Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o broju prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 116 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 137 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 278. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Sabina Dazdarević.

Hvala poštovana predsednice parlamenta.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslaničko pitanje ću uputiti ministru pravde, gospodinu Nikoli Selakoviću. Ono glasi – kada ćete preduzeti potrebne mere radi izmene Zakona o sedištima i područjima sudova javnih tužilaštava, te da se za teritorije opštine Tutin formiraju osnovni sud i prekršajni sud sa sedištem u Tutinu, kao i javno tužilaštvo za opštinu Tutin?
U okviru reforme pravosuđa koja je sprovedena u Republici Srbiji, a koja je počela sa primenom 2010. godine, prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava u Tutinu su ukinuti Opštinsko javno tužilaštvo, kao i Osnovni sud koji se u prošloj nadležnosti Javnog tužilaštva, odnosno Osnovnog suda u Novom Pazaru.
Prošlo je više od pet godina rada pravosudnih organa po ovakvoj organizaciji i mnogo se jasno vide ti njeni nedostaci. Opravdano se može postaviti zahtev za formiranje samostalnog prekršajnog suda u Tutinu za formiranje osnovnog suda sa sedištem u Tutinu i javnog tužilaštva za opštinu Tutin.
Naime, za obe vrste sudova, odnosno za svakog pojedinačnog sudiju, kao i za Javno tužilaštvo na teritoriji opštine Tutin postoji dovoljan broj predmeta za potpuno samostalan rad ovih sudova, da ovi sudovi mogu samostalno da funkcionišu, a ne da budu sudske jedinice i odeljenje nekog drugog suda.
Takođe, u praksi se pokazalo kao loše rešenje sadašnja organizacija pravosuđa, jer je otežana komunikacija između sedišta suda i odeljenja, odnosno sudske jedinice jer je pre svega udaljenost koja je više od 30 kilometara u jednom pravcu, a put koji povezuje Novi Pazar i Tutin je najgori mogući put u Srbiji. Svi zahteve, tužbeni zahtevi i sva pismena koja se odnose na odeljenje, odnosno sudsku jedinicu u Tutinu zavode se najpre u sedištu suda u Novom Pazaru, a nakon toga se fizički moraju dostaviti odeljenju, odnosno sudskoj jedinici u Tutinu.
Takođe, sve urađene odluke i druga dokumenta koja su urađena u odeljenju, u sudskoj jedinici u Tutinu moraju se fizički dostaviti radi razvođenja u glavni upis u sedištu suda, a sve je to velika balast da bi se dostava vršila preko redovne pošte.
Posebno nastaju problemi kada se ukaže potreba da se u određenim predmetima postupa odmah, takozvanom skraćenom postupku u smislu člana 308. Zakona o prekršajima, jer svaki taj predmet treba odmah zavesti prvo u glavni upisnik u sedištu suda u Novom Pazaru. Sve je veći broj takvih predmeta da se mora odmah postupiti, jer se opština Tutin graniči sa Crnom Gorom i na njenoj teritoriji se nalazi zvanični granični prelaz Špiljani. Zbog otežane komunikacije i obaveznog administriranja izgubi se mnogo u vremenu, pa se zbog toga takozvani skraćeni postupak često smisao brzog postupanja i rešavanja predmeta u smislu člana 308. Zakona o prekršajima.
Valja napomenuti da se na graničnom prelazu Špiljani redovno nalaze i carinski službenici, to jeste ispostava carinske uprave Kraljevo, što takođe ima odraza na povećan broj predmeta po Carinskom zakonu i potrebom za brzim postupanjem u tim predmetima gde su stranke uglavnom stranci, najčešće iz Republike Crne Gore.
Dakle, granična linija prema Crnoj Gori koja iznosi 60 kilometara i administrativna linija prema Kosovu koja iznosi 40 kilometara, može se reći da su izvor mnogi nedozvoljenih radnji koje mogu biti kvalifikovane kao prekršaj, krivično delo ili privredni prestupi, a u svakom slučaju na organima pravosuđa je obaveza da se u svim predmetima hitno postupa, odnosno u ovim slučajevima je potrebno voditi tzv. skraćeni postupak u smislu člana 308. Zakona o prekršajima.
Ako kao demokratsko društvo hoćemo da učinimo da je pravda dostupna svim građanima i da preko institucija pravosuđa pružimo zaštitu građanima, zaštitu javnog reda i mira, javne bezbednosti, javnog poretka uopšte, biće to daleko efikasnije ako prekršajni sud, osnovni sud i tužilaštvo postoje kao samostalni organi za teritoriju opštine Tutin.
Iz napred navedenih razloga postavljam pitanje ministru pravde gospodinu Nikoli Selakoviću - kada ćete preduzeti potrebne mere radi izmene Zakona o sedištima i područjima sudova, javnih tužilaštava, te da se za teritoriju opštine Tutin formiraju osnovni sud i prekršajni sud sa sedištem u Tutinu, kao i javno tužilaštvo za opštinu Tutin uz napomenu da postojeći broj sudija i ostalih radnika je sasvim dovoljan tako da se formiranjem samostalnih sudova, odnosno javnog tužilaštva ne bi povećao ukupan broj zaposlenih radnika. Zahvaljujem.

Hvala vam. Inače moja preporuka je da govorite u mikrofon i bolje je kada sedite, jako loše se čuje.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Aktuelna tema, nažalost hronična aktuelna tema zaštita životne sredine uglavnom Obrenovca, a vrlo često i ostalih mesta u Srbiji.
Pre tog pitanja građane Obrenovca zanima ovih dana s obzirom da su dobili rešenje koje je višestruko uvećano za porez na imovinu zanima ih da li postoji mogućnost da od svih onih silnih obećanja koja su data u maju i u junu prošle godine, da će biti povlastice za građane Obrenovca, da li postoji način da ovaj porez koji je višestruko uvećan. Praktično, građani Obrenovca svoju imovinu nisu koristili šest meseci, a dobili su astronomske poreske osnovice za obračun.
Moje pitanje za ministra finansija jeste – zašto je višestruko povećan porez na imovinu u Obrenovcu gradu u kojem građani snose finansijske posledice otklanjanja štete od poplava? Naravno, znamo da taj porez određuje i da je u nadležnosti lokalne samouprave, ali smatram da bi ministar Vujović mogao da nađe način i da bi trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. Građani Obrenovca velikim delom prošle godine nisu koristili svoju imovinu i trebalo bi da nađemo, a ne samo da obećavamo pomoć za poplavljena područja.
Da li postoji mogućnost da porez na imovinu za građane Obrenovca ostane na prošlogodišnjem nivou, to je najmanje što Vlada Republike Srbije može da učini za građane Obrenovca. Nažalost, posledice su i dalje vidljive. Građani Obrenovca još uvek nisu svoj grad vratili u normalu. Naime, imovina većim delom nije ni korišćena u toku 2014. godine. Zbog toga moj apel i pitanje je upućeno ministru Vujoviću.
Na drugoj strani mi već treći dan imamo crni dim koji izlazi iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu. Upućeni kažu da je razlog pokretanje bloka i da je loženje mazuta jedan od razloga, ali još upućeniji kažu da to traje dva do tri sata, a evo u Obrenovcu to traje već tri dana. Nekako u isto vreme nameću se pitanja za Obrenovac. Posle katastrofalne poplave i uglavnom brige države u maju i u junu najveći deo brige se završava u septembru, Obrenovčani i lokalna samouprava su prepušteni sami sebi, a nema ozbiljne pomoći ni od Vlade Srbije ni od stranih kreditora, svaka nova kiša donosi nove glavobolje Obrenovčanima.
S druge strane, u Obrenovcu se otvara pitanje grejanja u narednim sezonama s obzirom da su Obrenovčani priključeni na blok A1 i blok A2 i pitanje za ministra Aleksandra Antića jeste – da li se rade planovi za alternativno grejanje grada Obrenovca s obzirom da 40 godina trpi enormne posledice toga što Srbija ima struju? Kako će to da izvedu? Kada će to da izvedu i da li iko razmišlja u Vladi Srbije o Obrenovcu?
Pitanje koje se odnosi na odsumporavanje Obrenovčane zanima dokle je taj projekat stigao i kada će biti gotov. Takođe, je to pitanje usmereno na gospodina Aleksandra Antića, ministra za energetiku i rudarstvo.
Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji i da je to ozbiljan problem govori naučno-istraživanje i izjava eksperata koja se poslednjih dana pojavila u javnosti i koja govori da su koncentracije PM 2,5 i PM 10 značajno veće od onih koje su dozvoljene u EU i koje su prema preporukama Svetske trgovinske organizacije.
Ono što je veoma karakteristično da je u 2010. godini procenjeno da je oko 10.000 osoba u Srbiji umrlo prevremeno zbog izloženosti suspendovanih česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stopa prevremenih smrtni zbog zagađenja vazduha u Evropi.
Pored toga došlo je i do pojave 2,5 miliona dana odsustvovanja sa posla. Pretpostavlja se da je kao posledica zagađenja ambijentalnog vazduha kod termoelektrana na ugalj, više od 1.000 osoba po Srbiji obolelo od hroničnog bronhitisa, 600 bilo hospitalizovano zbog respiratornih ili kardiovaskularnih simptoma, dok se kao razlog za 2.000 smrtnih slučajeva godišnje okrivljuje zagađenje vazduha. Najveći broj obolelih i najveći broj umrlih je u Obrenovcu.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite.

Hvala predsednice.
Ovih dana je građane Srbije uznemirila vest da se pojavilo na zelenoj pijaci meso sumnjivog porekla.
Naime, radi se o tome da su veterinarski inspektori i policija zaplenili oko četiri tone mesa koje se onda prerađivalo u Crepaji, a prodavalo se na pijaci na Zelenom vencu u Beogradu.
Naime, radi se anonimnoj prijavi građana koji je pozvao policiju i izjavio sumnju da se to meso uvezlo sa Kosova, Argentine i Brazila i da se posle prerađivalo u toj ilegalnoj mesari u Crepaji i na kraju krajeva, onda prodavalo na zelenoj pijaci, a ko zna još gde.
Postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Vladi Republike Srbije kako uopšte meso sumnjivog porekla iz Argentine, Kosova i Brazila koje se tu navodi može da stigne u Srbiju? Da li to meso neko proverava?
Posle, ko može da kupi to meso, u stvari ko može da prerađuje to meso koje se uveze iz te, eto, recimo sada te tri zemlje, ko ima pravo na otkup tog mesa i preradu tog mesa? Da li neko kontroliše to meso i na kraju krajeva htela bih da pohvalim u ovom slučaju veterinarsku inspekciju i policiju, ali ne one koji su zaduženi za to da takvo meso uđe u našu zemlju.
Drugo pitanje postavljam takođe Ministarstvu lokalne samouprave i Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se opštine Šid, gde je u martu urađen prvi krug zakupa državnog zemljišta. Licitacija je urađena, ali je 600.000 hektara ostalo nelicitirano, odnosno to znači da se 600 hektara zemlje ne obrađuje.
Ta zemlja se obrađuje i dalje, ali se ne zna ko je obrađuje, jer drugi krug licitacije za to zemljište nije urađeno. Hoću da pitam navedena ministarstva zašto drugi krug licitacija državnog zemljišta u Šidu nije urađen?
Dobro se zna, ne zna se ko radi, za koliko novaca se radi ta arenda, jednostavno ako bi i bilo drugog kruga licitacije, naravno taj zakup bi koštao možda 200 evra po hektaru.
To bi bilo oko 120.000 evra bi došlo u lokalnoj samoupravi, na kraju krajeva, možda bi 60 mladih ljudi, ako bi im se dalo po 10 hektara zemlje državne da obrađuju, bi mogli da održavaju svoje porodice i ostali bi na selima, tako da pitam Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo lokalne samouprave zašto u Šidu nije urađen drugi krug licitacije za 600 hektara državne zemlje.

Hvala.
Pošto se niko više od ovlašćenih ne javlja za reč…
(Balša Božović, s mesta: tražim reč.)
Vi niste ovlašćeni po ovoj tački, po članu 39. samo, niste dostavili ovlašćenje za 287.? Nisu ovo pitanja, pitanja su popodne, ovu su obaveštenja u skladu sa članom 287.
Dajte mi ovlašćenje, pa ćete dobiti, nije problem. Imate još vremena, pošto se prijavila i Jasmina Obradović, pa nađite to ovlašćenje, ali mora biti sa satnicom od jutros, pa ćete dobiti.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović. Izvolite.

Želim danas pred parlamentom da postavim dva pitanja. Prvo pitanje je Ministarstvu za rad, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ono glasi – kada će građani Srbije dobiti odgovor na već nekoliko puta postavljeno pitanje, koliko je zaposlenih u pokrajinskoj administraciji. Ovo pitanje je postavljano u više navrata, kako na opštinskim skupštinama, odnosno gradskim, tako i na sednicama pokrajinske skupštine. Ja danas to pitanje postavljam u republičkom parlamentu Vladi.
Zašto je ovo tako čuvana tajna? Možda odgovor leži u samo jednom od niza primera nezakonitosti u radu pokrajinske administracije. Ja ću to sada pročitati, nešto mi je stiglo od zaposlenih iz Razvojne banke Vojvodine u stečaju, jer sam imala priliku da se u neke od ovih navoda i uverim, ali sam sasvim sigurna da će ministarstvo čitavu stvar izvesti do kraja.
Dakle, prvi direktor Fonda, istovremeno je bio direktor Razvojnog fonda AP Vojvodine i zaposlen u Razvojnoj banci Vojvodine, od dana osnivanja istog, odnosno Fonda.
Naime, gospodinu je prestao radni odnos u Razvojnoj banci Vojvodine. Tek 2. aprila 2013. godine, Sporazumom o prestanku radnog odnosa, Ugovorom o osnivanju Razvojnog fonda Vojvodine, od 5. februara 2013. godine, gospodin je imenovan za vršioca dužnosti direktora Fonda, a rešenjem APR-a od 11. februara 2013. godine, registrovan je kao zakonski zastupnik, odnosno direktor Fonda.
Dakle, imamo dva meseca, jednog čoveka sa dva validna rešenja na dva različita radna mesta.
Drugo pitanje, imala sam dilemu kome postaviti, da li Ministarstvu finansija ili možda Upravi za privredni kriminal i tužilaštvo.
Naime, meni je žao što ponovo počinjem sa rečenicom Razvojna banka, ali Razvojna banka nije Razvojna banka samo ime, ona je jedan sistem koji je urušio privredu Vojvodine. Sporazumom o prenosu imovine i obaveze Razvojne banke koji je zaključen 7. decembra između Republike Srbije i AP Vojvodine, zaključen je u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije i njime je usvojen predlog Sporazuma o prenosu imovine i obaveza Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad. Između Republike Srbije, sa jedne strane i AP Vojvodine, sa druge strane.
Predlog sporazuma donela je Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 6. decembra 2012. godine.
Ja znam da većina poslanika opozicije ovo ne sluša, ali će građani ako budu pažljivo slušali, dobiti odgovor na mnoga pitanja zašto je Vojvodina danas u takvoj situaciji.
Naime, Zakonom o razvojnom fondu AP Vojvodine, predviđeno je da obavlja poslove odobravanja kredita, a zakon je usvojila Skupština Republike Srbije na predlog Skupštine Vojvodine. Ja zakon imam ovde ispred mene.
Po ovom zakonu, Razvojni fond Vojvodine je osnovan kao d.o. ali je pretežna delatnost kojim se Razvojni fond Vojvodine bavi „ostale usluge kreditiranja“, što čini potpunu kontradiktornost.
Prilikom prenosa dela imovine Razvojne banke Vojvodine AD Novi Sad, na Razvojni fond, izbor nekretnina vršen je proizvoljno. Možete da zamislite kako. Onaj ko je mogao da bira i dominira uzeo je najbolje. Ovakvim postupkom Razvojna banka Vojvodine AD Novi Sad ostala je bez poslovnih prostorija, odnosno sedišta…

Vreme, hvala vam

Samo da završim ovu rečenicu, molim vas.
Takođe, Fond za razvoj AP Vojvodina istovremeno je radio u periodu kada je već bio osnovan Razvojni fond, odnosno prestao sa radom 30.06.
Mnogo toga se preklapa i mnogo toga ilustruje koliko je nezakonitosti bilo u ovom postupku. Hvala.