Hvala gospodine predsedavajući, još jedan krug. Zamolio bih predstavnike predlagača da ukoliko žele da ovo uradimo stvarno do kraja i kako treba pročitaju kompletan predlog amandmana, kompletan a ne samo jedan deo, a onda da pročitaju i odgovor koji smo dobili od Vlade, pa da se vratimo na to šta smo rekli danas jedni drugima ovde.
Dakle, da ovo uradimo kako treba, ništa više. Ukoliko pogledate kompletan predlog amandmana videćete šta je u njemu sporno i na šta se ukazuje po mišljenju Vlade, na šta smo i mi reagovali sa svoje strane ovde. Toliko. Poštenije mislim da ne može.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Anamarija Viček, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informatičko društvo, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Zahvaljujem.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, uvažene gošće Lužanin i Mujagić i poštovani gospodine Šuvakov, podneli smo amandman na član 12, važan amandman. Nije prihvaćen. I ja ću sada još jednom da pročitam ovde kako glasi naš predloženi tekst.
Mi smatramo da u članu 12. posle stava 5. treba da piše novi stav 6. koji bi trebalo da glasi – izdavanje udžbenika, priručnika i nastavnog materijala, dodatnog nastavnog sredstva, didaktičkog i didaktičkog igrovnog sredstva obavlja se uz, poštovana gospodo, puno poštovanje principa akademske čestitosti. Mi smo onda u obrazloženju pojasnili, poštovana gospodo, da se akademska čestitost tiče samostalne izrade pisanih radova i striktno poštovanje tuđih autorskih prava, a da je plagijat najteži prekršaj akademske čestitosti. Time smo mi sugerisali predlagačima da kada govorimo o udžbenicima, kada govorimo o priručnicima, ne sme da bude plagijata, poštovana gospodo, i da zbog toga u ovom stavu mora da bude izražen princip akademske čestitosti.
Ministar Verbić je nama odgovorio da - pojam akademske čestitosti nije definisan nijednim propisom i može se tumačiti veoma različito, a ja onda odgovaram ministru Verbiću, ako pojam, odnosno princip akademske čestitosti nije definisan jednim propisom zašto Vlada odbija da raspravljamo o našem predlogu izmena Zakona o visokom obrazovanju koji mi predlažemo da akademska čestitost bude princip definisan tačno određenim članom zakona o viskom obrazovanju?
Onda se gospodin Atlagić poziva jutros na akademsku čestitost, a ne glasa za taj predlog zakona, poštovana gospodo. Pa, kakva je to nedoslednost? Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Samo radi tačne informacije - Vlada ništa ne odbija, narodni poslanici još nisu stavili vaš predlog na dnevni red. Znači nisu glasali da predlog stave. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević s mesta: Piše da Vlada nije prihvatila akademsku čestitost.)
Reč ima Vladimir Orlić.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo ovaj amandman spada u red onih šaljivih amandmana koje smo želeli da izbegnemo onda kada smo pozvali na to da se danas vodi ozbiljna rasprava. Dakle, svima nama koji se ovde srećemo, već više od godinu dana je više nego jasno da je ovde reč o kovanici koju je osmislio sam predlagač ovog amandmana u nekoj drugoj prilici da se od tada njome bavi, ali ako ćemo ovo da uradimo precizno i korektno kako bi moralo da bude, jer se ipak radi o pravnoj materiji, ne možemo da se pozovemo na nešto kao princip, što je nedefinisano i sa pravnog aspekta ništa ne znači.
Ako bi bilo šta, ali kakve god reči da izaberemo, sada je možda slučajno reč o akademskoj čestitosti, sutra ćemo da stavimo nešto drugo pravno nedefinisano, usvojeno kao neki kriterijum koji mora da bude zadovoljen, kao neki princip koji mora da se poštuje, kako ćemo sutra da se bavimo time? Kako ćemo da vodimo računa o tome da li je ono što je uvedeno kao zakonska obaveza ispoštovano ili nije?
Dakle, ovo je čisto jedno logičko i pravno pitanje i vrlo je jasno i predlagaču amandmana kao i svima nama ostalima zašto ovo ne može da bude usvojeno. Da se ne svede samo na puku priliku da se danas ovde dovoljan broj puta javljamo želeći da iskoristimo vreme na televiziji, ja bih zamolio predlagača ovog amandmana, ali ovako najozbiljnije i najkorektnije moguće, da ovo i sve ostalo što se na isti način predlaže danas preskoči. Hvala vam.

Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Mislim da reči – šaljivi amandman nisu dovoljne za repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Televizija.)
Ni televizija.
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Mijatović, Branko Đurović, Milena Bićanin, Ivan Bauer, Vladimir Marinković, Vesna Besarović, Muamer Bačevac, Meho Omerović, Branka Bošnjak i Ljiljana Nestorović.
Reč ima narodna poslanica Milena Bićanin.

Hvala predsedavajući.
Poštovane kolege i kolege iz ministarstva, poslanička grupa SDPS je podnela amandman na član 13. koji se tiče plana udžbenika i u stavu 3. se kaže da se planom udžbenika definiše sastav udžbeničkog kompleta. Saznali smo šta je udžbenički komplet iz člana 2. vodeći računa da svaka komponenta udžbeničkog kompleta je neophodan uslov za ostvarivanje cilja i da na kraju svaka komponenta čini konherentnu celinu.
Meni je odgovoreno u obrazloženju da se amandman ne prihvata iz razloga što smisao reči konherentno podrazumeva da sve komponente udžbeničkog kompleta budu povezane. To je potpuno jasno. To je višedecenijsko iskustvo sistema obrazovanja.
Udžbenik se poziva na plan i program i udžbenik je konherentan u tom smislu, kako ja razumem, na plan i program, što znači da ne mogu da predajem istoriju petog razreda sa sadržajem šestog razreda, niti mogu kao dodatno sredstvo da uz udžbenik za peti razred koristim udžbenik istorijsku čitanku za šesti i to bi se po meni odnosilo na termin konherentnosti.
U nastavku obrazloženja se kaže – stoga je i članom 12. stav 5. predloženo da ukoliko je planom udžbenika za nastavni predmet predviđen udžbenički komplet iz stava obavezno istovremeno podnosi zahtev za odobravanje svih komponenti udžbeničkog kompleta i elektronskog dodatka ukoliko ga sadrži.
Ovaj drugi deo teksta se odnosi prosto na procedure izdavača kada hoće se jave na javni poziv i da predaju svoje rukopise na ocenu itd.
Ja jednostavno mislim, imali smo iskustvo u diskusiji od pre nekih par minuta i malo duže da je na član 2. usvojen amandman, sada smo dobili sadržaj, gde se kaže da posle se stavlja zapeta i dodaju se reči – podsticanje kreativnog razmišljanja, unapređenja funkcionalnog znanja. Neće biti dovoljno da nam udžbenički komplet obezbedi i ovo čemu smo se poradovali sada ukoliko udžbenički komplet obezbedi samo konherentnu celovitost sadržaja.
On mora da korespondira u svakoj svojoj komponenti, pogotovo zato što će jedan izdavač pisati čitanku, a drugi će praviti radnu svesku. Kao princip, kao suština, kao zahtev obrazovanja u smislu stvaranja funkcionalnih znanja, te komponente moraju da obezbede ciljeve, ishode i standarde, naravno, u Zakonu o osnovama sistema i obrazovanja. Evo, ja ću vam samo pročitati ključne reči po stavovima. Znači, pun intelektualni emocionalni razvoj, pa kaže - razvoj, u drugom je sticanje, u trećem je razvoj stvaralačke sposobnosti, u četvrtom je razvoj sposobnosti pronalaženja, osposobljavanje, razvoj motivacije.
Dakle, kako ćemo ostvariti sve te ciljeve ako nam udžbenički komplet samo ostvaruje koherentnu celovitost? To neće biti dovoljno, neće biti dovoljno podsticajno. Neće dovoljno osnažiti nastavnika u traženju najboljih metoda realizacije sadržaja, jer, ne zaboravite, dete kod kuće ostane samo sa udžbenikom, ostaje samo sa nekim dodatkom koji mu služi za obrazovanje. I kod kuće takođe treba da se dogodi promena, koju će on sutradan u saradnji sa nastavnikom proveriti i unaprediti. To nam je cilj.
Tako da, ja bih vas molila, ako ništa drugo, za komentar. Ako nisam razumela, želim zaista da razumem zbog nekih daljih razmišljanja, ali mislim da nije nesuvislo i mislim da je neophodno. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo Bićanin.
Na član 13. amandmana su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarević, Enis Imamović i Šaip Kamberi.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala.
Naša želja i ideja jeste da ovim amandmanom obezbedimo da nacionalni saveti nacionalnih manjina barem delimično ostvare svoje pravo na samoupravu u oblasti obrazovanja, onako kako je to predviđeno Ustavom ove države u članu 75. i Zakona o nacionalnim savetima u njegovom članu 2. Mi smo predložili da se pravo za predlaganje plana udžbenika na jeziku nacionalne manjine isključivo dodeli nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a usvajanje tog plana i dalje ostaje u nadležnosti Zavoda.
Zašto je ovo važno? Mi biramo nacionalne savete nacionalnih manjina da rade taj posao. U Ustavu i u zakonima ove države smo im dodelili neka ovlašćenja koja se na terenu ne poštuju i nacionalni saveti faktički, vidimo iz svih ovih zakonski odredbi, postoje samo na papiru. Ukoliko neko pita za nacionalne manjine iz vana, mi kažemo da postoje nacionalni saveti nacionalnih manjina, a faktičku njihovu ulogu oduzimamo svakim zakonom koji ovde donosimo.
Mi u praksi imamo i manjinske poslanike koji vam ovde govore kako da poboljšate zakone koje donosite sa aspekta pripadnika naroda koje ovde predstavljamo. I ovaj i druge zakone koji se tiču nacionalnih manjina vi donosite bez obzira na to i ne obazirući se na to šta vam manjinski poslanici kažu o tome kroz amandmane i kroz raspravu. Dakle, ovde je pitanje da vi bukvalno nacionalnim zajednicama namećete rešenja koja većina hoće, a da njihove legitimne predstavnike u ovom domu apsolutno ne konstatujete ni 2%.

Vreme, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.