Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Verbiću i poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 16. Sada sam pažljivo slušao poštovana gospodo raspravu povodom prethodnih amandmana na lan 16. i ministre Verbiću, i moj je osećaj da je amandman koji je ovde obrazlagala narodna poslanica Bićanin, zaista najbolji od svih amandmana na član 16. i bolje rešenje od ovog koje sada postoji u stavu 3. ovog člana Predloga zakona.
Poštovana gospodo, gospođa Bićanin je lepo predložila da vreme za pripremu udžbenika u slučaju donošenja novog nastavnog plana i programa ne može biti kraće od 180 dana.
Evo ja sada ne argumentujem apsolutno za svoj amandman, već za amandman svoje koleginice u Narodnoj skupštini. Argumenti su apsolutno, meni se čini na strani koleginice Bićanin.
Ako je moguće da se razmisli još malo, jer ja mislim da ovaj kratki vremenski period gospodine Verbiću, zaista ostavlja prostor ne samo za dobre namere, kako vi možda očekujete kod mnogih ljudi, nego nekada i za loše namere, za namere koje se tiču neke manipulacije, na primer, curenja nekih informacija, na primer, za koju moguću korupciju, kada je ovako kratki rok dat gospodine Verbiću.
Tako ako je ikako moguće da se još malo razmisli o izmeni, amandman je precizan, - broj 60, zamenjuje se - brojem 180. Ja mislim da je to interes svih ovde.

Poslaniče hvala vam. Shvatili smo. Iskoristili ste nešto vremena.

Ja sam odustao od svog zato što je bolji amandman koleginice Bićanin, gospođo Gojković. Ja mislim da je to u redu.

U redu je.

E, u redu.

Na član 17. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Haljimi, Sabina Dazdarević, Enis Imamović i Šaip Kanberi.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala uvažena predsednice.
Mi smatramo da je zbog teškog stanja u oblasti obezbeđivanja udžbenika, priručnika i nastavnih sredstava na jeziku i pismu nacionalnih manjina neophodno omogućiti da se dopuna kataloga vrši svake godine, umesto kao što je to do sada ovim Predlogom zakona određeno svake četiri godine.
Zašto je ovo važno? Što se tiče nacionalnih zajednica, obezbeđivanje udžbenika i usaglašavanje samim tim usaglašavanje kataloga je proces i sama ta procedura će biti izazov koji će očigledno postepeno davati rezultate, a ne od jednog, a zbog ove odredbe ćemo mi na svaki otklonjeni problem, njegovu implementaciju da morati čekamo četiri godine.
Još jednom vas podsećam na amandman kolega iz Saveza vojvođanskih Mađara na član 20, koji ste usvojili, gde nacionalni saveti daju saglasnost za štampanje udžbenika na jeziku nacionalnih manjina. Dakle, ovde je reč o procesu koji je znatno drugačiji i znatno dugotrajniji i komplikovaniji nego što je to procedura katalogizacije udžbenika na srpskom jeziku.
Mi vam shodno iskustvu koje imamo skrećemo pažnju ovde na probleme koje treba ukloniti da ne bismo opet morali da menjamo zakon onda kada vi shvatite da smo mi ipak bili u pravu i sve amandmane koje predlažemo, pa i ove koje smo podneli na ovaj zakon imaju za cilj da efekte svakog zakona usaglase i da efekti svakog zakona budu isti za pripadnike našeg naroda kako su to efekti na pripadnike srpskog naroda.

Hvala. Vreme.
Reč ima Velinka Tošić.

Zahvaljujem.
Uz svo poštovanje nacionalnih manjina ipak smatram da ovaj amandman ne možemo da prihvatimo jer nikako nije pedagoški opravdano da svake godine menjamo nastavne planove. Tako da ipak mislim da period od četiri godine je jedan razuman rok i da u tom periodu i kako je sam zakon propisao, ukoliko dođe do promene nastavnog plana i programa, da se pozivamo na član 16. koji je sve to dobro propisao i iz tih razloga smatram da ovaj amandman ne treba da prihvatimo. Hvala.