Reč ima dr Sulejman Ugljanin.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, kolege poslanici kada govorimo o ovom pitanju želim da podsetim na izveštaj EU od 22. juna ove godine. Eksperti EU koji su boravili kod nas u martu mesecu sačinili su izveštaj, a ja ću samo da se bavim ovim pitanjem koje se tiče obrazovanja.
Nalaz jeste Komisije iz 2012. godine, mišljenje Savetodavnog komiteta iz 2013. godine i na kraju nalaz Ekspertske komisije od 22. juna 2015. godine. Eksperti EU zaključuju da bez obzira na nedavna i neka značajna pogoršanja i dalje postoji potreba za povećanjem dostupnosti kvalitetnih udžbenika na jezicima nacionalnih manjina.
Dalje, eksperti preporučuju – nastaviti sa radom na izradi kvalitetnih udžbenika za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. U tom cilju neophodno je konsultovati manjinske legitimne predstavnike koji najbolje osećaju probleme i potrebe manjina, koje imamo ovde u Skupštini i kada ne bi imali legitimne predstavnike manjina u Skupštini, trebalo bi da ih potražimo na neki način. Međutim, imamo ovde narodne poslanike.
U tom smislu pozivam ministra i Vladu RS kao predlagača ovog zakona da uvaže interese manjina izražene kroz predložene amandmane manjinskih poslanika. Mislim da je neprihvatljivo i nenormalno da skupštinska većina određuje manjinama šta će da uče, kako će da obrazuju i da oblikuju svoju ličnost. Normalno je, ljudski i humano i sasvim normalno da se uvaže kompetentna mišljenja izražena kroz amandmane legitimno izabranih predstavnika albanske nacionalne zajednice i poslanika bošnjačke nacionalne zajednice.
Predlažem da se razmisli o tome i da idemo u kontekstu predloga i zahteva i preporuka Ekspertske komisije EU. Hvala na pažnji.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i dr Blagoje Bradić.
Reč ima Ninoslav Stojadinović.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Verbiću sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, prethodni amandman, prethodni član odnosio se na raspisivanje poziva. Tu smo predlagali četiri godine da se spusti na godinu dana, da bude jednom godišnje, pa je normalno da i ovaj katalog koji se pominje u ovom članu smo predložili da se svake godine utvrđuje. Ali, ako onaj prethodni nije prihvaćen, nema logike ni da se prihvati ovaj, pri čemu sam, čini mi se, bio veoma jasan da je obrazloženje za odbijanje tog amandmana bilo veoma korektno, detaljno i da sam rekao da nikakva katastrofa neće biti ako se naš amandman ne prihvati.
S tim u vezi zamolio bih gospođu Gojković, neke koleginice i kolege narodne poslanice i poslanike, posebno one koji dolaze iz oblasti prosvete da ipak pažljivo slušaju šta se govori i, što bi se reklo, sa razumevanjem se spremaju za ovo, a da ne ponavljaju neke stvari i ne kritikuju nešto što je već jasno rečeno da će biti podržano, da nije nikakav problem.
Znači, nije mi cilj da zaoštravam situaciju i da unosim bilo kakav nemir ovde, ali jednostavno, ako se predlagači amandmana slože sa obrazloženjem, ako nađu neki kompromis i kažu da to nije loše, nema potrebe da se u odgovorima ponavlja sve ono isto i mislim da bi time i kvalitetu rasprave doprineli, a i racionalnosti, rasprava bi bila kraća. Hvala.

Reč ima Irena Aleksić.

Zahvaljujem.
Ja sam veoma pažljivo saslušala svog cenjenog kolegu i slažem se, lepo je priznati na neki način i, naravno, svi smo ovde prosvetni radnici i cilj je diskusija unapređenje obrazovanja u krajnjoj liniji, tako da bih se samo osvrnula na ovo. Naravno da amandman ne treba prihvatiti iz razloga o kojem smo već pričali. Samo bih još jednom bih napomenula da smatram da je to jedna u stari od najboljih odredbi iz više razloga, a meni je konkretno najbitniji onaj praktični razlog koji, verujte, jeste i te kako bitan, a naročito roditeljima koji su stvarno u jednoj jako teškoj situaciji, tako da njima ovo jako puno znači. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Jovana Jovanović, Dragan Šutanovac, Vesna Marjanović i Borislav Stefanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, poštovani ministre Verbiću i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, smatram da ovaj amandman treba da bude prihvaćen zbog preciznosti koju treba da imamo u Predlogu zakona, a evo i da pojasnim poštovanoj gospodi narodnim poslanicima i gostima.
Član 17. tiče se kataloga udžbenika i mi menjamo ovaj deo koji kaže sledeće – Katalog sadrži sledeće podatke, pa između ostalog tačka 3) - ime autora udžbenika. Mi smatramo da ne mora da bude jedan autor, nego više autora i to smo zapisali u amandmanu. Ministar Verbić nam je odgovorio - Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa utvrđeno je da se izrazi u propisu upotrebljavaju u jednini, a i da neka reč može da znači množinu. Na primer autora. Ali, ne može ako ispred toga stoji reč ime. Jer, pazite, u tački 3) piše – ime autora. Zamislite sada da neko kaže ime poslanika. Pa, neće sigurno misliti da je ime Zoran Živković i Vladimir Pavićević, to su dva imena.
Znači, nužno je, poštovana gospodo, da piše, ja mislim, ime autora ili imena grupe autora. Jer, ako ostane ime autora, ne može jedno ime više autora. To bi značilo da Zoran Živković, Vladimir Pavićević itd, da je to sve jedno. Pa ne može, poštovana gospodo. Mora da stoji ime autora ili imena grupe autora.
Ako ostane ovako, gospođo Gojković, evo, možete i vi da date svoj sud, kao i ostala gospoda narodni poslanici, zaista ne može, jer u jednini je i reč pre. Ne može jedno ime više autora. Ja mislim da je nužno da se menja ovo. Ja razumem obrazloženje za neprihvatanje amandmana pod uslovom da ne postoji reč ime ispred autora.

Prošlo je vreme. Hvala vam.

Da li ste saglasni, gospođo Gojković?