Hvala gospođo predsednice.
Mi smo veoma jasno predložili da ponuđenom rešenju, da se svake četvrte godine objavljuje javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje udžbenika, dodaje - da u slučaju nastave na jezicima manjina, to bude i dalje na svaku školsku godinu, opet iz razloga koje smo već ovde počeli da elaboriramo, da obrazlažemo, zbog, kažem, veoma teške, nemoguće situacije, nedostatka ogromnog broja pola udžbenika osnovne škole. Ni jednog udžbenika u srednje škole. Situacija je dramatična.
Razumem ovde većinu poslanika da ne znaju tu problematiku i bilo bi pošteno da se ne javljaju ako ne znaju već situaciju.
Ali gospodine ministre, vi veoma dobro znate kakva nam je situacija. Ona je dramatična, dramatično teška i ja ne mogu da prihvatim ova obrazloženja koja su ovde data. I preko člana 12. stav 2, člana 20. stav 6. tačka 4, član 33. stav 10. i ona prelazna odredba 47. stav 2. Jer šta? Sve se svaljuje obaveza na izdavača.
Ako do sada Ministarstvo koje je tu kompetenciju imalo dvadeset i kusur godina, nije rešavalo ovaj problem, mislim da je iluzorno očekivati da će preko noći u jednom objavljivanju konkursa za udžbenike, da će izdavači da reše ovaj problem.
To bi bio po meni, kao da bi išli preko mađioničarskog štapića. Jer, ozbiljan je problem, ne može se rešavati ni za godinu dana, ne može se rešavati ni za četiri godine, i ako na ovaj način ograničavamo samog sebe, znači, Ministarstvo na ovaj način, ovim predlogom, i Vlada, ovim predlogom, iako bude usvojeno ovde od strane Skupštine, apsolutno ograničavamo, onemogućavamo mogućnost da se ovaj problem brže i efikasnije reši. Ovde je suština.
Hteo bih da me neko ubedi, ali ovo što je u obrazloženju ponuđeno, znajući praksu, siguran sam da taj pristup nije ozbiljan. I ne stoji, i onda ćemo stvoriti daleko veće probleme za škole na jezicima manjina i gde imaju ovaj problem koji ja, a najbolje znam problem Albanaca u Preševu, Bujanovcu, Medveđi i, molio bih da oko toga imate daleko veće senzibilnosti, osećaja, da ne stvaramo sami sebi probleme. Hvala vam.