Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja sam danas pažljivo slušao izlaganja poslanika DS i do sada se nisam javljao za reč, ali ono što želim da istaknem je da je Vlada potpuno u pravu što nije prihvatila ovaj amandman.
Uz svu buku i bes poslanika DS da pokušaju da objasne građanima Srbije kako je ovo neki strašan zakon, iza koga se kriju neke strašne namere SNS da izvrši korupciju, da se neko obogati, da se omoguće nekim tajkunima neka prava koja im ne pripadaju, oni u tome, naravno, nisu uspeli.
Ono u čemu takođe nisu uspeli, to je da objasne amandman na član 10. stav 3. Gospodin Jovan Marković je nevešto pokušao da izbegne obrazlaganje ovog amandmana, pa se ponovo vratio na član 8. Vi ga, gospodine predsedavajući, niste opomenuli, ali nije bitno.
Ovde se radi o jednom suštinskom nepoznavanju ove materije u čisto pravničkom smislu. Ja ne znam koliko pravnika ima u poslaničkoj grupi DS. Ne sumnjam da su kvalitetni, ali me onda čudi zašto nisu objasnili gospodinu Markoviću da je ovaj postupak konverzije, odnosno, srpski rečeno, pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine poseban upravni postupak.
Ako pogledate, ako se ne varam član 3. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, tamo lepo piše - na sve ono što nije regulisano zakonima kojima se regulišu posebni upravni postupci primenjuju se norme iz Zakona o opštem upravnom postupku. Ovo je norma iz Zakona o opštem upravnom postupku. Dakle, nadležni organ rešava po zahtevu, a ne rešava sam zahtev. Dakle niste u pravu ni pravnički posmatrano, a ni jezički.
Dakle, rešava se povodom zahteva ili po zahtevu. Tako da je Vlada potpuno u pravu kada je odbila ovaj vaš amandman. Amandman pravnički nije dobar i čini mi se da ovde, sem, naravno, jeftine dnevne politike, nema suštinskog poznavanja ove materije u pravničkom smislu.
Vi ste ovde do beskraja ponavljali kako neko pokušava da izvrši korupciju, kako je Milan Beko pisao ovaj zakon itd. Vi ne poznajete zakone koji važe u Republici Srbiji, to odgovorno tvrdim, sem pokušaja da diskreditujete Vladu Republike Srbije i njene pokušaje da izvuče Srbiju iz krize u koju ste je vi uveli. Vi apsolutno niste dubinski ušli u problematiku ovog zakona i ove materije.
Kamo lepe sreće da možda ovaj zakon nije ni morao da ulazi u skupštinsku proceduru, da je Srbija bila pravno uređena država od 2000. godine, države, dobro uređene države se sa ovim problemom uglavnom nisu suočavale. Mi jesmo i mi sada pokušavamo da ovaj problem rešimo. Mi pokušavamo da rešimo jedan problem koji se zove - Ustav kaže da postoji pravo svojine na građevinskom zemljištu, ali u praksi imamo slučajeve da to pravo ne može da se iskoristi. To je ustavno pravo.
Vlada je sad predložila model po kome se omogućava subjektima da iskoriste pravo koje im daje Ustav. To je suština ovog zakona. Sve drugo je pokušaj DS koja je uvela Srbiju u krizu, koja nije rešila ne samo ovaj problem, nego nijedan problem sa kojim se Srbija suočava unazad 15 ili 20 godina, da kaže – za to je kriva Vlada Republike Srbije i za to je kriva SNS.
Ja sam danas slušao izlaganja kolega iz bivšeg režima kako je Aleksandar Vučić kriv i SNS što nismo rešili problem u sportskim društvima ili u sportskim klubovima.

Gospodine Martinoviću, ja vas molim, sada u zadnjim rečenicama ste izašli iz okvira ovog amandmana i molim vas da se vratite ili da završite izlaganje.

Dakle, vraćam se na amandman.
Vlada Republike Srbije je ponudila rešenja koja su zasnovana na Ustavu i koja su zasnovana na drugim zakonima koji važe u Republici Srbiji.
Ja se danas nisam javljao za reč kada su neki poslanici bivšeg režima tvrdili da Vlada nije u pravu kada kaže da se ovim odredbama zakona, odnosno odredbama ovog zakona ne mogu menjati odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. I vi se danas uporno pozivate na odluku Ustavnog suda iz 2013. godine, koju ja duboko poštujem, ali ta odluka ni na koji način ne tangira nijedan od članova predloženog zakona.
Ali, imate jednu drugu odluku Ustavnog suda, koja kaže da se mora voditi računa o koherentnosti pravnog sistema u Republici Srbiji, a to znači da zakoni moraju sadržavati rešenja koja su međusobno usklađena i Vlada je lepo rekla - u pitanju je tzv. leks specijalis, dakle poseban zakon. Opšti zakon, krovni zakon je Zakon o planiranju i izgradnji. Ovo je poseban zakon, dakle, poseban zakon.
Ne možemo dozvoliti da se ono što je uređeno sistemski na jedan način derogira zakonom, koji u stvari samo pokušava da omogući ono što je Ustavom definisano, Ustavom koji važi u Republici Srbiji od 2006. godine.
Dakle, ovde je sa pravne tačke gledišta sve jasno. Sad, druga je stvar što vi pokušavate da izigravate neke stranke u nekim drugim državama, pa ste od stranke liberalno-kapitalističke orijentacije preko noći postali stranka levičarske orijentacije ili bar vi sebe tako doživljavate, ali naravno, građani Srbije znaju o čemu se radi.

Gospodine Martinoviću, molim vas privodite kraju.

Dakle, ovde je stvar potpuno jasna i Vlada Republike Srbije je potpuno u pravu što je ovaj amandman odbila.

Zahvaljujem.
Gospodine Markoviću, po kom osnovu želite reč?
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Imate pravo na repliku, pomenuto je vaše ime i prezime. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, meni je zaista žao što se gospodin Martinović ranije nije uključio u ovu diskusiju, ako je već pričao o tome koji je zakon stariji, koji obavezujući i koji je krovni zakon. Mislim da bi bilo jako dobro i za parlament i uopšte za razmatranje ovog predloga zakona da se uključio u prvom članu i da smo govorili o problemu koji se desio, a to je da je u Zakonu o prostornom planiranju član 102. pomenut jedan datum, znači, maj 2013. godine. Treba da danas usklađujemo ovaj zakon sa Zakonom o planiranju i izgradnji imamo odmah problem.
Mislim da bi bilo dobro da se onda gospodin Martinović uključio i da nam kaže kako da rešimo taj problem i kako da nadomestimo 10 godina koje ovde nedostaju, 10 godina u kojima se suštinski dešavaju problemi oko privatizacija, oko konverzije itd. Bilo bi jako dobro da smo čuli kakav je njegov predlog da danas izbegnemo taj problem oko usklađivanja tih termina i datuma.
Da vas podsetim, u članu 102. Zakona o planiranju i izgradnji stoji jedan datum, jedna godina 2013, a u zakonu koji danas razmatramo stoji 2003. godina i te datume treba da uskladimo. U pitanju je 10 godina.
Što se tiče držanja lekcija ovde o tome ko je šta radio i kako je radio, ja mislim da ćete vi, gospodine Martinoviću, zajedno sa svojim kolegama i ovim ministarstvom tek videti koliko grešite što ste predložili uopšte ovaj zakon.
Videće i građani Srbije koliko su oštećeni zbog toga što neće u narednom periodu moći da se ovaj zakon primenjuje i neće moći da se naplaćuje onaj prihod koji ste pominjali danas u raspravi i pre dva dana u raspravi.
Što se tiče amandmana koje sam predložio, nije tačno, niste obratili pažnju da sam predložio u članu 10. stav 2. da se propisi iz člana 8…

Zahvaljujem. Isteklo je vreme.
Na član 11. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Zahvaljujem.
Drago mi je što je predlagač razumeo potrebu da tekst amandmana postane sastavni deo ovog Predloga zakona i pored toga, budući da tekst amandmana svi imaju pred sobom, neću čitati, ali ono što je suštinska potreba i što su mnogi građani izrazili svoju zabrinutost, a pri tome, radi se o imovini koja im je nacionalizovana i koja je predmet postupka pred Agencijom za restituciju, suština ovog amandmana jeste da ukoliko je jedna ista parcela i predmet zahteva u postupku po konverziji, predmet zahteva u postupku restitucije, mora se doneti zaključak o prekidu postupka u konverziji sve dok pravosnažno ne bude okončan postupak vraćanja oduzete imovine. Na kraju krajeva, smatram da je ovakvo rešenje upotpunilo predložen tekst ovog Predloga zakona. Još jednom, hvala predlagaču na njegovom usvajanju.

Na član 11. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i, zajedno, narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov.