oblak se po pravilu kreću preko mnogo većih teritorija koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave. Na gradonosne oblake se deluje u fazi njihovog razvoja kada se vrši preventivno zasejavanje i na taj način se sprečava padanje grada iznad mesta dejstva, eventualno ne teritoriju gde oblak tek treba da naiđe.
U poslednjih deset godina u toku sezona odbrane od grada iznad teritorije Republike Srbije bilo je između 100 i 110 dana sa radarskim praćenjem potencijalno opasne oblačnosti, a u proseku je dejstvovano u svakom drugom danu u ovom periodu. Broj dana sa dejstvom na gradonosne oblake bio je između 43 i 63 dana u toku jedne sezone odbrane od grada kako je to navedeno. Ovakva vrsta zaštite je veoma važna kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja. Smatram da je protivgradna zaštita neophodna da bi bila još efikasnija i da država mora da iznađe rešenja za zaštitu poljoprivrednih dobara da bude još efikasnija.
Verujem da ćemo donošenjem ovog zakona uspeti da napravimo korak ka poboljšanju stanja na terenu. Ne sme se više desiti da na primer ne bude dovoljna količina raketa u protivgradnim stanicama kao što je to bio slučaj u nekim godinama.
Za efikasan rast stvarno je potrebno 20 hiljada raketa da bi na svakoj stanici imali po 12 protivgradnih raketa. Znamo dobro da može to da funkcioniše sa manjim brojem raketa, ali to je ono što treba da nam bude cilj.
Kako stoji u obrazloženju predloga zakona, štete od grada su daleko veće u periodu od 2007. do 2013. godine zbog nedostatka raketa nego ranijih godina kada je na svim protivgradnim stanicama bilo dovoljno, prilično dovoljan broj raketa i kada ih je bilo i u centralnom magacinu za dopunu.
Zvanična procena štete od grada na poljoprivrednim kulturama zadnjih godina bila je 45 miliona evra, a za nabavku 10 hiljada protivgradnih raketa, bilo bi dovoljno samo oko tri miliona evra.
Na žalost, imao sam priliku da vidim šta može grad da uništi za svega 20 minuta. U Pačiru, u selu gde ja živim, pre dve godine grad je uništio za 20 minuta sve useve na čak 2.500 hiljade hektara. Možete zamisliti šta su preživeli naši proizvođači. Međutim, oblaci su došli iz Mađarske. Jednostavno, naši strelci nisu mogli da reaguju.
Ako se u ovoj zemlji ozbiljno računa na poljoprivrednu proizvodnju, dosadašnji stav prema odbrani od grada je nedopustiv.
Znači, Vlada Republike Srbije je reagovala, jer da nije štete na poljoprivrednim proizvodima bile ogromne na širem prostoru Republike. Kada padne grad već je kasno za pitanje ko je bio kriv i zašto poljoprivrednicima niko neće nadoknaditi štete.
Svima nama je poznato da usled grada najveće neposredne štete nastaju u poljoprivredi. Naravno, posle i u šumarstvu i štete nastaju i na ekonomskim i stambenim objektima. Štete u poljoprivredi uzrokovane gradom posebno produktu štete u prehrambenoj industriji, kao što je to koleginica navela. Iz navedenih razloga se odbrana od grada mora jedinstveno i celovito rešiti na čitavoj teritoriji Republike, mi to podržavamo i naravno što podrazumeva ravnomernu raspodelu i dovoljan broj raketa u branjenom području.
Naš zajednički cilj treba da bude da se jednom zauvek reši status protivgradne odbrane i finansiranje tog sistema, jer on iz godine u godinu sve više tone.
Hitna potreba za donošenjem Zakona o odbrani od grada povezana je i sa neophodnošću usklađivanja organizacija sistema odbrane od grada sa ustavnim nadležnostima AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave. Funkcionisanje protivgradne zaštite je nezamislivo bez AP Vojvodine i lokalnih samouprava.
Međutim, problem predstavlja nedostatak novčanih sredstava. Svi mi dobro znamo da su lokalne samouprave u teškoj finansijskoj situaciji, a još uvek nije donet ni zakon o finansiranju AP Vojvodine.
Znači, postavlja se pitanje kako da opštine i pokrajine reaguju da pomognu svima u ovim teškim vremenima, i kako da sufinansiraju protivgradnu zaštitu. Naravno, i do sada je veći broj lokalnih samouprava pomagalo protivgradnu zaštitu u skladu sa svojim mogućnostima.
Autonomna pokrajina Vojvodine, lokalne samouprave ima prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta kao što je to kolega Stojšić naveo. Međutim, postoji ograničenje na šta sve mogu da troše ta sredstva.
Svake godine se dobija saglasnost, znači svaka opština dobije saglasnost od Ministarstva poljoprivrede, odnosno od uprave za poljoprivredno zemljište na program poljoprivrede, znači na trošenje ovih sredstava.
Ono što smatramo važnim je da Ministarstvo poljoprivrede ubuduće dozvoli da se od ovih sredstava finansira i protivgradna zaštita. Treba da se dozvoli da lokalne samouprave iz tih sredstava kupe i rakete i da po potrebi sufinansiraju i strelce. Pitanje iz kojih sredstava će biti dozvoljeno lokalnim samoupravama i AP Vojvodini da sufinansiraju protivgradnu zaštitu. Znači, svaka lokalna samouprava ima svoje prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta i ključno pitanje je da li ćemo dozvoliti njima da iz tih sredstava finansiraju protivgradnu zaštitu. To je ključno pitanje.
Pored toga, naravno, treba da radimo na tome da poljoprivredni proizvođači u što većem broju osiguraju poljoprivredno zemljište protiv elementarnih nepogoda, a i smatram da je ipak najvažnije očuvati sistem protivgradne zaštite, jer ako dođe do nepogode neće biti proizvoda za prodaju, za izvoz, pa ni država neće imati koristi od te proizvodnje.
Osiguranjem rizika od grada, kao pasivnim oblikom zaštite od grada, ublažavaju se ekonomske štete osiguranika, finansijski nadoknađuje gubitak, ali se ne nadoknađuje izgubljeni poljoprivredni proizvod.
Međutim, ne smemo dozvoliti ni to da se nastavi praksa i da u Srbiji se po pravilu ne osiguravaju njive, voćnjaci, vinogradi i bašte od grada, iako za to postoje subvencije Ministarstva poljoprivrede.
Pitanje je, da subvencije po hektaru koje daje Ministarstvo poljoprivrede, da li će biti u buduće povezane sa osiguranjem useva i pitanje je da li će samo oni proizvođači dobiti subvencije po hektaru koji osiguravaju te useve.
Izuzetno je važno da dođemo do rešenja po ovom pitanju, kako ćemo podsticati naše poljoprivrednike, odnosno poljoprivredne proizvođače da osiguravaju svome useve u što većem broju.
Podržavamo i uključivanje osiguravajućih društava u protivgradnu zaštitu, na isti način kao i većina evropskih zemalja, da se novcem od premija subvencioniše nabavka protivgradnih raketa i isplaćuju strelci. Međutim, ne smemo dozvoliti da osiguravajuće kuće iskoriste ovu priliku i povećaju cenu osiguranja po hektaru.
Zašto to kažem? Zato što je na primer u mojoj opštini u Bačkoj Topoli bilo takvih slučajeva, pored premija koje daje Ministarstvo poljoprivrede i lokalna samouprava je u svoj program stavila i povraćaj sredstava od ukupnog iznosa osiguranja.
U praksi je dakle, 40% troškova osiguranja subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, a lokalne samouprave su vraćale gazdinstvima još 20% ukupnog iznosa osiguranja.
Naravno, želeli smo da na takav način podstaknemo naše poljoprivrednike i da u što većem broju osiguraju svoje useve.
Na žalost, čim su osiguravajuće kuće čule za ovakvu nameru lokalne samouprave, povećale su cenu osiguranja po hektaru za 20% i to samo u našoj opštini.
Smatram da to ne smemo da dopustimo, jer mi ne želimo da finansiramo osiguravajuće kuće, već poljoprivredne proizvođače. Pošto će osiguravajuće kuće biti u obavezi da od svojih premija finansiraju protivgradnu zaštitu, pitanje je kako će to uticati na cenu osiguranja po hektaru.
Interesuje me kako može Vlada Republike Srbije da utiče na cenu osiguranja po hektaru? Zbog čega ovo pitam? Zato što smatram da nikako ne smemo dozvoliti da se povećaju cene osiguranja i da to sve ide na teret poljoprivrednih proizvođača.
Svi treba da budemo svesni toga da ovo pitanje možemo rešiti samo zajednički i s toga u ovaj posao moramo uključiti, ne samo Vladu Republike Srbije, razna ministarstva i institucije, već i AP Vojvodinu, lokalne samouprave, osiguravajuće kuće, kao i same poljoprivredne proizvođače.
Pošto je namera predloga zakona upravo ta, možete da računate na našu podršku. Na kraju, želim još jednom da ponovim da će zbog svih navedenih razloga i zbog toga što hitno treba da rešimo problem protivgradne zaštite u Srbiji, poslanička grupa SVM, u danu za glasanje će podržati Predlog zakona o protivgradnoj zaštiti. Naravno, možete da računate i na našu podršku i u slučaju ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas ispred nas imamo tri zakona koji tretiraju dve vrlo ozbiljne materije.
Treći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. On se tačnije samo bavi preciznijim definisanjem nadležnosti pojedinih ministarstava.
Predlog zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima je zakon koji je donet 1977. godine. Zadnji put smo imali reviziju tog zakona 1994. godine i zbog opšteg trenda u kome živimo, a pre svega energenata koji su sada sastavni deo svih sfera života, sazrelo da ovaj zakon mora da se uredi.
Ja nisam stručan u toj materiji ali onoliko koliko sam uspeo da se informišem, da pročitam i da uporedim sa prethodnim zakonom definitivno se vidi ta ozbiljnost i usklađivanje sa evropskom praksom.
Ono što meni danas privlači najviše pažnje, a to je Predlog zakona o dobrani od grada.
I ovaj zakon na žalost nije ozbiljnije tretiran zadnjih dvadesetak godina i evo danas, posle insistiranja i stručnih ljudi i ljudi koji su iskazivali potrebe sa terena imamo priliku da raspravljamo o ovom zakonu, a do kraja nedelje da ga usvojimo. I ono što je naravno vrlo bitno je da će posle ovog usvajanja ovaj zakon biti primenjen po hitnom postupku u praksi.
Ono što sam juče imao priliku da čujem ministre od vas, od vaših saradnika koji su bili na sastanku gde ste nam dopustili da se još jednom dodatno informišemo pre današnjeg plenuma.
Informacija da danas imamo više raketa nego bilo kad u zadnjih 20 godina što je dobra stvar ili bar da imamo značajniju količinu da više ne moramo da strepimo da li nam protivgradne stanice imaju ili nemaju rakete.
Iz primera Vrnjačke Banje, mesto odakle ja dolazim, je situacija takva da u pojedinim trenucima na raketnim stanicama su ljudi bili bez ijedne rakete. Ako se desi da imaju četiri-pet onih kao partizani u Drugom svetskom ratu, podele između sebe računajući koje je to mesto, odakle će lakše da se dejstvuje. Znači, jedna vrlo neozbiljna situacija koja može da prouzrokuje veliku štetu.
Imali smo situaciju gde su kolege, danas smo čuli njihove diskusije, da su se opštine organizovale same i od svojih sredstava uspele da kupe određene količine raketa. Ispostavilo se da ni to nije bilo dovoljno rešenje u nekim trenucima, tako da jednu od najozbiljnijih stvari, evo vidim upravo to što ne moramo više da se sekiramo da li raketa ima ili ih nema.
Juče ste rekli da bi trebali da apelujemo na građane i da se naprave neke kampanje koje će ljude da motivišu da lakše osiguravaju svoja poljoprivredna gazdinstva. Ja sam imao priliku da na terenu razgovaram sa ljudima iz osiguravajućih kuća, koji su obilazili teren i poljoprivredna gazdinstva. Njihova iskustva su daleko od onog o čemu ste vi juče pričali. Ne radi se ovde uopšte o kampanji da motivišemo ljude da osiguravaju svoja gazdinstva, već po rečima onih koji su ih obilazili i nudili im konkretno osiguranja, povratne informacije da ljudi na terenu nemaju novac.
To ministre verovatno jeste jedan problem sa kojim se suočavamo, ali na različite načine. Nije isto taj problem tretiran u Vojvodini, u centralnoj Srbiji ili u južnoj Srbiji. Svakako čuli smo malopre od kolega da i Pokrajinski fond utiče, tj. pomaže da se lakše finansiraju te aktivnosti, ali u Vojvodini su ljudi opredeljeni upravo na poljoprivredu i njihova gazdinstva i površine zemlje koju obrađuju i novac koji za sve to koriste je daleko ozbiljniji od površina koje obrađuju u centralnoj ili južnoj Srbiji i apsolutno su drugačiji i načini osiguranja, tako da iz iskustva koje smo mi imali 2010. godine u jednoj lokalnoj sredini koju je pogodila jedna velika poplava, isto kao elementarna nepogoda, nismo imali ni jedno osigurano poljoprivredno gazdinstvo.
Te godine je opština Vrnjačka Banja donela odluku da ćemo pored onih 40% sredstava koje daje Republika mi dati još 50, tako da onom osiguraniku ostaje da plati 10% od vrednosti osiguranja. Išli smo u kampanju bukvalno od vrata do vrata po svim selima. Posledica te kampanje su bile samo dva zaključena ugovora o osiguranju. Nažalost, maler se desio i posle dve godine. Imali smo ponovo jednu veliku poplavu i ponovo smo išli na razgovore sa svim tim ljudima da ih ubedimo da trebaju da se osiguraju.
Ponavljam, to definitivno jeste najveći problem. Narod nema novca da se osigura ni za tih 10%. Onda jedini način da zaštitimo sve te useve i ta mala gazdinstva koja se ne bave profesionalno time, nego bukvalno i te površine koriste za svoje lične, porodične potrebe, štitimo na ovakav način. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovaj zakon, naravno i sve zakone koji su danas na dnevnom redu.
Imali smo i situaciju da zbog nerešenog statusa protivgradnih strelaca, predsednik opštine, pošto sam nekada bio u izvršnoj vlasti i na lokalu, morao je da plati prekršajnu kaznu zato što je uz odluku veća i pristanak svih odbornika, svih stranaka vlasti i opozicije dozvolio da se protivgradnim strelcima isplate određena sredstva. On je popio tu prekršajnu prijavu i morao je da plati kaznu.
Mislim da to nije fer i da to nije korektno, da smo svi zajedno možda i ranije ovim trebali da se bavimo. Vama hvala što ste i sada podvukli liniju i upravo jedan ovakav problem i definisali i dali predlog kako možemo da ga rešimo u budućnosti.
Dobra stvar je, rekao sam, što se ovim zakonom preciziraju nadležnosti Republike, pokrajine, lokalnih samouprava, način obuke protivgradnih strelaca, način izbora protivgradnih strelaca i koordinacija između svih njih.
Strelaca na teritoriji Republike Srbije ima negde oko 3.000, 3.300, na svako mesto, tj. na jednu raketnu stanicu kojih ima oko 1.500 rade po dva strelca.
Moj predlog juče vama je bio da bi u toj meri restrikcije i štednje mogli da napravimo možda neku drugačiju organizaciju, da dođemo do nekih značajnijih ušteda, bio je da pokušamo da ljude koji se prijavljuju za dobrovoljno služenje vojnog roka upravo angažujemo na ovakvim stvarima, jer vojska ima mogućnosti da te ljude obuči upravo za jedan ovakav posao, napravi jednu klasifikaciju da više ne pričamo da li su tamo ozbiljni ili neozbiljni ljudi i ima mrežu koja bi sve to mogla da pokrije. Naravno i ono što je vrlo bitno, komunikacije između svih ovih radarskih centara sa ovim bazama se obavlja preko radio stanica.
Vi ste mi juče objasnili jednu stvar i razbili tu moju ideju da li to treba raditi na takav način, jer ste rekli da upravo to što nismo imali definisane nadležnosti između Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ovog puta bi napravili možda još veću gužvu, ako bi ovog puta uključili i Ministarstvo odbrane. Juče sam prihvatio to vaše objašnjenje i prihvatam da ovakav zakon kakav ste dali uz izmene, čuli smo danas predloge od kolega koji su dali amandmane za koje smo juče konstatovali da su smisleni, ako podržimo i te amandmane imaćemo jedan ozbiljan i dobar zakon.
Još jedanput ponavljam, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za sva tri zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.
Izvolite gospodine Stefanoviću.

Hvala na veoma konstruktivnom pristupu i juče i danas i vaši predlozi su bili izuzetno kvalitetni. Ja cenim i ako smo vi i ja razgovarali o tome zašto smatramo da neke od tih stvari poput ovog sa Ministarstvom odbrane ne možemo da implementiramo, ali bio je izuzetno dobar način razmišljanja.
Meni se to sviđa zato što ste vi razmišljali kako da uštedimo u zemlji, kako da napravimo nešto više, kako da tu bude više novca za protivgradnu zaštitu i uvek treba tako raditi. Mislim da čak kada nešto nije u nekom trenutku primenjivo da možemo da razmišljamo o načinu kako da te stvari, možda će neka od tih ideja biti nekada primenjiva. Zato sam vam zahvalan što ste se potrudili da te stvari zaista na takav način uradite.
S druge strane, mi imamo u ovom trenutku, da bih bio do kraja precizan, da ljudi znaju, oko broja raketa, mi u ovom trenutku imamo kupljenih oko šest i po hiljada raketa. Ministarstvo finansija, pošto je to bio jedan deo od zaključaka o kome se danas govorilo i o Štabu za vanredne situacije iz februara ove godine, se faktički obavezalo na kupovinu još četiri hiljade plus četiri hiljade kada se te rakete ispucaju.
Dakle, imamo potencijal, obezbeđena sredstva za oko 14.500 raketa. Do sada smo maksimalno imali između 10.000 i 11.000, tako da faktički ova godina je mnogo bolje obezbeđena. Ja se nadam da nam to neće biti potrebno, sva ta količina, jer bi to značilo da ćemo imati mnogo grada, ali mi moramo biti spremni.
Naravno, ovaj zakon je jedan od načina da obezbedimo da niko nikoga ne moljaka i ovo što ste isto rekli za lokalne samouprave, bilo je stvarno strašno kada ljudi koji su pripadnici lokalne samouprave dobijaju kazne i to u skladu sa zakonom, jer faktički to im se vodi kao dodatno angažovanje i plaćanje, nenamensko trošenje budžetskih sredstava, a faktički su ljudi uz odobrenje veća i skupština čak plaćali dodatno strelce ili kupovali čak rakete, bavili se na različiti način dopunom te protivgradne zaštite.
Mislim da ćemo i ovim zakonom to pojačati, dati i njima dodatne mogućnosti da to rade zakonito i konačno ako to budemo uradili, ne znam kada parlament planira dan za glasanje, ako to bude na primer petak ili naredne nedelje, mi konačno stvaramo preduslove za jedan drugačiji početak rada u protivgradnom sistemu.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, predsedništvo, uvaženi ministre i gosti, ova Vlada je zaista naišla na mnogobrojne probleme i nasledila i zatekla zaista izrazito zapušten sistem protivgradne zaštite.
Naravno, velika zbrka i diskordinacija nastala je 2011. godine, kada je odlukom tadašnje vlasti premeštena protivgradna odbrana iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda u okrilje MUP-a, odnosno Sektora za vanredne situacije i pokazalo se da je to bio zaista veliki promašaj. To je dovelo do toga da strelce obezbeđuju lokalne samouprave, da radarskim sistemima rukovodi Republički hidrometeorološki zavod, a da rakete za protivgradnu odbranu kupuje MUP Republike Srbije.
Danas je Srbija zemlja sa najmanje efikasnijim sistemom protivgradne odbrane u Evropi. U Evropi efikasnost protivgradne odbrane iznosi oko 50%, a u Srbiji se računa da je negde oko 20%.
Iskustva od ranije pokazuju da šteta izazvana gradom može da bude zaista ozbiljna i velika. Hiljadu evra po hektaru ako pogodi grad kukuruz i do čak 25.000 evra ako grad pogodi jabuke ili slične kulture. Svakako da je to nedopustivo za Republiku Srbiju koja pledira da joj poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja bude osnova u razvoju i izvozu, odnosno bude jedna od centralnih grana za razvoj.
Vreme je da Srbija posle 23 godine dobije jedan ovakav zakon koji je zaista jedan valjan predlog, onda je valjano rešenje kojim se celovito uređuje održivi sistem za suzbijanje od grada na teritoriji cele Republike.
Njegov naročit kvalitet je što precizno razgraničava nadležnosti, kao što smo čuli, između Republike, AP i između lokalnih samouprava i sviđa mi se vaša argumentacija zbog čega je zaista neophodno da i sama Republika, odnosno same pokrajine imaju svoje nadležnosti, ne samo što je to ustavno, nego je to i funkcionalno.
Dobro reče kolega da oblaci, kao ni vode, nemaju svoje granice i mogu da kažem da je prošle godine zahvaljujući dobrim radarskim, odnosno dobrim protivgradnim sistemima u Republici BiH, u Mađarskoj i u okruženju Srbija imala manji pritisak i opet na taj način jednom dobom međunarodnom saradnjom mi bi mogli da poboljšamo svoj status, a ovaj zakon daje uslove za kvalitetnu i valjanu međunarodnu saradnju i na ovom polju.
Zakonom se praktično svi delovi ove službe sada drže u jednoj ruci, čineći sistem odbrane od grada zaista učinkovitim. Takođe se iz republičkog budžeta obezbeđuju stabilni izvori za finansiranje operativnog funkcionisanja i razvoja sistema za protivgradnu odbranu. Mislim da su to dve najvažnije stvari koje ovaj zakon obezbeđuje, znači, koordinisanje iz jednog centra i stabilno finansiranje, što do sada nije bilo slučaj.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se integralni pristup zaštiti od elementarne nepogode od grada i to kombinujući aktivnu, misli se na odbranu, i pasivnu, odnosno osiguranje kao zaštitu.
Zakon posebno svetlo baca na osiguranje useva, čime se motivišu poljoprivredni proizvođači da osiguraju svoju letinu. Po ovom zakonu, društvo za osiguranje je dužno da 10% uplaćene premije za osiguranje odvoji za razvoj od sistema od protivgradne odbrane.
Moram da kažem da sam našao da je u Evropi zaista visok procenat obezbeđivanja letine. Našao sam, na primer, da je u Austriji osigurano preko 92% svih useva, a otprilike u celoj Evropi negde oko 80%. Ako uporedimo, gde je osiguranje oko 10%, videćemo o kakvom se raskoraku radi.
Mi znamo da se osiguranjem ovih šteta smanjuje ekonomski gubitak samih proizvođača i da je to zaista jedan od načina kojima se može smanjiti njihova šteta, a rasteretiti budžet Republike Srbije. Ono što je mnogo bitno jeste da ovaj zakon daje jedan izbalansiran pristup i da on, iako motiviše određene grupe, pre svega su motivisani oni veliki poljoprivredni proizvođači za osiguravanje, ne ostavlja na cedilu manje i siromašnije poljoprivredne proizvođače, obzirom da generalno ojačava sistem odbrane i na taj način smanjuje i njima jedan rizik od šteta, što je jako dobro.
Ovde je kolega Arpad naglasio da je bilo zaista zloupotreba od strane osiguravajućih društava i moram da zamolim predstavnike Vlade da povedu računa o zloupotrebama koje su moguće od strane osiguravajućih društava, kao i uvoznika protivgradnih mreža. Takve stvari država treba prepoznati, sugerisati osiguraniku i oštro sankcionisati.
Ovaj zakon stvara sve uslove za modernizaciju protivgradnog sistema. Protivgradne mreže se danas jako koriste u svetu, a u Srbiji je tek nešto oko više od hiljadu hektara voćnjaka prekriveno ovom protivgradnom mrežom. Treba podsetiti da država subvencioniše postavljanje ovih mreža, kao i samo obezbeđivanje letine sa oko 40% učešća, i to nekoliko godina unazad.
Takođe, zakon daje još neke mogućnosti u delovanju na gradonosne oblake. Pored ostalih, putem aviona, što je zaista praksa u razvijenom svetu i u Evropi. Ja dolazim iz Novog Pazara i iako se računamo i jesmo zaista poljoprivredna oblast, u kojoj je poljoprivreda moguća grana za ozbiljan razvoj, pogotovo tu mislim na Pešter, za nas bi, obzirom da mi nemamo iz proceduralnih razloga ovaj vid protivgradne odbrane, obzirom da smo blizu administrativnoj granici i to je ograničenje za nas, za nas bi zaista ovaj vid bio koristan i omogućio da sprečimo štete, jer su i kod nas gradovi obimni i česti. Imamo mi u regiji Sjenice, koja je stočarsko i poljoprivredno polje, jednu bazu, koja štiti taj deo.
Druga stvar, ova tehnologija je vrlo zanimljiva i praktično protiv grada se iskoristio vazduh unutar samog oblaka, čime se rizik po pilota i posadu smanjio na minimum, a vazdušne struje, čiji pravac stručnjaci dobro poznaju, donose hemikalije koje nosi avion u centar samog oblaka i na taj način prevode kao generator kuglice leda u vodu i smanjuju štete.
Ovaj zakon donosi jednu novu kaznenu politiku i propisane su ozbiljne kazne za sve one koji žele i koji pokušaju da spreče sprovođenje protivgradne odbrane.
Posebno mesto u sistemu pripada pogotovo strelcima, koji će po novom predlogu nešto bolje, ali svakako redovnije biti plaćani i oni će, rekli smo, dobiti oko 20% od prosečne zarade.
Ja bih iskoristio priliku da se zahvalim ministru na jednom konstruktivnom razgovoru i na uvažavanju amandmana. Potvrdiću njegovu zaista iskrenu želju da se apsolutno smanji uticaj politike i da ova država, koja pledira da bude poljoprivredna izvoznica, zaista dobije jedan kvalitetan zakon. Ja sam svedok kvalitetnog razgovora, pogotovo onog kakav smo imali juče.
Želim da na kraju kažem da se sa ovim zakonom stvaraju svi uslovi da se naš zapušteni sistem, koji smo zatekli, što pre obezbedi i primena savremenih naučnih saznanja u oblasti modifikacije vremena i nepristrasna provera operativne efikasnosti sistema. Obzirom da ovaj zakon posebno brine o poljoprivrednom proizvodu i o poljoprivrednom proizvođaču i stavlja proizvođače i seljake u centar, jasno je da ćemo mi iz SDPS ovaj zakon u danu za glasanje podržati.
Reći ću nekoliko reči i o ovom drugom Predlogu zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima. Ova oblast do sada je bila uređena Zakonom o eksplozivnim materijama i zapaljivim tečnostima i gasovima iz davne 1977. godine. Jasno je da je ovo veliki pomak u osiguravanju i sigurnosti na ovom polju.
Mislim da poseban kvalitet ovog zakona čini jedna ozbiljna, javna rasprava, koja je započeta u devetom mesecu prošle godine, u kojoj je učestvovao zaista veliki broj subjekata, proizvođača, privrednika, ali i stručne javnosti. Bilo je brojnih sugestija koje su, kao što sam video, skoro većina njih je usvojena, od toga da se uvodi značaj novog pojma goriva tečnost, ali je revidiran rok za donošenje podzakonskih akata smanjen sa četiri na dve godine.
Osnovni cilj ovog zakona jeste da se uspostavi sistem potpune bezbednosti lica i imovine prilikom rukovanja zapaljivim tečnostima i gasovima, po ugledu na razvijenu međunarodnu praksu Nacionalnim programom Srbije za usvajanje pravnih tekovina EU. Predviđeno je donošenje ovog zakona u okviru poglavlja – Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU.
Međutim, pravo EU ne reguliše posebno ovu oblast, jer se u državama članicama i u drugim razvijenim državama apsolutno uređuje ova oblast.
Mislim da i jedan i drugi zakon i promene u ministarstvima koji ovo prate su izuzetno afirmativne stvari, izuzetno dobro urađeni i uz, videćemo, prihvatanje kvalitetnih amandmana, prave pomake u ovoj oblasti. Stoga, još jednom potvrđujem da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ove predloge.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i saradnici, očigledno je da je tema zaštite od grada neomiljena, i u Vladi a i među ministrima. Ona se tako, s vremena na vreme, prebacuje kao vruć krompir sa državnih organa na ministarstvo, pa ponovo sa ministarstva na državni organ, u ovom slučaju na Republički hidrometeorološki zavod.
Da se ni ubuduće ništa neće promeniti govori nam i to da se u Predlogu zakona ne imenuje nadležni organ, već se kroz ceo ovaj predlog zakona on provlači kao takav, odnosno neimenovan. Ako je Vlada čvrsto rešila da će nadležni organ za sprovođenje Zakona o zaštiti od grada biti Republički hidrometeorološki zavod, onda je to jasno trebalo da stoji u zakonu.
U obrazloženju zakona se kao opravdanje navodi to da nadležni organ ne treba imenovati u zakonu, jer postoji mogućnost da se u neko dogledno vreme poslovi zaštite od grada ponovo povere nekom drugom ministarstvu ili nekom organu.
Očigledno je da su problemi koji prate zaštitu od grada mnogobrojni, od nedovoljnog broja raketa, do strelaca koji nisu adekvatno plaćeni za svoj rad, preko zastarele opreme u radarskim centrima, loše koordinacije itd.
Nedavni nemili događaji u opštini Arilje i Ivanjica i pričinjena ogromna materijalna šteta u malinjacima, očaj ljudi koji su, čini mi se, nemarom nadležnih ostali bez svojih useva, ja ću vas samo podsetiti na neke natpise iz novina iz tog perioda: „Nevreme ojadilo voćare“, 21. maj; „Grad uništio zasade malina, šteta milionska“; „Milionska šteta u gradu Arilju“; „Neće da gađaju oblake za 80 dinara dnevno“, 18. maj; „Uništeni malinjaci u Ivanjici“; „Štetu od grada prijavilo 1.150 poljoprivrednika“. Sve su to natpisi iz novina od 29. maja.
Sve se kretalo u začaranom krugu. Ako su opštine obezbedile iz svojih sredstava protivgradne rakete, nije bilo strelaca za njihovo ispaljivanje, jer nisu blagovremeno sklopljeni ugovori sa njima, a podsetiću vas da je do 15. aprila već trebalo potpisati ugovore sa njima.
Ugovori nisu potpisani jer RHMZ u svom budžetu nije predvideo sredstva za naknade strelcima. Vlada je svojom odlukom iz budžetske rezerve odobrila sumu u visini od 80 miliona dinara za angažovanje strelaca, ali oni odbijaju potpisivanje ugovora zbog, kako kažu, ponižavajuće male sume od 2.400 dinara, koja im je ponuđena. I sve tako unedogled – ako ima raketa, nema strelaca, ako su angažovani strelci, nema dovoljan broj raketa, a odgovornih nigde.
Kažete da ne postoji zakon koji će celovito obuhvatiti održivi sistem za suzbijanje grada, koji istovremeno predstavlja integralni deo sistema Republike Srbije za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda.
Nažalost, gospodine ministre, mislim da ni ovaj predlog zakona neće daleko odmaći u sistemskom rešavanju zaštite od grada. I pored javnih rasprava u kojima su učestvovale zainteresovane strane i dale svoje sugestije, mislim da je ova druga verzija zakona rađena u iznudici i pod pritiskom, uz splet nesretnih okolnosti iz maja meseca.
Pored primedbe koju sam već iznela, a odnosi se na to da se u zakonu precizno nije navelo da je nadležni organ Republički hidrometeorološki zavod, moje primedbe se odnose i na čl. 8. i 9, a tiču se nadležnosti AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.
Recimo, u članu 8. stav 1. tačka 2) data je formulacija da AP u okviru svojih nadležnosti, „obezbeđuje podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada“. Ista formulacija je data i kada su u pitanju nadležnosti jedinice lokalne samouprave.
Ovakve formulacije su nedorečene i nejasne. Šta se kroz ovakvu formulaciju očekuje od AP Vojvodine i od jedinica lokalne samouprave? Šta se podrazumeva pod podrškom? Da li je to materijalna podrška u smislu nabavke raketa ili je možda samo logistička podrška, recimo, u obuci strelaca?
Ako je u članu 16. jasno rečeno da Republika Srbija finansira nabavku sredstava za zasejavanje gradonosnih oblaka, da li se i od samih lokalnih uprava očekuje da u okviru svojih mogućnosti, za svoje potrebe, nabave rakete? Ako se na tu vrstu podrške misli, to je bilo neophodno navesti i u samom zakonu.
U članu 16, takođe stoji da Republika Srbija finansira rad, opremanje i održavanje, između ostalog, i mreže lansirnih stanica. Zar nije bilo logično da finasiranje, a ujedno i održavanje lansirnih stanica, vrše jedinice lokalne samouprave? Ovo ne podrazumeva održavanje opreme za ispaljivanje raketa. Svaka jedinica lokalne samouprave na svojoj teritoriji ima neko javno komunalno preduzeće koje bi se moglo angažovati na održavanju parcele i objekata koji se nalaze u kompleksu lansirne stanice. Dakle, državni budžet ne bi imao ove izdatke za oko 1.600 stanica, a ova vrsta posla ne bi predstavljala preveliki finansijski teret za jedinice lokalne samouprave.
Pitam vas - šta je prava mera u odnosu na obezbeđivanje podrške AP i jedinica lokalnih samouprava?
Takođe, u članu 9. stav 1. tačka 5) daje se mogućnost jedinicama lokalne samouprave da razmatraju i usvajaju, napominjem – usvajaju, izveštaje o pripremljenosti i funkcionisanju sistema odbrane od grada za svoju teritoriju, koje im priprema nadležni organ. Šta će se, recimo, desiti ako jedinice lokalne samouprave ne usvoje izveštaje? Nedopustivo je da niži organ ima mogućnost da usvaja ili odbacuje izveštaje koje za njega priprema viši organ.
Nigde se u zakonu ne pominje obavezan zdravstveni pregled strelaca i ko to finansira.
U delu koji se odnosi na funkcionalnu strukturu odbrane od grada, republički centar odbrane od grada definiše se kao operativno-metodološki centar koji koordinira, rukovodi i obezbeđuje uslove za rad ostalih delova sistema odbrane od grada, gde se u tačci 6. kaže da „obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje mreže radara“. Ja vas pitam – ko obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje opreme za ispaljivanje protivgradnih raketa? Ili ćemo tehničko održavanje opreme prepustiti strelcima?
Finansiranje svih ovih aktivnosti je najverovatnije i najbolnija tačka oko koje ćemo se svi složiti. Kažete – našli ste rešenje koje bi rasteretilo budžet sa 100 miliona dinara. Ono je dato u članu 15. Mi smo juče na sastanku koji je održan sa vašim saradnicima razgovarali i o tome. Da li je uslov za primenu člana 15. izmena Zakona o osiguranju, ili on kao takav omogućava primenu njegovu? Znači, treba konsultovati stručnjake.
No, meni je u ovom članu nelogično da se 10% uplaćene premije osiguranja koje su društva za osiguranje dužna da uplate u budžet Republike Srbije radi finansiranja sistema odbrane od grada odnose samo na uplate registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Zašto samo registrovana gazdinstva, a ne i ostali osiguranici useva i plodova koji ne spadaju u ovu kategoriju osiguranika?
U članu 16. koji se delom odnosi na visinu mesečne naknade strelcima, mislim da formulacija, visina mesečne naknade ne može biti veća od 20% prosečne neto zarade, nije valjano. Zašto je data gornja granica? Taj procenat može biti daleko niži, što dodatno stvara nezadovoljstvo strelaca. Mislim da treba odrediti gornju, donju granicu i ona bi trebala da iznosi 20%. Na taj način bi se stimulisao rad strelaca.
Čitajući pažljivo zakon primetila sam jednu tehničku omašku u članu 20. Tačka 2. podtačka 3, naime, u delu koji se odnosi na propise koje donosi rukovodilac organa, a u podtački 2. oni se odnose na sprovođenje obuke i usavršavanje izgled potvrde iz člana 11. tačka 4, kako stoji u Predlogu zakona. Inače, tačka 4. se odnosi na planove izgradnje i modernizacije objekata i opreme. Tačka 3. koja treba da stoji se odnosi na obuku i na usavršavanje kadrova i izdavanje potvrde o završenoj obuci. Verujem da se bar oko ovog amandmana možemo složiti u danu za raspravu po pojedinostima.
Na kraju, gospodine ministre zašto je povučena prethodna verzija zakona koja je po mom mišljenju bila bolja, preciznija, bez nedoumica, naročito po pitanju obaveze jedinica lokalne samouprave? Da li ste od te verzije odustali pod pritiskom jedinica lokalne samouprave koje nisu bile spremne da na sebe preuzmu finansiranje dela aktivnosti po pitanju zaštite od grada?
Naša poslanička grupa je na ovaj zakon uložila 11 amandmana, te se nadam da ćete ih pažljivo razmotriti i eventualno neke od njih prihvatiti, sve u cilju poboljšanja kvaliteta zakona. Hvala.