Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je neophodno da se prihvati naš amandman na član 30. u kojem predviđamo da se u stavu 2. tačka 3. menja i da glasi – ime autora ili grupe autora.
Evo, mi smo, poštovana gospodo, imali malopre situaciju u kojoj bismo mogli da sudimo na sledeći način. Dakle, gospodin Bečić je pročitao ime jednog predlagača amandman, samo ilustrujem zašto menjamo tačku 3. stava 2. člana 30, pročitao je ime jedno predlagača koji je poslanik.
Kada bismo slušali ovo što nam saopštava gospodin Verbić, onda bi na osnovu njegovog predloga gospodin Bečić mogao meni da da pravo na reč svaki put kada je predlagač amandmana, na primer, samo narodni poslanik Zoran Živković. A, evo gospodine Bečiću, ako vi ne budete glasali za ovaj amandman, onda to znači da i vi prihvatate to pravilo. To pravilo ne sme da postoji tako definisano, zato što unosi strašnu nepreciznost.
Mi se samo borimo, poštovana gospodo, za jedan element onoga što je i u našem Ustavu prepoznato kao najvažniji princip svake demokratske države pa i naše. Pa i mi valjda ovde hoćemo da imamo neku savremenu demokratiju, a to je princip vladavine prava. Princip vladavine prava, između ostalih stvar, počiva i na strašnoj potrebi da se precizno definiše ono što je zakonska materija. Pa, ne možemo nepreciznostima da stvaramo demokratiju u našoj državi. Precizno mora da se kaže, jer ako toga nema gospodine Bečiću, ja vas onda molim, svaki put kada tu nije gospodin Živković, a on podnese amandman, da po prirodi stvari ovako definisanih meni date pravo na reč. Ili ako neki drugi narodni poslanik nije tu iz SNS na primer, da se da reč onome drugome koji je tu. Ne možemo tako sa pravilima. Hvala.
