Hvala, poštovani predsedavajući.
S obzirom da imam pravo na repliku, isto imam pravo i da dobijem odgovor koji nisam dobila. Smatram i mislim, kada verujete u svoje amandmane koje podnosite, pa makar oni bili u skladu sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika, koji odmah budu deo zakona, a kada verujete u amandmane koji se pišu sa tekstom briše se, ako toliko verujete, onda dođete i glasate za taj svoj amandman. Samim tim pokazujete i opoziciji i građanima Srbije da vam je stalno do tih amandmana. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Vlahović.
Reč ima dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Što se tiče paganskih običaja, o kojima je govorio Zoran Živković, paganski običaj je bio da se zapali zgrada Narodne skupštine, odnosno tadašnja Savezna skupština. Kako se ono, gospodine Živkoviću, beše zvao onaj, je li Maka, što je bio vođa onih koji su upadali…

Molim vas, gospodine Martinoviću, meni se obraćajte.

…u zgradu ove Skupštine, krali umetničke slike, fotelje, stolice, palili baklje ovde? Dakle, sve te paganske obrede ste upražnjavali vi 5. oktobra 2000. godine.
Rekli ste da svi mi, poslanici u Narodnoj skupštini, jel tako, možemo da koristimo internet. Ja sam nekoliko puta danas čuo od vas jednu neverovatnu besmislicu, od čoveka koji je, na veliku nesreću građana Srbije jedno vreme bio predsednik Vlade, a to je da centar za istraživanje nesreća, koji se ovim zakonom definiše kao posebna organizacija, ne može da bude definisan i da se taj centar uopšte stvori bez promene Zakona o ministarstvima, pa ste to besomučno ponavljali nekoliko puta i rekli ste da to nije u skladu sa Ustavom, itd.
Evo, ja ću sada da upotrebim taj famozni internet i, evo, Zakon o ministarstvima važeći, „Službeni glasnik RS“, br. 44/2014, 14/2015 i 54/2015.
Član 1: „Ovim zakonom obrazuju se ministarstva i posebne organizacije i utvrđuje njihov delokrug.“ To je član 1. stav 1.
Član 1. stav 2. Gospođo Mihajlović, da samo imate u vidu sa kakvom neznalicom imate posla. „Posebne organizacije mogu se obrazovati i njihov delokrug može se utvrditi i posebnim zakonom.“ Dakle, to piše u važećem Zakonu o ministarstvima, da se posebne organizacije, a centar se definiše kao posebna organizacija, može obrazovati i posebnim zakonom. To je ovaj zakon o kome mi danas razgovaramo.
Satima slušamo čoveka koji se više razume u paganske običaje, u druženje sa Čumetom, Legijom, šverc naoružanja, itd, nego u zakone, kako je ovo neustavan zakon, kako moramo da menjamo Zakon o ministarstvima. Zamislite tragediju ove države da je predsednik Vlade bio čovek koji ne zna da se posebne organizacije, a postojale su i u njegovo vreme, mogu obrazovati i nekim drugim zakonima, a ne Zakonom o ministarstvima. I to je jasno svakome. Nije jasno jedino čoveku koga ništa drugo u životu nije zanimalo, nego da na protivpravan, protivustavan način postane neko i nešto u ovoj državi. Na svu sreću, to vreme je prošlo i ja se nadam da se više nikada neće ponoviti.

Zahvaljujem.
Pošto imamo dosta prijavljenih, moram samo da utvrdim redosled.
Gospodine Orliću, vi ste po amandmanu? Da.
Gospođo Čomić? Po amandmanu.
Dobićete reč, gospodine Živkoviću, samo moram zbog redosleda.
Gospodine Rističeviću? Po amandmanu.
Gospodin Đukanović? Po amandmanu.
Onda reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika na izlaganje gospodina Martinovića. Izvolite.

Prvo, tačno je da u članu 1. stav 2. piše to što je kolega rekao. Drugo, tačno je da postoji član 23. istog zakona, pa je stvarno tužno, tragično, ili kako već, izaberite nešto iz onih reči koje smo čuli malopre, da neko ko se hvali da je pravnik, i to vrhunski, da ne zna da pročita ceo zakon. No, to me ne čudi.
Masa uvreda koje su izrečene, uz to da vi niste reagovali kao predsedavajući, uvreda i neistina, naravno, uz zadovoljstvo kolega iz vladajućih stanaka, naravno, govori o atmosferi u ovom parlamentu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel neistina da ste palili Skupštinu? Koliko umetničkih slika ste odneli?)
Ovo dobacivanje takođe govori o tome.

Molim vas, gospodine Martinoviću, dozvolite. Gospodine Babiću, molim vas. Molim vas, dozvolite, vi niste prekidani. Molim vas, gospodine Martinoviću, niste prekidani, dopustite da završi izlaganje gospodin Živković.

To je trajalo jedno 15 sekundi, tako da vas molim da mi vratite 15 sekundi.
Postoje neki navodno mudri ljudi koji kažu da snaga jednog čoveka se meri snagom njegovih neprijatelja. Ja se ne slažem sa tom definicijom jer bi to značilo da sam ja jedan vrlo slab čovek. Naprotiv, postoje neki drugi mudri ljudi koji kažu da se snaga jednog čoveka meri snagom njegovih prijatelja i ispravnošću njegovih ideja i, sa te pozicije, ja sam vrlo snažan čovek i ponosan sam na to.
A to, ti paganski audio izrazi koje vi koristite dalje samo potvrđuju moju tezu sa ovog prošlog obraćanja. Konačno, 5. oktobar, najsvetliji datum moderne srpske istorije. Paljenje parlamenta nisu radili ljudi koji su vodili 5. oktobar, to je radila fukara koja je posle došla.

Vreme. Zahvaljujem.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)
(Vladimir Đukanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Imate pravo na repliku, gospodine Martinoviću, ali gospodin Đukanović - povreda Poslovnika, ima prednost. Izvolite.