Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite gospodine Živkoviću.

Potreba promene ovog Zakona o hipoteci je očigledna zato što je zakon star 10 godina, zato što se puno toga promenilo, zato što su u implementaciji zakona uočene neke loše stvari koje sada treba popraviti i to je potpuno normalno, ali čini mi se da zakon nije savršeno napravljen. Naravno, teško je uraditi bilo šta savršeno i da treba da bude popravljen. Već mnoge kolege su najavile amandmane i kolega Pavićević i ja ćemo se pridružiti njima sa amandmanima na član 2, 3, 11, 14, 17, 18. i 20. Ja nemam vremena da sada govorim o tim amandmanima. To će biti u amandmanskoj raspravi.
Šta je ono što je Vlada u obrazloženju definisala kao cilj zakona? To je zaštita kreditora, zaštita dužnika i ubrzavanje privredne aktivnosti, posebno u delu izgradnje i ulaganja u privredu.
Mislim da su to visoko postavljeni ciljevi. Naravno, zaštita kreditora će biti poboljšana i nemam ništa protiv toga. Mislim da je potpuno pogrešno demagoški okriviti banke za ono što se dešava u jednoj državi. Bez bilo kakve ambicije da štitim banke od bilo koga i da pričam o njima bilo šta ekstremno dobro, za stanje u jednoj državi nisu krive banke nego je kriva vlast i ako je nešto loše u jednoj državi, ta odgovornost ne može da se prebacuje prema bankama. Isto to važi i za kredite. To što su kamate velike, to što su uslovi kredita nepovoljni, to što mali broj ljudi može da uzme kredit, i isto mali broj ljudi može i da ga vrati u roku ili bilo kada, to je sve posledica jedne opšte situacije u državi koja već jako dugo traje.
Prema tome, zaštita kreditora sigurno, a zaštita dužnika je prvo da ne ulaze u kredite bez preke potrebe, odnosno da ne ulaze u kredite ako nemaju potpuno jasan biznis plan, ako su ti krediti vezani za poslovanje nekih privrednih subjekata.
Naravno da su građani delimično krivi za ono što im se desilo zbog svoje neukosti i većina građana je neuka u poređenju sa bankarskim službenicima i administracijom banke, ali mislim da je ono što je propust države i u ranijem periodu i sada, to je što nije upozoravala svoje građane na sve one zamke koje postoje u ugovorima o kreditima.
Zato je došlo do toga da nekoliko desetina hiljada ljudi sada praktično strepi da li će moći da otplati kredit, odnosno da li će moći da ostane u posedu svoje imovine. Nigde u svetu ljudi koji su siromašni ne mogu da uzimaju kredite. Kredite uzimaju oni koji mogu da obezbede vraćanje kredita, a uloga države je da upozori građane da slatkorečive reklame, da velika obećanja - ništa lakše, može kredit u 24 sata itd, da je to samo advertajzing, a da to nema puno, odnosno nema nikakve veze sa onim što su kreditne obaveze.
Ono što je neophodno menjati to je da u budućem država upozorava još jednom, ne samo kroz reči guvernera, nego i kroz aktivan odnos Vlade u javnosti, čak i možda sa reklamama, sa jednom vrstom, da upozorava građane na opasnost od toga ako se olako uzimaju krediti.
Ono što mi smeta u ovom zakonu i gde nismo intervenisali, to je normalna jezička stvar, ali bih molio predlagače da možda u nekoj sledećoj izmeni promene izraz „hipotekovana nepokretnost“, to je toliko van duha našeg jezika. To je nepokretnost pod hipotekom. Hipotekovana je stvarno nešto što je, vidim da se odomaćilo. Ne okrivljujem ovog ministra i vas pored njega zbog toga, ali mislim da je to jedan izraz koji je potpuno neprimeren našem zakonu.
Ako amandmani koje smo predložili gospodin Pavićević i ja budu prihvaćeni, mi ćemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite gospodine Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ukoliko moj kolega poljoprivrednik i njegov kolega dozvole da govorim u ovoj Skupštini, rekao bih neku reč o ovom zakonu, imajući u vidu da je na poslednjoj sednici osporavano to moje pravo, pravo govora, tako da mi je to gotovo neverovatan zahtev, te brojne poslaničke grupe.
verujući da će im u određenom trenutku država pomoći, verujući da će tu biti neke stabilnosti itd.
Cela ekonomska politika i finansijska koju su oni vodili dovela je do toga da su građani dizali kredite kod jednih banaka, ali njihovi privrednici, nazovi privrednici, su dizali kredite kod banaka kao što su Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, gde je hipoteka bila časna reč, hipoteka je bila jalovina, hipoteka je bila ništa. Onda smo došli u poziciju da dugove milionera, a to su, svakako znate za Bogićevića, za njegove kompanije, kamate milionera su počeli da plaćaju milioni, onda Agencija za sanaciju banaka koja se finansira iz budžeta je morala da nadoknadi sve minuse koje su napravili Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka itd. Tu je hipoteka bila časna reč, tu je hipoteka bila jalovina, tu je hipoteka bila nešto što nije bilo naplativo i jednostavno su građani došli u poziciju da moraju da servisiraju svoje kamate i svoje kredite, da gube određene nekretnine, da gube kuće i imovinu, a sa druge strane da moraju da servisiraju dugove tzv. preduzetnika, odnosno velikih biznismena koji su egzistirali za vreme vladavine stranke bivšeg režima.
Njihovi krediti su merene u stotinama i stotinama miliona evra, koji su ostali nevraćeni i koje, naravno, kroz Agenciju za sanaciju banaka moraju da vrate oni koji već ne mogu da vrate ni svoje kredite, ali su prinuđeni pre toga da vraćaju kredite milionera kojima je to omogućila stranka bivšeg režima.
Sama stranka je hipoteku od, čini mi se, Razvojne banke Vojvodine, stranka bivšeg režima, kao hipoteku za kredit u izbornoj kampanji uložila svoju časnu reč, da će oni to 2012. godine vratiti, naravno, ukoliko bi tada pobedili na izborima, i jedino sredstvo obezbeđenja koje je bilo – majke mi, vratiću, to je jedino što je založila ta stranka kada je uzela, čini mi se, nekoliko miliona evra koje je utrošila u izbornu kampanju pokušavajući da sačuva vlast. Kasnije, kada su uhvaćeni u tom nedelu, pokušali su da se taj kredit ipak obezbedi, jer je došlo do promene vlasti da se obezbedi nekim njihovim ličnim nekretninama, što je i pravda, s obzirom da je iz te stranke, iz stranke bivšeg režima, upravo ta grupa ljudi koja je založila svoje nekretnine imala odgovarajuću finansijsku korist, a njihova odgovornost je i za propast banaka koje nisu bile pod kontrolom stranih banaka, za propast banaka gde je država imala svoje učešće, njihova odgovornost je nemerljiva, jer svakako da Bogićević, taj Perčević i ostali nazovi privrednici nisu te kredite dobili na časnu reč, na jalovinu, na nikakvu zalogu, nisu dobili bez učešća političara iz tog perioda i njihova odgovornost za to je nemerljiva.
Mislim da još uvek ruka pravde nije stigla one koji su na takav način zadužili građane kroz Agenciju za sanaciju banaka, koji moraju da plaćaju ne samo svoje dugove, već moraju da plaćaju dugove milionera. Tako da milioni osiromašenih, opljačkanih građana za vreme stranke bivšeg režima sada grcaju u dugovima, gube svoje nekretnine, a i pored toga oni moraju da vrate i kredite tih nazovi preduzetnika, kojima su krediti davani nemilice, ali ne iz banaka koje traže odgovarajuća sredstva obezbeđenja, već iz onih banaka gde je država, tj. tada stranka bivšeg režima imala nesumnjivo kontrolu.
Hoću da kažem i to da je ta hipoteka koju smo mi nasledili od njih gotovo neverovatna, da su potrošili ne znam koliko para. Taj novac nije prošao kroz proizvodnju, već je direktno išao u potrošnju, u navodno fiktivno povećanje penzija, što nas je dovelo do toga da sada moramo da štedimo, da živimo od zarađenog i da vraćamo ono što su oni nama kao hipoteku ostavili, ono što su oni trošili kada se živelo od zaduženog.
Glavni proizvod stranke bivšeg režima je bio dug i to je hipoteka koju su nam ostavili, a kada se stranka bivšeg režima zaduživala, narod je dat pod hipoteku, narod je potpisivao menicu i mislim da su oni ceo naš narod i celu našu državu stavile pod hipoteku stranim bankama i drugim finansijskim organizacijama, a pri tome su nemilice opljačkali one banke koje su imali pod državnom kontrolom, darujući sredstva sebi, svojoj stranci i svojim navodnim preduzetnicima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić, a neka se pripremi narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, gospodine Petrić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Zakon o hipoteci je potreban, a ove izmene i dopune ga samo potpunjuju i čine od njega jednu ozbiljnu celinu. U predloženim izmenama i dopunama, a kroz proširena ovlašćenja banaka, u određenom delu se izbegavaju odlasci na sud, a samim tim i troškovi koji su u tom procesu neizbežni, a sve to u cilju boljeg i bržeg ostvarivanja prava hipotekarnih poverilaca i sređivanja njihovih dužničkih odnosa.
Samim tim, ove izmene i dopune Zakona o hipoteci ubrzavaju realizaciju stečenih, tj. već utvrđenih prava. Međutim, Srpska narodna partija je mišljenja da bi ipak po pitanju pristupanja prodaje hipotekovane nepokretnosti moralo biti obavezno prvo pristupiti prodaji putem nadmetanja, odnosno aukciji, pa ukoliko prva aukcija bude neuspešna, tek onda pristupiti neposrednoj prodaji. To jeste i srž naših predloga amandmana, jer smatramo da je aukcija realno tržišno rešenje i da se tako mogu ostvariti veći iznosi potraživanja. Mi moramo iscrpiti mogućnost aukcija, prvenstveno zbog namirenja viših hipotekarnih poverilaca, iako je moguće čak i svih poverilaca. Nas treba da interesuju svi hipotekarni poverioci i smatramo da bi ovakvim načinom ove izmene i dopune Zakona o hipoteci dobile u stvari demokratski redosled.
Povodom člana 25. stava 5. Zakona o hipoteci, predlagač nije precizirao koji tačno od dokumenata iz stava 2. ovog člana, jer postoje tri tačke u dokumentima. Ako se misli samo na sva dokumenta iz tog člana, pa time i na pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, a koju je dužan da da ukoliko je potraživanje isplaćeno u celosti, kako to jeste predviđeno tim članom, ispada da hipotekarni poverioci koji u stvari nisu namireni u celosti, već delimično, nisu dužni da daju navedenu izjavu po zakonu. Kako dalje zakonodavac predviđa, obaveza je katastra da na osnovu zahteva za brisanje nekog dokumenta, ne određenog, izvrši brisanje hipoteke, a paralelno ostaje mogućnost hipotekarnim poveriocima koji nisu u celosti namireni da ne moraju da pruže izjavu, tj. saglasnost o brisanju.
Postavlja se pitanje kako će primena ovog člana na katastar nepokretnosti, na osnovu kog i kojeg dokumenta dozvoliti brisanje hipoteke u situaciji kada postoji više hipotekarnih poverioca koji nisu namireni u celosti i samim tim ne moraju da daju saglasnost za brisanje? Smatramo da je ovo ključan deo i da bi ovo trebao biti predmet izmena i dopuna današnjeg zakona, a ako ne, eventualno nekog sledećeg, da imate u vidu.
Takođe, smatramo da treba ostaviti mogućnost podnošenja tužbe Upravnom sudu protiv konačnog akta donetog po žalbi na prvostepeno rešenje katastra, jer podnošenje tužbe Ustavnom sudu ne odlaže i ne sprečava automatski dalji postupak prodaje. Takođe, ne treba ukinuti mogućnost da se kroz upravni spor od strane Upravnog suda proveri zakonitost oba rešenja i ostvari puna zaštita prava.
Kako je uvaženi kolega Neđo Jovanović već pomenuo i primetio da je Zakon o hipoteci u koliziji sa Zakonom o notarima, mi smatramo da ste vi, ministre, ipak u pravu, bez uvrede, naravno, i da se izmene trebaju izvršiti u Zakonu o notarima, jer ste vi ipak ponudili bolje, pravednije i profesionalnije rešenje toga.
Inače Srpska narodna partija će svoj stav o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci izneti nakon rasprave o amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Govoriću o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci.
Inače, Zakon o hipoteci iz 2005. godine uneo je značajne novine u ovu oblast. Ali, u toku primene zakona ispostavilo se da ima određenih problema u praksi koje treba regulisati izmenama i dopunama, a koje se odnose na neizvesne procedure i predugo vreme za sprovođenje izvršenja. Pojavili su se problemi vezani za praksu sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova. Oni su različito tumačili nadležnost u postupku izvršenja, što je dovelo do velike nesigurnosti i nejednakog postupanja u istim predmetnim vezama za izvršenje na osnovu izvršene vansudske hipoteke.
Zbog ovog problema Vrhovni kasacioni sud je 2010. godine doneo zaključak kojim se preciziralo da je za postupanje i odlučivanje o predlozima za izvršenje zasnovanim na izvršenoj vansudskoj hipoteci stvarno nadležan sud opšte nadležnosti, bez obzira na svojstvo stranaka u postupku izvršenja. Glavni cilj predloženih izmena Zakona o hipoteci je obezbeđivanje veće ekonomske i pravne sigurnosti i garancije naplate potraživanja obezbeđene hipotekom na nepokretnosti u slučaju kada dužnik ne izmiri dospela potraživanja.
Tržišni uslovi privređivanja, promene u društvu i ekonomija, privatizacija, promena društvene svojine u privatnu svojinu, uslovili su usavršavanje kreditnog mehanizma, kao istovremeno i uslov za razvoj moderne ekonomije. Pomoću kredita se ubrzava investiranje u svim oblastima, ubrzava se stambena izgradnja, izgradnja i otvaranje industrijskih pogona, razvoj celokupne privrede, preduzetništvo i poljoprivreda. Pomoću potrošačkih kredita omogućava se stanovništvu da troši svoje buduće prihode, a to istovremeno utiče na potraživanje na tržištu i to onda omogućava rast proizvodnje. Tako se zatvara jedan krug, a moderna privreda se ubrzava i napreduje u razvoju.
Danas kredit predstavlja osnovnu podlogu privrede, a što je u jednoj zemlji kreditiranje razvijenije, to se više javlja potreba za sigurnijim obezbeđivanjem kredita. To obezbeđenje kredita mora da bude efikasno i prilagođeno konkretnoj ekonomiji. U svim zemljama u tranziciji raste značaj kredita i sve te zemlje, pa i naša, morale su da obezbede i izgrade savremene i efikasne sisteme osiguranja potraživanja poverilaca. Kredit igra veoma značajnu ulogu u tržišnoj privredi, a posebno je to slučaj kod nas, jer su razne privrede i proces restrukturiranja privrede praktično nezamislivi bez stranih kredita. Nijedan strani investitor neće rizikovati svoj kapital, niti uložiti u našu privredu ukoliko ne postoji siguran i efikasan način da se osigura.
Mi smo regulisali sistem hipoteke, ali je potrebno da se ovim izmenama i dopunama Zakona sistem osavremeni i učini efikasnijim. Predloženim izmenama će se ustanoviti garancija naplate potraživanja, odnosno obezbeđenje poverilaca zalaganjem nepokretnosti. Ti poverioci su najčešće banke i druge finansijske organizacije. Na taj način se stvara mehanizam da građani i privreda mogu da dođu do povoljnih kredita, što je preduslov za povećanje potrošnje, a samim tim i za razvoj privrede. Omogućavanjem povoljnih kredita ubrzava se i stambena izgradnja, jer će na taj način mnoge porodice doći do stanova i krova nad glavom primenom posebnog vida hipoteke na objektima u izgradnji.
Osnovna izmena ovog zakona odnosi se na dalje pojednostavljenje zalaganja nepokretnosti, a naročito onih koje se koriste u komercijalne svrhe putem izdavanja u zakup. Tako nam se brišu odredbe o saglasnosti trećeg lica i založne izjave kada se radi o neposrednom držaocu nepokretnosti. Značajne su i izmene koje se odnose na zabranu upisa nove hipoteke i drugih tereta nakon upisa zabeležbe, hipotekarne prodaje, brisanje hipoteke i drugih redova po izvršenog vansudskoj prodaji nepokretnosti.
Ovaj novi zakon sa izmenama i dopunama omogućiće bolji položaj kreditora na srpskom tržištu, zaštitu dužnika, odnosno vlasnika nepokretnosti pod hipotekom, ubrzavanje finansijske i privredne aktivnosti u zemlji, a naročito svih vidova izgradnje i ulaganje u privredu i efikasni sistem obezbeđenja potraživanja. Predložena zakonska rešenja će imati uticaj i neposredan efekat na banke i druge finansijske organizacije, građane, privredna društva, preduzetnike, državne organe.
Pošto ja dolazim iz jedne opštine koja spada u četvrtu grupu nerazvijenosti, opštine koja je veoma bitna u razvoju poljoprivrede, a kao što je moja opština Svrljig, tako su i ostale opštine u okolini, ovaj zakon je vrlo bitan za sve nas, zato što na ovaj način možemo lakše doći do povoljnijih kredita, a da zemljište i zgrade koje se nalaze na našim teritorijama mogu da se daju na hipoteku. Na taj način mogu ljudi da obezbede svoja sredstva i da ti krediti budu povoljniji, a ljudi koji daju na hipoteku na taj način mogu za neki naredni period da obezbede za sebe i svoju porodicu kvalitetnije uslove kroz investicije, kroz obnovu mehanizacije i svega onoga što je bitno.
Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predstavnik ovde u parlamentu, glasaću za ovaj predlog zakona jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnosti da malo pospešimo poljoprivrednu proizvodnju i na taj način da naši poljoprivredni proizvođači mogu da obezbede novu mehanizaciju, da obezbede repromaterijal, da obezbede nove objekte u kojima mogu da rade i da se bave poljoprivredom i da ne zavise od nekog trećeg lica gde su stvari za njih veoma lošije.
Inače, što se tiče opštine odakle ja dolazim, opštine Svrljig, ima velike šanse za ulaganje investitora. Ti investitori koji dođu kod nas ne bih voleo da budu kao što su bili u ranijem periodu, gde su kroz investiranje u neke postojeće objekte stavljali hipoteku na te objekte i na taj način oštetili i državu Srbiju, a u nekim našim objektima gde su neki raniji privrednici investirali hipoteka je bio objekat, a Razvojna banka Vojvodine sada treba da vraća ta dugovanja.
Prema tome, mislim da je ovo zakon onakav kakav treba da se pospeši razvoj privrede, a i samim tim poljoprivrede i da svi naši poljoprivredni proizvođači mogu da daju u hipoteci svoju imovinu, a da uzmu kvalitetnije, zdrave kredite sa manjom kamatom da mogu da ubrzaju svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Ja ću glasati za ovaj Predlog zakona, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, i siguran sam da će ovaj zakon potpomoći, kao i ostali zakoni, da naša zemlja krene nekim boljim i bržim putem za bolje sutra i naše poljoprivrede i naše privrede. Mislim da su ovi zakoni koje je predložila naša Vlada zakoni baš koji vode napred našu zemlju Srbiju.

Zahvaljujem, gospodine Miletiću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Simić. Izvolite, dr Simić.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao osoba koja je ceo svoj radni vek provela u pravosuđu baveći se pravnim poslovima, ja ću se osvrnuti na predložene izmene i dopune Zakona o hipoteci, ali više gledano sa pravnog aspekta.
Naime, završetkom projekta katastra nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu omogućeno je da se evidencija nepokretnosti i pravo nad njima vodi na jednom mestu. Daljim unapređenjem baza podataka i evidencija o nepokretnostima i pravima nad njima je učinjena javno dostupnom korisnicima, te je prestala potreba za odredbama koje uređuju centralnu evidenciju hipoteka, koja nije ni zaživela u skladu sa zakonom, a posebno imajući u vidu da upis u takvu evidenciju ima samo deklarativni karakter i ne pretpostavlja tačnost upisa, što dovodi do toga da se korisnici ne mogu da pouzdaju u takve podatke.
Postavlja se pitanje - koja potraživanja mogu biti obezbeđena hipotekom? Sva potraživanja, uključujući i buduća, odnosno ustavna potraživanja. Kada je reč o novčanim potraživanjima, naravno, mogu se obezbediti i novčana potraživanja, i to kako ona izražena u domaćoj, tako i ona izražena u stranoj valuti, naravno i kamata. Međutim, ukoliko u ugovoru o hipoteci nije tačno predviđeno o kojoj se kamati radi, predmet naplate može biti samo kamata koja je upisana u registar nepokretnosti, odnosno zakonska zatezna kamata od trenutka padanja u docnju.
Menja se forma ugovora o hipoteci. Prema dosadašnjem zakonu, za važnost ovog ugovora bilo je dovoljno da je napisana u pisanoj formi i da su potpisi ugovornih strana bili overeni od strane suda ili drugog nadležnog organa koji je ovlašćen za overu potpisa. Međutim, prema predloženim izmenama i dopunama, ugovor o hipoteci se zaključuje u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene standardizovane isprave.
Novina u zakonu ili odredba po kojoj hipotekarni poverilac ili više njih mogu ovlastiti jednog između sebe ili pak neko sasvim treće lice koje će umesto svih njih da obavlja sve hipotekarne poslove, međutim, onda će u registar biti upisano ime samo tog jednog ovlašćenog lica.
Vansudsko namirenje pokreće se opomenom u pismenoj formi koju hipotekarni poverilac upućuje istovremenu dužniku i vlasniku hipotekarne nepokretnosti, pod uslovom da nije u pitanju jedno te isto lice i ostavlja im se rok od 30 dana da mogu da plate svoj dug, u kojem slučaju će postupak prestati da teče. Međutim, ukoliko se ova lica ogluše o prvu opomenu onda se dostavlja, nakon isteka roka od 30 dana, druga opomena. Ovog puta, pored ovih lica, druga opomena se dostavlja i ostalim hipotekarnim poveriocima, naravno, zato što i oni treba da naplate svoja potraživanja iz hipoteke. Po isteku i ovog roka, hipotekarni poverilac će poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u njegovu korist i to će se i učiniti u roku od sedam dana, međutim, mora da bude propraćeno određenim dokazima: kopijom opomene o prodaji nepokretnosti, kopijom ugovora o hipoteci, izjavom da dužnik do dana podnošenja zahteva za upis nije ispunio dug, dokazima da su prva i druga opomena blagovremeno upućene, odnosno primljene, kako od strane dužnika, tako i vlasnika nepokretnosti i ostalih hipotekarnih poverilaca.
Po proteku daljeg roka od 30 dana poverilac, na osnovu rešenja, može pristupiti prodaji, i to na dva načina – putem aukcije ili putem neposredne pogodbe. Međutim, to što će izabrati jedan način prodaje ne znači da ukoliko u toku prodaje se pokaže da taj način nije odgovarajući, da on ne može da pređe na drugi način prodaje. Međutim, sve ima svoj rok trajanja, pa tako i ova prodaja u vansudskom postupku ne može da pređe rok od 18 meseci, odnosno vremenski je ograničena.
Poverilac može i sam da organizuje aukcijsku prodaju nepokretnosti, ali je može poveriti i licu, odnosno firmi koja je za to posebno ovlašćena. Zakonom, međutim, dužan je da u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora o prodaji o ovome obavesti dužnika.
Hipotekarni poverilac koji sprovodi prodaju će u ugovor o prodaji hipotekarne nepokretnosti uneti obavezno iznos kupoprodajne cene, kao i odredbu o namirenju, a po kojoj se iz dobijenih sredstava najpre namiruju troškovi prodaje, zatim potraživanja hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa, kao i odredba po kojoj se višak sredstava ostvarenih prodajom vraća hipotekarnom dužniku. Sve ove odredbe koje predviđaju izmene i dopune Zakona o hipoteci nastale su kao potreba praćenja društvenih promena.
Naime, tržišni uslovi privređivanja, tranzicija i privatizacija, nestajanje društvene svojine i njeno pretvaranje u privatnu svojinu doveli su do moderne ekonomije. Moderna ekonomija, pak, čiji je imperativ stalno postizanje ekonomskog rasta, počiva na kreditnom mehanizmu, a samo efikasan sistem potraživanja i osiguranja potraživanja poverilaca može stvoriti pretpostavke za inostrana ulaganja.
Zato ću ja u danu za glasanje podržati sve predložene izmene i dopune Zakona o hipoteci, a sigurna sam da će to učiniti i sve moje kolege iz SNS. Hvala.