Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Verbiću, članu jedne od najneefikasnijih vlada na svetu, svakako da ste vi tu važan ključ ili šraf i da doprinosite toj neefikasnosti.
Gospodin Poskurica je malopre rekao jednu važnu stvar, jednu veliku istinu, vi ste studente poslali na vrata profesorima. Umesto pod vaš prozor da protestuju zbog ispitnih rokova, oni će sada protestovati ispred dekanata i rektorata. Jedino mi nije jasno zbog čega će kolega Poskurica glasati za ovaj zakon.
Vi se, gospodine Verbiću, bojite studenata i đaka. Vi zbog toga menjate zakon kojim studente terate pod prozor dekana i rektora. Vi ne želite da preuzmete na sebe odgovornost, već dajete autonomiju. Nije ovo, gospodine Verbiću, autonomija. Ne razumete vi autonomiju univerziteta. Dakle, nije autonomija univerziteta ta da studenti traže od fakulteta nešto što oni smatraju za sebe pravo. Država treba da postavi okvire, gospodine Verbiću.
Šta će se desiti ukoliko jedan fakultet odredi da ima, recimo, osam ispitnih rokova? Naravno da će studenti sa drugih fakulteta tražiti od svojih dekana, prodekana, studenata prodekana, da i njihov fakultet ima osam ispitnih rokova. Naravno da će biti i onih koji će tražiti devet ispitnih rokova i to tako neograničeno. Obesmisliće se i predavanja i ispiti, gospodine Verbiću. Znate vi to dobro. Nekad ste vi razumeli to pitanje dobro, međutim, vi ste sada u državi, ali vi ne razumete, gospodine Verbiću, državu na pravi način. Nije država to da vi posvađate profesore i studente. Ovaj zakon upravo to čini.

Gospodine Veselinoviću, samo bih vas zamolio da malo manje vređate ministra.

Kada je u pitanju Zakon o udžbenicima, gospodine Verbiću, Pokret za preokret, ali mislim i značajan broj ljudi u Srbiji koji nema da plati obrazovanje svoje dece, zalaže se za dostupnost obrazovanja. Vi Zakonom o udžbenicima, ovakvim kakav je, onemogućavate ljudima slabijeg materijalnog stanja, a takvih je dve trećine u Srbiji, da obrazuju svoju decu, jer vi kažete – možda može da učestvuje u sufinansiranju udžbenika. Kakva je garancija ljudi sa malim, odnosno neznatnim imovnim stanjem da li će moći da kupi udžbenike i da će moći uopšte da školuju decu? Kakva je garancija roditelja studenata da će moći da plate deset ispitnih rokova, koji će na nekim fakultetima verovatno postojati jer će se oni svi truditi da studenti ne protestuju? Uspešnost dekana po vašem će biti koji dekan može da da više ispitnih rokova.
Gospodine Verbiću, mi smo od vas i od dualnog obrazovanja očekivali da će studenti naučiti da posle završenih studija mogu da se uključe u proizvodni proces, da budu korisni društvu, da budu, kao što su do sada bili, traženi stručnjaci u zemlji i u inostranstvu. Vi idete na snižavanje kriterijuma koji su bili visoko postavljeni, ali ne od vas, nego odavno u Republici Srbiji. U bivšoj SFRJ mi smo imali dobre studente, odnosno dobre inženjere, lekare, pravnike, a vi na ovaj način stvarate uslove da i to izgubimo, gospodine Verbiću, time što se demagoškim zakonima, davanjem na volju fakultetima, a u stvari teranjem studenata na rukovodstva fakulteta, na njihovo sukobljavanje, vi ste u stvari učinili da … (isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Mileta Poskurica, replika, dva minuta.
Izvolite, gospodine Poskurica.

Gospodine predsedavajući, ja očito nisam bio na najbolji način shvaćen. Ja jesam rekao to kako je to citirano, ali u sklopu činjenice da je stepen autonomije koju smo dodelili i dali pravo inokosnim i kolektivnim organima rukovođenja da donesu svoje interne akte, a to su statuti, kao i nastavne planove i programe koji njima regulišu, pa i broj ispitnih rokova i osobito posebno termine u kojima mogu da u jednom mesecu zgruvaju tri ili četiri ispita za pet dana ili za šest. Upravo su oni sami krivi i studenti nemaju šta da traže pred vratima Ministarstva da bi to rešili. Ministarstvo je dalo načelno četiri ispitna roka, dalo se kako se dalo, a to kad se u praksi pretvaralo, to je autonomija za kojom jako čeznu, osim za finansijskom, sadašnji rukovodioci i inokosni organi rukovođenja i njihovi organi koji im pomažu, pomoćni organi, često od probranih podobnih ljudi itd. Dakle, to više i nema veze sa politizacijom, to je nešto sasvim drugo. Oni donose takve odluke i to se na terenu dešava, tako da onda oni traže mišljenje od Ministarstva da se doda rok više, rok manje. Neka se sa tim izbore sami, jer su sami to uveli i konačno zadovoljavaju potrebu i osećaj stvarne i suštinske autonomije čak i u tom delu. Ko će se suprotstaviti? Uostalom, taj zakon je donet u vreme kada ste ga vi donosili. Ja sam i tada bio protiv toga, a i sad sam za temeljne izmene ovakvog pristupa Zakona o visokom obrazovanju.

Zahvaljujem, gospodine Poskurica.
Radi pojašnjenja, vi ste dobili repliku jer ste pomenuti imenom i prezimenom.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Đurović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku bih htela prvo da pomenem izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. U pitanju su minimalne izmene koje se tiču ispunjavanja dogovora koji je postojao između Vlade Republike Srbije i studenata u pogledu broja ispitnih rokova.
Smatram da ne treba da se broj ispitnih rokova nalazi u samom zakonu, kao što se ne nalazi ni u zakonima većine evropskih zemalja, već treba sami fakulteti da donesu odluku o tome. To predstavlja autonomiju univerziteta. Čula sam da je prethodni govornik u više navrata pomenuo da će sada to da ide na štetu kako studenata, dekana i svih redom. Međutim, niko od njih se nije žalio, izgleda da je jedini čovek koji je imao primedbe na te izmene upravo kolega Janko Veselinović.
Mislim da i dekani treba da preuzmu odgovornost za donošenje odluke oko broja ispitnih rokova na samim fakultetima, posebno imajući u vidu da svaki fakultet ima i svoje specifičnosti. Naravno, nije isto da li je u pitanju društveni, prirodni ili umetnički fakultet.
Kada sam ja studirala, ja sam završila Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, mi smo imali pet ispitnih rokova - januarski, aprilski, junski i septembarski i mislim da je to za taj fakultet optimalan broj rokova. Naravno, to ne znači da bi za neke druge fakultete to bilo odgovarajuće. Mislim da ne treba ni da se preteruje u broju ispitnih rokova, s obzirom da uvek ima studenata koji na neki neodgovoran način pristupe svojim obavezama, pa nauče, recimo, 20% gradiva i izlaze stalno na ispitne rokove u nadi da će da dobiju željena pitanja, bez želje da nauče i ostalih 80%.
Tako da mislim da treba da postoji mera u odlukama oko toga koliko će da postoji ispitnih rokova, naravno, fakulteti su ti koji treba da donesu odluku o tome. Mi smo se svake godine suočavali sa štrajkovima na fakultetima, upravo zbog broja ispitnih rokova. Mislim da sada to treba da bude predmet dogovora između studenata i dekana fakulteta.
Dobro je što je došlo do ovih izmena Zakona, s tim što mislim da je dobro što to treba da bude samo jedan korak u daljem izmenama u visokom obrazovanju. Čuli smo od ministra i najave da je u pripremi novi zakon i ja to u potpunosti pozdravljam.
S druge strane, pred nama je i potpuno novi zakon o udžbenicima, na kojem se temeljno radilo duže od godinu dana, taj zakon je bio predmet javne rasprave. Svi zainteresovani faktori u društvu su učestvovali sa svojim sugestijama, došlo je i do brojnih izmena u samom zakonu, tako da mislim da je današnji predlog koji je pred nama svakako najbolji od svih predloga koji su do sada bili.
Mislim da je dobro i mogli smo da čujemo i insinuacije od nekih predstavnika opozicije da li je ovaj današnji Predlog zakona možda rezultat nekih pritisaka. Mislim da je dobro što je ministar pre nekih dva meseca sam rekao da je bilo pokušaja pritisaka. Činjenica da je on javno o tome progovorio da mi imamo danas pred nama zakon koji u stvari stavlja u sam centar interes učenika, a ne bilo kojih drugih, pa ni interes izdavača, niti bilo koga drugog, pokazuje upravo to da niko ne može da utiče na Vladu Republike Srbije, niti iz zemlje, niti iz inostranstva. Niko ne može da utiče na to, u pogledu predlaganja zakona, i upravo interes učenika u jednom ovakvom važnom zakonu je najvažniji.
Mislim da je ovo pitanje Zakona o udžbenicima i pitanje od nacionalnog interesa, s obzirom da naša deca uče iz tih udžbenika i to su generacije koje tek treba da dođu i preduzmu odgovornost u ovom društvu. Veća transparentnost u izboru udžbenika je jako dobra, s obzirom da smo mogli da čujemo i od strane Agencije za borbu protiv korupcije da se prilikom samog postupka odobravanja udžbenika dešavalo da tada može da dođe do najave više korupcije, da sada transparentniji način celog tog postupka to onemogućava.
Ono što bih htela da istaknem u ovom zakonu, što je jako važno, najviše za roditelje i za učenike, to je briga o kućnom budžetu porodica, zato što svakako činjenica da postoji maksimalna cena udžbenika, kao i to da udžbenički komplet može da bude i manji, samim tim što smo se svi susretali sa situacijama da postoje i neki udžbenici u udžbeničkom kompletu koji se nisu koristili, koji nisu bili neophodni.
Takođe, i obim samih udžbenika važno je da se jasno precizira. Nije samo stvar u tome da to utiče na cenu samog udžbenika, mislim da treba da imamo u vidu i to da se svi ti udžbenici nalaze u rančevima koji su na leđima naše dece, koji su zaista teški. Treba da pozdravimo ove odluke i ovo što je implementirano u Predlogu ovog zakona.
Takođe, mislim da je dobro da se izbor udžbenika vrši na svake četiri godine, ne samo zbog toga što svakako mogu đaci jedni od drugih da naslede i na taj način da uštede u kućnom budžetu, već mislim da je to dobro i zbog toga što zaista ne postoje takve inovacije koje traže da se svake godine izdaju potpuno novi udžbenici sa novim sadržajem. Mislim da je period od četiri godine optimalan period koji ste predložili.
Takođe, elektronski dodaci koji treba da se nalaze u udžbeničkim kompletima su, nadam se, put ka elektronskim udžbenicima. Ja mislim, kada biste uključili i same učenike u izradu ovog zakona, da bi upravo oni bili ti koji bi insistirali na tome jer oni mnogo lakše preuzimaju svoje obaveze kada dobiju u elektronskom formatu. Za njih je to prihvatljivije jer za njih sve je sada nezaobilazan rad na računarima i na upotrebi savremenih sredstava koja postoje kod nas. Takođe, udžbenici treba da zadovolje potrebe učenika u 21. veku. Mislim da udžbenici predstavljaju jednu komponentu. Tu su svakako važni i nastavnici i učenici i njihova motivisanost za sticanjem novih znanja.
Na kraju, htela bih da pomenem jedan predmet, za koji ja lično mislim da treba da pretrpi temeljne izmene, način na koji se izučava u našim školama, a to je učenje stranih jezika. Naime, jedan period života provela sam u Švedskoj i mogu da kažem da je njihov sistem učenja stranih jezika, i ne samo u Švedskoj, inače u skandinavskim zemljama, daleko bolji nego kod nas. Ako priđete kiosku na kojem se prodaju novine i obratite se starijoj gospođi pred penziju ili gospodinu, oni svi govore dobro engleski jezik.
Kod nas naši đaci osam godina uče u osnovnoj školi, pa još četiri u srednjoj, pa na kraju te mlade generacije izađu iz škole a da još uvek nisu u potpunosti savladali jezik. Mislim da u tom nekom pogledu, u pogledu reforme obrazovanja, svakako znam da će sledeća godina biti godina u kojoj će više i Vlada Republike Srbije da posveti pažnju obrazovanju, mislim da sistem učenja stranih jezika treba da pretrpi temeljne izmene.

Zahvaljujem, gospođo Đurović.         
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Izvolite, dr Kneževiću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, dosta je ovde detaljno pričano o svim ovim zakonima, pa ću sigurno u nekim elementima i da se ponovim.
Ali, pre nego što krenem, mislim da zaslužuje odgovor ili komentar konstatacija jednog od poslanika koji je prokomentarisao ovu raspravu kako ministar, a i poslanici poslaničke većine smatraju da je obrazovanje sporedan momenat u našem društvu. Ja baš suprotno mislim. Gledajući stenografske beleške i slušajući diskusije poslanika vladajuće većine, zakona, čitajući o udžbenicima, kao većeg, i ova dva, kao „malih zakona“, uvodno izlaganje ministra i njegovi odgovori u stvari ukazuju u svemu tome da i ministar i vladajuća većina smatra da je obrazovanje jedan od najbitnijih stubova države, tako da, čisto treba reći kao jedan komentar na tu insinuaciju.
Dosta se ovde diskutuje o ovim ispitnim rokovima, pa i jedan prethodni kolega je, eto, taj broj rokova, svi taj broj rokova predstavljaju kao nešto što urušava obrazovanje. Drago mi je što je ministar rekao da je u toku izrada jednog novog zakona o obrazovanju koji treba da bude urađen kvalitetno i nadam se da ćemo i o tome da diskutujemo. Uopšte ne vidim problem u broju ispitnih rokova.
Podsetio bih, negde ovde ima i poslanika iz prethodnog saziva, da tada u tom zakonu predloženom o broju ispitnih rokova koji je bio u zakonu da su četiri, smatralo se jer je uvedena Bolonja, kao novi način studiranja, i kroz rad u malim grupama, kroz proveru znanja, kroz rad u malim grupama, kroz odgovarajuće testove, da će četiri ispitna roka da budu dovoljna. Međutim, pokazalo se da to nije dovoljno. Bilo smo svedoci da svakog septembra studenti pored drugih zahteva imaju taj broj ispitnih rokova, kao jedan od zahteva. Komentar je odmah – zašto Ministarstvo to nije administrativno odredilo?
Ovo je u stvari najpoštenije i najrealnije rešenje da se prepusti fakultetima i statutima fakulteta. Zašto? Pa, svi fakulteti su radili svoju akreditaciju i prema toj akreditaciji su radili nastavne planove i programe po kojima ti studenti studiraju. Svaki od tih fakulteta ako je to uradio mora da predvidi saglasno tome, oni nisu tražili saglasnost za nastavne programe od Ministarstva, dobijali su je od Nacionalnog prosvetnog saveta.
Prema tome, normalno je da i ti studenti u traženju većeg broja rokova dođu i trebaju da razgovaraju sa dekanima i prodekanima. Ovde od nas niko nije pomenuo broj rokova. Treba napraviti, nadam se da će u izradi novog zakona uraditi analizu da li je na adekvatan način bolonjski proces sproveden, da li su nastavnici koji učestvuju prihvatili, da budemo iskreni dosta nastavnika nije prihvatio bolonjski proces kao takav, ima otpore, da li su udžbenici po kojima ti studenti uče u skladu sa nastavnim procesom, u skladu sa tim što rade.
Znači, ima tu mnogo elemenata, a ono što sam ja pratio a mislim i većina poslanika, uglavnom su profili istih fakulteta bili u štrajku u septembru i oktobru tražeći uslov. Nisam video da tu ima medicinskih, stomatoloških, farmaceutskih, ja se izvinjavam pošto je to moj pa pominjem, ali sam, neću da pomenem one druge. Znači, morala se napraviti analiza koliko su u nastavnom procesu njihovi nastavni programi adekvatni i da je zbog toga pravo i gledanje u napred rešenje, ne da se prebaci lopta kao bežanje odgovornosti ministarstva na fakultete nego da se vidi zašto na pojedinim fakultetima postoje problemi i potreba većeg broja rokova, da li je nešto od onog što sam pomenuo.
S druge strane, isto broj rokova nije u pitanju. Ako vi držite kriterijum ispita, broj rokova neće da vam uruši procenat položenih, znači, onaj ko zna - treba da položi, ko ne zna – neće da položi. Znači, za mene, smatram da je držanje kriterijuma za polaganje ispita neophodni minimum da se položi najbitnija stvar, a ne da li će taj student osam, 10 puta da izlazi, pa, nek izlazi i osam i 10 puta ali ako nije naučio ne može da položi. Tako da mislim da taj broj rokova i nije od nekog značaja iz ovih razloga.
Isto jedan poslanik opozicije je pomenuo da ne veruje u dignitet dekana, prodekana, da je bilo nekih zloupotreba. Dobro, kroz pojedince ne treba da se generalizuje stvar. Od, ne znam broj, koliko imamo visokoškolskih ustanova i univerziteta, ako su se na dva-tri dogodile zloupotrebe, nemojmo da generalizujemo. Prvo, broj rokova ne donosi dekani, prodekani. Po zakonu mora statut izmene da ide kroz naučno nastavno veće. Znači, valjda moramo da uvažimo te nastavnike i profesore. I nastavnik rada tog naučno nastavnog veća koji će da se saglasi prema svojoj prirodi posla, već je pominjano, jedno su prirodne nauke, drugo su humanistične, društvene i treće su umetnici. Znači, postoji osnovna priroda koja razlika, gde prema tome logično dolazi do nekih promena.
Tako da, ja sam se očigledno malo više zadržao oko ovog jer sam smatrao da neki od ovih iz opozicije koji su komentarisali ovaj deo zakona, kao da nisu profesori negde, kao da nisu doktori, kao da čitamo neki drugi zakon, a to se pogotovo odnosi na čitanje i tumačenje zakona o udžbenicima.
Slušajući neke ovako komentare na taj zakon, od strane opozicionih poslanika, ja ih uvažavam, mogu da svrstam u dve grupe. Jednu grupu poslanika korektno su diskutovali i generalno kažu da je zakon poboljšanje, da je kvalitet napred, ali da postoje odgovarajući delovi koje svojim amandmanima oni hoće da promene. E, sad oni to uslovljavaju, ako mi usvojite amandmane onda ćemo da glasamo. I, ona druga grupa, kao da nismo čitali isti zakon, koja ne vidi ništa, koja ne vidi poboljšanje, kao da se vraćamo unazad, a to je radi javnosti apsolutno neistina. Ovaj zakon generalno, iako sam ja poslanik vladajuće većine, ja opet imam neko svoje osnovno zanimanje, ima mnogo, i u celini gledano, mi treba u celini da gledamo, da li je jedan zakon iskorak napred i poboljšanje, a ne da nalazimo sitnice.
Ovo je veliki iskorak. Kvalitativno novi iskorak. Dakle, rekao je kolega Orlić, da ne ponavljam o dostupnost, o razrešavanju problema, stručnih škola o elementima vođenja transparentnosti, otklanjanju i smanjivanju mogućnosti korupcije, dostupnosti finansijskog budžeta đaka. Eto, to je ono što je najbitnije, čemu vodi, da ne ulazim u detalje. U onom delu procedure odobravanja udžbenika i taj deo procedure je mnogo kvalitetno urađen sa procedurama koje će da daju za posledicu poboljšanje kvaliteta tih udžbenika.
Sada, postoje odgovarajuće primedbe, ja moram da pomenem, a to je i rekao jedan poslanik, Agencija za korupciju mnogo primedbi je usvojila, ali to nisu veliki problemi, to će ministar i Ministarstvo može kroz podzakonska akta, taj deo da se dotera i da se uredi i da se neke eventualno tehničke stvari, ali i one kada bi ušle u raspravu stručnu da se gledaju tim očima, ali i da se gledaju drugim očima. Tako da i to zahteva raspravu kao što je bila i na javnoj raspravi. Istu stvar jedan brani na jedan način, drugi na drugi, a opozicija omalovažava i negira bilo šta.
Jedno je činjenično, da bi završio na kraju, pošto su moje kolege iz poslaničkog kluba detaljno govorili o svim aspektima Zakon o udžbenicima, taksativno u svim segmentima u kojima je to poboljšanje, ja neću da se ponavljam u tome. Radi javnosti Zakon o udžbenicima koje je uradilo ministarstvo je jedan kvalitet na bolje, ali normalno kao i svako obrazovanje je evolucija i ja volim da ponovim, u obrazovanju pokazuju se u praksi pojedini delovi koje treba doterivati i zato ja volim da često budu izmene Zakona o obrazovanju, jer čim se uoči nedostatak da se doteruje, jer i tu je rekao, zaboravio sam ko od poslanika, obrazovanje ne potiče od ovog zakona, osnovno i srednje potiče od pre 150 godina. Praktično iskustvo generacija prema novim uslovima, sazrevanju, ekonomskoj snazi društva, prosvećenosti se doteruje.
Tako da će i Zakon o udžbenicima sigurno, ako se pokažu manjkavosti, nadam se kroz neke izmene biti doterivan. Kvalitet je nabolje, to je činjenica i ova dva zakona nije izlaženje i dodvoravanje studentima, to su objektivno stvari koje su trebale da se urade kao i sa ovim penzionisanjem gde ministar u uvodnom delu je lepo rekao da se u stvari sada daje mogućnost onima da u toj godini i tačno cifru od 0,34%, da nešto što su ranije bili prinuđeni, a možda ja ne želim da taj deo odradim do kraja školske godine. Tako da je i ovaj segment na pravi način i najbolji način rešavanje tog segmenta problema na koji se odnosi. Hvala vam.

Zahvaljujem doktore Kneževiću.
Povreda Poslovnika, šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.